Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Ogledalo

  Ars Magica

Tekst 4

 

  Adepti

  Hinduizam

  Budizam

  Judaizam

  Hrišćanstvo

  Islam

  Ostale religije

  Misterije

  Tajna društva

  Istorija

  Filosofija

  Astrologija

  Radiestezija

  Nauka

  Ekosfera

  Ars Medica

  Psihologija

  Umetnost

  Zanimljivosti

  Putopisi

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

 Alexanthorn

 Kontakt

 

 

 

Thornal

Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije

 

 

Ars Magica

 

4

 

Lutanje po Abramelinu

SA POSETAMA UZGREDNIM ATRAKCIJAMA DUŽ PUTA I RAZNI LIČNI SAVETI

Bil Hejdrik

11.09.2010

 

Predavanje o “Knjizi Svete Magije Abramelina Maga” zatražili su članovi i prijatelji Telema Lože. U vreme prezentacije, postojala su dva ili tri izdanja ove knjige, uključujući i Doverovo džepno izdanje.

Sama knjiga potiče, navodno, od jednog izvora iz XIV veka. Postoji još nekoliko rukopisa neodređene starosti. Jedan ili više lošijih rukopisa nalazi se u biblioteci Arsenal u Parizu. Postoje i neki u Londonu koje tzv. prevodilac, gospodin Mekgregor Meters, nije pomenuo.

On je tvrdio da je knjigu preveo u Parizu sa starog francuskog izdanja, ali se zna da je bio redovni posetilac onog mesta u Londonu gde su rukopisi bili čuvani. Jedan od tih londonskih rukopisa je na engleskom jeziku. Geršom Šolem pominje i jedan prevod na hebrejski jezik. Naš omiljeni plagijator zadnjeg veka, gospodin Mekgregor Meters, malo je “izglancao” svoje delo. Objavio je mnogo magijskih knjiga u prošlom veku i bio saosnivač Reda Zlatne Zore. Većina njegovih knjiga su kao prevodi prodavane na ime članarine, a u suštini su sve prepisane iz engleskih izvornika. U mnogim Metersovim knjigama čitamo pompezne priče o teškoćama prilikom prevođenja. Možda je umesto toga pre trebalo da se požali “kako je rukopis bio loš”. Metersova objašnjenja imena duhova u Abramelinovoj Knjizi verovatno su prepisana ili prerađena iz hebrejskog rukopisa u Londonu. On je samo polovično obradio zabeleške o duhovima a onda ga je njegov izdavač verovatno isplatio unapred. Preteče ove knjige zamagljene su iz tog razloga. Ima i netačnih tvrđenja datih o izvornom rukopisu.

 

STRUKTURA I MIT

 

Izgleda da je “Knjiga Svete Magije Abramelina Maga” zaista delo iz XIV veka. Ta knjiga je podeljena na tri dela. Prvi, narativni deo, verovatno je izmišljen: priča o tome gde je ova Magika nastala, zašto je važna i u kom cilju je zapisana. Neobični kvadrati, ispod kojih se nalaze napomene o njihovom značenju, nalaze se u trećem delu knjige. Središnji deo knjige sadrži prilično zanimljiv opis o tome kako treba početi sa učenjem da bi se izvodila Magika. Abramelinov pristup je gotovo jedinstven po tome što je napisan tako da omogući učenicima da izaberu svoj vlastiti način rada. Međutim, okolnosti XIV veka stvaraju probleme savremenim čitaocima. Mi danas u našem okruženju ne posedujemo mnogo toga što su oni tada imali. Da bi se ova knjiga osavremenila treba odgovoriti na sledeća pitanja: Kako da sve ovo primenite? Koja su ograničenja? Gde da pronađete adekvatne predmete?

Evropa četrnaestog veka je bila, po današnjim merilima, prilično retko naseljena. Bilo je mnogo gradova i sela, ali se ondašnji način života dosta razlikovao od današnjeg. Ako ste hteli mogli ste živeti izvan grada, jer vas ne bio koštalo gotovo ništa da pronađete parče neobradive zemlje. Možda bi vam neko ponudio smeštaj, niko vam ne bi smetao. Mogli ste podići kućicu i biti sami na neograničeno vreme. Niste morali da brinete oko unajmljivanja posluge: ona je bila jeftina. Nahranite ih, i to im je sasvim dovoljno. Sve one osnovne životne potrebe mogle su se zadovoljiti bez ikakvih poteškoća: nema poreskih uplatnica, nema televizije, nema radija, nema iskušenja. Putovati bilo gde tada bi iziskivalo dosta vremena, tako da je bilo vrlo malo uznemiravanja posetilaca od strane nenajavljenih posetilaca.

U magijskom delu knjige nalazi se mnogo neobičnih dijagrama i dosta moralnih opaski tipa: “Ovo je zlo”, “Ovo je dvosmisleno”, “Ovo je opasno”, “Ovo je pouzdano”. Čitajući ovo čovek bi mogao pomisliti da su ove napomene jednostavna i razumljiva upozorenja, ali nije tako. Različite kulture daju definicije u vezi sa onim šta je prihvatljivo a šta ne u opštem poimanju Dobra i Zla. Samo pre nekoliko vekova, obične stvari koje mi danas činimo bile bi smatrane smrtnim grehovima. Bilo je čak sumnjivo posedovati ogledalo, jer i ogledalo bi moglo biti instrument crne magije. Ono prikazuje nešto što u stvari ne postoji. Odraz u ogledalu nije pravi, nema nikoga tamo iza. To je iluzija, a iluzija je smatrana zlom magijom. Prema tome, današnja televizija je crna magija, filmovi su crna magija, šminka isto tako. Mnoštvo moralnih odrednica u Abramelinovoj knjizi zasnovano je upravo na takvom načinu mišljenja.

S druge strane, imati posla sa Đavolom po Hrišćanskoj definiciji, nije uvek smatrano crnom magijom. To je nešto sasvim prirodno, budući da se čak i zlo stvorenje mora pokoravati Bogu. Sveti ljudi ga mogu i moraju kontrolisati. Takvo je mišljenje vladalo u četrnaestom veku. Smatrano je normalnim da određeni religiozni praktičari, sveštenici i Papa, imaju moć da upravljaju Đavolom i da ga navedu na dela. Postoje legende iz tog vremena koje se uzimaju kao moralni primeri takve prakse (vidi “Zlatna legenda”). Shvatite, da je pri čitanju ovih starijih knjiga, potrebno malo više tumačenja izraza i njihove primene. Neke stvari koje izgledaju strašno tajnovite i neizvodljive nisu uopšte takve. Šta je devičanski pergament? Jednostavno, to je neupotrebljen papir. U to vreme kao papir se uglavnom koristio životinjski pergament, načinjen od štavljene kože. U narednim vekovima upotrebljavana je jedna vrsta biljnih vlakana, dok mi danas obično koristimo drvnu masu. “Devičanski pergament” je jednostavno podrazumevao nešto što niko nije već upotrebljavo pa kasnije izbrisao ili sastrugao. Na devičanskom pergamentu nema napola vidljivih ostataka nekog ranijeg zapisa.

Tema knjige obrađuje jedan zanimljiv deo mitologije, veoma slične onoj o Rozenkrojcerima u kojoj autor tvrdi da je magijsku veštinu naučio u Arabiji od lutajućeg mudraca po imenu Abra-Melin. Pretpostavlja se da je Abramelinovu knjigu napisala osoba po imenu “Abraham Jevrejin”. Mi danas nerado govorimo o ljudima na tako etnički određen način, ili možda ne primećujemo kada to činimo. Namera u ovoj knjizi je bila da se istakne da je njen autor bio veoma poseban, možda zato što je Abraham bio legendarni prethodnik i praotac svih današnjih Religija, uključujući i Judaizam, Islam i Hrišćanstvo. Kažem “legendarni” jer postoje čudne priče o Abrahamu u Starom Zavetu. Uzmite, na primer, priču o žrtvovanju ovna umesto njegovog sina Isaka - tako je obožavan bog Marduk, a ne Jehova. Marduk je zahtevao od svojih poklonika da provedu muško dete kroz vatru, i to obično ono prvorođeno ili, u ovom slučaju, ono koje je prvorođeno sa zakonitom ženom, a ne najstarije dete sa nekom od konkubina.

Priča se da je Terah, Abrahamov otac, došao sa Avramom (Abrahamom) iz Haldejskog grada Ura, Vavilonskog grada-države. Terah je jednostavno bio Vavilonjanin koji nije mogao da se snađe u Uru. Lutao je pustinjom sa svojom porodicom i nastavio da radi ono na šta je navikao. Možda se nije slagao sa susedima i njihovim bogovima. Abrahamov otac je napustio Ur i konačno se naselio u zemlji Haran. Verovatno je prihvatio samo jednog boga, jer nije baš zgodno putovati sa gomilom njih. Bogovi su u ono vreme težili od 20 - 25 kg, po dobrom komadu. Oni manji su se mogli izlomiti ako bi svi zajedno bili vezani u istu vreću. Bilo je utešno sa njima razgovarati i činili su vam prijatno društvo, ali lepo je imati i malo mesta za hranu u ruksaku. Abraham (najpre je njegovo ime bilo Avram) imao je svoje vreme lutanja, i svi rezervni bogovi koje je njegov otac mogao da zadrži bili su nesumnjivo preteški za nošenje. Možda je Avram nasledio samo jednog idola od Teraha, dok su preostali razdeljeni među ostalim članovima porodice. U svakom slučaju, “Abraham” je imao samo jednog boga, i njegovo je ime bilo odličan paravan, budući da je moglo predstavljati Velikog Patrijarha i slično. Ukoliko se ne shvati suština, onda je to “Abraham Jevrejin” - Baš taj! Abraham za sve. Kasnije knjiga razotkriva da to nije bio onaj stari Abraham, već neki ondašnji, tipični lutajući Jevrejin iz četrnaestog veka. To ne treba mešati sa “Lutajućim Jevrejinom”, jednom potpuno drugačijom hrišćanskom pričom.

 

ZAVEŠTANJA

 

Autor počinje posvećivanjem knjige svom drugom sinu, Lamehu, što je još jedno biblijsko ime. Nastavlja dalje da priča da je njegov sin prvenac dobio glavni deo nasledstva, ugledajući se na pojednostavljenu tradiciju zasnovanu na složenijoj priči o patrijarhu Abrahamu u Bibliji. Taj prvobitni Abraham je imao nekoliko sinova. Sinovi njegovih konkubina trebalo je da dobiju manji deo, a Isak, Sarin sin, glavni deo nasledstva. Obično se smatralo da glavno nasledstvo pripada najstarijem sinu glavne žene. Najstariji sin našeg Abrahama dobio je Svetu Kabalu uz pomoć koje se Svet može stvarati i uništavati. Sve se može promeniti, stvoriti, razoriti, datom vlašću nad silama kako iznad Zemlje tako i ispod nje. To nije tek neko nejasno objašnjenje, već deo Kabale zvani Mase Merkava (M'asseh Merkabah), stariji od hrišćanske epohe a verovatno i od jevrejskih predaka.

 

KNJIGE ŽIVE! MERKAVA IZLAZ

 

Evo naše prve “usputne atrakcije”. Vratićemo se glavnoj temi u narednim delovima ovog “Lutanja”. Biće korisno naučiti nešto o magijskim knjigama i Svetoj Kabali pre nego što se vratimo ovoj izuzetnoj magijskoj knjizi. Merkava nije ona dobro poznata stvar obično razmatrana u knjigama o Kabali sa brojevima i tome slično. Mase Merkava je sama po sebi nešto. Postoje dokazi za to u Egipatskoj “Knjizi Mrtvih”. Isto gradivo je i tamo, ista vrsta rituala, ista vrsta opisa. Ako je postojao neki istorijski Mojsije ili Moše, Mase Merkava može biti ono što je preneto iz Egipta za vreme lutanja po pustinji. Prema kabalističkoj legendi, najpre beše jedna Tora pre stvaranja Sveta, Tora Praznine. To nije bila pisana knjiga. Bio je to Živi Duh. Hrišćanstvo je verovatno iskoristilo ovu ideju i nazvalo je “Reč” ili “Logos”, ali izgleda da je ta ideja zajednička drevnim narodima.

U pričama o Kabali, Tora sadrži sve što je moglo biti, što bi moglo biti, što će biti, što je bilo. Sve to je postojalo kao što misao postoji u umu. Za ovo se kaže da je sadržaj tvorčevog uma, prvobitni obrazac, koji na neki način podseća na Platonove arhetipove. “Nevidljiva Tora” je izraz koji se koristi i danas u Kabali. Ova Nevidljiva Tora sadrži reč koja je izašla da bi stvorila sve stvari u Univerzumu. Nazvana je knjigom jer sadrži znanje. Koliko od tog znanja postignete, toliko moći ćete i imati. Tumaranje, mlataranje, urlanje na vetru, ili praćenje kretanja planeta i tome slično nije više potrebno. Potrebno je samo znanje, i “sve se odvija samo po sebi”. Treba prihvatiti tu ideju, malo je uopštiti i modernizovati. Uvek postoji sklonost da se ove priče prihvate na način: “O, da, da...”, “Kad ono!?”, “Pitam se šta bi to moglo biti!”, “Nije li to čarobno!?” i drugih racionalizacija kako bi se izbeglo ozbiljno razmatranje. Koncept je potpuno validan i sasvim savremen. Šta mislite da je nauka? Izražavajući se na ovaj način, neko može reći da je to jednostavno pokušaj da se ponovo zadobije jezik Nevidljive Tore, putevi mišljenja i znanja koji mogu stvoriti i uništiti svet. Hidrogenska bomba je isto ono što se dešava na Suncu, a ne nešto što tek nejasno podseća na to. To je jedno te isto. Jedina razlika je u veličini. Ljudi koji su izmislili hidrogensku bombu naučili su reč za “sunce” u Nevidljivoj Tori. Naučili su reč za njenu moć. Jedan od naučnika, posmatrajući prvu eksploziju nuklearnog oružja, sklon da citira Bagavad Gitu, rekao je: “Ja, rušilac svetova, evo, stigao sam”. Ovakve stvari su istinska magijska knjiga. Jezik kojim je ta knjiga napisana nije nijedan ljudski jezik, već čisti jezik misli. Osnovni cilj magijske obuke jeste da se postigne lakoća izražavanja tim jezikom, jezikom koji se iskazuje pojavom stvari, idejama i onime što je zaista viđeno, pre nego glasovima i rečima.

 

Za nastavak otvori ili,

preuzmi ceo tekst pogodan za štampu i arhiviranje (pdf)

 

Takođe, možete preuzeti i knjigu

Sveta Magija Abramelina Maga

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2010 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 30-01-2013 02:51