Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Ogledalo

  Ars Magica

  Adepti

  Hinduizam

  Budizam

  Judaizam

  Hrišćanstvo

  Islam

  Ostale religije

  Misterije

  Tajna društva

  Istorija

  Filosofija

  Astrologija

  Radiestezija

  Nauka

  Ekosfera

  Ars Medica

Tekst 67

 

  Psihologija

  Umetnost

  Zanimljivosti

  Putopisi

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

 Alexanthorn

 Kontakt

 

 

 

Thornal

Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije

 

 

Ars Medica

 

67

 

Paprika čuva zdravlje i budi strast

Autor: Z. O. Joksović

Izvor: Novosti

29.10.2011

 

Dragoceni sastojci koje paprika poseduje na organizam deluju kao antidepresiv, antiseptik, diuretik i moćan afrodizijak

Crvena, žuta, zelena, babura, kratka mesnata ili malena prgava papričica, sastavni su deo svake kuhinje. Paprika je nezaobilazan sastojak i vegetarijanskog menija, ali i brojnih jela sa mesom. Po očuvanosti korisnih sastojaka najbolja je sveža. Sirova paprika, kao i spremljena u jelima, pomaže u lečenju mnogih bolesti i tegoba. Njeni sastojci na ljudski organizam deluju kao antidepresiv, antiseptik, diuretik i moćan afrodizijak.

A što se tiče liste bolesti na koje veoma efikasno deluje, ona je poduža. Paprika pomaže uklanjanju i lečenju avitaminoza, alergije, anemije, astme, arteroskleroze, angine pektoris, infarkta, astme, hipertenzije, dijabetesa, katarakte, kašlja, impotencije, opadanja kose, osteoporoze, otežanog mokrenja, reumatizma, starosnog slepila, hemoroida...

Paprika nema veliku energetsku vrednost, pa je pogodna za dijetalnu ishranu. I paprike i papričice bogate su mineralima, vitaminima i drugim korisnim sastojcima. Konzerviranjem, hranljiva vrednost bitno se ne menja, a količina vitamina C kojeg ima u zavidnoj meri, ostaje gotovo ista kao u svežoj paprici ili papričici. Dokazano je da paprika ima čak od četiri do pet puta više ovog vitamina nego limun i pomorandža. Zbog njegovih velikih količina, preporučuje se kao obavezan dodatak ishrani za jačanje imuniteta.

U paprikama, ma koje vrste i veličine, nalaze se i značajne količine vitamina B, među kojima se posebno ističu vitamini B1 i B2. Sadrži i vitamin E, kojem se pripisuju antikancerogena svojstva, vitamin A, pantotensku kiselinu, a od minerala ima najviše kalijuma, fosfora i gvožđa. Količina vode koju poseduje približno je oko 89 odsto, dok količina eteričnih ulja u semenu zavisi od količine prisutnog alkaloida kapsaicina.

Kapsaicin je specifična materija koja daje ljutinu plodu. Zavisno od toga koliko ga ima, paprike se dele na slatke i ljute sorte. U svakom slučaju, za kapsaicin se odavno zna da ima lekovitu moć, jer predstavlja savršeni antiseptik. U organima za varenje sprečava razvoj bakterija truljenja i poboljšava varenje hrane draženjem sluzokože creva. Povećava i nivo histamina, koji predstavlja glavni odbrambeni sistem ljudskog organizma na reumatska oboljenja.

Paprika ima delotvoran uticaj i na površinsku kapilarnu cirkulaciju, ali to je zahvaljujući drugom važnom sastojku - citrinu. Citrin utiče na elastičnost i propustljivost kapilara, što je važno u lečenju arteroskleroze. Paprika je i namirnica koja podstiče apetit, jer jela spremljena sa njom imaju posebnu aromu.

Veruje se i da je paprika, a posebno ljuta papričica, savršeni afrodizijak, jer budi raspoloženje i strast kod ljudi. Verovanje se temelji na uticaju paprike na pojačan rad krvotoka. Francuski gastronom iz 17. veka Antelm Savarin, u svojoj knjizi “Fiziologija ukusa” napisao je da paprike i papričice “čine žene nežnim i podatnim, a muškarce poželjnim”.

Sem afrodizijačkog dejstva, ovom drevnom lekovitom povrću pripisuju i da ima stimulativnu moć na kožu glave. Tačnije, tvrdi se da sprečava pojavu ćelavosti, o čemu svedoče Kalabrezi koji je jedu u ogromnim količinama.

U Italiji je paprika, inače, obožavano povrće. Do te mere da postoji i “Academia Italiana del Peperoncino”. Pandan Italijanima, Španci imaju svoj Institut za papriku, dok u francuskoj postoji Škola za papriku. Španci su, uostalom, na evropski kontinent papriku i doneli iz Južne Amerike, još u 15. veku. Odatle se proširila svuda, a pravi procvat je doživela u Mađarskoj. A i kod nas, takođe. Najpoznatije su leskovačke i makedonske paprike.

Skala paprenosti

Američki hemičar Vilbur Skovil još 1912. godine otkrio je da se razlaganjem ekstrakta paprike u vodi može meriti njena ljutina. Na skali ljutine koja nosi njegovo ime, neprikosnoveno prvo mesto drži meksička habanero paprika. U stopu je prati Scoch Bonnet, zatim sledi jamajka hot i razne druge vrste, dok je bez ljutine, na poslednjem mestu slatka babura.

Lekovita salata

S obzirom na to da je paprika najdelotvornija u svežem stanju, treba je jesti što više kao salatu. Salata se može najbrže spremiti ukoliko se nareže na kolutove i začini morskom solju, maslinovim uljem i jabukovim sirćetom. Ovako spremljena sprečava paradontozu, nazeb, a poboljšava i vid.

Čili papričice

Kapsaicin, koji se nalazi u čili papričicama, može da se koristi kao analgetik za smanjenje bola posle hirurške intervencije, tvrde danski istraživači. Utrnulost koju izaziva kapsaicin, sprečava prenošenje bola do moždanih centara koji ga registruju, tako da pacijent biva pošteđen ovog neprijatnog osećaja, kaže dr Eske Asvang, član istraživačkog tima.

U prilog ovoj tvrdnji navodi primer pacijenata koji su operisali slepo crevo a zatim primili kapsaicin. Oni su, u odnosu na pacijente koji nisu primili kapsaicin, osećali znatno manji bol posle operacije. Međutim, dr Asvang upozorava da nije uputno da pacijenti sami kod kuće stavljaju papričice na ranu, jer mogu da dovedu do infekcije.

 

 

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2011 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 31-01-2013 00:42