Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Ogledalo

  Ars Magica

  Adepti

  Hinduizam

  Budizam

  Judaizam

  Hrišćanstvo

  Islam

  Ostale religije

  Misterije

  Tajna društva

  Istorija

Tekst 19

 

  Filosofija

  Astrologija

  Radiestezija

  Nauka

  Ekosfera

  Ars Medica

  Psihologija

  Umetnost

  Zanimljivosti

  Putopisi

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

 Alexanthorn

 Kontakt

 

 

 

Thornal

Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije

 

 

Istorija

 

19

 

Kuvanje po receptu Bogova

Autor: Branislava Petrović

Izvor: Revija Istorija

03.03.2012

 

Drevna Mesopotamija (grč. međurečje) bila je jedna od najrazvijenijih civilizacija svog vremena. U njoj je nastalo prvo pismo i prvi kalendar, a razlog njenog bogatstva ležao je u plodnosti doline između dveju reka - Tigra i Eufrata, što se podudara s današnjim Irakom i što je značilo obilje hrane. Stoga ne čudi što je ova zemlja kolevka i još jednog, ali ne tako poznatog otkrića: na tri glinene tablice iz drevne Mesopotamije koje se nalaze na Univerzitetu Jejl u Sjedinjenim Američkim Državama, klinastim pismom zapisani su prvi kulinarski recepti na svetu, koji datiraju iz perioda između 18. i 17. veka pre nove ere. Ne zna se zbog čega su Mesopotamci zapisivali ove recepte, koji naravno nisu kao današnji recepti s navedenom količinom sastojaka i vremenom potrebnim za spremanje, već najčešće sadrže samo pobrojane sastojke, ali se pretpostavlja da su bili korišćeni u religijske svrhe.

 

Marduk i Enki

 

Meso u sosu, hleb i kolači od urmi verovatno su prinošeni Marduku, Bogu zaštitniku grada Vavilona, u njegovom hramu. On bi jeo iza spuštenih zavesa, a ostaci su odlazili kralju. Prema drugom izvoru, svi recepti su došli od Enkija, Boga inteligencije, stvaranja i zanata. Ostalo je zapisano: Na kraljevom banketu u njegovoj ugodnoj palati služiće se velike divne datule pomešane sa suvim grožđem, puterom od svetih ovaca i najslađim medom (od urmi), a sve to izmešano s finim brašnom, po uputstvima Boga Enkija. Ovaj recept predstavlja tradicionalni kolač drevne Mesopotamije.

Kako bilo, iz recepata s tablica smo saznali da su Mesopotamci jeli supe, hleb i druge proizvode od brašna, mlečne proizvode, sirupe i med, začine, voće i žitarice. Koristili su so i pili pivo, a znali su i za preko pedeset vrsta ribe.

 

Luk u svim jelima

 

Recepti su tako rafinirani i otkrivaju takvo kulinarsko umeće da niko ne bi ni pomislio da su takva jela mogla biti spravljana pre čak 4.000 godina. Skoro svi sačuvani recepti pominju praziluk, crni i beli luk, a još neke od namirnica koje se pominju su slačica, kim, korijander i menta. Griz, brašno i sladni ječam davali su gustinu jelima, a dodavani su im i pivo, mleko, pa čak i krv.

Na glinenim svedočanstvima daleke prošlosti nalaze se i spiskovi mnogobrojnih botaničkih i zooloških naziva kojima se se Sumeri i Asirci, stanovnici Mesopotamije, koristili. Najstarije pločice datiraju iz 2900. godine pre nove ere i sadrže pobrojana imena žitarica, proizvoda od suvog mesa, povrća, ribe i ptica. Kasnije je od informacija sa ukupno 24 tablice napravljena enciklopedija iz koje smo detaljno saznali kako su se stanovnici Mesopotamije hranili. Tablice su bilingvalne, pisane na sumerskom i akadskom jeziku. Sumerski jezik ne pripada nijednoj jezičkoj porodici, ali je akadski semitski jezik, srodan hebrejskom i arapskom, što je umnogome pomoglo da dobijemo uvid u mesopotamijski način ishrane.

 

Pivo na slamčicu
 

Žitarice su igrale važnu ulogu u Mesopotamiji. Glavni je bio ječam jer je lako mogao da se samelje u brašno, kao i lan, koji je korišćen za jelo, ali i za spravljanje odeće, mreža za lov i lekova. Od različitih vrsta brašna Mesopotamci su mesili ukusne hlebove različitih ukusa i oblika, a od ječmenog brašna pravili pivo. Koristili su mnogobrojne tehnike, tako da su razlikovali belo, crveno, svetlo, tamno i mutno pivo. Sladili su ga medom i začinjavali raznim aromama. Ponekad su ga razređivali vodom, ali je uglavnom bilo jako. Zanimljivo je da su pivo pili na neku vrstu slamke koja je na donjem delu imala svojevrstan filter kako bi izbegli krupne delove nesamlevenog ječma i druge nečistoće. Sve do Hamurabijevog doba, pivo su pravile žene a tehniku pravljenja štitila su ženska Božanstva. U kraljevskoj palati pilo se najviše piva. Dvorani su imali pravo na jedan do četiri litra piva dnevno, u zavisnosti od položaja koji su imali na dvoru.

 

Skakavci kao delišes

 

Tigar i Eufrat su Mesopotamcima bili stalan izvor ribe, a bili su pogodni za vrebanje divljih životinja koje bi dolazile na pojilo. Na obalama su rasle palme, pa su i urme zauzimale važno mesto u ishrani, jer su ih koristili kao zaslađivač.

Na manje plodnim delovima zemlje razvili su poseban sistem navodnjavanja koji je podrazumevao kopanje kanala za dovod vode iz reka do rezervoara u kojima je čuvana za sušne periode. Na navodnjenoj zemlji uspevao je crni luk i praziluk, sočivo, pšenica i ječam, različiti začini i voće, poput smokava.

lako je poljoprivreda bila jedan od prvih izvora hrane, Mesopotamci su kasnije postali i farmeri, najviše na jugu, u Sumeru, na ušću Tigra i Eufrata gde je zemlja bila najplodnija  i gde je bilo najmanje suše. Uzgajali su uglavnom koze i ovce, ali i svinje koje tada još nisu bile tabu na Bliskom istoku, kao i goveda. Stoku nisu koristili za jelo dok god je mogla da tegli. Ribu su jeli usoljenu ili dimljenu, uostalom kao i sve drugo meso, koje su i termički obrađivali. Poseban delikates u južnoj Mesopotamiji bili su pečeni skakavci.

 

Majstori pečenja

 

Mesopotamci su zaista pripitomili vatru i ušli u sve njene tajne. Meso su pekli na otvorenom plamenu ili žaru. Uz pomoć vrelog pepela i krhotina postavljenih na žaru kontrolisali su temperaturu pečenja.

Kasnije su usavršili kupolaste peći s akumuliranom toplotom koja im je omogućila da hleb peku sa svih strana i polako, kontrolišući toplotu vlaženjem vazduha. Razvili su i sistem barenja mesa uz pomoć posude sa tečnošču koja je služila kao medijum.

 

Hleb u obliku ženskih grudi

 

Na glinenim tablicama ostalo je zapisano da su Mesopotamci pravili najmanje 300 različitih vrsta hleba - sa dodatkom sira, susama, mleka, putera, ulja, piva, meda i voća. Hlebovi su bili ravni ili vazdušasti, pravljeni u najrazličitijim oblicima: srca, glave, uveta, čak i ženskih grudi. Kalupi za hleb bili su izuzetno popularni. U palati u gradu Mari u današnjoj istočnoj Siriji otkriveno je preko pedeset vrsta ovih kalupa.

 

Mesopotamski kolač

 

Najstariji sačuvani recept na svetu je objašnjenje za spravljanje jedne vrste kolača i potiče s početka drugog milenijuma pre nove ere. Evo kako se pravi:

Sastojci:

- brašno

- ulje ili puter
- suvo voće (urme, jabuke, šljive, smokve i kajsije)

- pinjoli

- začini [kim, korijander, beli luk)

Priprema:

Pomešati brašno i ulje (ili puter) i zamesiti glatko testo. Urme, suvo grožđe, smokve, kajsije, šljive, jabuke i semenke bora (pinjole) sa dodatkom kima, korijandera i belog luka koristite za filovanje testa. Peći na umerenoj vatri.




 


 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2012 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 29-01-2013 01:40