Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Ogledalo

  Ars Magica

  Adepti

  Hinduizam

  Budizam

  Judaizam

  Hrišćanstvo

  Islam

  Ostale religije

  Misterije

  Tajna društva

  Istorija

  Filosofija

  Astrologija

  Radiestezija

  Nauka

  Ekosfera

  Ars Medica

Tekst 22

 

  Psihologija

  Umetnost

  Zanimljivosti

  Putopisi

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

 Alexanthorn

 Kontakt

 

 

 

Thornal

Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije

 

 

Ars Medica

 

22

 

Lišće koke žvakalo se još pre 8.000 godina

Arhiva Thornal

14.12.2010

 

Peruanski nomadi žvakali su lišće koke još pre 8.000 godina, pokazuje najnovije arheološko otkriće.

Lišće koke sadrži niz hemijskih supstanci poznatih kao alkaloidi. U modernim vremenima, najpoznatiji među njima postaje kokain. Međutim, žvakanje lišća ove biljke u medicinske svrhe odavno je poznato kao običaj star bar koliko i civilizacija Inka.

Tom Dilehej sa Univerziteta Vanderbilt u SAD i njegov tim pronašli su dokaze da se lišće koke žvakalo zajedno sa lepkom koji se dobijao spaljivanjem kamenja bogatog kalcijumom. Dokazi su pronađeni ispod podova kuća u severoistočnom Peruu.

 

Koka (Erythroxylon coca)

 

Koka nije psihotropna biljka, pa ipak, vrlo je važna kao drevna kulturna biljka i droga koja menja svest.

Gajenje i trgovanje kokom imalo je za imperiju Inka veliki ekonomski značaj. Inke, i drugi iz tog područja, koristili su je u magijske svrhe, prilikom verskih obreda. Delove ove biljke, (i lišće i semenke), pronašli su arheolozi u grobnicama sa područja imperije. Doba upotrebe ove biljke daleko je starije od perioda Inka.

Montegazza 1850. skreće pažnju onovremenog sveta da Peruanci žvaću lišće koke da bi što lakše izdržali glad, naporan rad, žeđ. Dnevno su u stanju da uzmu od 50-500 grama lišća koke, obloženog smesom pepela.

Područje koke prostire se od severa Čilea, do Perua i obuhvata veći deo Bolivije.

Španski plemić Agostin de Zarade zapanjen je zastao pred ulazom u jedan peruanski rudnik zlata. Prizor koji gaje zaprepastio bila je grupa Indiosa koji su nakon sati i sati rada u utrobi planine izgledali bodri, veseli, pri snazi. Domoroci su posle završenog napornog rada izvlačili iz torbe neko suvo lišće, mrvili ga i mešali s nekom vrstom sive gline, te halapljivo gutali. Radoznali plemić je iz razgovora saznao da su radnici poslednji put jeli u zoni prethodnog dana, i nije mu dugo trebalo da poveže njihovu izdržljivost i uzimanje tajanstvenog lišća, koje odstranjuje osećaj napora, glad, umor i potrebu za snom. Španac je odlučio da se detaljnije upozna sa svojstvima misteriozne biljke i otkrio je da nakon početnog blagotvornog dejstva ovo lišće truje i ubija.
Početkom devetnaestog veka droga stiže i u Evropu. U Parizu se pojavljuju proizvodi pod imenom Marijanijeve pilule. Anđelo Marijani, preduzimljiv prevarant, došavši u posed nekoliko libri kokinog lišća, izbacuje čitavu paletu proizvoda, tvrdeći da lece sve tada poznate bolesti i tegobe. Bilo je tu pastila, masti, sirupa i tableta na bazi koke.

Alkaloid nazvan kokain izdvaja Albert Niemann. Medicinski svet je oduševljeno pozdravio ovu novinu. Glas Peruanca Moreno y Maiza, lekara iz vojne sanitarne službe koji je bio poznavalac kokaina i.imao iskustvo sa Indijancima, malo koje čuo.
Već godine 1884. u Beču, Frojd dobija prvog pacijenta kokainomana.

Koka danas raste na Cejlonu, Jamajci, Javi.

Pouchet je dokazao kakvo pogubno dejstvo kokain ima na sva živa tkiva i da najviše pogađa nervna vlakna i centre. Kokain u malim dozama deluje stimulativno na nervni sistem, izaziva euforiju, često praćenu iluzijama i halucinacijama. Jake doze ovog alkaloida izazivaju delirijum i grčenja, iza čega sledi depresija, pa čak i smrt usled kardio-respiratorne paralize.

Karakteristično za uzimanje kokaina je ušmrkivanje, uzimanje nazal¬nim putem. Ponekad se kokain uzima rastvoren u nekom piću. Za razliku od pasivne radosti kod opiomana, euforija izazvana kokainom je aktivna, sreća u pokretu. Čovek se u njegovoj vlasti oseća laganim, snažnim, neustrašivim, izdržljivim, bistrijim, oseća izrazitu potrebu za kretanjem, ubrzanjem ritma.

Kristijan Reč u traganju kroz brojnu literaturu nalazi da su koku sma¬trali zanosnom boginjom koja svojim moćima blagosilja ljude. Lišće koke isprva se uglavnom koristilo u obredima i njegova primena je kod Inka bila sankcionisana. Kokino lišće korišćeno je kroz religioznu ceremoniju kao afrodizijak. Pre žetve se od žeteoca očekivalo da umilostivi Mama Koku time što će imati polni odnos sa nekom ženom. Kokin uvarak ili pljuvačka od žvakanja koke utrljavani su na penis, što je zbog specifičnih anestetičkih svojstava koje koka ima izazivalo smanjenu osetljivost i produžavalo vreme trajanja odnosa. Reč nalazi i da su sveštenici Inka upotrebljavali koku kao lek i anestetik, pa su ta svojstva iskoristili u složenim operativnim zahvati¬ma kao što je treponovanje (otvaranje lobanje). Koku su koristili i za proricanje tako što su bacali sveže ili osušeno lišće koke na tlo i prema njihovom rasporedu izvodili zaključke.
Koka je od velike važnosti i za narod Mohika Kinu čije je prisustvo poznato u Peruu i pre dominacije Inka. Mohike su prema Reču upražnjavale analnu seksualnu magiju. Učesnici rituala dobijali su klistir, uvarak koji je predstavljao kombinaciju koke i drugih biljaka kojima su pripisivana magijska svojstva, sa ciljem da se olakša kontakt sa nevidljivim bićima.

Mnogi Indijanci Amazonije danas su poštovaoci koke. U plemenu Pira muškarci, ako je verovati podacima koje iznosi K. Reč, provode oko tri sata dnevno pripremajući kokin prah od prženih kokinih listova. Prah koji uzimaju u toku dana gotovo bez predaha, čini da glad i zamor ne uzmu prevagu, a njihovim šamanima (jebamase) to je pomoćno sredstvo da pređu "dimni most" na putu ka svetu duhova. Nuđenje koke ima društvenu funkciju, gest je prijateljstva i dobrih namera.

Eva Lips ti svom klasičnom delu "Knjiga o Indijancima" kaže da je žvakanje lišća koke bio običaj šamana, koji su zadržali muškarci, dok indijanske žene ni danas nemaju taj običaj. Upotrebljava se i sušeno lišće u prahu, ili pomešano s pepelom biljaka ili sa brašnom od manioke.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2010 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 31-01-2013 01:36