Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Ogledalo

  Ars Magica

  Adepti

  Hinduizam

  Budizam

  Judaizam

  Hrišćanstvo

  Islam

  Ostale religije

  Misterije

  Tajna društva

  Istorija

  Filosofija

  Astrologija

  Radiestezija

  Nauka

  Ekosfera

  Ars Medica

Tekst 45

 

  Psihologija

  Umetnost

  Zanimljivosti

  Putopisi

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

 Alexanthorn

 Kontakt

 

 

 

Thornal

Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije

 

 

Ars Medica

 

45

 

Zova - beli cvet i hrana i lek

Autor: J. Matijević

Izvor: NOVOSTI

Foto: Guliver-Thinkstockphotos

19.06.2011

 

Cvet i plodovi zove koriste se protiv prehlada, pospešuju znojenje. Plod zove se bere kada je potpuno zreo, jer su nezreli plodovi otrovni

Na svetlim i toplim mestima, oko naselja, pored puteva i po obodima šuma, raste kod nas veoma rasprostranjen žbun ili nisko drvo - zova (Sambucus nigra).

Vrlo rano olista, ali je, ipak, najprepoznatljivija po sitnim, beložutim cvetovima, specifičnog mirisa, sakupljenim u krupne štitolike cvasti. Cveta od maja do jula, a u farmaciji se koristi osušeni cvet (Sambuci flos), kao i plod zove (Sambuci fructus).

Plodovi su sitne, sjajne crvenoljubičaste bobice. Cvet se bere po lepom, suvom vremenu, čim cvetići počnu da se otvaraju, a odsecaju se cele cvasti - kaže magistar farmakognozije Ana Kozomara, farmaceut „Uni apoteka“ u Beogradu, i podseća da precvetale cvasti mrke boje ne bi trebalo brati jer nemaju prijatan miris.

Ubrane cvasti suše se u senci, na jačoj promaji da bi se cvet što brže osušio i što manje potamneo. Kada se potpuno osuše, krune se nad sitom da bi na njemu ostale peteljke a prošli samo cvetići.

Cvetovi zove, po rečima naše sagovornice, sadrže kompleks flavonoidnih heterozida (rutin, kvercetin, hiperozid, astragalin), heterozide fenolkarbonskih kiselina (hlorogenske, kafene i ferulinske), kao i cijanogene heterozide (sambunigrin). Imaju, takođe, etarsko ulje, fitosterole, sluzi i tanine.

Cvet zove pojačava znojenje, izlučivanje mokraće i bronhijalnu sekreciju. Primenjuje se u obliku toplog napitka, infuza, protiv prehlada, gripa i različitih vrsta kašlja. Plod zove se bere kada je potpuno zreo, jer su nezreli plodovi otrovni. Zreo sadrži flavonoidne heterozide, tanine, antocijane i tragove etarskog ulja. Bogat je šećerima, voćnim kiselinama i vitaminom C.

- Standardizovani ekstrakt ploda zove ima antioksidantna svojstva, a nekoliko istraživanja je pokazalo da je delotvoran protiv gripa - objašnjava Ana Kozomara i podseća da se osim u medicinske svrhe, cvet i plod zove koriste i u ishrani.

Od cveta se pripremaju sok i ukusni sirupi koji se koriste kao prelivi, a od bobica marmelada i vino. U Italiji se od cveta zove i ploda zvezdastog anisa pravi jedan vrlo popularan liker.

LOSION ZA OSETLJIVU KOŽU

* 2,5 šolje vode
* 25 g osušenog cveta zove

Ključalom vodom prelijte cvet zove i poklopite. Kada se ohladi procedite u čistu staklenu posudu i čuvajte u frižideru. Losionom natopite komadić vate i očistite lice. Ovaj losion umiruje i osvežava osetljivu kožu, a trebalo bi da se upotrebi tokom naredna tri dana.

ČAJ PROTIV KAŠLJA

* 30 g cveta zove
* 30 g cveta podbela
* 20 g morača
* 4 dl ključale vode

Vodom prelijte tri kašike mešavine i poklopite. Posle dva sata procedite i uzimajte na dva sata po kašiku.

TRI ŠOLJE DNEVNO

* 30 g cveta zove
* 30 ploda peršuna
* 30 g bobica kleke
* 10 g morača
* 5 dl ključale vode

Tri supene kašike čajne smese prelijte vodom, poklopite i ostavite preko noći. Ujutru procedite i pijte tri puta dnevno po šolju čaja pre jela.

SIRUP OD BOBICA

Ukuvajte do gustine meda kilogram svežih, zrelih zovinih bobica sa 200 g šećera. Pripremljeni sirup može da se čuva tokom cele zime, u dobro zatvorenoj posudi na suvom i hladnom mestu. Po potrebi, protiv prehlade i gripa, razmutite kašiku-dve sirupa u toploj vodi i popijte pred spavanje. Sirup stimuliše znojenje i olakšava disanje.

 

 

 

 

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2011 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 31-01-2013 01:04