Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Ogledalo

  Ars Magica

  Adepti

  Hinduizam

  Budizam

  Judaizam

  Hrišćanstvo

  Islam

  Ostale religije

  Misterije

  Tajna društva

  Istorija

  Filosofija

  Astrologija

  Radiestezija

  Nauka

  Ekosfera

  Ars Medica

Tekst 60

 

  Psihologija

  Umetnost

  Zanimljivosti

  Putopisi

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

 Alexanthorn

 Kontakt

 

 

 

Thornal

Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije

 

 

Ars Medica

 

60

 

Šipak - crvena riznica vitamina

Autor: I. Kovačić

Izvor: Novosti

29.10.2011

 

Lečenje biljem - plod divlje ruže upotrebljava se protiv gastritisa, dijareje, avitaminoze. Šipak se bere zreo dok je tvrd i svetlonarandžaste boje

Plod divlje ruže, šipak ili šipurak, sazreva u septembru i oktobru i ima široku primenu, kako u narodnoj, tako i u zvaničnoj medicini.

- Glavni lekoviti sastojak šipurka je askorbinska kiselina, odnosno vitamin C, kaže za „Doktor u kući“ dr Zoran Maksimović, vanredni profesor Katedre za farmakognoziju Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. - Osim vitamina C, sadrži pektinske materije (značajne za varenje), tanine, šećere, različite voćne kiseline i pigmente (karotenoide, flavonoide i u tragovima antocijane). Bere se zreo plod, dokle god je tvrd i svetlonarandžaste boje. Nekada se iz ploda naknadno odstranjuje seme. To se radi, objašnjava prof. dr Maksimović, jer se plod lakše suši bez semena. Šipurak se suši u blago zagrejanoj sušnici, a čuva se u platnenim ili papirnim vrećama zaštićen od sunčeve svetlosti.

Naš sagovornik ističe da se u narodnoj medicini šipurak upotrebljava za lečenje gastritisa (upala želuca), dijareje (proliva), a pre svega da bi se sprečila avitaminoza (nedostatak vitamina). Kao i većina drugih lekovitih biljaka, ima diuretičko dejstvo, odnosno podstiče metabolizam i razmenu materija u organizmu učestalim mokrenjem.

Da bi se pripremio čaj od šipurka, osušeni plod može da se zdrobi ili ceo prelije vrelom, ključalom vodom. Svež plod, koji sadrži obilje vitamina C je specifičnog mirisa i ukusa. Osim čaja od šipurka se pravi i džem, kao zdrava poslastica za zimu.

Profesor Maksimović navodi da se od plodova šipka može praviti i lekoviti vino koje je takođe odlično za zdravlje, tačnije puno je vitamina. Ipak, najširu primenu ima industrijski čaj u vrećicama koji je pre svega osvežavajući i blagotvorno deluje na rad srca i bubrega. Može da se pije u većim količinama bez štetnih posledica.

Divlja ruža (latinski rosa kanina), koja daje plod šipka, jeste biljka koja pripada velikoj porodici ruža. Veoma je rasprostranjena u prirodi i ima je po proplancima, livadama,a nekada i pored puta. Uspeva širom Evrope, ali i severne Afrike i Azije. Ima formu listopadnog žbuna, obično izraslog 2 do 3 metra, sa dugim, debelim i razgranatim granama prepunim trnja. Trnovi su obično pri osnivi široki i srpasto se povijaju prema zemlji, retko su pravi. Na starijim biljkama kora grana je obično smeđa, a na mladim mrkozelena, često crvena. Cveta od maja do jula, a cvetovi su bledoružičaste boje sa belim kruničnim i zelenim čašičnim listićima.

RECEPTI

U kombinaciji sa nanom

Jedna kašika zdrobljenog šipka kuva se 5 minuta sa 300 ml vode, doda se 2 do 3 lista nane, poklopi se i skloni sa vatre. Posle dva sata se procedi, medom zasladi i pije se kao veoma prijatan napitak, naručito za one koji ne vole da piju običnu vodu.

Čaj za pražnjenje

Po 20 g šipurka, klekinja, zečjeg trna, kukuruzne svile i peteljki od višanja. Tri supene kašike ove smeše kuva se 5 minuta u pola litra vode i posle 3 sata procedi i pije u toku dana. Ovaj čaj je dobar diuretik.

 

 

 

 

 

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2011 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 31-01-2013 01:09