Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Ogledalo

  Ars Magica

  Adepti

  Hinduizam

  Budizam

  Judaizam

  Hrišćanstvo

  Islam

  Ostale religije

  Misterije

  Tajna društva

  Istorija

  Filosofija

  Astrologija

  Radiestezija

  Nauka

  Ekosfera

  Ars Medica

Tekst 23

 

  Psihologija

  Umetnost

  Zanimljivosti

  Putopisi

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

 Alexanthorn

 Kontakt

 

 

 

Thornal

Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije

 

 

Ars Medica

 

23

 

Devet najvećih zabluda o zdravlju

Autor: Ana Mitić
Izvor:
PRESS

09.01.2011

 

Koliko puta u životu ste čuli da kafa nije dobra, da jaja povećavaju holesterol, da treba da izbegavate hladnoću zbog prehlada... I verujete u to, iako je istina drugačija...

U stara vremena, zapravo do pre samo nekoliko godina, zdravstvene dezinformacije su se širile veoma sporo. Danas nije tako. Zahvaljujući internetu, ljudi mogu da neverovatne priče o zdravlju šalju jedni drugima, pa tako one za samo nekoliko minuta obiđu svet, kaže Rič Bahler, tvorac sajta www.truthorfiction.com koji je posvećen raskrinkavanju lažnih i-mejl glasina. Ali većina mejlova koji su posvećeni zdravlju a koji zatrpavaju vaš inboks jesu ili pogrešno protumačene činjenice ili namerno izvrtanje istine. Zato vam Pressmagazin predstavlja devet najvećih zabluda o zdravlju koje kruže internetom, ali još više "usmeno".

Pijte osam čaša vode dnevno

Još 1945. godine američki Institut za hranu i piće savetovao je ljudima da piju osam čaša tečnosti dnevno. Dugo se verovalo da treba piti osam čaša vode svakodnevno, pored svega što unosimo kroz hranu i tečnost.

Istina: Voda je super, ali potrebe organizma za tečnošću zadovoljićete i unosom čaja, mleka, voća, povrća, što je sasvim dovoljno za održavanje hidratacije. Čak i kafa gasi žeđ, iako važi za diuretik pošto se zbog kofeina gubi tečnost. Takođe, suprotno opštem verovanju, boja urina nije znak dehidratacije. Ako ste žedni, trebalo bi da pijete vodu, ali bez preterivanja. Jer previše konzumiranja može da dovede do hiponatremije, pada natrijuma koji izaziva elektrolitnu neravnotežu koja može da izazove ozbiljno oboljenje.

Od stresa se sedi

Ko još ne veruje u to da stres loše utiče na izgled?

Istina: Previše stresa ostavlja tragove na nama, i one vidljive spolja, a i nevidljive. Stres povećava broj slobodnih radikala, molekula koji napadaju zdrave ćelije, što povećava nivo hormona stresa u vašem telu. Do sada, međutim, nije dokazano da loš dan može da posedi vaše obrve. Ljudi sede genetski. Uostalom, i ako dobijete sede, postoje preparati koji ih uspešno pokrivaju.

Čitanje u mraku oštećuje vid

Mantra koju ponavljaju sve majke na svetu na osnovu svog zdravog razuma jeste da će vam čitanje ispod pokrivača ili po mesečini oštetiti vid.

Istina: Čitanjem po slabom svetlu naprežete oči. Naprezanje očiju dovodi do glavobolje. Ali to neće trajno oštetiti vaš vid, osim što ćete možda dobiti sitne bore oko očiju. Premorene oči mogu da postanu suzne ili da vas svrbe pa čak i da vidite manje jasno, ali dobar noćni odmor će vam pomoći da se potpuno oporavite.

Kafa je zaista loša

Nešto za čim svakog jutra milioni ljudi širom sveta žude ne može biti dobro i za vas. Netačno.

Istina: Previše kafe vam može stvoriti drhtavicu, ali kafa ima i niz pozitivnih strana. Kafa je dobar antioksidans i povećava osetljivost na insulin, čime se može objasniti smanjenje rizika od dijabetesa tipa dva kod ljudi koji piju kafu. Studija na Harvardu u kojoj je učestvovalo više od 125.000 ispitanika koji piju kafu pokazala je da se kod žena smanjuje rizik od dijabetesa tipa dva za 30 odsto. Druge studije pokazuju da kafa smanjuje i rizik od Parkinsonove bolesti, raka debelog creva, jetre, žuči, pa čak može povećati životni vek. Kafa takođe ne utiče na bolesti srca.

Dve do tri šoljice kafe dnevno su u redu za većinu ljudi. Ali ako imate sportsko srce, anksioznost ili nesanicu, pređite na kafu bez kofeina.

Jedite kad imate prehladu, gladujte kod groznice

Priča datira od 1500. godine, kada je zapisano: "Post je lek za temperaturu".

Istina: Prehlade i groznice su uglavnom izazvane virusima koji imaju tendenciju da traju sedam do deset dana bez obzira na to šta činite. I ne postoji valjan dokaz da hrana ima bilo kakav uticaj na prehladu ili temperaturu. Čak iako ne osećate glad kada ste bolesni, potrebna vam je tečnost, pa neka vam to bude prioritet. Tečnost razblažuje sekret i pomaže prohodnost u grudima i nosu. Pileća supa se uvek preporučuje u takvim situacijama.

Sveže je uvek bolje od smrznutog

Otkako su naučnici uvideli prednosti antioksidanata, ponavlja se mantra: "Jedite sveže voće i povrće", što je bacilo smrznuto u drugi plan.

Istina: Smrznuto može biti isto tako dobro kao sveže, jer voće i povrće se bere kada je na vrhuncu svog nutritivnog sadržaja, transportuje se u fabrike, zamrzava na licu mesta i tako se čuvaju hranljive materije. Čak, ako voće nije prodato istog dana kada je ubrano, može pre da izgubi hranljive sastojke zbog toplote, vazduha i vode.

Jaja povećavaju nivo holesterola

Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka naučnici su povezivali holesterol i bolesti srca sa jajima, pa su ona proterana iz tanjira.

Istina: Novija istraživanja su pokazala da u ishrani čoveka zasićene masti i transmasti, a ne holesterol, dovode do oboljenja srca (jaje ima samo 1,6 grama zasićenih masti u poređenju sa oko tri grama u čaši mleka sa dva odsto masti). Ako imate jaja za doručak, samo pazite na iznos holesterola u drugim namirnicama koje konzumirate tog dana.

Na hladnoći se dobija prehlada

To mora da bude istina, jer je vaša majka oduvek tako govorila. Zar nije?

Istina: Mama nije bila u pravu. Hladnoća ne ugrožava vaš imunitet, osim ako je toliko hladno da je odbrana vašeg tela uništena zbog hipotermije. Ne možete da se razbolite od hladnoće osim ako ste izloženi virusu koji uzrokuje prehladu. Razlog zbog kojeg su ljudi bolesniji u zimskom periodu nije temperatura, već boravak u zatvorenim prostorima i izloženost virusima. Toplota ne može da spreči prehladu.

Karmin izaziva bolest

U 2007. godini jedna grupa za zaštitu životne sredine pokrenula je kampanju za bezbednu kozmetiku i testirala 33 karmina na olovo. Iako ne postoji limit za prisustvo olova u karminu, jedna trećina je imala više od dozvoljene količine olova koja je predviđena kod bombona. To je izazvalo strah koji se širio kao šumski požar.

Istina: Realnost je da je olovo skoro svuda oko nas. Ali rizik od olova u karminu je veoma mali. U stvari, trovanje olovom je najčešće izazvano nekim drugim faktorom iz naše okoline kao što su olovne cevi ili farba na starim kućama. Vaš karmin nije razlog za brigu.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2011 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 31-01-2013 01:36