Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Ogledalo

  Ars Magica

  Adepti

  Hinduizam

  Budizam

  Judaizam

  Hrišćanstvo

  Islam

  Ostale religije

  Misterije

  Tajna društva

  Istorija

  Filosofija

  Astrologija

  Radiestezija

  Nauka

  Ekosfera

  Ars Medica

Tekst 56

 

  Psihologija

  Umetnost

  Zanimljivosti

  Putopisi

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

 Alexanthorn

 Kontakt

 

 

 

Thornal

Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije

 

 

Ars Medica

 

56

 

Kupina - riznica zdravlja

Autor: Z. O. Joksović

Izvor: NOVOSTI

15.08.2011

 

Uz jagodu i malinu, kupina (Rubus fruticosus) je veoma značajna za našu sredinu. Smatra se da potiče iz Evrope i Azije, odakle se proširila u gotovo sve delove sveta, jer predstavlja nezahtevnu voćnu vrstu. Uzgoju kupine najbolje pogoduju topli osunčani krajevi koji su zaštićeni od vetra i mraza. Kupina dobro podnosi i niže temperature, ali samo ako kratko traju. Ukoliko je primorana može podneti i sušu, s tim što se za redovne prinose moraju obezbediti dovoljne količine vlage.

Divlja kupina ili ostruga često raste u velikim skupinama na šumskim čistinama i krčevinama, među grmljem, uz obode polja, kao i na neplodnom zemljištu. Pripada redu biljaka penjačica, koje mogu da narastu i do tri metra. Stabljika joj je uglavnom bodljikava i mestimično drvenasta. Te bodlje služe za penjanje, ali i kao odbrana od životinja koje obožavaju lišće kupine.
Kultivisana kupina se sadi od oktobra do marta, eventualno aprila, pri čemu se biraju sadnice sa dobro razvijenom strukturom korena. Kao malina, sadi se najčešće u obliku žive ograde uz korišćenje naslona. Može da se sadi i bez naslona u obliku polugrma, što mogu da podnesu izdanci koji ne rastu previsoko.

Zbog jednostavnog načina uzgoja i potvrđene hranljivosti i lekovitosti ploda kupine, koja je veoma cenjena još kod starih Grka i Rimljana, stručnjaci prognoziraju da je pred ovom biljkom blistava budućnost. Iz jednostavnog razloga što sadašnja ponuda kupine u obliku ploda, kao i njenih proizvoda ne može da zadovolji u potpunosti potražnju, pre svega inostranog tržišta. Kupina je tako visoko vrednovana jer je u celosti lekovita. U proleće i jesen se za lek skuplja koren, mladi listovi i izdanci u proleće, a plodovi se koriste i zeleni i zreli. Plodovi su jestivi i veoma korisni.
Obično su crne, ređe crvene boje sa višestrukom upotrebom. Od njih je najpoznatije kupinovo vino, mada kulinarski sladokusci vole da pripremaju i sok, pekmez, slatko.

Kupinovo vino, izuzetno bogato vitaminima i mineralima, ima veliku hranljivu vrednost. Posebno je delotvorno protiv anemije koja po pravilu nastaje zbog manjka gvožđa u krvi. Da bi se postigao pravi efekat, dobri poznavaoci ističu da mesec dana svakodnevno treba uzimati decilitar vina, pola sata pre jela. Osim gvožđa, kupinovo vino sadrži i velike količine vitamina C i B, folnu kiselinu i pektin, kao i brojne minerale. Zbog ovako bogatog sadržaja sastojaka, njegova delotvornost pokazala se uspešnom i kod problema sa varenjem, cirkulacijom, iscrpljenošću. Takođe i kod regulisanja krvnog pritiska, jačanja imuniteta i apetita, kao i boljeg metabolizma.

Zreli plodovi ili sirup, u pojedinim zemljama, koriste se kao blagi laksativ kod problema sa crevima, dok se kupinovo vino daje slabašnoj deci. Sok od kupina deluje podsticajno na rad ćelija jetre, pa shodno tome štiti jetru od različitih tegoba. Zbog obilja organskog gvožđa, kupina je posebno važna u ishrani trudnica, dojilja, osoba u pubertetu i klimakterijumu.

Kupina je delotvorna jer sadrži još niz važnih lekovitih sastojaka - galotanin, inozit, limunska i askorbinska kiselina, mnogobrojni minerali, biljna vlakna, flavonoidi. Flavonoidi su važni jer deluju kao jak antioksidans i sprečavaju stvaranje slobodnih radikala. Povećavaju i apsorpciju vitamina C i pomažu očuvanju kolagena.

Listovi predstavljaju dobro i bezazleno sredstvo protiv dijareje. Čaj od kupinovih listova preporučuje se kod krvarenja želuca, upale creva i hroničnog nadražaja slepog creva. Osim toga, ovaj čaj čisti krv, smanjuje ili leči kožne osipe, lišajeve i druge kožne promene, a koristan je i u lečenju anemije.

 

SIRUP OD KUPINA

 

Za pripremanje sirupa potrebna su dva kilograma kupina, šest decilitara vode, kilogram šećera i tri limuna.

Prilikom pripreme prvo se u električnoj seckalici usitne kupine. Na drugoj strani, u ključalu vodu stavi se šećer i kuva dok se ne pretvori u šećerni sirup. Topli, a ne ključali šećerni sirup prelije se preko pripremljenih kupina, a zatim se doda još limunovog soka i ostavi da odstoji nekoliko sati, da se prohladi. Na kraju se smesa propasira, ponovo zagreje do 75 stepeni i odmah sipa u vrele sterilisane flaše. Sve se dobro zatvori i ostavi do korišćenja

 

FRAPE OD KUPINA

 

Sastojci: četvrt litra hladnog mleka, 150 grama kupina, kašika meda i dve kugle sladoleda od vanile.

Kupine oprati, pomešati sa medom, dodati sladoled i mleko, i sve izmiksati. Servira se hladno, uz svež list nane i nekoliko celih kupina.

 

 

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2011 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 31-01-2013 01:08