Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Ogledalo

  Ars Magica

  Adepti

  Hinduizam

  Budizam

  Judaizam

  Hrišćanstvo

  Islam

  Ostale religije

  Misterije

  Tajna društva

  Istorija

  Filosofija

  Astrologija

  Radiestezija

  Nauka

  Ekosfera

  Ars Medica

Tekst 27

 

  Psihologija

  Umetnost

  Zanimljivosti

  Putopisi

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

 Alexanthorn

 Kontakt

 

 

 

Thornal

Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije

 

 

Ars Medica

 

27

 

Sikavica

Izvor: Magično Bilje - 2011

01.02.2011

 

Sikavica, gujina trava ili šareni čkalj, veoma popularna u srednjem veku, i danas nalazl primenu u mnoglm zemljama sveta, pre svega zbog osvedočenog dejstva na mnoga oboljenja jetre i svih vrsta alergija, ali i u lečenju vaskularnih oboljenja, migrene, vrtoglavlce, hipotenzije, hemoroida, bronhltlsa, zglobnog reumatizma...

Među retkim biljkama koje štite jetru, glavnu laboratoriju Ijudskog organizma, sikavica (Silybum marianum L.) zauzima visoko mesto, što je i razlog da se danas u nekim zemljama sveta (u severnoj Africi, Južnoj Americi, u Nemačkoj, Kini) planski uzgaja i koristi u proizvodnji fitoterapeutskih preparata. Duga istorija ove biljke seže dve hiljade godina unazad, u vreme kada su njen koren koristili travari da bi izazvali povraćanje. U srednjem veku doživela je procvat, intenzivno se uzgajala i koristila u lečenju hroničnih oboljenja jetre i slezine, kod kašlja, hematemeze, holelitijaze. Inače, sikavica potiče iz familije Glavočika ili Asteraceae, kosmopolitski rasprostranjene porodice sa 11 hiljada rodova i 25 hiljada vrsta, od kojih samo u Srbiji egzistira 81 rod sa 573 vrste. To je jednogodišnja ili dvogodišnja biljka, veoma lepog spoljašnjeg izgleda, visine od 50-160 cm, sa snažnom i razgranatom stabljikom, smeđeg sjajnog izgleda. Listovi su karakteristični, duguIjastojajasti, sjajnozeleni, prošarani belim prugama, u donjem delu stabljike sedeći, u gornjem pri osnovi srcasti, sa oštrim žućkastim bodljama. Cvasti su krupne i predstavljene pojedinačnim, loptastim glavicama veličine 4-5 cm, sa uspravnim i dugim drškama na čijim su vrhovima ružičasti ili purpurnocrveni cvetovi, okruženi šiljatim, trnovitim ovojnim listićima. Biljka cveta od juna do septembra. Plodovi su semenke dužine 6-7 cm, glatke i crnosmeđe, koji sazrevaju u septembru.

Uzgajanje: na dobro dreniranom, neutralnom do alkalnom zemljištu, na dobro osunčanim stranama. U prirodi najčešce uspeva među stenama, kao i na neobrađenom zemljištu.

Setva: iz semena u leto ili deobom u jesen, uz upotrebu isklj učivo prirodnog đubriva i bez zaštitnih hemijskih sredstava.

Stanište: sikavica vodi poreklo iz stepa severne Afrike, da bi se kasnije proširila u južnu Evropu, Englesku, Ameriku, centralnu Aziju i Australiju. U Srbiji je srećemo u krajevima sa topljjom klimom.

Slične vrste: blaženi čkalj (Cnicus benedictus L.), koji se od sikavice razlikuje po žutoj boji cvetova i visini stabla, koja iznosi 10-30 cm.

Sastav: hemijski sastav sikavice još uvek nije dovoljno izučen. Aktivni delovi biljke sadrže masne materije (do 32%), eterična ulja, sluz, tiramin (oksifenilacetilamin), histamin, flavone, flavonole, smole, vitamin K, makro i mikroelemente: kalcijum, kalijum, aluminijum, vanadijum, magnezijum, mangan, cink, hrom, selen, stroncijum, bakar, olovo i dr. U plodovima biljke nalazi se silimarin (flavanolignan), veoma važno jedinjenje, odgovorno za ubrzano stvaranje novih, zdravih ćelija jetre, koje istovremeno blokira rast eventualno prisutnih zloćudnih tvorevina u jetri, pri tom delujući i kao antioksidans i antialergetik.

Upotreba u kulinarstvu: od mladih listova sikavice može se pripremiti ukusno varivo. Od oguljenih stabljika mogu se pripremati jela slična špargli. Šiljasti ovojni listovi cvetnih glavica mogu se pripremati kao jela od artičoke. Listovi su najukusniji tokom prve godine rasta biljke, dok su još sakupljeni u obliku prizemne rozete, a kasnije postaju gorki.

Ostali narodni nazivi: bijeli stričak, gospin trn, divlji artičok, zmijina trava, magareća salata, osljebad, trn svete Marije, šarena badeljka, ošebalj, sjekavica i dr.

Delovi koji se koriste: koren, list, cvetna glavica, plod (seme).

Vrste pripravaka: ekstrakt, odvar, tinktura, prašak, kupka.

Svojstva: aktivni sastojci biljke ispoljavaju antiflogistično, diuretično, antipiretično, tonizirajuće, holagogno, holeretično, antiradijaciono, imunostimulišuće, hepatoprotektivno, antitoksično, spazmolitično dejstvo. Seme sikavice navodi se kao izvrstan prirodni lek kod bolesti jetre, žučne kese i žučnih puteva, bolesti slezine, kao dobar antioksidans, detoksikans i dermatik.

Upotreba u zvaničnoj i narodnoj medicini: najznačajnija upotreba, kako u zvaničnoj, tako i u narodnoj medicini, odnosi se na lečenje hroničnih oboljenja jetre, upravo zbog navedenih svojstava silimarina, jedinjenja koje se sreće u plodovima sikavice, a čije je fitoterapijsko dejstvo višestrano. Radi se, pre svega, o cirozi jetre, holangitisu, holecistitisu, različitim funkcionalnim poremećajima jetre koji su nastali toksičnim dejstvima različitih hemijskih jedinjenja, pod uticajem alkoholizma, dijabetesa, hroničnih crevno-želudačnih oboljenja, kod holelitijaze. Sikavica nalazi primenu i u lečenju oboIjenja slezine, hroničnog bronhitisa, hipotenzije, migrene, kod oboljenja krvnih sudova i posebno kod alergija različitog porekla. U spoljnoj primeni koristi se u lečenju psorijaze, kod čireva, ulkus krurisa i ulkus rodensa, hemoroida. Zahvaljujuci njenim aktivnim sastojcima, sikavica je jedna od retkih biIjaka antidota u lečenju trovanja zelenom pupavkom (Amanita phalloides), gljivorn koja u našim krajevima izaziva 90% svih trovanja gljivama sa fatalnim ishodom, a čije je osnovno patofiziološko dejstvo ireverzibilno oštečenje jetre. Osim toga, u narodnoj medicini sikavica nalazi primenu u lečenju zubobolje, proliva, anurije, radikulitisa, zapaljenja zglobova, kolitisa, gastritisa, astme, glavobolje, izostajanja menstruacije. U zvaničnoj medicini danas se sreću brojni preparati izrađeni od sikavice, kao što su Holelitin 1 (za lečenje kamena u žučnoj kesi); Silibor, koji se dobija iz semena sikavice, kao hepatoprotektivno sredstvo; Silimarit (za lečenje ciroze i drugih hroničnih oboljenja jetre) i mnogi drugi preparati. U knjizi Moj herbar zdravlja Moris Mesaž navodi da sikavica posebno utiče na bolesti vaskularnog porekla: zaustavlja krvarenja iz nosa, posekotina, kod preobilnih menstruacija i jača krvne sudove. Većina smetnji uzrokovanih prolaznom slabošću krvnih sudova i srca nestaje pod dejstvom ove biljke: migrena, vrtoglavica, nizak pritisak, slabost... I najzad, zaključuje Mesaž, sikavica najbolje leči sve vrste alergija; morsku bolest, mučninu u avionu ili automobilu, kijavicu uzrokovanu polenom, napade koprivnjače i astme, što je provereno bezbroj puta!

Berba, sušenje, čuvanje

Vreme berbe lista je između juna i avgusta, a semena od avgusta do kraja septembra. Seme sikavice ne sazreva u isto vreme, pa se glavice sa semenom sakupljaju u više navrata. Sakupljene glavice sikavice ostavljaju se na suncu da dozrevaju. Koren se kopa u jesen, otresa od zemlje, ispira hladnom vodom i suši na suncu ili u sušarama na temperaturi od 40-50 stepeni C. Čuva se u tamnoj i pokrivenoj staklenoj posudi do 1 godine. Sve poslove oko sikavice treba treba raditi u rukavicama, jer je biljka bodljikava.

RECEPTI

Kod hroničnih oboljenja jetre

Dve supene kašike semena sikavice samleti na mašini za mlevenje bibera, pa preliti sa 500 ml ključale vode i ostaviti na laganoj vatri sve dok ne ispari polovina tečnosti iz suda. Sadržaj zatim procediti. Uzimati po 1 supenu kašiku na svaki sat (8-10 puta na dan). Kurs lečenja traje mesec dana. Kod težih oboljenja jetre lečenje se može ponoviti kroz 2-3 nedelje.

Kod proširenih vena

Usitniti semenke sikavice do praha, pa uzimati po 1 čajnu kašiku sa vodom 4-5 puta na dan, na 20-30 minuta pre jela. Kura lečenja traje 15 dana, uz mogućnost ponavIjanja, naročito kod egzarcerbacije bolesti.

Kod dijabetesa i hepatitisa

Jednu supenu kašiku usitnjenog korena sikavice preliti čašom ključale vode. Kuvati u zatvorenoj posudi (najbolje emajliranoj) na vodenom kupatilu 30 minuta, procediti i dodati ključale vode do početnog nivoa sadržaja. Uzimati po jednu supenu kašiku 3 puta na dan pre jela.

Kod migrene

Napraviti mešavinu od jednakih delova nane, majčine dušice, odoljena i usitnjenog semena sikavice (3 g). Jednu supenu kašiku mešavine preliti sa 500 ml ključale vode i ostaviti poklopljeno 30 minuta, a zatim procediti. Uzimati kod napada migrene po jednu čašu 2-3 puta na dan.

Kod radikulitisa i zapaljenja zglobova

Jednu supenu kašiku osušenog i usitnjenog korena sikavice preliti sa 200 ml ključale vode i zadržati na vodenom kupatilu još 30 minuta. Procediti i dodati ključale vode do početnog nivoa tečnosti. Uzimati po jednu supenu kašiku 3 puta na dan pre jela.

 

 

 

 

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2011 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 31-01-2013 01:36