Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Ogledalo

  Ars Magica

  Adepti

  Hinduizam

  Budizam

  Judaizam

  Hrišćanstvo

  Islam

  Ostale religije

  Misterije

  Tajna društva

  Istorija

Tekst 13

 

  Filosofija

  Astrologija

  Radiestezija

  Nauka

  Ekosfera

  Ars Medica

  Psihologija

  Umetnost

  Zanimljivosti

  Putopisi

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

 Alexanthorn

 Kontakt

 

 

 

Thornal

Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije

 

 

Istorija

 

13

 

Mistični rituali Vavilonskih sveštenika

Izvor: ZONA 2011
Fotografije:
Arhiva Thornal

13.03.2011

 

Vavilonsko carstvo prostiralo se na teritoriji današnjeg Iraka, a istoimena prestonica, čiji se ostaci po tvrdnjama arheologa nalazi u blizini grada Al Hilah, sa obe strane reke Eufrat, prvi put se spominje na pločici Sargona Akadskog iz 24. veka pre naše ere, a prevedeno sa sumerskog, znači "božja kapija". Kao i mnogim drevnim narodima, Vaviloncima je magija bila sastavni deo života i nerazdvojan deo religije. Vavilon se smatra kolevkom mnogih ezoterijskih veština: vrhovni sveštenik istovremeno je bio moćan mag, iscelitclj, učitelj, duhovni vođa. Pošto su živeli u delti Eufrata i Tigra, stanovnici ove moćne države često su stradavali od poplava i suša, pa je valjalo umilostiviti bogove u čiju su se čast održavale raskošne svetkovine.

 

ZAČETAK ASTROLOGIJE

 

Vavilonci su zvezde smatrali moćnim božanstvima i začetnici su astrologije, mada pomoću zvezda nisu samo predviđali budućnost, nego su im se obraćali i za pomoć izvodeći magijske rituale za prizivanje blagostanja i zaštitu od zla. Nebo su predstavljali Anu, Enlil i Ea, Veneru su zvali Ištar ili boginja Ijubavi, Nergal je bio bog rata, Mars razarač i bog kuge, Mesec je Nana, bog greha, sunce je Šamaš, dok je bog Marduk pandan Jupiteru. Vavilonci su njihova imena dozivali u raznim čaralicama, sa ciljem da se zaštite od poplave, bolesti, suše, neprijatelja ili neke druge nevolje.

 

DREVNA MEDICINA

 

Isceliteljstvo je takođ istaknuti deo magijske prakse drevnih Vavilonaca, a na velikoj ceni bili su travari. Verovalo še da svaka biljka ima energiju koja iz čoveka tera zle demone - izazivače bolesti. Sa posebnom pažnjom birali su i ritualno brali svaku travku. Najmoćnijim biljem smatralo se ono koje je raslo na visokim planinskim visoravnima jer je bliže bogovima pa je lekovitije. Za lečenje bešike koristio se žuti šafran, za vitalnost se upotrebljavao napitak od belog luka, dok se protiv kašlja i grudobolje uzimala trava po imenu pasji jezik. Biljke su, osim zbog lekovitih svojstava, bile cenjene i zbog afrodizijačkog dejstva, s tim što su one sa "ženskom energijom" namenjene nežnijem polu, a one sa "muškom energijom" njihovim partnerima. Travar je mogao da se osamostali nakon dugogodišnjeg šegrtovanja, pod uslovom da tokom tog staža napravi novi lek, a receptura se obavezno zapisivala na glinene tablice za buduća pokolenja.

 

RAZGOVOR SA BILJKAMA

 

U starim vavilonskim spisima pronađen je tekst o ritualnom branju bilja i pripremanju lekova. "U zalazak sunca potražiti tikvu koja raste samo u ravnici. Uzeti dve marame, pa jednom pokriti glavu, a drugom tikvu pa oko nje brašnom napraviti krug.

Ostaviti tako da prenoći, a ujutro, pre nego što sunce izađe, ubrati tikvu sa korenom. Nije dobro čupati je pod svetlošću sunca, niti je odvajati od zemlje bez magijskog kruga jer bi se u tom slučaju tikva naljutila i ne bi bila lekovita". U nekim slučajevima izvodili su se rituali "nagovaranja" tokom kojih travar moli biljku da se "odrekne života" da bi spasla nekoga od bolesti. Naravno, svaki lek se pripremao ritualno, za svakog bolesnika posebno, a tokom obreda božanstvima se šaputalo ime nevoljnika, uz molbu za ozdravljenje.

Osim u svrhu lečenja, biljke su se koristile i za uspostavljanje dijagnoze. U topli oblog travar bi nakapao esenciju neke biljke pa bi je prislonio na kožu bolesnika, a po reakciji koja bi potom nastupila, prepoznavalo se oboljenje. Na primer, ako bi na koži ostao beli plik to je značilo da je u pitanju bolest creva, crveni bi ukazivao na otežano varenje, zeleni na sunčanicu, a crni na neku opaku bolest za koju nema leka.

 

PRIZIVANJE MRTVIH

 

Vračanje je takođe bio važan aspekt magijske prakse u Mesopotamiji. Taj čin nije bio primaran samo radi otkrivanja budućih događaja, nego i da se magijom spreči neko zlo ili bolest. Sveštenici su gatali u vreme raznih prirodnih pojava kao što je pomračenje Sunca i Meseca, poplave, zemljotresi. Omiljeno im je bilo gatanje uljem koje se sipa u vodu, ili tamjanovim dimom. Za predvidanje budućnosti koristili su i životinjske iznutrice. Iz mnoštva magova izdvajali su se dvojica najmoćnijih koji su postajali kraljevski savetnici. Da bi saznali budućnost, prizivali su mrtve, pošto su smatrali da su pokojnici bliže bogovima, pa mogu brže i lakše da saznaju odgovore, aji i da, ako treba, umilostive bogove.

 

TUMAČENJE SNOVA

 

Svaki ritual proricanja počinjao je sveštenikovim obraćanjem bogu Sunca. Medutim, neki su, zagledani u noćno nebo, molili zvezde da im daju određene vizije, a odgovor, kako su verovali, ukazivao im se u snu, pa se može reći da tumačenje snova datira još iz tog vremena. Ako bi vrač trebalo da sazna nešto o sudbini neke osobe, ona nije morala da bude fizički prisutna, dovoljan bi bio neki njen beleg, vlas kose ili končić sa garderobe. Vavilonci su imali razvijen sistem tumačenja simbola koje su zapisivali na glinenim tablicama.

 

CRNA MAGIJA

 

Moćni magijski rituali, naročito oni protiv zla, odvijali su se pod pokroviteljstvom boga Ea. Ako bi se na zidu kuće pojavila plesan, to bi se tumačilo kao znak nesreće, a da bi se zlo sprečilo, žrtvovao se jarac i to u vreme vladavine istoimenog sazvežđa. Vavilonski sveštenici praktikovali su i rituale crne magije koji bi trajali celu noć, a neretko su se koristile lutkice koje su predstavljale buduću žrtvu prokletstva čiji je ishod uvek bio fatalan. U tom ritualu figura žrtve zakopavala se na grobu osobe koja je nedavno umrla i to samo posebnim danirna: petkom 13, ili 7,14, 19, 21. i 28. svakog meseca. Smatrali su da lošu energiju nosi sedmica, pa su se tog datuma uzdržavali od seksa, ali i pojedinih vrsta hrane.

 

ČAROBNO KAMENJE

 

Od velike važnosti bile su amajlije koje su se najčešće izrađivale od kamena ili delova tela žrtvovanih životinja. Vavilonci su verovali da kamenje poseduje magičnu moć pa su, u zavisnosti od potrebe, od njega izrađivali ne samo figurice nego i magijske simbole koji štite od zla i bolesti. Na primer, kamen pričvršćen zavojima na kukovima umiruje grčeve u stomaku. Ako se ispostavilo da neko laže, taj je obavezno morao oko vrata da nosi magnetit, kamen istine. Da bi se pojačala njegova magična moć, kamen se, pre nego što bi se napravila amajlija, ostavljao napolju da bi upio energiju zvezda. Zbog njihovog sjaja, verovalo se i u magičnu moć zlata i srebra, a nakit od ovth metala ujedno je bio i amajlija.

 

SVET NASTAO OD ZMAJA

 

Vavilonci su verovali u ep "Enuma Eliš", prema kojem je svet nastao iz borbe dobra i zla. Nakon dugotrajne svađe među bogovima, na scenu je stupio bog svetla Marduk i raspolovio zmaja, odnosno božanstvo Tiamat. Od tela nemani nastali su nebo i zemlja, a iz njegove krvi Marduk je stvorio Ijude.

 

 

 

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2011 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 29-01-2013 01:27