Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Ogledalo

  Ars Magica

Tekst 16

 

  Adepti

  Hinduizam

  Budizam

  Judaizam

  Hrišćanstvo

  Islam

  Ostale religije

  Misterije

  Tajna društva

  Istorija

  Filosofija

  Astrologija

  Radiestezija

  Nauka

  Ekosfera

  Ars Medica

  Psihologija

  Umetnost

  Zanimljivosti

  Putopisi

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

 Alexanthorn

 Kontakt

 

 

 

Thornal

Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije

 

 

Ars Magica

 

16

 

Mandale

Kosmički uređaji i sredstvo za dostizanje višeg stanja svesti

Autori: Aca i Ranka

Izvor: HRAM EZOTERIJE

27.07.2012

 

Svako istinsko znanje jeste univerzalno i potiče iz istog izvorišta ogromnog i veličanstvenog znanja kao i svi mi, ali je različitim tokovima vremena i njegovim evolutivnim procesima i ciklusima silazilo u različitim epohama na različite prostore na našoj planeti da bi potpomoglo i omogućilo dalju evoluciju čoveka, čovečanstva i svih univerzuma.

Tako se tokom milenijuma jedno i isto prvobitno veliko i ogromno znanje o Mandalama kao moćnom kosmičkom uređaju, raširilo širom naše voljene majke planete i pri tome prošlo kroz svoje različite evolucione procese i transformacije da bi na svome kraju stiglo do svakog od nas drugačijim putanjama kroz prostor i vreme prikazujući se u svojim predivnim mnogostrukim oblicima, ali samo kao mali fragment danas zaboravljenog nekadašnjeg veličanstvenog ogromnog znanja prvobitne nauke. Sada je vreme kada se sva svetska znanja ponovo okupljaju i ujedinjuju, kada ceo univerzum postaje velika familija, i u skladu sa time treba gledati ovo skromno istraživanje izneseno u ovom kratkom spisu. Mi možemo da pripadamo različitim verama, nacionalnosti, rasama ili polu ali mi smo deo jednog i istog Univerzalnog Duha koji prebiva u svakom atomu postojanja u svima nama i oko nas.

Šestokraka Zvezda sa sveprožimajućim stvaralačkim zvukom AUM u svome centru - Mandala Stvaranja

Kratka digresija na sliku: „Kažem vam, zato što ja govorim to što govorim i pišem to što pišem. A pišem sledeće. Među univerzalnim Eonima, u dugim periodima vremena, krećući se spiralnim nivoima, ili ciklusima stvaralačkog i stvorenog života u suštini i prostoru, među nebeskim stvorenjima postoje dva izdanka koja postoje bez početka ili kraja, koja rastu iz istog korena, postoje dve nevidljive sile, neshvatljive tišine. Jedan od tih veličanstvenih izdanaka manifestuje se odozgo, to je Velika Vatrena Slava Oca, Velika Moć, Univerzalni Um koji naređuje svim stvarima, muško, a drugi se manifestuje odozdo, Veličanstvena Slava Majke, Velika Misao, žensko, koja proizvodi sve stvari. Kada se oni ujedine – upare jedno s drugim, oni se sjedine i manifestuju međuprostor, neshvatljivi Vazduh, bez početka ili kraja. U njemu je Otac taj koji odražava sve stvari i neguje sve stvari koje imaju početak i kraj.“ – Simon Magus

O Mandalama koje su poznate na različitim delovima sveta pod različitim imenima napisani su čitavi tomovi spisa, od kojih su neki objavljeni dok je mnogo više onih koji nisu objavljeni. Na ovom mestu je potrebno spomenuti da je najveća količina tog ogromnog i veličanstvenog znanja prvobitne nauke o Mandalama izgubljena ili zaboravljena onda kada je ljudsko biće palo u zaborav, kada je sišlo još dublje u materiju, da obavi svoju planetarnu evolucijsku misiju: da produhovi materiju, da pomogne planeti Zemlji da ona obavi svoj zadatak i kosmičku misiju, da postane čista duhovna ljubav i da isijava ljubav kroz univerzum, da postane plutajuća lopta zlatnog etra. Tok i razvoj stvaranja i korišćenja Mandale može da se ispravno sagleda i shvati samo u sklopu evolucije čoveka, čovečanstva i univerzuma pa samim time i Mandala.

Kada je ljudsko biće izgubilo svoje prvobitne sposobnosti memorije i mogućnosti prvobitnog dejstva na astral, svoju vidovitost i sposobnost telepatije, tek tada je ono počelo da pravi materijalne zapise, jer su u drevna vremena ljudska bića imali bogatu i veličanstvenu memoriju koju su prenosili usmenom tradicijom i telepatskim putem, putem kristala kao i drugim uređajima za telepatsku komunikaciju. To je bilo vreme kada nije postojala nikakva potreba da se bilo šta zapiše.

U ovom kratkom spisu će biti napravljen kratak pregled Mandala i biće pokazana njihova praktična primena u Hermetičko Alhemičarskoj nauci. U Hermetičko Alhemičarskoj nauci Mandale su poznate pod imenom Alhemičarske Mandale – Amblemi.

Prema tome, drevno znanje o Mandalama kao kosmičkim uređajima, koje su pravljene tako da ujedno budu i Talismani, vodi poreklo od prvobitne nauke Božanskih bića koja su bila na višem stupnju razvoja od nas i učestvovala u procesu evolucije i stvaranju čitave božanske kreacije, a koja sada žive na višim ravnima postojanja. Mnoge Mandale koje su otkrivene mudracima širom sveta kroz Eone, ostavljene su nama u nasleđe kao iskrzani tragovi ostataka prvobitne nauke kroz različite narode i njihove tradicije, pokazujući i ukazujući na pojedine obrasce kretanja kosmičke energije i njihove vibracije, a koje služe kao svetionik odnosno kao vozilo svesti ljudskom biću da bi njegova duša našla najbolji i najsigurniji put do njegove sigurne luke, do njegove božanske kuće i ponovnog ujedinjenja sa svojim Sopstvom.

Svrha upotrebe Mandala je u različitim epohama i različitim oblastima bila različita, ona je ograničena sa znanjem tvorca Mandale, a isto toliko i sa znanjem onoga koji je koristi. Jer drevna bića su nama ostavila u nasleđe Mandale Talismane koje sadašnje ljudsko biće nije u stanju ili ne zna da ih koristi u njihovom punom kapacitetu. Suština sadašnje upotrebe Mandale jeste da one služe kao sredstvo za prikupljanje, transformaciju i emitovanje određenog prizvanog kvaliteta energije, putem principa rezonance, kosmičkog zakona da slično privlači slično, mikrokosmičke slike makrokosmosa i hermetičkog zakona kako gore, tako dole. Mandale se kao što ćemo u ovom spisu videti mogu koristiti kao vozilo za uzdizanje naše svesti i susretom sa duhovnim bićima; one se mogu koristiti za dostizanje viših nivoa svesnosti, sa krajnim ciljem dostizanja Jedinstvene Svesnosti, iz nižih mnoštva i njenog konačnog spajanja sa Jednim i Jedinim Božanskim Izvorom, odakle svi potičemo.

Drevna bića koja su poznavala prvobitnu nauku su na Mandale Talismane imala neizmerno dublji pogled i znanje nego što to sadašnje ljudsko biće može i da pretpostavi, pri tome je svaki detalj bio brižljivo razmatran sa simpatijom, dubokim poštovanjem i razumevanjem, dok je Mandalično Talismanska prvobitna nauka bila mikronski precizna i projektovana u skladu sa božanskim zakonima.

Pri tome, oni su konstruisali i gradili čitave gradove, organizovali planetarnu atmosferu, i mnoge druge danas nama čudesne stvari po Mandalično Talismanskim planovima, koristili su ih kao kosmičke uređaje, čuvare, pomoću kojih bi hvatali, transformisali, održavali i zračili one kosmičke frekvencije, vibracije i astralne tonove koje su bile najpozitivnije i najpovoljnije za stvaranje, održavanje, razvoj i isceljenje svih bića koja su u njima i njihovoj okolini obitavala. Odjek uticaja tih frekvencija je današnjem ljudskom biću ostao poznat pod pojmovima: blaženstvo, mir, harmonija, sreća, radost, spokoj, telepatija…

Tako su nam kroz legende i mitove ostali poznati mitski gradovi koji pevaju i sviraju, u kojima je klima uvek povoljna gde je sve sijalo i blistalo u svetlosti prizvanih Božanskih vibracija - poput Adocentin grada, mitskog Sunčevog Grada u Egiptu. Vremenom kako je ljudsko biće sve više tonulo u materiju i zaborav ova drevna ogromna i veličanstvena prvobitna nauka je takođe tonula u zaborav, sve dok danas od nje nije ostala samo bleda senka, a to je nama današnja poznata nauka o Mandalama i Talismanima kao energetskim rezonatorima, transformatorima i emiterima u kojima se prikuplja, skladišti i odašilje projektovana vrsta kosmičke energije.

 

Indija Džajpur Radžastan Azija, drevna arhitektura gradske ulazne kapije izgrađena u skladu sa drevnom naukom o Mandalama

 

Drevna arhitektura Palate u Džajpuru u Radžastanu u obliku Mandale Talismana

 

U skladu sa ovakvim pogledom se i ljudsko biće takođe može nazvati Mandalom. Zadatak sadašnjeg ljudskog bića je da to zaboravljeno ogromno i drevno znanje prvobitne nauke o Mandalama iznese ponovo na svetlost dana u svetlu spoznaje i postavi na tron istine, da ga zategne nitima bogočoveka i povrati njen prvobitni sjaj.

Može se slobodno reći da je upotreba Mandale beskrajna, kao i to da svaki oblik i sva bića u svim Univerzumima predstavljaju neku vrstu i oblik Mandale: pahuljica, kristal vode, list, cvet, ptica, svako živo biće-svest, planete, Sunčevi Sistemi, Univerzumi, … talisman, čuvar vremena, portal - prolaz u druge dimenzije, krugovi u žitu…

 

Kratak pregled Mandala kroz Istoriju

 

Potrebno je pre kratkog pogleda na Mandale znati još i ovo, znanje o njima je doneto na planetu Zemlju sa drugih Zvezdnih sistema kao deo prvobitne božanske nauke. Ono je stiglo preko Polarnog, Hiperborejskog i Lemurijanskog carstva sve do nama prethodnog najpoznatijeg doba, Atlantide.

Ljudi na Atlantidi su vladali duhovnim silama kojima su svojom voljom mogli uticati na rast biljaka, tako što bi ubrzavali ili sprečavali njihov rast. Oni su imali ogromno i neizmerno znanje prvobitne božanske nauke o istinskim životnim silama koje su sadržane u semenu biljke, znali su kako da izdvoje i telepatski da deluju na životne sile koje se nalaze u semenu biljaka, znali su za moći kristala i načine njihove primene, koje su zajedno koristili za pokretanje svojih vazdušnih vozila i drugih uređaja putem telepatije. Ljudi sa Atlantide su živeli zajedno sa eterskim strujama, posedovali su organe pomoću kojih su mogli da vide ta eterska strujanja, tadašnji čovek je mogao otvorenih duhovnih očiju da gleda u duhovni svet, tada je on zaista živeo sa bogovima. Na Atlantidi se pomoću prvobitne božanske nauke projektovao, pripremao i pravio sadašnji oblik ljudskog bića, pomoću Mandalično Talismanskog astralno svetlosno zvučnog Piramidalnog uređaja, u moćnim svetlosno zvučnim katalizatorima, gde se pomoću znanja prvobitne božanske nauke u Piramidama sa kristalima na njenom vrhu pretakala sama svetlost utkavši je u materiju. Tražio se i pravio lik i oblik koji je najpovoljniji za preživljavanje u ovom delu univerzuma u skladu sa daljom evolucijom čoveka, čovečanstva i univerzuma, jer čovek je tokom svog evolutivno – involutivnog procesa, u svom dugom hodočašću kroz materiju, svom silasku i ponovnom uspinjanju, imao zadatak i morao da siđe iz duhovnih svetova, duhovnih visina, da nađe vezu sa fizičkim – materijalnim svetom, potom da produhovi materiju i da se svesno sopstvenim duhovnim snagama, svoga Sopstva ponovo vrati u duhovne svetove odakle je i potekao. Vibracijama, svetlošću i astralnim zvukom koji je vibrirao kroz Mandale Talismane u njihovim Piramidama su se pravila različita životna tela.

Posejdonov grad sa Atlantide - Mandala Talisman

Izuzetna mešavina naroda koja se spasila Atlantske katastrofe se raseljavala u tri talasa u velikim vremenskim razdobljima. Jedna struja je otišla na sever, na Grenland, i od njih je kasnije nastao Nordijski narod, druga skupina je otišla u Aziju i od njih je potekao Indijski narod, treća skupina je otišla u Severnu Afriku i od njih su potekli stari Egipćani, od onih skupina koje su otišle na Američki kontinent potekli su Tolteci, Olmeci, Maje, Inke, Indijanci, tako se prvobitna božanska nauka o Mandalama selila i doživljavala svoje transformacije.

Kalendar Maja - Mandala Čuvar Vremena

Ona izuzetna grupa naroda koja se sabrala u prvobitnoj Indiji bila je vođena od strane sedam Svetih Rišija. Drevni Indijski narod je sa bolnom čežnjom posmatrao fizički svet, njegovo sećanje na duhovni svet bilo je najdublje, on je znao da je sve iz njega poteklo, u njihovim dušama je živelo prastaro sećanje na onaj prastari svet u kome je čovek video, doživljavao i živeo sa Bogovima. Osećali su jaku suprotnost između duhovnog i materijalnog sveta, a oni su više stremili ka duhovnom svetu za onim što su im njihovi učitelji Sveti Rišiji, Manui i drugi posvećenici objavljivali. Oni su putem odjeka drevnog znanja prvobitne božanske nauke o Mandalama težili da razviju i usavrše svoju dušu da bi došli ponovo do onog sveta koji leži iza fizičkog. U staroj Indijskoj epohi je ostalo najjače razvijeno sećanje na duhovni svet, zato se kod Indijskog naroda razvio neobično jak poriv prema duhovnom svetu, i u njemu je postojala velika čežnja za prošlim zlatnim vremenima kada je čovek živeo zajedno sa bogovima, i ta čežnja se pretvorila u neobičnu toplinu toga čitavog naroda. Njemu je bilo lako da ponovo gleda u duhovni svet jer u njemu je postojalo jako sećanje na prethodna slavna vremena i postojalo je jako osećanje da je ono što spoljni svet pruža maja i iluzija, da je spoljašnji svet prolazan. Indijski narod je kroz unutrašnji proces savladavao ono što je smatrao za maju ili iluziju.

Brahma - Mandala

Na Istoku, praksa stvaranja Mandale je oduvek shvatana kao sveta umetnost i duhovna nauka u kojoj je obavezno korišćeno i znanje o svetoj geometriji. Ono što sa sigurnošću možemo reći jeste da su Mandale Talismani korišćeni milenijumima, a da nas najstariji zapisi stari nekoliko hiljada godina vode do Indije. Crteži Mandala se nalaze svuda oko nas; Aboridžini u Astraliji, Dogoni u Africi, pećinski crteži širom sveta. Ovi tradicionalni narodi donose nama u živote ono što bi se nazvalo kao metafizičko tumačenje života, interpretacije koja prethodi i ide dalje od spoljašnje percepcije. Kosmos, što znači red na grčkom, pretpostavlja sveprožimajuću inteligenciju u uređenom univerzumu i jedinstvo postojanja čitavih univerzuma. Ovo jedinstvo uvek ima svoje unutrašnje kao i spoljašnje aspekte, skrivene kao i one ispoljene, jedno se ogleda u drugom. Cilj je uvek da se ujedine unutrašnje i spoljašnje u jedan neodvojiv integritet, koji ukazuje na njihovu Božansku vezu i Božansko Jedinstvo svega postojećeg. Zajednički jezik svih arhetipskih zakona jesu modeli, simboli, brojevi i geometrija.

 

Slikanje u pesku Aboridžinske Mandale

 

 

 

 

 

Peščana Mandala Aboridžina (završena)

 

Osim materijalnog reda, strukture u tradicionalnim arhitekturama imaju svoj daleko veći značaj, a to je da nas podsete kroz svoj simbolički aspekt na skrivena kosmička načela sa kojima građevine korespondiraju. Oblici i forme svih tradicionalnih arhitektura širom sveta su nerazdvojni deo ovog jednog i jedinstvenog koncepta, koje ima svoje zajedničko poreklo u izvornoj primalnoj božanskoj nauci. Hermetička i Pitagorina matematička tradicija svete geometrije se može videti u arhitekturi građevina u Mediteranu kao i u ranoj Evropskoj arhitekturi.

Trg Svetog Petra u Rimu - Mandala Talisman

Arhitektura kod tradicionalni naroda, a naročito u izgradnji njihovih hramova može se videto kao slika sveta, idealnih proporcija usklađenih sa kosmičkom slikom koju predstavljaju. Mikrokosmos jeste odraz makrokosmosa. U tom smislu, telo je kao i hram, kuća je kao i palata, a slika je replika sveta - imago mundi.

Neke Mandale iz doba Paleolita prikazuju dizajn Sunčevog Točka i oni su bili izrezbareni u stenama i pećinama pre oko 25.000 godina.

Mandala na sanskritu znači sveti krug, poligon, zajednica, veza; a izvorni cilj stvaranja Mandale je stvaranje meditativnog uređaja, vozila svesti, pomoću koga može da se probudi besmrtna istina Sopstva, usmeravanjem kreativne energije unutar našeg bića putem njegovog povezivanja sa samim Božanskim izvorom. Dakle, Mandala između ostalog pomaže meditantu da postane jedno sa svetom i univerzumom u njegovoj meditaciji, meditant se identifikuje sa centrom i dozvoljava sebi da bude transformisan u procesu involucije.

Krug je izraz savršenstva, Božanstva, simboliše Večnost, jednakost u svim pravcima, krug je izvor i kulminacija svih vrsta poligona, koji ih sadrži u svojoj osnovi. Krug je bez početka i bez kraja i on na taj način ukazuje to da stoji izvan vremena. Zbog toga je ona dobila naziv Mandala Svetlosti ili Duhovno Oko. Jogiji i sveštenici ranog hinduizma i budizma označavali su krugom oko sebe njihov sveti prostor, a njihov položaj u centru kruga je bio identifikovan sa centrom sveta – univerzuma. Nebo je predstavljano kao veliki poluloptasti šator sa rupama probijenim u njemu. A Polarna Zvezda, oko koje se celo nebo okreće bio je predstavljala Božanski pol u šatoru. Oltari su smatrani kao pristupni putevi kroz koje Božanstva mogu ući i napustiti ovaj svet. Kvadrat opisuje četiri kardinala pravaca u fizičkom prostoru i vremenu: Istok, Zapad, Sever i Jug.

Upotreba mandale u istorijskoj praksi nalazi se u različitim duhovnim tradicijama. Iz Hindu perspektive rečeno nam je da je Univerzum evoluirao iz čiste svesti kroz Sveti Zvuk AUM ili OM. Šri Jantra Mandala predstavlja zamrznuti vibracioni obrazac tog zvuka.

Šri Jantra - Svetlosna Mandala

Tokom evolucije čoveka i čovečanstva Mandale su postojale i nastavljaju da se stvaraju u mnogim oblicima. Mandala predstavlja izraz celovitosti, i može se posmatrati kao model koji služi kao organizaciona struktura samog života, kosmički dijagram koji nas podseća na naš odnos prema beskonačnosti, svetu koji se proteže i izvan i unutar našeg tela i uma.

Mandale opisuju podjednako i materijalne i nematerijalne stvarnosti, one se pojavljuju u svim aspektima našega života: one opisuju nebeske sfere ili krugove koje mi zovemo Sunce i Mesec, Zemlja, dok konceptualne sfere ili krugove mi poznajemo pod pojmovima kao što su prijatelji, porodice i zajednice. Mandala predstavlja integrisani pogled na Univerzum. Mandala je simbolična replika sveta, geometrijske projekcija svedena na njegov suštinski obrazac. U svojoj geometriji ona deluje kao duhovni ili psihološki točak sa mnogo žica, i sve se seku u njenom centru. Centar Mandale predstavlja centar univerzuma, Mandale postojeći kao centar je povezana sa Kosmički centrom ili osom sveta – Axis Mundi. Osa Mandale predstavlja liniju komunikacije između moći koje se nalaze iznad i čovečanstva koje se nalazi dole. Mandala govori mnogim jezicima.

One se vide u kamenim strukturama i slikama u pećinama naših drevnih predaka. Postoje jednostavne ali moćne mandale Indijanaca, izuzetne i kompleksne Tibetanske Budističke peščane mandale, predivne geometrijske Hindu Yantas, svetlosne mandale Hrišćanske tradicije na vitražima i rozetama u crkvama i katedralama itd.

Na slici ispod je prikazan primer Arhitektonske građevine, hrama - Mandale u Kambodži.

 

Angor Wat - Hram Mandala u Kambodži

 

Hram Angkor Wat je izgrađen u prvoj polovini 12. veka stare ere. Procenjeno dužine izgradnje hrama je da je ono trajalo 30 godina od strane kralja Suryavarman II, i da je posvećen Višnu hindu božanstvu. Angkor Wat je minijaturna replika univerzuma u ​​kamenu i predstavlja zemaljski model kosmosa. Centralna kula koja se izdiže iz centra spomenika simbolizuje mitsku Meru planinu, koja se nalazi u centru univerzuma. Pet kula hrama odgovaraju vrhovima planine Meru. Spoljni zid odgovara planini na ivici sveta, i okolni šanac predstavlja okeane iznad.

Ona se oduvek nalazila u zagrljaju nekih istočnjačkih religija, dok je u zapadnim tradicijama preživela kroz religiju, sekularnu kulturu i Alhemičarsko Hermetičku tradiciju. Svesnost o Mandali ima u sebi potencijal da menja naš pogled na Univerzum, naš pogled na Planete, naš pogled na sebe, sopstveni život i njegovu svrhu. Pravljenje Mandala je jedinstveno iskustvo u kojima ljudi mogu da izraze sebe, svoju individualnost u okviru jedinstvenog oblika i njegove strukture. Šablon Mandala se koristi u mnogim verskim tradicijama. Hildegard von Bingen, hrišćanska monahinja je u 12. veku stvorila mnoge lepe mandale u kojima je izrazila svoje vizije i verovanja.

Hrišćanska Mandala - autor, monahinja Hildegard von Bingen

U Americi, Indijanci su stvorili lekovite točkove i peščane mandale. Kružni Astečki kalendar je bio i uređaj čuvar vremena i oblik verskog izražavanja drevnih Asteka. U Aziji imamo Taoistički simbol Jin Jang koji predstavlja muško ženski princip, koji prikazuje i njihovu međuzavisnost i ravnotežu. Tibetanske mandale su vrlo često komplikovani dijagrami dubokog religijskog i duhovnog značaja koji se koriste za meditaciju. I Navaho Indijanaci i Tibetanski monasi su kreirali ogromne peščane mandale koje su posle sami uništavali ili su puštali da ih vetar oduva da bi pokazali prolaznost života.

 

Ji Đing Mandala

 

 

 

 

 

 

 

Tibetanska Jin Jang Mandala

 

Tibetanska Peščana Mandala

Kao deo svakodnevne duhovne prakse na drevnom Tibetu, monasi svakodnevno stvaraju veoma složene mandale pomoću različito obojenog peska od lomljenog poludragog kamena. Ta drevna tradicija se nastavila do današnjih dana kada Tibetanski monasi putuju kroz različite kulture širom sveta i stvaraju peščane mandale, odgovarajuće energetske obrasce i pri tome edukuju ljude o kulturi Tibeta. Stvaranje Peščanih Mandala zahteva mnogo sati, dana i nedelja truda i rada da bi se one završile. Svaka Mandala sadrži u sebi mnogo simbola koji moraju biti savršeno reprodukovani svaki put kada se kreira Mandala. Kada je završe, monasi se okupljaju u ceremoniji punih šarenih boja, pevaju duboke tonove i pri tome čiste svoje Mandale stavljajući peščanu Mandalu u tegle i prazne je u obližnju telo vode kao blagoslov. Ova radnja takođe simbolizuje ciklus života.

Na putovanju svetom, Američki Navaho narod stvara prolazne slike peska koji oni koriste u duhovnim ritualima, na isti ili sličan način kao što to čine Tibetanski monasi. Navaho peščani crtački Mandalični rituali mogu trajati od pet do devet dana dok se njihova veličina kreće od tri do sedamnaest stopa ili više.

 

Peščana Mandala Navaho Indijanaca

 

 

 

 

 

 

Pravljenje Peščane mandale Navaho Indijanaca na delu

 

Velika Stupa u Sanči 4 - 1. vek p.n.e.

Od Budističke Stupe posvećene Budi do Muslimanske džamije i Hrišćanske katedrale, princip gradnje strukture oko centralne ose je zajednička tačka u njihovoj arhitekturi. Indijanci imaju vigame konusnog oblika koji su izgrađeni oko stuba koji predstavlja Axis Mundi ili Osu Sveta. Stupa se može posmatrati kao sfera koja je spojena sa zemljom, i pri tome izložena samo svojom gornjom polovinom, dok gledano odozgo Stupa predstavlja Mandalu, Stupa predstavlja sliku sveta.


Indijanski Vigami, izgradnja oko ose sveta - Mandala

 

 

 

 

 

Indijanska Zaštitna i isceliteljska Mandala

 

Kako je vreme proticalo tako je nastavljeno dalje čovekovo osvajanje materije, a kod Persijanaca se pojavio Zaratustra veliki učenik učitelja Manua. Persijanac je već više osećao svoju pripadnost fizičkom svetu, kao neki zadatak koji treba izvršiti. Gledao je i on gore u duhovne svetove u regione svetlosti i pred njegovom dušom se sve delilo na sile svetlosti i sile tame, a fizički svet je za njega postao polje rada. Za Persijance postojala je blagotvorna svetlost Ahura Mazdao ili Ormuzd i tamne sile pod vođstvom Ahrimana ili Angra Mainja. Od Ahura Mazdao dolazilo je ljudima spasenje, a od Ahrimana fizički svet. Oni su morali ono što dolazi od Ahrimana da preobraze, da se povežu sa dobrim bogovima i pobede Ahrimana obrađujući zemlju. Pobeđujući Ahrimana činili su zemlju sredstvom dobra. Pripadnici Persijske kulture su učinili prvi korak da spasu Zemlju. U njima je živela nada da će Zemlja jednom postati dobra planeta, da će nastupiti uzdizanje božanstva Ahura Mazdao najvišeg bića.

 

Simbol Zoastrizma - Fra Vahar

 

 

 

 

 

 

Persijska Mandala na ćilimu

 

Jedan od simbola Zoroastrizma je Fra Vahar, figura koja označava idealni moralni i duhovni fokus u životu. Fra je pravac, napred, dok vahar opisuje silu koja vuče. Od dva kruga na slici, prsten u ruci je podsetnik da smo obavezi da održimo obećanje ili sporazum sa drugima. Drugi krug, u struku, podseća nas da je naš živi duh u suštini besmrtan, i tako simbolizuje beskonačnost.

 

Replika drevnog Persijskog grada Persopolisa

Već za Haldejce su zvezde bila slova koje su bogovi utisnuli u fizički svet. Haldejski sveštenici su sledili puteve zvezda kako bi upoznali sva bića koja borave na planetama i zvezdama. To je bilo okultno gledanje, inicijacija i oni su u tome videli božije pismo.

 

Haldejski Astrološki Talisman Mandala

Haldejski i egipatski posvećenici su svojim duhovnim okom gledali duhovna bića koja su spojena sa našom zemljom. Bogovi su se ispoljavali u svemu spoljašnjem u bljesku munje, u grmljavini, u oluji, u biljkama, u životinjama.

Veličanstveni Egipat o kome su ispisani tomovi knjiga, a o njegovoj uzvišenosti i slavi se sa divljenjem govori i danas, i pored brojnih uništavanja i pljački, ostaci monumentalnih građevina velelepnih Piramida, Obeliska, Sfingi, brojnih otkrivenih Hramova, prelepih misterioznih hijeroglifa, brojnih legendi, mitova i zapisa o još brojnijim neotkrivenim tajnama Egipta i pored ogromnog tehnološkog napretka u poslednjih 100 godina nastavlja da mami i zadivljuje svojim prisustvom današnje ljudsko biće. Za vreme prvobitnog drevnog Egipta Bogovi su još uvek hodili zemljom zajedno sa čovekom. Egipćani su nastavili dalje da osvajaju materiju, i oni su pravili svoje gradove kao Mandale Talismane tako da oni budu verna kopija neba. Jer kako nam je Hermes Trismegistos preneo: “Egipatska zemlja je verna slika neba”. Egipćani su verovali da čovek može da ovlada materijom i težili su da u nju utisnu ono što su u duhovnom svetu videli. Kod njih je dalje nastavila da se razvija geometrija, matematika, nauka i umetnost u čijoj osnovi je još uvek bio duh.

Tako su drevni Egipćani ostavili nama u nasleđe svoje veličanstveno znanje o prvobitnoj božanskoj nauci kroz zapise u obliku Piramida, Sfingi, Obeliska, Hramova, Hijeroglifa… kao kapsule znanja koje će prebroditi vreme uništenja, period zaborava i neznanja ljudskog bića i potom kada ljudsko biće dostigne svojom samosvešću potreban stepen duhovnog razvoja ponovo će otkriti svoju riznicu znanja, pokazati svu svoju veličanstvenost i lepotu ogromne kosmičke božanske mudrosti koja će biti ponovo postavljena na presto istine.

Egipćani su poznavali mnoge tajne, poznavali su izvanrednu moć vibracija i zvuka, pomoću kojih su činili mnoga čudesna dela. Pomoću zvučnih vibracija su na samom početku bile pravljene i velelepne Piramide, koje su prvobitno bile prekrivene specijalnim metalima i imale su kristale na svome vrhu.

Kompleks Piramida na platou Giza, sa kristalima na svome vrhu - Mandala Talisman, kosmiči uređaj

Piramide su građene kao kosmički uređaji, međutim kako su one građene u izuzetno dugom vremenskom periodu u kasnijim vremenima su one od strane ljudskih bića građene primitivnim sredstvima, da bi se na kraju one proglasile kao grobnice. Sa kakvim je primitivnim sredstvima završena izgradnja gigantskih Piramida, to možemo da uporedimo sa smelošću i dostojanstvom sa kojim se kretao egipatski duh među tajnama postojanja sveta. U to doba onaj ko je gledao u duhovni svet je živeo u onom što je postalo nevidljivo u Atlantsko vreme, ali što je bila činjenica razvoja Zemlje u Lemursko doba. A čovek iz naroda je mogao celim svojim osećanjem, celom svojom dušom da uzme udela u tom duhovnom svetu, dok su sredstva za rad sa kojima je morao da radi na fizičkom radu bila primitivna. U ta vremena dok su ljudi mleli žito na kamen, ipak su još uvek mogli da gledaju u silne visine Duhovnog života. Današnje tumačenje zapisa u kojima su ležale duboke misterije, samo je karikatura njihovog stvarnog značaja. U drevnim egipatskim vremenima je bilo malo ljudske moći nad sredstvima za rad na fizičkom planu, a nasuprot tome oni su imali silnu moć u odnosu na duhovni svet.

 

Egipatska Mandala iz Hrama u Denderu - Točak Zodijaka

 

 

 

 

 

 

 

 

Egipatski Skarabej - Mandala

 

U starom grčkom razdoblju stari Grci su još uvek videli materiju kao otisak duhovnog sveta, i za to vreme se može reći da je bio sklopljen brak između duha i materije, što se ogledalo u prelepoj grčkoj umetnosti, u svim stvorenim delima toga vremena a naročito u grčkim Hramovima. Grci su još uvek znali da utisnu u samu materiju ideal lepote i savršenih proporcija onoga što je stvorila priroda. Grčki Hram je bio savršen u svojoj veličanstvenoj čistoti i lepoti zato što je on imao u svom čistom obliku najsavršeniju liniju i sa arhitektonskog stanovišta ništa mu nije ravno.

Artemidin Hram u Antičkoj Grčkoj

Harmonični oblici grčkog Hrama koji prate pravce duhovnih linija Neba i Zemlje su činili Hram pogodnim mestom za silazak i boravak duhovnih bića, odnosno bogova. Ako duša utone u linije grčkih Hramova, ako posmatra Dorske ili Jonske Hramove i ako ima svest o prostoru ona vidi kako su te linije u stvari integrisane u prostor. Eterska strujanja Zemlje koja su prisutna u prostoru, su grčki Hramovi sledili potpuno pravilno i predstavljali ih u fizičkoj stvarnosti. Suštinska tajna grčkog Hrama je bila još uvek prisutnost samog boga u njemu, on je pružao duhovnim bićima priliku da se spuste i da nađu u njima mesto za svoj boravak. Palas, Atina, Zevs su stvarno boravili u tim hramovima oni su u tim hramovima imali svoje materijalno telo, oni su se tamo dobro osećali.

Rimljani su u Rimskoj kulturi stvorili pojam građanina i zato je tek među njima nastalo pravosuđe. Pre Rimske kulture nije bilo pravnih zakona, nego samo božanske zapovesti. U to doba je čovek uneo duhovno u fizički svet sve do sopstvene individualnosti, time je čovek sišao najdublje u materiju. Tu je bila raskrsnica čovečanstva, ili će padati sve niže, ili će se izboriti za uspon nazad u duhovni svet.

Zato je morao doći jedan snažan duhovni impuls, moćni podstrek koji je mogao da povede čoveka nazad u duhovni svet. Božansko Duhovni Hristos morao je da dođe ljudima u fizičkom telu. Morao je da ponovo siđe bog, tako da omogući čoveku da ponovo može da nađe put nazad u duhovni svet.

 

Panorama unutrašnjosti Panteona u Rimu od 180° sastavljena od 7 fotografija.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Panteon Kupola u Rimu - Mandala

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Solomonov Pečat Sreće - Hebrejska Mandala

 

Vremenom kako je čovekovo hodočašće kroz materiju napredovalo tako se i menjao čovekov odnos prema Hramovima a samim time i Mandalama. Jevrejski narod koji je imao misiju da iz sebe izluči esenciju pogodnu za silazak i utelovljenje Hrista, takođe ima svoje Mandale. Njegova najpoznatija Mandala je Solomonov pečat.

Dok su Grci težili da naprave mesta na zemlji gde će moći da borave bogovi, dotle je u gotskim katedralama boravio bog tek ako su u njima boravili vernici. Gotske katedrale tek zajedno sa skupom svojih vernika kao njen sastavni deo omogućava priziv i prisutnost Božanstva odnosno Boga. Sa svojim šiljatim svodovima i prozorima gotske katedrale koje su ispunjene sa svojim vernicima čija srca plamte i čije su ruke pobožno sklopljene sa iskrenom molitvom u srcu i na svojim usnama, zajedno sačinjavaju oblik i celinu Mandale kojom se priziva Bog. Gotske katedrale prazne i same bez vernika samo su lepe građevine, one su bez vernika samo polu potpune. Međutim kada su one ispunjene vernicima, koji sa velikom nadom u srcu i pobožnošću slušaju sveštenikova biblijska čitanja dok se sunčeva svetlost prelama u raznobojnim bojama probijajući se kroz vitraže, obojene prozore one čine jedinstveni veličanstveni utisak i priziv Duha Svetoga što ima dejstvo i čini to da se vernici još više i još snažnije uzdignu u Duhu i svojoj molitvi posvećenu Bogu. U takvim katedralama ispunjenim vernicima se može reći da je prisutan Bog.

 

Kupolasta Struktura - Velika Mandala

 

 

 

 

 

 

 

Crkva Kupola enterijer, San Lawrenz, Gozo, Malta – Mandala

 

Još jedna od neverovatnih unutrašnjosti crkve u Naxar na Malti. Ovde gledamo direktno u baroknu kupolu.

 

 

 

 

 

Enterijer unutrašnjosti Mosta Crkve na Malti - Mandala

 

Rotunda Sv. Marija Asunta, ponekad skraćeno Mosta Dome je crkva u Mosti, Malti. Sagrađena je u 19. veku na mestu prethodne crkve, nju je projektovao Malteški arhitekta Đorđo Grognet. Njena kupola je među najvećim u svetu, sa prečnikom od 37 metara (122ft). Rotunda je treća najveća crkvena kupola u Evropi i deveta po veličini u svetu.

Severna Ruža u Bogorodičinoj Crkvi, Notre Dame, Paris - Mandala

Severna ruža čuvena Gotske katedrale u Parizu, Notr Dam, ima u svom središtu predstavljenu Blažene Device Marije i Dete Hrista u svome Veličanstvu, koji je okružen prorocima i svetiteljima. U Gotskim katedralama i crkava, gde se ruže često nalaze iznad Zapadnih Vrata, najčešći sadržaj slike na vitražu je onaj koji sadrži Poslednji Sud, koji je po dugoj tradiciju bio prikazivan u muralu ili staklu na zapadnom zidu zgrade.

U takvim prozorime Hristos se prikazuje u središtu u samom centru sa svetlom i u svetlu dok su oko njega simboli četiri pisaca Jevanđelja, Apostoli, Proroci, Sveci i Anđeli. Neki prozori prikazuju Božiju vlast nad Nebom i Zemljom, uključujući zodijački znake i nazive meseci. Kada se rozete koriste sa poprečnom delom završetaka, a tada jedan od tih prozora je često posvećen Mariji kao Isusovoj Majci. U modernoj katoličkoj misli, ruža je prozor koji je često povezivan sa Bogorodicom, jer jedan od njenih titula, na koje nas upućuje Sveti Bernar od Claurvauka, Mistična Ruža. Međutim, specifične asocijacija Marije sa prozorom ruže je nastala verovatno u srednjem veku, jer se pojam “Ružičnji Prozor” nije smislio sve do 17. veka, i vremena kada je nekoliko takvih prozora bilo izgrađeno. Međutim, u 19. i 20. veku, uz oživljavanje Gotičkog stila mnogo vitraža je ugrađeno u rozete, kako u nove crkve i tako i u restaurisane stare crkve, i oni su bili je posvećeni Devici Mariji.

Bakminster Fuler je proširio dizajn na kupoli sa čuvenom geodezijskom strukturnom kupolom. Struktura kupole ima najveći odnos zatvorenog prostora prema spoljnoj površini, prilikom čega svi strukturni članovi podjednako doprinose celini, velikoj strukturalnoj reprezentaciji Mandale!

Geodezijska Dome Struktura Skolište patentirana 1954 od strane Richard Buckminster Fuller - Velika Mandala

Dakle iz ovog kratkog izlaganja bi moglo da se zaključi da nas poreklo znanja o Mandalama vodi duboko u prošlost, preko drevne Atlantide čak do drugih Zvezdanih sistema, i da je ona deo prvobitne božanske nauke sa Izvora svega postojećeg.

 

Mandala - mikrokosmos slika makrokosmosa

 

Pošto Mandala svojom geometrijom, oblikom, bojama, svetlosnim efektom i energijom kojom isijava može da reprezentuje čitav univerzum ili neki njegov pojedinačni deo, zbog toga Mandala predstavlja ujedinjenje mikrokosmosa i makrokosmosa, poput nas samih koji smo i sami deo veoma komplikovanog kosmičkog dizajna. Mandala u sebi sadrži mnogo više nego što se na prvi pogled može videti kao slika sa našim parom očiju, jer pomoću naših očiju mi vidimo u Mandali samo njen trenutni i privremeni spoljašnji odbljesak kao trenutni zapis u našem prostoru i vremenu. Ona se može koristiti kao vozilo za istraživanje umetnosti, nauke, religije, svesti i celokupnog života. Mandala u sebi sadrži enciklopediju konačnosti i mapu puta do beskonačnosti.

Karl Gustav Jung je rekao da Mandala simbolizuje sigurno unutrašnje utočište gde se odvija pomirenje i vraća se celovitost našeg bića; ona kao sinteza karakterističnih elemenata u jedinstvenom zajedničkom planu predstavlja osnovnu prirodu postojanja. Jung je koristio različite Mandale za svoj lični razvoj i on je mnogo pisao o tim svojim iskustvima.

Rečeno nam je od strane Tibetanskih Budista da se Mandala sastoji od pet ekselencija:

1. Učitelja,
2. Poruke,
3. Publike ili posmatrača,
4. Prostora i
5. Vremena.

Publika ili posmatrač su u ovom trenutku evolucije čoveka i čovečanstva neophodni da bi mandala u potpunosti imala svoje dejstvo. Gde nema posmatrača, nema ni mandale. Tibetanski Budisti posmatraju Mandalu kao imaginarnu palatu u kojoj oni kontempliraju tokom svoje meditacije. Svaki objekat simbol ili reč u palati ima poseban značaj, koji predstavlja neki aspekt univerzalne kosmičke mudrosti ili podsećaju meditanta na neki vodeći princip. Tradicija koliko i evolucija diktiraju oblike, veličine i boje ovih objekata. Postoji bezbroj različitih mandala, svaka sa svojom različitom lekcijom kojom može da nas uči. Većina mandala sadrži u sebi Duh Božanstava, kao i neživih objekata.
Mandale su obično prikazane u dve dimenzije, a najčešće su izrađene od papira, tekstila i obojenog peska, ali su one istovremeno multidimenzionalne. U pesku se slika obojenim peskom, a zatim se postavlja pažljivo na veliki, ravan sto. Trodimenzionalna Mandala je projektovana na jedinstven način koja prikazuje unutrašnjost jednako kao i zidove palate. Božanstva su često predstavljena sanskritskim slovima. Mandala se često ilustruje kao palata sa četiri kapije, koje se suočavaju sa četiri strane sveta. Kapije su čuvane od strane četiri ljutih čuvara vrata. Pre nego što meditant stigne do vrata, on mora, međutim, da prođe kroz četiri spoljašnja kruga: prečišćavajuću vatru mudrosti, vajra krug, krug sa osam grobnica, i lotosov krug. U budističkim mandalama u centru mandale je često smešten lotosov cvet sa osam latica, koji počiva na krevetu od nakita.

Mnogo toga je poznato i ispisano o pravljenju i primeni Mandala na mističnom Istoku, dok je Zapadna misterijska tradicija zbog svog drugačijeg razvoja imala znatno teži put i svoje neiscrpno i bogato znanje o Mandalama je morala da sakrije od očiju javnosti. Ovo neiscrpno misterijsko znanje je u Zapadnoj misterijskoj tradiciji prenešeno kroz prostor i vreme do nas i putem Alhemičarsko Hermetičke tradicije.

 

Dodatak 1

Simboli, neuništivi prenosioci mudrosti

Autor: Vilmoš Jakobi

 

Drevno tumačenje kako običnih simbola, tako isto čuvara velikog ogromnog znanja prvobitne božanske nauke koja se otkriva kroz simbol bilo je sveukupno, celovito i mnogo dublje nego što to sadašnje ljudsko biće može i da zamisli. U svim svetim misterijama kada se govorilo o najdubljim tajnama i veličanstvenim kosmičkim događajima kroz sva vremena, osećalo se kao da su govor i reči slab način izražavanja. Naime reči nisu bile dovoljno snažne da bi utisnule istinsko znanje, značaj i veličanstvenost nekog kosmičkog događaja u ljudsku dušu na takav način da bi se ostavio zapis za buduća pokoljenja, dok je simbol to mogao. To je jedan od razloga zbog čega prvobitno tumačenje simbola nije bilo samo u domenu verbalnog izražavanja, već je simbol čitan bogobojažljivo sa simpatijom, dubokim poštovanjem i razumevanjem. Pri tome je svaki simbol, bio on prost u vidu crte, kruga, ili “samo” tačke, tumačen pravilno i dosledno. Za simbol se govorilo da se poznaje tek onda kada se otkrije istinska duhovna stvarnost koja je utisnuta u njega.

Šta možemo primetiti ili shvatiti ako prepoznamo suštinu simbola? Da li bi simbol mogli gledati samo kao obeležje, kao prošlost ili kao stvarnost koja je tako zabeležena da bi večito trajala? Prvobitni simboli su u praiskonska vremena bili isti, bez obzira da li su se nalazili na severu, jugu, istoku ili zapadu; oni su bili zapis koji opominje, uči i oprašta. Iako je prošlost izmerena milijardama godina, simboli kroz vreme i prostor isijavaju duboku duhovnu suštinu, a očitavanjem nam otkrivaju svoju lepotu, funkciju i upućuju nas na izvorište velikog i ogromnog znanja prvobitne božanske nauke. Drugačije rečeno simbol je poruka od strane božanskog bića, izaslanik koji uspeva da nam kroz vreme i prostor šapne tajnu, onu koja ruši sve prepreke, i uspeva da prespoji nepregledno vreme do tačke sadašnjosti, odnosno momenta iščitavanja simbola, pa i dalje. Najbolje su shvatane one slike, simboli koji su se ukazivali i koji su se mogli videti u kretanju kosmosa, kroz putanje zvezda i njihovih konstelacija, kroz događaje ekvinocija ili pomračenja Sunca ili Meseca. Tada je ono najočiglednije moglo najlakše simbolom da se izrazi, i da se u njega utisne duhovna suština koju je veličanstveni događaj ostavljao kao trag u ljudskim dušama.

Tako, drevni izaslanik, sam oblik simbola i ono što je akumulirano u njemu, predaje kroz prostor i vreme pred noge sadašnjem ljudskom biću duhovnu stvarnost koja je utisnuta u njega. Sve što se dešava na Zemlji i čoveku jeste odraz onoga što se dešava u Kosmosu; mikrokosmos je slika makrokosmosa, i zbog toga je ono što je bilo prisutno u kosmičkom prostoru, postalo najdublje sredstvo izražavanja. Veza mikrokosmosa sa makrokosmosom je najdublja veza koja treba da ispuni svako ljudsko biće sa dubokim poštovanjem o svemu onome što nam simboli kao božanski izaslanici govore o velikim kosmičkim događajima u ljudskoj evoluciji.

A šta zapravo jeste i zbog čega jeste simbol nastao? Simboli, te slike koje su nam sačuvane u nasleđe, predstavljaju izraz praiskonskih tajni, pri tome mi svaki simbol možemo da svedemo na neko stvarno viđenje, jer ne postoji nijedan simbol, niti mit koji nije prvo bio viđen kao stvarnost. Sa drugog gledišta, simbol nije ni manje ni više nego izgubljeno vreme i prostor koje treba premostiti. Simbol označava vreme i prostor koje je još prisutno svuda oko nas, koji nam kroz slike daju jasne poruke, mada mi vidimo samo njihove obrise ili zvučne konture. Te konture su za nas još uvek sive boje, i one predstavljaju neizbrisivo prostorni i vremenski trag.

Ovaj prostorno vremenski trag je pretočen u tradiciju simbola da bi umanjio naše neznanje i time nam olakšao ionako klizav životni planetarni put. Tako nam mitovi i legende iz praiskonskih vremena govore u slikama i simbolima, a oni govore o stvarnim činjenicama koje su se desile u prastara vremena, ti simboli i slike nam govore istinitije i jasnije o tim događajima nego što nam to može reći ijedna grana savremene nauke, poput arheologije, paleontologije, antropologije, geologije… Jer ove nauke se nalaze u predvorju Palate veličanstvene prvobitne božanske nauke, one stoje još uvek neme u pogledu svog punog kapaciteta znanja da bi nam mogle ponuditi prave i istinite odgovore, kako o suštini našeg postojanja tako i o tajnama nastanka sveta.

Ponekad veoma apstraktan simbol, za nas prelazi u podesan znak onog trenutka kada on jednostavno ostvari posledicu u domenu materijalnog saznanja ostvarenja, tog trenutka simboli iznose iz mraka na svetlost dana svoj prvobitni izvor, i time nam ukazuju da su simboli kao noćobdije koji nikada ne spavaju. Prema tome, simbol se spoznajom mora iz mraka neznanja i zaborava izneti ponovo na svetlost dana, potom ga treba postaviti na presto istine u svakom od nas, a sam presto zategnuti nitima božanskog čoveka, čistog i sjajnog, kao brušen gorski kristal, ispran na samom pra–izvoru prvobitne božanske nauke. Dakle, samo značenje simbola treba u našoj svesti da bude tako pročišćeno, kao gorski kristal kroz koga sa jedne strane ulazi bela svetlost a sa druge strane izlaze sve dugine boje; sve se to odigrava iznad pustinje neznanja sadašnjeg ljudskog bića koji stoji nem usred zvezda i peska, dok mu gorski kristal objašnjava u kom smeru treba treba da ide, a on sam lebdi u vazduhu. Vremenom su sami izvorni simboli ispreturani, zamenjeni različitim tumačenjima od onog izvornog, što je i dovelo do toga da se jedan isti simbol na različitim delovima planete tumači i vrednuje potpuno drugačije.

“Da li je Atlantida Piramida, da li je Piramida Atlantida, dok i sam slepi ne oseti oštar brid svetlosti na svojim dlanovima”

 

Gorski Kristal

 

Nekada se pisalo u slikama, a raspravljalo se u simbolima, jer su ljudi bili bliži području – prostoru prvobitnog dejstva ili astrala. Tada su Zemlja i Nebo bili vidljivi ljudskim bićima pa su simboli i slike kao i njihova značenja bili bliže samoj suštini, odnosno materija, energija, prostor i vreme su imali svog vidljivog zajedničkog imenitelja koji je bio opisan slikom i simbolom i njegovim značenjem. Drevni mudraci kao izaslanici večnosti, su prenosili svoje znanje putem slika i simbola, jer kada se koriste sa dubokim razumevanjem oni mogu da izazovu u čoveku svesnost o onim velikim kosmičkim činjenicama i time ih sačuvaju od zaborava, jer simboli su neuništivi.

Vremenom je ljudsko biće sve više tonulo u materiju, svojim zaboravom prestalo da primećuje prostor prvobitnog dejstva – astrala, to je bio razlog zbog čega je ono postepeno izgubilo mogućnost razumevanja slike, simbola i razlog zašto ih je prevelo u domen natprirodnog. Tokom dugog vremenskog perioda simboli su ljudskom biću postepeno prestali da budu razumljivi, i tada ih je on zaboravivši prvobitnu božansku nauku i bežeći od svoga neznanja, uzdigao na nivo dalekog i nedokučivog, i time krenuo drugim pravcem od onoga koji mu je simbol svojim postojanjem nudio, od pravca kojim je on trebalo da ide i koji mu je bio sudbinski zacrtan. Znanje koje je nasleđeno od božanskih bića vremenom je bledelo iako se i dalje može videti u iskrzanom obliku kroz Piramide, Sfinge i ostale drevne monumentalne građevine.

Ljudsko biće je poruku koju je dobio u vidu slika i simbola od strane božanskih bića i njihovo veliko i ogromno znanje preveo u domen čuda, pri tome zaboravivši na sopstvenu slavnu božansku prošlost. Ljudsko biće je zamenilo svoju drevnu i bogatu istoriju za trenutak gde se novcem može zameniti sve pa i sami simboli, znanje i znamenje, dok oni ipak strpljivo čekaju svoje pravo vreme da njihova tajna bude ponovo otkrivena od strane budućih generacija. Ovde treba još reći i to da će veličanstveni spiralni kosmički tok, zakonima velikog ustrojstva neba navesti i primorati ljudsko biće da iz blata neznanja i zaborava na svetlost dana izvadi i otkrije samu suštinu. Suštinu koja predstavlja nedostajuću sliku mozaika, koja mu kroz vreme otkriva bit i put, koji vodi do istinite objave značenja simbola.

 

Priscilijanizam - Anatomski Čovek

 

Dodatak 2

Amblemi - mandale sredstvo za dostizanje viših stanja svesti

Autori: Aca i Ranka

 

Visita Interiora Terra Rectificanto Inveniens Occultum Lapidem L’Azoth des Philosophes, Basil Valentine, Paris, 1659. Solve et Coagula

 

Za razliku od toka znanja mističnog Istoka gde se znanje o Mandalama nesmetano negovalo, prenosilo i razvijalo, gde su one bile veoma poštovane i cenjene od strane svih ljudi, za to vreme, na Zapadu u srednjovekovnoj Evropi je zbog progona i spaljivanja od strane Katoličke Crkve i Inkvizicije Alhemičarsko Hermetičko znanje o Mandalama – Amblemima moralo da pređe u ilegalu, da krene tajnim putevima. Tada su oni postali tajni crteži i gravure još tajnijih društava, pojedinih grupa i odabranih pojedinaca koji su poznavali njihovu istinsku dubinu, sjaj, lepotu i vrednost.

Proces prelaska u ilegalu se naglo ubrzao posle spaljivanja na lomači čuvenog Hermetičara Đordana Bruna od strane Rimske Crkve. Jedno od tajnih društava se zvalo Nevidljivo Bratstvo, a postojao je i Nevidljivi Koledž. Tako je znanje o Alhemičarskim Mandalama – Amblemima moralo da se sakrije, jer su one bile najtajniji prenosioci ogromnog i neiscrpnog misterijskog znanja i Zapadne mudrosti u mračnim i krvavim vremenima. Nevidljivi Koledž je imao planove o univerzalnom magijskom jeziku koji će se prenositi putem simbola i slika pomoću kojih će moći da se komunicira sa svim narodima sveta, jer su one prenosile tajnu stvaranja kosmosa, čovečanstva i čoveka.

Čitav zbir kosmičkih istina živi skriveno u Alhemičarskim Mandalama – Amblemima, i sama Mandala predstavlja jedan oblik Božanske kreacije. Tvorci Hermetičko Alhemičarskih Mandala – Amblema su videli vreme i prostor duhovnim očima, oni su videli da je taj prostor prožet živim silama, videli su kretanje živih sila u prostoru, jer oni su imali okultni osećaj za prostor.

Duga hermetička tradicija prožima drevnu misterijsku mudrost i njen tok možemo pratiti i do današnje savremene nauke, koja istražuje promene i preobražaje koji se danas dešavaju. U današnje vreme ubrzane duhovne transformacije čoveka, čovečanstva, usled priliva ogromne količine energije svesti u naš deo univerzuma, kao i galopirajućeg doba razvoja moderne inovativne tehnologije Alhemičarske Mandale – Amblemi su obnovile svoj izvorni smisao i ponovo povratile deo svog prvobitnog sjaja, posle dužeg vremenskog perioda gde su bile skoro zaboravljene, prekrivene prašinom i koprenom vremena.

 

"Prva Faza Velikog Dela” poznatija kao „Alhemičarska Laboratorija”. Naslikana laboratorija je delo arhitektonskog slikara Hans Vredeman de Vries (1527 – 1604) i prikazuje Khunratha u njegovoj laboratoriji.

 

Iako hermetička nauka poseduje veoma razrađen organizovani sistem metafizičkih simbola u vidu Alhemičarskih Mandala – Amblema, koje služe kao arhetipske mape ugravirane u naše unutrašnje biće, i kao vozilo za uzdizanje svesti ljudskog bića, na žalost oni su se dugi niz godina koristili za ukrašavanje knjiga, za heraldiku, za pravljenje logoa i naslovnih slogana raznih poslovnih kompanija i društvenih manifestacija. Alhemičarske Mandale – Amblemi su u poslednjih 30 godina zbacile sa sebe veo zaborava i pojavile su se ponovo u svetlosti dana gde su priznate kao najfiniji primeri umetnosti i graviranja.

U ezoterijskim i okultnim knjigama Alhemičarske Mandale – Amblemi su prikazivane tako da nemaju skoro nikakvu zajedničku vezu sa sadržajem knjige, ili su sa druge strane objašnjavani površno, simbolično, veoma šturo, i samo psihološki; pri tome nije uvažavana niti dodirnuta njihova istinska dubina, njihov sjaj i značaj. Naime, Alhemičarske Mandale – Amblemi, kao što ćemo kasnije videti, nose u sebi utisnut moćni ezoterični i okultni sadržaj koji svojim dubokim, smislenim arhetipskim porukama mogu biti iskorišćeni kao izvanredno pomoćno sredstvo i vozilo za razvoj svesti čoveka i to na sva četiri nivoa: duhovnom, astralnom, eterskom i fizičkom nivou.

Putem simbola koji su prikazani na Alhemičarskim Amblemima se može stupiti u kontakt sa duhovnim bićima koja stoje iza neke duhovne stvarnosti koja je utisnuta u Alhemičarsku Mandalu – Amblem. Naime, drevni mudraci, Adepti Zapadnog okultizma su u njih utkali najvišu mudrost, bilo da ona potiče od Elohima, Deva, ili drugih Božanskih bića koja nam se putem arhetipskih slika iz polja prvobitnog dejstva – astrala, obraćaju. Ahemičarske Mandale – Amblemi ciljaju direktno u centar našeg bića prenoseći nam arhetipske slike koje su povezane sa suštinom duhovne stvarnosti koja je utisnuta u Amblem, putem primene svete geometrije, specifičnih oblika, boja, simbola, neobičnog pejzaža i teksta.

Alhemičarske Mandale – Amblemi su projektovani tako da mogu biti portal za uzdizanje naše svesti i susret sa bićima koja tkaju u višim ravnima postojanja, ako od njih dobijemo dozvolu i ako smo mi za taj susret prethodno dobro pripremljeni; tek tada nam Amblem otkriva znanje, ono koje je od nas sakrivano vekovima.

Amblemi imaju u sebi moć da aktiviraju i pokrenu celokupno ljudsko biće iznutra ka daljnjem njegovom usavršavanju, i usmere ga spontano ka sopstvenoj samorealizaciji, a koja je veoma bitna za sadašnji razvoj ljudske duše. Oni to čine pomoću složenog sistema simbola koji predstavljaju stvarne mape za putovanje i predstavljaju vozilo za kretanje svesti kroz različite ravni postojanja univerzuma, oni se u tišini obraćaju direktno našem arhetipskom, izvornom biću.

Ako ispravno radimo sa Alhemičarskim Mandalama – Amblemima sa velikom pažljivošću, svesno, našim umom i srcem videćemo da oni poseduju neku vrstu unutrašnjeg života kao i to da Amblemi u sebi nose istinska božanska svojstva. Alhemičarske Mandale – Amblemi nisu samo ključevi za otključavanje tajne drevnih hermetičkih i alhemijskih misterija već su oni nosioci neke vrste žive duhovne sile koje mogu da deluju u našim dušama, ako ih ispravno koristimo. Oni nas vode kroz prostore tišine, kroz kapiju prostora i vremena večnosti otkrivajući nam pri tome skrivene životne duhovne sile koje deluju kako unutar našeg sopstva tako i izvan nas u čitavom Univerzumu.

Onoliko koliko smo mi spremni i koliko možemo da zakoračimo u svet Amblema i njegovu složenu mrežu simbola upravo toliko će i on svojim sadržajem, koji predstavlja stvarne mape arhetipskih slika za putovanje u više ravni postojanja omogućiti nama kretanje kroz njih i susrete sa bićima koji tamo obitavaju i tkaju, jer te arhetipske mape su istinski ugravirane u naše unutarašnje biće.

Da bi simboli i tekst na Alhemičarskim Mandalama – Amblemima mogli ispravno da deluju u našim dušama mi moramo ispravno da ih kontempliramo, da ih ispravno shvatimo, i za to je potrebno da budemo prethodno dobro pripremljeni, da bi ih na ispravan način primili u našu dušu. U ovom kratkom spisu su date samo neke tehnike korišćenja Alhemičarskih Mandala – Amblema pomoću kojih se one mogu pažljivo koristiti za svoj duhovni razvoj.

U daljem tekstu radi lakšeg izlaganja će se umesto Alhemičarske Mandale – Amblemi koristiti izraz Amblemi.

 

Alhemijski simbol Smaragdne Tablice iz rozenkrojcerskih simbola ustanovljen 1875 godine

 

 

Neke sugestije prilikom meditacije na Ambleme - Mandale

 

Priprema:

Prvi korak praktičnog rada sa Amblemom podrazumeva pripremu koja počinje pronalaženjem što kvalitetnijeg primerka Amblema, u odgovarajućoj veličini i u što boljoj rezoluciji, tako da se na njemu jasno vide najsitniji detalji koji mogu biti bitni u razradi njegove složene simbolike. Veličina Amblema treba da se proceni po svom ličnom doživljaju, u skladu sa onim što najprisnije osećamo u našoj duši. Ovde treba istaći da će nam nekada više odgovarati veći Amblem dok će nam drugi put odgovarati njegova manja reprodukcija, a sve to u zavisnosti od ličnog afiniteta osobe i kondenzacije energije koju osećamo u samom Amblemu. Ovde će praktikant primetiti da isti Amblemi različitih veličina mogu da nam pričaju drugačije priče, i da za svaki Amblem najpogodnija veličina može da bude različita.

Može nam se desiti da imamo potrebu da radimo sa jednim Amblemom, a moguće je da imamo potrebu da radimo sa celom serijom Amblema. Ako radimo sa celom serijom Amblema najbolje bi bilo da nađemo reprodukciju svakog pojedinačnog Amblema, a tek nakon što ih sve obradimo pojedinačno onda da nađemo zajedničku reprodukciju na kojoj su Amblemi poređani tako da oni zajedno stvaraju logičnu priču. Da bi mogli da se ispravno približimo biću Amblema mi treba prethodno sebe da oslobodimo od bilo kakvih predrasuda i projekcija. I zato je najbolje da radimo sa Amblemima izvan knjige, na pojedinačnom primerku, da nas sadržaj knjige ili kontekst u koji je pisac smestio simbol ne bi ometao prilikom rada sa njime. Iz tog razloga se preporučuje metodologija mnogostrukosti pristupa samoj materiji i objašnjenjima simbola koji se nalaze na Amblemu. Tek kada su simboli van nametnutog konteksta onda oni mogu da počnu da nam otkrivaju svoju unutrašnju duhovnu suštinu i značenje, i tada oni mogu da postanu vozila za prenos u više regione svesnosti.

Dalje približavanje Amblemu treba od nas da teče ka njemu tako što prvo počnemo da se upoznajemo sa značenjem njegovih simbola. Kada započnemo proces upoznavanja sa simbolima koji se nalaze na Amblemu, tada istovremeno uzajamno nastaje i povratni proces, oni počinju nesvesno da odzvanjaju u nama i otključavaju nam svoje tajne projektujući unutar nas svoje arhetipske slike i ideje. U analizu Amblema ne smemo da žurimo intelektualno, čisto filozofski, već treba da dopustimo da se između nas i njegovih simbola razvije međusobni unutrašnji odnos poverenja, poštovanja i razumevanja i to tako što sebi dozvolimo se oni utkaju u našu dušu, i počnu da govore za nas u našoj svakodnevnici. Tek kada se mi povežemo sa simbolom i on postane deo našeg svakodnevnog života tada će nam on otvoriti put ka istinskom razumevanju njegove suštine i biti, mi ćemo početi da ga razumemo kroz sopstveno iskustvo i naš unutrašnji dijalog, za razliku od prvobitnog stava kada smo bili samo spoljašnji posmatrači.

Tek kada mi u svoj svakodnevni život utkamo u potpunosti unutrašnju osnovu složene mreže simbola koji se nalaze na Amblemu, tek tada oni počinju da otkrivaju kroz istinsko razumevanje svoje najdublje biće unutar nas. Amblemi na sebi obično imaju gusto zbijenu mrežu običnih, zagonetnih i mističnih simbola koji nam vraćaju u život i našu svest duhovni sadržaj, upravo onoliko sa koliko pažnje, razumevanja i poštovanja mi priđemo prema njima. Međutim, ezoterično gledano oni nisu samo ogledala u kojima se mogu narcisoidno odražavati naši filozofski pogledi na svet, u stvari Amblemi u sebi poseduju živi duh koji prevazilazi takve projekcije, i svako prvobitno intelektualno razumevanje.

Lepota suštine Amblema stoji izvan njegovog vidljivog prikaza, izvan njegovih prelepo graviranih i utisnutih linija, ona stoji u njegovom sadržaju koji mi treba da oslobodimo iz gravure ili papira i potom da ga oživimo u nama, u našoj duši. Tek kada se u našoj duši susretnemo sa suštinom Amblema tek tu možemo otkriti njegovu istinsku lepotu, tu se nalazi tačka postignuća. U ovoj fazi rada sa Amblemom, bilo da radimo sa pojedinačnim primerkom ili sa čitavim nizom Amblema ako to radimo ispravno, mi ćemo postepeno razvijati unutrašnji dijalog sa njegovim simbolima u našem umu i u našoj duši, tako da će vremenom oni postati deo našeg unutrašnjeg života.

Ovde treba napomenuti da u odnosu između nas i Amblema treba razviti potpunu spontanost, sa njima je najbolje raditi u skladu sa inspiracijom, osećanjima i entuzijazmom jer će nas upravo takav pristup Amblemu u određenom trenutku spremnosti i otvorenosti našeg uma i srca odvesti do najdubljih uvida i omogućiti mu da vremenom oživi u nama. Suprotno tome stroga disciplina prilikom rada sa Amblemom bi mogla da dovede do osećanja prisile unutar nas i mogla bi zatvoriti našoj svesti vrata mogućnosti spontanog ulaska u više ravni postojanja. Razvijajući spontani odnos sa Amblemom nakon nekoliko nedelja, doći ćemo do toga da nesvesno čak i najsitniji detalji, bez stresa ili pritiska postanu utkani u naš unutrašnji svet. Zato je pogodno ako se Amblemi mogu plastificirati i napraviti pogodnim tako da ih uvek možemo nositi sa sobom, da nam uvek budu pri ruci dok radimo sa njima. U kući im možemo napraviti malu životnu sredinu poput table na zidu ili stola sa kojeg nam oni uvek mogu otkrivati svoj mudri sadržaj, svoju suštinu i bit.

Amblem zahteva veoma duboko razumevanje, a za to je potrebno držati kompleksnu simboliku celog Amblema u sebi, i potrebno je vreme da se razumevanje o njemu utka u našu dušu, kao neka navika. Tek tada možemo reći da smo spremni da počnemo naš rad sa Amblemom na istinski kreativan način i da sa njime proživimo stvarno iskustvo, bilo da se radi o pojedinačnom ili o čitavom nizu Amblema.

Amblemi mogu biti i 3D makete mada su oni obično prikazani kao ravne 2D gravure ili ploče kružnog, kvadratnog, pravougaonog ili ponekad trouglastog oblika. U početnom radu sa Amblemom, izbor njegovog oblika fokusira i usmerava našu pažnju tako da možemo da pristupimo Amblemu samo kroz njega, a oblik je taj koji čini simbole toliko moćnim. Oblik Amblema ima svoju korespodenciju sa ramom slike. U izvesnom smislu oni su pomoću oblika – rama slike, ezoterično zaštićeni. Adepti Hermetičke nauke su duboke ezoterijske vežbe sabili u ove simbole na takav način da oni ostanu u potpunosti bezopasni za one koji nisu u stanju da pronađu unutar sebe duhovne snage koje su potrebne za rad sa Amblemima, na takav način da ih postave u život i vaskrsnu u aktivnosti svoje duše. To nije slučaj za neke druge metode prenosa ezoteričnih vežbi, kao što su rituali, meditacije, rad sa Drvetom Života, mantrama koje često mogu imati neobični i uznemirujući efekat za nepripremljene duše. Rituali koji trebaju da budu korišćeni u bilo kom javnom kontekstu, treba da budu pažljivo isplanirani i uravnoteženi do najsitnijih detalja tako da oni preterano ne ometaju bilo koga od učesnika.

Ezoterični sadržaj simbola na Amblemu je dvostrukog karaktera, za spoljašnjeg posmatrača koji simbole na Amblemu posmatra samo kao lepe slike on ostaje sakriven, bezopasan i zaštićen u svom okviru. U isto vreme za dobro obučenog praktikanta i onoga koji ume da napravi korak kroz ram Amblema i od posmatrača postane učesnik, ezoterični sadržaj Amblema se aktivira, on u njemu oživljava. To je bitan trenutak, momenat kada sam Amblem korakne ka nama i kada on napusti površinu na koju je utisnut i kada on sebe ponovo obnavlja i oživljava u našim maštovitim slikama; tako isto i mi u svojoj unutrašnjosti treba zauzvrat da napravimo korak ka njemu, da uđemo u sferu delovanja Amblema.

Sam koncept Amblema kao predivnih gravura, drvoreza i crteža u boji u hermetičkoj tradiciji je proširen tekstualnim hermetičkim alegorijama, koji se mogu pronaći u brojnim starim alhemičarskim rukopisima. Ove tekstualne hermetičke alegorije je potrebno posmatrati kao paralelan sadržaj Amblema. Zaista, ako kontempliramo na tekstualne alegorije, pretvarajući ih u sadržaj kako nam određuje Amblem, onda dolazimo do sledeće bitne tačke i momenta kada mi obuhvatamo celokupan sadržaj Amblema, tada nosimo složene mreže simbola i hermetičke alegorije zajedno žive unutar našeg bića. To je trenutak kada treba da zakoračimo našim mentalnim i unutrašnjim naporom u simboličnu akciju prema čitavom Amblemu dajući mu život.

 

Rebis - Dve Stvari, Alhemičar između dva stanja realnosti. Jedinstvo suprotnosti, krajnji cilj alhemičarske konjukcije, ujedinjeno muško i žensko, svesno i nesvesno.

 

Kada radimo sa Amblemima onda moramo da ih transformišemo iz 2D ravne ploče u 3D prostor simbola u okviru koga mi možemo stajati, u kome se možemo kretati i u kome se može odvijati drama Amblema. U ovom trenutku potrebno je početi meditirati nad sadržajem Amblema, nad svakim pojedinačno, redosledom kako nam sugeriše Amblem sve dok ne uspemo da obuhvatimo našom svešću čitav Amblem kao živu alegoriju sa svim simbolima zajedno. Ovde moramo biti sigurni da smo obuhvatili kompletan ezoterijski sadržaj na Amblemu i ispravno razumeli. To je tačka za koju možemo da kažemo da je simbolički sadržaj Amblema oživljen u nama.

Sada treba sebe da istreniramo da bez velike prethodne pripreme ili rituala spontano u skladu sa našom intuicijom i inspiracijom skliznemo u vizualizaciju kroz naš Amblem, kroz njegov okvir u prostor simbola, gde nam se odvija sadržaj jednog po jednog simbola onako kako to radnja na Amblemu zahteva od nas. U početku nam može biti teško da održimo koncentraciju i da prođemo kroz čitav niz simbola, međutim to nije bitno, mi samo treba da nastavimo dalje sa praksom i da ovu vežbu vizualizacije ponovimo jednom dnevno, ili nedeljno ili po potrebi u zavisnosti od svrhe Amblema.

Kako budemo ponavljali vežbu, vremenom će ona za nas postati rutinska, a mi ćemo sasvim lako moći da prođemo našim unutrašnjim pogledom svaki simbol na Amblemu, i moći ćemo da prođemo kroz sve Ambleme po redosledu. Nov trenutak u našem napredovanju će se desiti onda kada budemo mislili da se naš naizgled uobičajen napredak poremetio. Naime, u jednom trenutku treba da doživimo da simboli počnu neuobičajeno da se pomeraju, da iako znamo gde svaki od simbola treba da se nalazi na našoj mentalnoj tabli, nama sve postane zbrkano, kao u haosu. Ovo je bitan trenutak našeg napretka i proširenja naše svesnosti, i ukoliko pre toga nismo kroz intuiciju ili snove dobili upozorenje to je pravi trenutak kada trebamo da dozvolimo našoj svesti da odlučno kroči u prostor simbola. Sada naša meditacija treba da bude manje određena, time što ćemo dozvolili našoj svesti da istražuje nesmetano unutrašnji prostor simbola.

U ovoj fazi rada sa Amblemima je neophodno da u našoj meditaciji, našem mentalnom prostoru napravimo zaštitu, da napravimo takvo okruženje u kome će Amblem moći slobodno da razvija sebe a da pri tome on istovremeno bude obuzdan u duši. U tu svrhu se može izgraditi naše unutrašnje lično zatvoreno svetilište – hram, može se vizualizirati mistično ostrvo ograđeno mirnim morem, alhemijska retorta, jako utvrđen zamak… Svrha meditativnog hermetizovanja jeste da se obezbedi i zaštiti prostor u kome se Amblem može slobodno razvijati, kao i da se omogući meditantu lični osećaj unutrašnje bezbednosti. Meditant se može svakoga trenutka vratiti u svoj unutrašnji hram, alhemičarsku retortu ili utvrđeni zamak. Ukoliko se ne napravi unutrašnja mentalna zaštita i ograđen prostor može se desiti da meditanta simboli odvedu u prostore gde se on teško snalazi, što ga može dovesti u blago dezorijentisano stanje i zbog toga je za početak je preporučljivo koristiti hermetičku tehniku.

U ovoj fazi meditant obično doživljava blagu dezorijentaciju, sve dok se njegova svest ne prilagodi promeni stanja i na širu percepciju. To je bitan trenutak našeg rada kada meditant počne da doživljava blagu dezorijentaciju, ona može da utiče na njegove svakodnevne odgovornosti i radne aktivnosti i kontakte sa ljudima, to su trenuci kada se on oseća privremeno asocijalno, što može da traje nakon vežbe i do nekoliko sati. Zbog takvih iskustava, i trenutaka kada se ljudi osećaju asocijalno dešava se da oni češto odustanu od svog daljeg unutrašnjog rada na sebi i naprekta. Međutim, potrebno je reći da je u svojoj suštini sam osećaj privremene asocijalnosti izuzetno pozitivan proces, jer upravo on govori o tome da se meditant nalazi na ispravnom putu, to je znak da je naša psihička energija ispravno razvijena, i da ona biva razmenjena pomoću polariteta između arhetipova. Na žalost, od strane mnogih ovoj neprijatni proces blage dezorenijentacije koji se dešava na početku biva pogrešno tumačen sa negativnim predznakom, mada je jedini stvarni razlog početne dezorijentacije taj, što proces promene svesti i mogućnost paralelnog višestrukog svesnog doživljavanja, svesnog paralelnog života na više ravni još uvek nije u potpunosti integrisan u naše unutrašnje biće, u naš unutrašnji život i što on nije postao deo naše svakodnevne navike.

Nemoguće je ići u sitnije detalje u ovom kratkom spisu, bilo da se radi o razradi same meditativne tehnike, bilo da se radi o meditativnim iskustvima. Sada smo spremni da krenemo dalje u razradu temelja ezoteričnog pogleda o nivoima meditativnog rada. Postoje 4 temeljne ravni na kojima funkcioniše meditativni rad, a koja su ustanovljena ezoteričnom praksom i radom sa Amblemima:

Duhovna ravan, čista svest bića – egzistencijalni nivo.
Astralna ravan, energetski tok psihičke energije, odvijanje drame.
Eterična ravan, tkanje u životnim silama.
Fizički nivo – spoljašnji susret sa Amblemom.

 

Fizička ravan:

Kada se prvi put vizualno susretnemo sa Amblemom bilo da se on nalazi kao deo sadržaja knjige ili da je on prikazan samostalno kao slika, to je naš prvi kontakt sa Amblemom na fizičkoj ravni. Dakle, mi moramo prvo da uspostavimo vizualni kontakt sa Amblemom, da napravimo njegov trag – otisak u našem fizičkom mozgu, tako da on postane slika fizičkog obrazca koji počinje da postoji u našem vizualnom sistemu. I upravo tako, putem čula vida ezoterični Amblem dolazi prvi put u kontakt sa nama kao smisleni fizički obrazac. Tu dolazi do izraza sama moć oblika Amblema koja ima korespodenciju rama na slici, koji nam na samom početku dodeljuje ulogu posmatrača i diriguje našem vizualnom načinu pristupa ezoteričnom sadržaju koji se nalazi unutar Amblema, u okviru njegovog rama.

Međutim, dok mi uspemo da izgradimo sliku ezoteričnog simbola u našem fizičkom mozgu, istovremeno živeći i radeći naš svakodnevni posao uočićemo da je došlo do uzajamne interakcije između nas i Amblema, da nešto sasvim novo nastaje iz ovog zajedničkog procesa približavanja. Svako će međusobno približavanje doživeti na ličan drugačiji unutrašnji način.

 

Alhemičarsko Drvo - 7 alhemičarskih procesa

 

Eterička ravan:

Amblemi koje su nam ostavili u nasleđe istinski mudraci i veliki Adepti Zapadnog okultizma, su zaista moćni, oni u sebi nose pažljivo polarizovane i uravnotežene simbole koji stimulišu naše unutrašnje biće, oni odjekuju sa unutrašnjim arhetipskim strukturama našeg bića i pomoću njih aktiviraju, podižu i šire našu svesnost i omogućuju nam na taj način prodore u više ravni postojanja. U tom smislu, simboli na Amblemu počinju da puštaju svoje korenje i počinju da rastu u našem biću, i u ovoj fazi možemo reći da oni nama dolaze u život oslobođeni i uzdignuti iz mrtvih oblika dok su počivali na spoljašnjoj slici, papiru ili gravuri. Kada ezoterični sadržaj Amblema biva oslobođen sa njegove površine i postane ponovo oživljen u nama, kao deo naše navike, tada se to ezoteričnim rečnikom može reći da je Amblem prožeo etersko telo. Na fiziološkom nivou posmatrano može se reći da je mapirani crtež Amblema sa svojih izvornih fizičkih karakteristika, prešao u vizuelnu memoriju našeg mozga, da se manje lokalizovan obrazac energije razgranao širom našeg bića, oslobođen fizičke ravni, gde može da počne da aktivira i kreira sadržaje i asocijacije na različitim nivoima svesti praktikanta. To se može zamisliti kao kretanje slike sa lokalizovanim receptorima u vizuelnom korteksu sve dok ona ne postane ne – lokalizovana iznad dve moždane hemisfere analogno kao što se stvara 3D hologram iz informacija koje se mogu naću u svakoj tački na 2D ploči. Ovaj proces je veoma neobičan, i nije bitno kako i koliko smo odabrali da ga opišemo čisto intelektualno, već je iskustvo rada sa Amblemom ono koje će dovesti do istinskog razumevanja ovog procesa. Sledeća faza rada sa Amblemom nas dovodi do njegovog dejstva na astralnoj ravni, i stoga krenimo lagano napred.

 

Astralna ravan:

Ova faza zahteva od praktikanta da u potunosti iskustveno doživi suštinu Amblema, njegovih simbola i hermetičkih alegorija, i ezoteričnim rečnikom ova faza se zove rad Amblema na astralnom telu praktikanta. To podrazumeva stavljanje sebe u aktivan odnos sa simbolima i hermetičkim alegorijama na Amblemu i uspostavljanje međusobne komunikacije sa njegovim celokupnim sadržajem, tako da sami simboli sada mogu da pričaju i da doživljavaju svoje transformacije, to je moment kada emotivna struja talasajući pravi tkanje oko tebe. Sada Amblem često uzima različite oblike unutrašnje dramatične akcije – drame, dok se u nama iz dubine našeg bića javljaju impulsi spoznaje postojanja duhovnog sveta koji se u našoj svesti ispoljavaju kroz smisao za primanje poruka i telepatsku komunikaciju sa Amblemom.

U ovoj fazi našeg rada sa Amblemom tehnika hermetizovanja će doći do punog izražaja zbog dobro postavljenih astralnih čuvara, granica koje smo tokom našeg dugog vežbanja utvrdili, na primer ako smo koristili meditativnu tehniku hermetizma sigurnog unutrašnjeg svetilišta. Za neiskusne meditante ovaj ponekad dinamičan proces može da bude veoma uzmemirujući. Zbog toga je ovde potrebno napomenuti neke metode stvaranja čuvara, sigurnih granica i uslova za meditiranje, a na praktikantu je da odluči koja metoda njemu najviše odgovara. Bitno je na samom početku napraviti neku vrstu mape ili modela procesa poduhvata, jer oni nam daju unutrašnju tačku oslonca, stabilnost i unutrašnji povoljan položaj ili centar, gde možemo uvek da se privremeno povučemo u toku naše meditacije i da razmotrimo značaj našeg unutrašnjeg događaja. Izuzetno je povoljno koristiti ezoterične tehnike koje u sebi sadrže sisteme vezane za kabalističko Drvo Života, tako da meditant skoro u svakom trenutku može dobiti neku vrstu razumevanja onoga što se dešava u unutrašnjem iskustvu mapiranjem događaja na šemi Drveta Života po pravilu korespodencije. Za ovakav način meditativne vežbe je potrebno dobro poznavanje Sefira i Staza na Drvetu Života. Naravno Drvo Života nosi u sebi određene osnovne filozofske i verske strukture koje mogu da budu nepodesne za one pojedince koji ne žele da rade u okviru Kabalističke struje, a ona sama po sebi nije bitna i presudna za ovu vrstu razvoja, unutrašnjeg putovanja i rada sa Amblemima; iako može da se kaže da kabalistički pristup zbog svoje izvanredne uređenosti može dati zadivljujuće rezultate, naročito ako se rad sa Amblemima ukomponuje i u ritualni rad koji uključije i Drvo Života. Osim Drveta Života postoje i mnogi drugi sistemi i u Istočnoj i Zapadnoj tradiciji koji su pogodni za razumevanje unutrašnjih polariteta i arhetipskih sila koje proizilaze iz hermetičko alhemičarskog učenja i one su jednako bitne i efikasne.

Iskrenim, predanim i marljivim radom svako će biti u stanju da kroz sopstvena stečena iskustva izgradi u sebi i opiše takvu mapu koja će mu služiti za pronalaženje najboljeg načina za prolaz kroz meditativne složene mreže simbola i hermetičkih alegorija u radu sa Amblemima.

Ova faza praktičnog rada sa Amblemima, kada se krećemo iz eteričnog u astralno carstvo može da nam donese veoma uzbudljiva, dramatična i brojna iskustva. Najveća opasnost u ovoj fazi rada leži u tome što na početku praktičnog rada nismo sposobni da sva nova brojna iskustva i doživljene utiske svesno obradimo, analiziramo i sintezom dodelimo mesto koje im zaista pripada. Analiza i sinteza utisaka u mentalnoj ravni ima u fizičkoj ravni korespodenciju sa varenjem. Ova naša početna nemogućnost da sve utiske ispravno svarimo ima za posledicu da oni tada odzvanjaju u našoj okolini i unutar naše duše, dovodeći nas u prilično neprijatno stanje. Ova ponekad maštovita i uznemirujuća iskustva su neizbežna u ovakvoj vrsti duhovnog rada, naime u ovoj fazi rada rastu i razvijaju se unutrašnje sposobnosti bića koje su zadužene za sposobnost unutrašnjeg apsorbovanja polarizovane astralne energije i njenog ispravnog emitovanja u okolinu pomoću arhetipskih simbola. Ukoliko u ovoj fazi istrajemo do kraja na kraju ćemo doći do rezultata da smo sopstvenim snagama stekli kontrolu nad tim sposobnostima, i tada one mogu da postanu unutrašnje oslobođene od emocionalnih struja stvorenih od strane živih arhetipova u nama, koje bivaju stimulisane pomoću rezonance sadržaja Amblema.

 

Gravura hermefrodita iz 18-tog veka, verzija iz Rosarium philosophorum. Mandala kraja Alhemijskog procesa, sinteza različitih faza Velikog Dela. Oblik Mandale reprezentuje integraciju svih četiri simbola hermafrodičke figure u centru. To je hermafrodičko biće Alhemičara, otvoreno za iskustva polarnosti muškog i ženskog, koji plešu u duši Alhemičara

 

Duhovna ravan:

Sada slobodno možemo da krenemo u poslednju fazu unutrašnjeg rada sa Amblemima u kojima nailazimo na duhovna bića koja u njemu borave. Ezoterične vežbe su u suštini samo vozilo svesti za inkarnirano ljudsko duhovno biće. Jer mi smo duhovna bića koja prolazimo kroz ljudska iskustva, a nismo ljudska bića koja imaju duhovna iskustva. Ezoteričnoj nauci je poznato da određeni oblici koji se ogledaju u spoljašnjem fizičkom simbolu, eteričnoj i astralnoj supstanci imaju svoj duhovni princip koji leži iza njih, koji je srž, suština i srce Amblema a koga možemo označiti kao imanentnost bića. Amblemi koji su stigli kroz vreme do nas osmislili su Adepti i ljudi koji su iskusni i vešti poznavaoci mudrosti razvoja duhovne svesti čoveka, čovečanstva i kosmosa u celini. Svaki Amblem ima u sebi utkane detalje, koji u svojoj simbolici tkaju odraze neke duhovne suštine, a to se dešava samo onda kada smo mi u mogućnosti da prožmemo taj nivo svesti sopstvenim iskustvom, i tada mi zaista možemo reći da smo naišli na biće Amblema.

Hermetički Amblemi nose u sebi seme bića koje može da oboji i transformiše našu najdublju suštinu. Kada smo u stanju da ih apsorbujemo u naša niža vozila svesti kroz ovde opisan meditativan praktičan rad, kao kapljice kvintesencije one suptilno preobražavaju naše duše i čine vremenom da počnemo da sjajimo unutrašnjim duhovnim životom. Dakle, onoliko koliko mi Amblemima omogućimo da žive u nama toliko i mi bivamo transformisani njima, živeći u nama.

Mudri Adepti poznavaoci hermetičke tradicije su nam ostavili najdragocenije blago; njihova tinktura i filozofski kamen, otkriven je a ipak skriven od nas dok ih sami ne vaskrsnemo unutar našeg bića kroz naš mukotrpan i dug unutrašnji rad.

Ono što je pisano u člancima o amblemima, prilikom transkribovanja nekih mističnih rukopisa Dionisija Andreasa Frehera, početkom 18. veka koji je ilustrator dela Jakoba Boehmea; odjekuje sa temom ovog spisa. Inače Freherovi rukopisi su objavljeni u Magnum Opus seriji hermetičkih amblema.

 

Kamen Filozofa

 

“Mi smo naše sopstvo koja je živa Slika Boga, kroz koju, i u kojoj se On vidno izrazio, i kroz koje je predstavio razumljivo svoje nevidljivo i neshvatljivo Biće; onako kako je ono manifestovano u Sebi i za Sebe, kroz svoju Večnu Prirodu. Sve moguće postojeće stvari, i moguće i nemoguće koje mi možemo uzeti u razmatranje, su u vezi sa njegovom Večnom Manifestacijom; i mi ih nosimo zajedno sa sobom zaista i stvarno, u našem sopstvenom Telu, Duši i Duhu: i tamo ih treba naći sve zajedno, manje ili više, otvoreno, jasne i razumljive, osim ukoliko mi nismo veliki stranci našem stvorenom biću.

Mnoge su literalne knjige i spisi pred nama, a čak i one najbolje od njih su toliko daleko od mogućnosti da nam priušte bilo koje istinsko i čvrsto znanje o nama samima, i o Bogu našem Stvoritelju, da one pre služe kao velike prepreke i smetnje, jer umesto da prosvetljuju, one zatamnjuju Svetlost naših Intelektualnih Očiju, popunjavajući naš mozak velikim mnoštvom praznih i šupljih pojmova puneći ga beskrajnim beskorisnim informacijama; u najboljem slučaju, mnogo konfuznim, ako ne i sasvim lažnim idejama. Iako mi se ne negira, ali neke od njih, koji su napisali učitelji odozgo mogu biti sposobni da nam daju, i to uglavnom na početku, neka pažljiva uputstva, koja mogu podesiti naše unutrašnje usmerenje direktno u naš istinski i najbliži put; koje su sve njihove kancelarije i predstavnici, osim kojih mi ne želimo i od kojih ne očekujemo ništa drugo. Da kada mi jednom dobijemo ovaj benefit i pravo vođstvo, mi bivamo usmereni na pravi put; ostavljajući sve po strani, okrećući se od svega što je spolja, uranjajući u sebe tako da sada naš introvertan um počinje da razmatra samo i pre svega sebe, našu volju, čula, pokrete, trostruki život i delovanja, itd, koja su toliko vidljivo karakteristična kao i crte lice, nacrtana pomoću Večnog Nevidljivog Boga, nakon njegove Izvorne i Prvobitne Slike.

I tada, na ovaj opisan način, i samo tako, sve one stvari koje su drugde sasvim nejasne, udaljene i nerazumljive, biće nam opet stvorene jednostavne i jasne, i biće toliko blizu nas koliko smo mi blizu sebe. A tada pročitaj svoju sopstvenu knjigu, napisanu pomoću stvaralačkog prsta našeg Boga. To je knjiga koju čitajući dobijamo uglavnom najozbiljnije smernice i preporuke; posebno u sadašnjem dobu, u kome, se dešava više nego ikada ranije, da je čovekov um zaposednut željom, jer je u njemu izazvana bujica i veliki porast želja, posle veoma najdubljih utemeljenjih uverenja da je većinom Misteriozno Drvo ukorenjeno u večnosti, i da ono proteže napred svoje grane kroz sav ovaj Vremenski Princip.”

 

Alhemičar viri kroz Kosmičku Sferu - ilustracija iz "L’atmosphere: meteorologie populaire", Paris 1888, od Camille Flammarion

 

 

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2012 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 30-01-2013 02:50