Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Ogledalo

  Ars Magica

  Adepti

  Hinduizam

  Budizam

  Judaizam

  Hrišćanstvo

  Islam

  Ostale religije

  Misterije

  Tajna društva

  Istorija

  Filosofija

  Astrologija

  Radiestezija

  Nauka

  Ekosfera

  Ars Medica

Tekst 68

 

  Psihologija

  Umetnost

  Zanimljivosti

  Putopisi

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

 Alexanthorn

 Kontakt

 

 

 

Thornal

Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije

 

 

Ars Medica

 

68

 

Zdrava samo - etiketa

Autor: M. Vasiljević

Izvor: Novosti

29.10.2011

 

Većina namirnica iz prodavnica zdrave hrane nisu uvek dobre za organizam. Iza epiteta „prirodno“, „organsko“, „bio“ često se kriju proizvodi puni masti i šećera

Doručak - pahuljice, užina - lanene pločice, večera - integralni sendvič sa sokom bez šećera, i sve naravno kupljeno u prodavnici zdrave hrane. Iako na prvi pogled ovaj jelovnik „puca“ od zdravlja, ne znači da je sve nabrojano zaista zdravo.

Ono što je osamdesetih prodavano u prodavnicama zdrave hrane odnosilo se na makrobiotičku ishranu. Vremenom, ove radnje su postajale sve popularnije, a trgovci su to iskoristili i asortiman proširili na neke industrijske i pekarske proizvode.

Sada, u većini radnji zdrave hrane, a ima ih 80 samo u Beogradu, svega 20 odsto namirnica se može nazvati „zdravim“. Ali, kupci su stekli poverenje, pa tamo kupuju i slatkiš preliven čokoladom.

- Ljudi su pod stalnom marketinškom prisilom da se treba zdravo hraniti. To ih i odvodi u ovakve prodavnice - kaže za „Novosti“ profesor dr Branko Jakovljević, sa Instituta za higijenu i ishranu Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Trgovci se uspešno kriju iza naziva „zdravo“, „bio“, „prirodno“, „organsko“, pa prodaju i namirnice koje nisu baš poželjne za organizam. Tako je i sa namirnicama koje u nazivu imaju reč „integralno“:

- Ovi proizvodi se uglavnom prave od belog obojenog hleba, a proizvođači samo dodaju nekoliko zrna semena bundeve ili pšenice, i tako naizgled dobiju zdravu namirnicu. Lanene pločice, na primer, sadrže minimalnu količinu lana, koji čak nije ni samleven, pa nema ni pun potencijal - objašnjava prof. Jakovljević.

Sa tehnološke strane, mnogo je lakše napraviti pecivo ili pekarski proizvod koji je od belog brašna, jer se sporije kvari, lakše narasta, lakše se mesi. Onda to, proizvođači, raznim načinima boje, da bi se stekao utisak da je reč o integralnom ili crnom brašnu. Štapići, pločice i druge „zdrave“ grickalice, pune su soli, masti i belog brašna.

- Najsigurniji način da potrošač bude zaštićen od lažnog integralnog proizvoda je da na deklaraciji piše koji deo tog proizvoda je napravljen od integralnog brašna tip 1.000 ili 1.100 - precizira profesor Jakovljević.

- Fabrički napravljen musli, pretežno čine ovsene pahuljice koje su jeftine i lošeg ukusa. Da bi ukus popravili, proizvođači, stavljaju puno šećera i drugih aditiva.

Prirodno ceđeni sokovi u staklenim flašama, reklo bi se, nemaju manu. Treba znati međutim, da svaki prirodno ceđeni sok, posle 12 sati stajanja gubi zdrava svojstva, pre svega vitamin C.

- Sokovi na kojima piše „bez šećera“, najveći je reklamni trik kojim pribegavaju proizvođači. Oni nisu ništa drugo do šećer i voda, a pravilno bi bilo napisati „bez dodatog šećera“. To je posebno opasno za dijabetičare, ili hronične bolesnike - naglašava prof. Jakovljević. - Isto važi i za ulje „bez holesterola“, jer u biljnom ulju, inače, nema holesterola.

Ima tu i dobrih stvari: sojini proizvodi su, recimo, dobar izvor kalcijuma i proteina. Soja je bogata fitoestrogenima koji bitni su za zaštitu krvnih sudova...

Prema podacima iz Ministarstva poljoprivrede, u prodavnice zdrave hrane najčešće stižu proizvodi iz Japana, Kine, Švajcarske, Poljske, Nemačke, Bosne i Hercegovine, i to najviše pečurke, začini, čajevi, šećer, skrob, kakao proizvodi, čokolade.

Šta sme da se prodaje u rinfuzi određeno je pravilnicima, ali se oni ne poštuju uvek. Tako je puding zabranjeno prodavati „na meru“, već samo u originalnim pakovanjima.

- Osim pudinga, u rinfuzi je zabranjeno nuditi i šećer, kafu, so, ulje, margarine, majoneze, sirće, pekarski kvasac, namaze, kečap, senf, supe, sosove, začine, skrob i proizvode od skroba, kakao u prahu, čokoladu u prahu, testenine, brašno, prekrupu, griz, klice, smrznuta testa i proizvode od brzo smrznutog testa, hlebne mrvice, smeše za oblaganje, smrznuto voće, pasterizovano voće i kaše od voća, voćni sirup, kompot, slatko, džem, marmeladu, voćni žele i voćni sir, voćni sok u prahu - navode u Ministarstvu poljoprivrede.

U rinfuznom stanju trgovci mogu da prodaju čajeve, keks, krekere, bombone, čajna peciva, slana peciva, žita za doručak, semenke...

 

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2011 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 31-01-2013 00:43