Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Ogledalo

  Ars Magica

  Adepti

  Hinduizam

  Budizam

  Judaizam

  Hrišćanstvo

  Islam

  Ostale religije

  Misterije

  Tajna društva

  Istorija

  Filosofija

  Astrologija

  Radiestezija

  Nauka

  Ekosfera

  Ars Medica

Tekst 52

 

  Psihologija

  Umetnost

  Zanimljivosti

  Putopisi

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

 Alexanthorn

 Kontakt

 

 

 

Thornal

Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije

 

 

Ars Medica

 

52

 

Višnja

Autor: Z. O. Joksović

Izvor: NOVOSTI

15.08.2011

 

Zbog svojstava koja poseduje, višnju (Prunus cerasus) zovu i plemenitim voćem. A da je plemenita znali su narodi još pre dva i po milenijuma, kada su počeli i da je uzgajaju. Višnja je počela da se uzgaja na prostorima Turske i Grčke, gde je uveliko carevala trešnja. Ovaj podatak je važan, jer je višnja i nastala ukrštanjem već kultivisane domaće slatke trešnje sa divljim kiselim vrstama.

Danas je najviše ima u Evropi i jugozapadnoj Aziji, a kod nas se najviše uzgaja u južnoj i jugoistočnoj Srbiji. Zahvaljujući kvalitetu predstavljamo značajnog izvoznika ovog voća, a posebno mesto zauzima oblačinska višnja iz Nišavskog okruga. U ovoj sorti spojene su mnoge biološke i tehnološke karakteristike. Ona poseduje visoku ujednačenost krupnoće ploda, ujednačeno sazrevanje, lako odvajanje od peteljke, slatko nakiseli ukus ostaje stalno prisutan, a sadržaj vode se kreće od 82 do 86 odsto. Osim vode, svaka višnja u plodu sadrži zavidne količine šećera, organskih kiselina, tanina, pektina, mineralnih materija, vitamina C, B1, B2, PP i karotina.

Najnovija medicinska istraživanja pokazuju da plodovi višnje sadrže bogat izvor supstanci sa antioksidativnim i antiupalnim dejstvima. Zahvaljujući ovim sastojcima, višnja u ishrani može biti korisna u sprečavanju kancera, srčanih oboljenja i artritisa.

Narodna medicina je preporučuje u vidu odvara (čaja) protiv grčeva i bolova u mišićima. Odvar se pravi tako što se kilogram višanja prelije sa sedam-osam litara prokuvane pa ohlađene ili destilisane vode. Zatim se sve zagreva do ključanja i oko 20 minuta kuva na toj temperaturi uz češće mešanje. Posle kuvanja vreo sadržaj se procedi, uz blago presovanje višanja na cedilu. Isparena voda tokom kuvanja nadoknadi se dodavanjem destilovane, ostavi kraće vreme da se staloži i pije umesto vode.

JAČA MIŠIĆE

Njeno lekovito dejstvo potvrdili su i stručnjaci sa fakulteta u Vermontu, u SAD. Takođe su ustanovili da sok od višanja pomaže organizmu da lakše podnese naporno vežbanje, što je pokazalo istraživanje u kojem je učestvovalo 14 dobrovoljaca podeljenih u dve grupe. Jedni su tri dana pre vežbanja i četiri dana posle pili sok od višnje, dok su ostali pili mešavinu drugih sokova. Rezultati su pokazali da je grupa koja je pila sok od višnje imala daleko manju potrošenost mišića u odnosu na ispitanike koji su pili druge sokove. Ovo otkriće važno je za sve koji imaju problem sa mišićima, a naročito za amaterske i profesionalne sportiste, koji, uglavnom, posle napornih fizičkih aktivnosti, imaju bolove u mišićima.

PROTIV NESANICE

Drugo istraživanje pokazalo je da je sok od višnje delotvoran i kod nesanice. Dobrovoljci koji su ujutru i uveče pili po čašu nezaslađenog soka od višanja spavali su bolje nego kada su pili neki drugi sok. Rukovodilac istraživanja, dr Vilfred Pigeon, psihijatar sa Univerziteta Ročester u Njujorku tvrdi da je ovakvo delovanje soka posledica visoke koncentracije melatonina, hormona koji reguliše ciklus spavanja i buđenja.

JAČA KAPILARE

Višnja sadrži biljni pigment koji predstavlja moćan antioksidans u prevenciji srčanih oboljenja i tumora. Izuzetno je bogata ugljenim hidratima i glukozom, a predstavlja i pravu riznicu kalijuma. Zbog sadržaja vinske, jabučne i limunske kiseline, deluju osvežavajuće na organizam. Mineral kobalt utiče na smanjivanje krvnog pritiska, jačanje krvnih sudova, a posebno kapilara. Sastojak kumarin, koji višnja takođe poseduje, ima sposobnost da smanjuje gustinu krvi, zbog čega su višnje dobre u prevenciji arterioskleroze i malokrvnosti.

PRIJA DIJABETIČARIMA

Zbog zanemarljivih količina šećera, redovno konzumiranje višanja sprečava pojavu dijabetesa, tvrde naučnici. Pokazala se korisnom i u lečenju poremećaja pamćenja, a ukoliko želite da se oslobodite tegoba u zglobovima i kostima dovoljno je popiti čašu soka. Naučnici su izračunali da čaša soka od višnje menja jedan aspirin. Njeno blagotvorno dejstvo na zglobove i kosti objašnjava se time što ona svojim sastavom smanjuje količinu mokraćne kiseline, glavnog krivca za tegobe u koštano-zglobnom sistemu.

 

 

 

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2011 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 31-01-2013 01:06