Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Ogledalo

  Ars Magica

  Adepti

  Hinduizam

  Budizam

  Judaizam

  Hrišćanstvo

  Islam

  Ostale religije

  Misterije

  Tajna društva

  Istorija

  Filosofija

  Astrologija

  Radiestezija

  Nauka

  Ekosfera

  Ars Medica

Tekst 46

 

  Psihologija

  Umetnost

  Zanimljivosti

  Putopisi

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

 Alexanthorn

 Kontakt

 

 

 

Thornal

Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije

 

 

Ars Medica

 

46

 

Bagrem - slatki lek

Autor: I. K.

Izvor: NOVOSTI

Foto: Guliver-Thinkstockphotos

19.06.2011

 

Bagrem (robinia pseudoacacia, fabaceae) je vrsta drveta koja potiče iz jugoistočnih delova Severne Amerike. Danas je ovo drvo naturalizovano u svim delovima sveta sa umerenom klimom. U pojedinim regionima smatra se invazivnom biljnom vrstom, jer vrlo lako „podivlja“ i brzo se širi.

- Drvo bagrema se često i gaji, jer je veoma cenjeno kao drvo za loženje, za izradu delova čamaca i brodova, podnih obloga i slično - kaže profesor dr Zoran Maksimović, sa katedre za farmakognoziju Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Medicinska primena bagrema ograničena je samo na cvet, jer se ostali delovi, naročito kora, smatraju otrovnim.

Cvet bagrema se skuplja, a zatim suši na senovitom i provetrenom mestu. Brzo gubi aromatičnost, pa po sušenju mora da se čuva u dobro zatvorenim posudama. Čaj od bagremovog cveta koristi se za ublažavanje posledica prehlada, najčešće kašlja i zatvora. Ponekad se koristi kao dijaforetik (sredstvo za izazivanje znojenja), odnosno za snižavanje povišene telesne temperature.

 

TRI ŠOLJE DNEVNO

 

Čaj od osušenih cvetova bagrema priprema se na sledeći način: jednu punu kašičicu dodati u 250 ml vrele vode i ostaviti da odstoji tri minuta. Piti po dve-tri šolje čaja dnevno.

U homeopatiji bagrem je našao primenu za lečenje hiperaciditeta (prekomerno lučenje hlorovodonične kiseline u želucu), migrene i trigeminus neuralgije (neuralgija živaca lica).

- Bagremov cvet je cenjena medonosna vrsta, jer predstavlja vrlo izdašnu i rado posećivanu pčelinju pašu - objašnjava profesor Maksimović. - Bagremov med ubraja se u najcenjenije vrste meda. Mesecima ostaje u tečnom stanju i vrlo sporo se kristališe, zato što u sastavu sadrži više fruktoze nego glukoze. Blagog je i prijatnog ukusa, lako svarljiv, pa se preporučuje deci i rekovalescentima.

Čaj na bazi kore i lista bagrema je otrovan. U slučaju trovanja dolazi do bolova u želucu, dijareje, povraćanja, slabosti, grčeva i srčane aritmije.

- Teži slučajevi trovanja korom ili semenom bagrema nisu zabeleženi, jer se izbacuje povraćanjem, što značajno umanjuje apsorpciju otrovnih materija - ističe profesor Maksimović.

 

MAHUNE

 

Plod bagrema je mahuna, duga oko 10 centimetara, sa 4 do 10 semenki bubrežastog oblika. Ipak, lekovit je jedino cvet koji se pojavljuje posle listanja, odnosno u ovo doba godine - od aprila do juna. U svežim mahunama i u semenkama ima mnogo belančevina, i masnoće. Mahune se mogu sušenjem konzervirati i upotrebljavati kao povrće. Kuvano semenje bagrema može da zameni pasulj.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2011 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 31-01-2013 01:04