Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Ogledalo

  Ars Magica

  Adepti

  Hinduizam

  Budizam

  Judaizam

  Hrišćanstvo

  Islam

  Ostale religije

  Misterije

  Tajna društva

  Istorija

  Filosofija

  Astrologija

  Radiestezija

  Nauka

  Ekosfera

  Ars Medica

Tekst 51

 

  Psihologija

  Umetnost

  Zanimljivosti

  Putopisi

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

 Alexanthorn

 Kontakt

 

 

 

Thornal

Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije

 

 

Ars Medica

 

51

 

Lekovita priroda lipe

Autor: Z. O. Joksović

Izvor: NOVOSTI

21.07.2011

 

Božanstveni miris lipe (Tilia platyphillos) nigde se ne doživljava kao kod slovenskih naroda. Možda i zbog toga što je lipa kod starih Slovena bila sveto drvo. U lipovim šumama su živeli, pod lipom su vršili obrede, i lipi podnosili žrtve kao vrhovnom božanstvu. Prelaskom iz paganstva u hrišćanstvo bogovi su zamenjeni, ali je obožavanje i dalje ostalo. Hrvati mesec juni zovu lipanj, baš zbog toga što tada lipe cvetaju. Njihov miris cvetova u nekim krajevima širi se sve do kraja jula.

Mnogi potomci drevnih Slovena i danas stavljaju ogranke lipe u krov svoje kuće ili stana, da bi ih, po drevnom verovanju, sačuvali od požara. A postoji i verovanje da lipa čuva od zla i uroka. Ovo raskošno drvo, koje raste po brdskim šumama cele Evrope, dostiže visinu između dvadeset pet do trideset metara. Nažalost, sudeći po njenoj rasprostranjenosti, izgleda da je kult lipe odavno u opadanju. Na mestima, gde je nekada obilato rasla, danas su ostala samo imena Lipar, Lipnik, Lipljan, Lipovica, Lipik, Lipovik...

Danas je svet bogat različitim vrstama ove pradavne biljke, a u našim krajevima rastu bela ili srebrna lipa (Tilia tomentosa), velikolisna (Tilia grandiphilia) i sitnolisna lipa (Tilia parvifolia). Lipa voli pitomu, plodnu i duboku zemlju. Ako se nađe na idealnom tlu može da doživi duboku starost, od više stotina godina.

U zavisnosti od vremenskih uslova, lipa može da cveta više nedelja, ali može da se dogodi da cvetanje prođe i za pet do šest dana. Ukoliko je tmurno vreme i padaju jake kiše dešava se da cvetovi i ne stignu da pokažu svoj neodoljivi miris. Blagog su i prijatnog mirisa, dok im je ukus sluzast, sladunjav i pomalo opor. Oporost daje tanin, koga najviše ima u prirepku koji povezuje cvast. U cvetu i listu ima vitamina C u zavidnim količinama, zbog čega tek otvoren list može da se koristi kao povrće.

Lipu treba brati čim počne da cveta, odnosno kada su se dve trećine cvetova u cvasti rascvetale, pošto precvetala lipa nema nikakvu vrednost. Treba voditi računa da se cvasti beru po suvom i lepom vremenu i, naravno, sa prirepkom. Cvet lipe je izuzetno vredan jer sadrži tanin, etarsko ulje, heterozide, šećer, vosak, manitol, tartarat...

Ubrani cvetovi suše se u hladu na prozračnom mestu, po mogućstvu najbolje na tavanu. Važno je da sušenjem, cvetovi zadrže svoju prirodnu boju i prijatan miris. Prilikom branja treba pratiti pčele, koje nikada ne sleću na zagađene cvetove. Inače, lipa se smatra najmedonosnijim drvetom, a njihovi cvetovi najmedonosnijom pašom. Lipov cvet se najčešće koristi u obliku čaja, protiv znojenja, grčeva i za umirivanje bolova, kao vrlo blago sredstvo. Kod povišene temperature, gripa, prehlade i kijavice smatra se važnijim narodnim lekom u terapiji. Koristi se i kod hroničnog kašlja i proliva, kao i za zaceljivanje opekotina i rana. Zahvaljujući delotvornim sastojcima pomaže nadraženoj i oštećenoj sluzokoži u svim ovim stanjima, kao i kod upale grla. Ali i kod uklanjanja bolova prilikom mokrenja, umora, kao i za smirivanje nervne napetosti. U suštini, od lipovog cveta pravi se najomiljeniji čaj u narodu.

Nervoznim osobama sklonim stresu i ljudima koji teško dolaze do sna, čaj od lipe preporučuje se kao svakodnevni napitak. Lipov čaj zaslađen sa lipovim medom povoljno deluje u sprečavanju arterioskleroze, upale vena, angine pektoris, infarkta.

A od lipovog drveta proizvodi se aktivan ugalj, velike adsorptivne moći, dok je masno ulje u lipovom plodu, nalik oraščićima, slično maslinovom.

 

ČAJ OD LIPE

Prvo pravilo - Pravilna priprema čaja od lipe podrazumeva da se jedna do dve kašičice osušenog cveta preliju šoljom ključale vode i ostavi poklopljeno da odstoji pet do deset minuta. Zatim se procedi i pije. Poželjno je da se tokom dana pije više puta po šolja što toplijeg čaja. Međutim, treba voditi računa da se ne pretera u konzumiranju, jer prevelike količine mogu izazvati srčane tegobe.

Drugo pravilo - Ko redovno pije čaj od cveta lipe pomešan sa kašikom meda, ne treba da se boji upale pluća ili dušnika. Dnevno ispijanje po litar lipovog čaja omogućava da se čisti bešika i bubrezi, umiruju živci i sprečava neprijatno znojenje. Isto dejstvo se postiže i ukoliko se čaj koristi kao kupka. Čaj na taj način prodire kroz kožu čisteći je i delujući na druge navedene bolesti.

 

 

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2011 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 31-01-2013 01:06