Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Ogledalo

  Ars Magica

Tekst 11

 

  Adepti

  Hinduizam

  Budizam

  Judaizam

  Hrišćanstvo

  Islam

  Ostale religije

  Misterije

  Tajna društva

  Istorija

  Filosofija

  Astrologija

  Radiestezija

  Nauka

  Ekosfera

  Ars Medica

  Psihologija

  Umetnost

  Zanimljivosti

  Putopisi

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

 Alexanthorn

 Kontakt

 

 

 

Thornal

Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije

 

 

Ars Magica

 

11

 

 

 

 

Liber MMM

Odlomak iz Liber Null & Psychonaut

Piter J. Kerol

21.8.2011

 

Povezani tekstovi: Piter J. Kerol - Liber KKK

 

Ovaj kurs je vežba discipline magijskog transa, forma kontrole uma koja ima sličnosti sa jogom, ličnom metamorfozom, i osnovnim magijskim tehnikama. Uspeh sa ovim tehnikama je preduslov za bilo kakav pravi napredak kroz inicijaciju...

 

KONTROLA UMA

 

Da bi se uspešno bavio magijom, sposobnost koncentrisanja pažnje mora biti izgrađena u toj meri dok um ne bude mogao da uđe u trans kao stanje. Ovo se postiže u nizu etapa: apsolutna nepomičnost tela, regulacija disanja, zaustavljanje misli, koncentracija na zvuk, koncentracija na predmete, i koncetracija na mentalne slike.

 

Nepomičnost

 

Pripremi telo u bilo koji udobni položaj i pokušaj da ostaneš u tom položaju što je duže moguće. Pokušaj da ne trepćes ili pomeraš jezik ili prste ili bilo koji deo tela u potpunosti. Ne dozvoli da um odluta dugim vozovima misli već se pasivno posmatraj. Ono što izgleda kao udobna poza u početku može vremenom postati agonija, ali istraj!

Izdvoji malo vremena svaki dan za ovu vežbu i iskoristi priliku svake neaktivnosti koja se može pojaviti.

Beleži rezultate u magijski dnevnik. Ne treba biti zadovoljan sa manje od pet minuta. Kada se u ovome dostigne petnaest minuta, nastavi ka regulaciji disanja.

 

Disanje

 

Ostani nepomičan sto je više moguće i kreni odmereno da dišeš sporije i dublje. Cilj je da upotrebiš potpun kapacitet pluća ali bez bilo kakvih neprikladnih mišićnih napora ili naprezanja. Pluća se mogu držati praznim ili punim između izdisaja i udisaja da se produži ciklus. Važna stvar je da um treba da usmeri svoju potpunu pažnju na ciklus disanja. Kada se ovo može raditi trideset minuta, nastavi ka ne-razmišljanju.

 

Ne-Razmisljanje

 

Vežbe nepomičnosti i disanja mogu poboljšati zdravlje, ali nemaju druge suštinske vrednosti sem pripreme za ne razmisljanje, početka stanja magijskog transa. Dok si nepomičan i dišes duboko, počni da odvraćaš um od bilo kakve misli koja nastaje. Pokušaj da se uradi ovo neizbežno otkriva da je um besna oluja aktivnosti. Samo najveća odlučnost može zadobiti jedva nekoliko sekundi mentalne tišine, ali čak i ovo je priličan triumf. Ciljaj na kompletnu svestnost nad nadolazećim mislima i probaj da produžiš periode potpune tišine.

Kao i fizička nepomičnost, mentalnu nepomičnost bi trebalo vežbati u određeno vreme a takođe i kada god se pojavi neki period neaktivnosti. Rezultate bi trebalo beležiti u svoj dnevnik.

 

Magijski Transevi

 

Magija je nauka i umetnost uzrokovanja promena u skladu sa voljom. Volja jedino može postati magijski efikasna kada je um fokusiran i kada nije ometan voljom. Um se mora prvo disciplinovati da usmeri čitavu pažnju na neku besmislenu pojavu. Ako se učini pokušaj fokusa na neku formu želje, efekat je kratko okružen željom za rezultatom. Egoistična identifikacija, strah od neuspeha, i refleksivna želja da se ne ostvari žudnja, koji nastaju iz naše dvojne prirode, uništavaju rezultat. Stoga, kada se biraju teme za koncetraciju, izaberi naslove koji nisu spiritualnog, egoističnog, intelektualnog, emocionalnog, ili korisnog značenja - besmislene stvari.

 

Koncentracija na Objekte

 

Legenda o urokljivim očima potiče iz sposobnosti vračeva i čarobnjaka da upute fiksiran mrtav pogled. Ova sposobnost može se vežbati nad svakim predmetom - tačka na zidu, nešto u daljini, zvezda na noćnome nebu - bilo sta. Zadržati se na objekat apsolutno mirnim, ne talasajućim pogledom na više od nekoliko trenutaka pokazaće se veoma teškim, ipak mora se u tome istrajati satima bez prekida. Svakom pokušaju oka da izobliči predmet, svakom pokušaju uma da nađe da misli o nečemu drugom, mora se odupreti. Eventualno je moguće izvući okultne tajne iz stvari ovom tehnikom, ali sposobnost se mora razvijati radom sa beznačajnim predmetima.

 

Koncentracija na Zvuk

 

Deo uma gde verbalne misli nastaju dovodi se pod magijsku kontrolu koncentracijom na zvuke mentalno zamišljenih. Bilo koji prost zvuk od jednog ili više slogova se bira, na primer Aum ili Om, Abrahadabra, Yod He Vau He, Aum Mani Padme Hum, Zazas Zazas, Nasatanada Zazas. Izabrani zvuk se ponavlja iznova i iznova u umu da blokira sve ostale misli. Nebitno koliko neprikladno može izgledati izbor zvukova, moraš istrajati sa tim.

Na kraju može izgledati da se zvuk automatski ponavlja a može se čak javiti i u snu. To su ohrabrujući znaci. Koncetracija na zvuke je ključ ka rečima moći i određenim oblicima bacanja čini.

 

Koncentracija na Sliku

 

Deo uma gde slikovne misli nastaju dovodi se pod magijsku kontrolu koncentracijom na slike. Jednostavan oblik, kao što je trougao, krug, kvadrat, krst, ili srp, se bira i zadržava u oku uma, bez izobličavanja, onoliko dugo koliko je moguće. Samo najodlučniji napori su u mogućnosti da naprave zamišljen oblik da istraje bilo koje vreme. Isprva bi trebalo sliku tražiti zatvorenim očima. Vežbom se može projektovati na praznu površinu. Ova tehnika je osnova lansiranju sigila i stvaranju nezavisnih formi misli.

Tri metode postizanja magijskog transa će jedino dati rezultate ako se obavljaju najfanatičnijom i morbidnom odlučnošću. Ove sposobnosti su veoma abnormalne i obično nepristupačne ljudskoj svesti, jer zahtevaju takvu neljudsku koncentraciju, ali nagrade su velike. U magijski dnevnik, zabeleži svakodnveni redovan rad i iskorišćene bilo kakve dodatne prilike. Ni jedna stranica ne bi trebalo da se ostavi praznom.

 

Metamorfoza

 

Transmutacija uma u magijsku svest se često naziva Velikim Delom. Ima dalekosežnu svrhu vodeći eventualno ka otrkivanju Istinske Volje. Čak i najmanja sposobnost za promenu sebe je vrednija od bilo kakve moći nad spoljašnjim univerzumom. Metamorfoza je vežba u voljnoj rekonstrukciji uma.

Svaki pokušaj u reorganizovanju uma uključuje dualnost između stanja kakvo je i željenog stanja. Stoga je nemoguće razviti bilo koju vrlinu kao spontanost, radost, pobožnost, ponos, gracioznost ili svemoćnost bez mešanja sebe u veću konvencionalnost, tugu, krivicu, greh i nemoćnost u procesu. Religije su zasnovane na zabludi da neko može ili mora imati jedno bez drugog. Visoka magija prepoznaje dualističko stanje ali ne mari bilo da je život gorko-sladak ili sladak i kiseo; već teži da postigne bilo koju proizvoljnu perceptivnu perspektivu po volji.

Bilo koje stanje uma može proizvoljno biti izabrano kao objekat za transmutaciju, ali postoje specifične vrline koje se dodaju nekima. Prva je protivotrov za disbalans i moguće ludilo magijskog transa. Druga je specifično protiv opsesija sa magijskim vežbama iz trećeg dela. One su:

1) Smeh/Smeh
2) Ne-vezivanje/ne-ravnodušnost

Postignuće ovih stanja svijesti se postiže tokom procesa meditacije. Pojedinac pokušava ući u duh okolnosti kada god je to moguće i misliti o željenom rezultatu u druga vremena. Ovom metodom, snažna nova mentalna navika se može uspostaviti.

Smeh: to je najviša emocija, jer može sadržati bilo koju drugu od ekstaze do tuge. Nema suprotnost. Plakanje je samo nerazvijena forma toga koja čisti oči i priziva pomoć kod odojčadi. Smeh je jedini održiv stav u univerzumu gde se šala odigrava zbog sebe.

Trik je u tome da se vidi ta šala odigrana čak i u neutralnim i sablasnim događajima koji okružuju pojedinca. Nije na nama da ispitujemo univerzumov očigledni manjak ukusa. Traži emociju smeha u onome što veseli i zabavlja, traži ga u bilo čemu što je neutralno i beznačajno, traži ga čak i u onome što je strašno i odvratno. Iako na početku može biti forsirana, pojedinac treba naučiti da se smeje u sebi svim stvarima.

Ne-vezivanje najbolje opisuje magijsko stanje delovanja bez požude za rezultatima. Jako je teško ljudima da odluče nešto i onda uraditi to čisto radi toga. Ipak konkretno ova sposobnost je ta koja je potrebna da se izvede magijski čin. Samo jedno-usmerena svest će to uraditi. Vezivanje treba razumeti i u pozitivnom i u negativnom smislu, zbog averzije njenog drugog lica. Vezivanje za bilo koji atribut sebe, svoje osobnosti, svoje ambicije, svoje veze ili čulnih iskustava - a jednako, i averzija prema bilo kojoj od njih - dokazaće ograničenje.

Na drugu ruku, fatalno je izgubiti interes za ove stvari jer one su nečiji simbolički sistem ili magijska stvarnost. Radije, pojedinac pokušava lakše dodirnuti osetljive delove svoje stvarnosti da bi porekao kvarljiv uticaj obuzimajuće želje i dosade. Tako pojedinac može dobiti dovoljno slobode da deluje magijski.

U dodatku ove dvije meditacije ima i treća, više aktivna, forma metamorfoze, i ovo uključuje svakodnevne navike pojedinca. Koliko god bezopasne se činile, navike u mislima, rečima i delima su sidro ličnosti. Mag želi da podigne to sidro i da se upusti slobodan na more haosa.
Da bi nastavio, izaberi bilo koju manju naviku nasumice i izbriši je iz svog ponašanja: u isto vreme prisvoji bilo koju novu naviku nasumice. Izbori ne bi trebali obuhvatati ništa spiritualno, egocentrično, ili emocionalnog značenja, niti bi trebao izabrati bilo šta što ima mogućnost neuspeha. Upornošću sa tako jednostavnim počecima postaješ sposoban za zaista sve.
Svi radovi metamorfoze bi trebalo da se upišu u magijski dnevnik.

 

 

MAGIJA

 

Uspjeh u ovom delu rasporeda zavisi o nekom stepenu majstorstva magijskog transa i metamorfoze. Ova magijska instrukcija uključuje tri tehnike: ritual, sigil, i sanjanje. Kao dodatak, mag bi se trebao upoznati sa barem jednim sistemom divinacije: karte, gledanje u kristal, runski štapovi, visak, ili divinacijski štap. Metode su beskrajne. Sa svim tehnikama, nameravaj utišati um i pusti da inspiracija omogući nekakvu vrstu odgovora. Koji god simbolični sistem ili instrumenti se koriste, oni deluju samo da omoguće spremište ili pojačalo unutrašnjih sposobnosti. Niti jedan sistem divinacije ne bi trebao sadržavati previše slučajnosti. Astrologija nije preporučljiva.

Ritual je kombinacija upotrebe talismanskih oružja, gestova, vizualizovanih sigila, govornih čini, i magijskog transa. Prije nego što nastavimo sa sigilima i snovima, bitno je razviti efektivan Terajući Ritual. Dobro konstruisan terajući ritual ima sledeće aspekte. Ovo pripremi maga mnogo brže za magijsku koncentraciju od bilo koje samostalne vežbe transa. Omogućava magu da se odupre opsesijama ako se problemi jave sa iskustvima snova ili sigila koji postanu svesni. Takođe štiti maga od bilo kojeg agresivnog okultnog uticaja koji mu može naškoditi.

Da bi razvio terajući ritual, prvo nabavi magijsko oružje – mač, bodež, štap, ili možda veliki prsten. Instrument mora biti nešto što je impresivno umu i takođe treba da predstavlja težnje maga. Prednosti kod ručno kovanih osobnih instrumenata, ili otkrićem istih nekim čudnim putem, ne mogu biti preistaknute. Terajući ritual bi trebalo da sadržii sledeće elemente kao minimum.

Prvo, mag opisuje granicu oko sebe magijskim oružjem. Granica se takođe snažno vizualizuje. Trodimenzionalne figure se preferiraju. Pogledaj crtež 1.

Drugo, mag fokusira svoju volju na vizualiziranu sliku: na primjer, slika magijskog oružja, ili njegovo imaginarno treće oko, ili možda kugla svietla u svojoj glavi. Zvučna koncentracija se takođe može dodatno ili alternativno koristiti.

 

 

Crtež 1. Različite forme trodimenzionalnih granica koje mag može stvoriti upotrebom magijskog oružja.
 

Treće, granica se ojačava simbolima moći koji se crtaju magijskim oružjem. Tradicionalna petokraka zvezda ili pentagram se može koristiti, ili osmokraka zvezda Haosa, ili bilo koja druga forma. Reči moći se takođe mogu koristiti.

Četvrto, mag teži beskonačnoj praznini kratkim ali odlučnim trudom da zaustavi misli.

 

Sigili

 

Mag može iziskivati nešto što je u nemogućnosti da dobije kroz normalne kanale. Nekad je moguće dovesti potrebnu slučajnost direktnom intervencijom volje ako ovo ne stavlja prevelik pritisak na univerzum. Čist rad same želje je retko efektivan, jer volja postaje uključena u dijalog sa umom. Ovo oslabljuje magijsku sposobnost na mnoge načine. Želja postaje dro ego kompleksa; um postaje uznemiren neuspehom. Ubrzo originalna želja postaje skup protivrečnih ideja. Često se želja za rezultatom vraća samo kada se zaboravi. Ova zadnja činjenica je ključ za sigile i većinu formi magijskih čini. Sigili rade zato što stimuliraju volju da radi podsvjesno, zaobilazeći um.

Ima tri dela kod operacije sigila. Sigil je konstruisan, sigil je izgubljen za um, sigil je napunjen. U konstruisanju sigila, cilj je proizvesti glif želje, oblikovan tako da ne sugeriše odmah na želju. Nije potrebno koristiti kompleksne simbolične sisteme.

 

a) Metoda rieči, I wish to obtain Necronomicon

(Eliminiši slova koja se ponavljaju)

 

IWSHTOBANECRM

 

                    Preuređena slova da daju slikovni sigil

 

b) Slikovna metoda, uništiti protivnika

 

                                                                      Završen sigil

c) Metoda mantričnog spella

 

(Preuredi)

 

HAVI EMNER KUSAD

Završena mantra

 

Crtež 2. Stvaranje sigila A) metodom riječi, B) slikovnom metodom i C) mantričnom metodom

 

Crtež 2 pokazuje kako se sigil može konstruisati od reči, slike, i zvuka. Tema kod ovih čini je proizvoljna a ne preporučena. Da bi se uspešno izgubio sigil, forma sigila i asocirana želja se moraju oterati iz normalne budne svesti. Mag teži protiv bilo kakve manifestacije kod obadve makar i snažnim skretanjem svoje pažnje prema drugim stvarima. Nekada se sigil može zapaliti, ili zakopati, ili baciti u more. Moguće je izgubiti reč čini konstantnim ponavljanjem jer ovo na kraju isprazni um od povezanih želja. Sigil se puni u trenucima kada um postigne nemost kroz magijski trans, ili kada velika emocionalnost paralizuje njegovo normalno funkcionisanje. U tim trenucima se koncentrišemo na sigil, bilo kao mentalnu sliku, mantru, ili nacrtanu formu. Neki od trenutaka kada se sigili mogu napuniti su slijedeći: tijekom magijskog transa; u trenutku orgazma ili velikog oduševljenja; u trenucima velikog straha, besa, ili sramote; ili u trenutku kada se intenzivna frustracija ili razočaranje pojavi. Alternativno, kada se druga snažna želja pojavi, želja se žrtvuje (zaboravlja) i koncentraciju na sigil treba nastaviti. Nakon držanja sigila u umu što je duže moguće, preporučljivo je oterati ga prizvanim smehom.

Zapisi bi se trebalo čuvati za svaki rad sa sigilima ali ne na način da se izazove svesno razmatranje preko sigilizirane želje.

 

 

SANJANJE

 

Stanje sna nudi pogodan izlazak u polje divinacije, entiteta, i eksteriorizacije ili "izvantelesnih" iskustava. Svi ljudi sanjaju svako veče u svojem životu, ali nekolicina se može setiti svojih iskustava čak i par minuta nakon buđenja. Iskustva snova su toliko neprimerena da mozak uči kako ih zaustaviti da se ne mešaju sa budnom svešću. Mag želi dobiti celovit pristup planu snova i prisvojiti kontrolu nad njim. Pokušaj da to napravi stalno uključuje maga u smrtonosnu i bizarnu bitku sa svojim psihičkim senzorima, koji će upotrebiti gotovo svaku taktiku da mu negiraju to iskustvo.

Jedina metoda da bi se dobio celovit pristup planu snova je držanje knjige i pisanog instrumenta pored mesta spavanja u svako vreme. Ovde, zapiši detalje svih snova što je brže moguće nakon buđenja.

Da bi prisvojio svesnu kontrolu nad stanjem sna, potrebno je izabrati temu za san. Mag bi trebao početi sa jednostavnim iskustvima, kao što je želja da se vidi određeni objekt (realni ili imaginarni) i ovlada ovime pre pokušaja divinacije ili eksteriorizacije. San se postavlja tako što se snažno vizualizuje željena tema u inače utišanom umu, odmah pre spavanja. Za viša kompleksnija iskustva može se primeniti metoda sigila.

Zapise snova je najbolje čuvati odvojeno od magijskih zapisa jer nastoji da postane opsežan. Takođe, svaki bitan uspeh bi se trebao preneti u magijski dnevnik.

Iako se pojedinac može bojati od pogleda u njega, pravilno vođen magijski dnevnik je siguran jamac uspeha u radu sa Liber MMM: to je takođe knjiga referenci sa kojom se ocenjuje napredak i najvažnije, podsticaj za naredni trud.

 

 

 

 

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2011 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 30-01-2013 02:50