Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Ogledalo

  Ars Magica

  Adepti

  Hinduizam

  Budizam

  Judaizam

  Hrišćanstvo

  Islam

  Ostale religije

  Misterije

  Tajna društva

  Istorija

  Filosofija

  Astrologija

  Radiestezija

  Nauka

  Ekosfera

  Ars Medica

Tekst 71

 

  Psihologija

  Umetnost

  Zanimljivosti

  Putopisi

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

 Alexanthorn

 Kontakt

 

 

 

Thornal

Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije

 

 

Ars Medica

 

71

 

Skrivena svojstva Kanabisa

Izvor: 4Dportal

Foto: Arhiva Thornal

07.01.2012

 

Od svih 300.000 vrsta biljaka na zemlji, ni jedan drugi biljni izvor se ne može uporediti sa nutritivnim vrednostima semena kanabisa.

To je jedina biljka na zemlji koja ie označena kao izvor broj jedan. Ima savršen balans esencijalnih aminokiselina i ulja sve u jednoj biljci i obliku koji je najjprirodniji za probavu. Konoplja (Canabis sativa) po nekima je biljka koju je Bog stvorio kako bi čoveku služila za sve - kao hrana, lek, miris, energent, gradivni i odevni materijal, stočna hrana, za razne industrijske proizvode i, naravno, za uživanje.

Postoji i verovanje da je biljka vanzemaljskog porekla, jer je jedina biljka na Zemlji koja se pokazuje u dva vidljiva pola - kao muška i ženska konoplja. Kod svih ostalih biljaka pol se mora otkriti analizom hromozoma.

Potiče, kažu, sa Kavkaza, baš odakle potiču i prvi ljudi - nefili tj. divovi plavih očiju koji su stigli možda i iz svemira. Spustili su se zatim u područje drevnog Sumera i tu su ih doživljavali kao Bogove koji su došli sa neba. Nazvani su Anunaki (oni koji su sišli sa Neba) i doneli možda "čarobnu biljku" - za sve. Bilo kako bilo, u Sumeru je tada pre više od 8000 godina naprasno nikla civilizacija. "Bogovi" su stvarali decu sa zemaljskim kćerima. Dosta toga je zapisano i u Bibliji, a ne samo na glinenim pločicama (i podrobno opisano u knjigama Z. Sitchina).

Konoplju su svakako uzgajali u Egiptu pre 6000 godina, kao i u drevnoj Kini, odakle i potiče najstariji zapis o njenoj preradi. Prvi usev koji je čovek uopšte počeo uzgajati u mnogim državama sveta - bila je konoplja.

Konoplja se izgleda spominje i u Bibliji: "Posejaću za njih biljku o kojoj će se nadaleko čuti, i neće više biti gladi na ispošćenoj zemlji". (Jezekij 34:29) .

I danas bi glad u svetu bila potpuno iskorenjena kada bi se uzgajanje konoplje moglo obavljati slobodno. Njeno seme sadrži jedan od najvećih izvora proteina u prirodi. Konoplja ima masnih kiselina koje potpuno čiste telo od holesterola. Ove masne kiseline ne nalaze se više nigde u prirodi. Jedu se nekuvane semenke konoplje (ukoliko ih nađete negde).

Zovu je još bang, gandža i hašiš. Reč kanvas je holandska reč za konoplju.

 

Biljka za sve

 

Uzgajanje konoplje kao i njena prerada nekada je bio jedan od najunosnijih poslova širom sveta, posebno u SAD. Konoplja je nazivana "usev od milijardu dolara". To je bilo vreme kada je prodaja konoplje od jedne žetve mogla zaraditi preko milijarda dolara i to često u kešu. Konoplja je sve do 20. veka bila najisplativiji usev na tržištu. U Americi je proizvodnja konoplje dostigla vrhunac 1850. u Kentakiju, kada je proizvedeno 40.000 tona.

Od 1631. do 1800. zakonsko sredstvo plaćanja poreza u Americi bila je isporuka konoplje. Koliko je konoplja bila važna za državu pokazuje i podatak da su svi oni koji su odbijali uzgajati konoplju u 17 i u 18. veku dolazili pod udar zakona i oporezovani su dodatno. U Virdžiniji se za izbegavanje plaćanja ovog poreza išlo i u zatvor. Onima koji su uzgajali konoplju država Virdžinija je davala posebne beneficije.

Džordž Vašington, Tomas eferson i mnogi drugi bavili su se uzgajanjam konoplje. eferson je čak krijumčario seme konoplje iz Kine u Francusku, a zatim u Ameriku. eferson je prvi patentirao specijalno konstruisanu mlatilicu za konoplju kojom se razdvajala drška od korisne mase i vlakana, i to mnogo brže nego što je to ručno rađeno natapanjem. Benamin Frenklin je bio vlasnik jedne od prvih fabrika za preradu konoplje u Americi.

Novinar i publicista, Dag Džarsi, koji je sakupio mnoge od ovih zanimljivih podataka o konoplji tvrdi i da je rat 1812. vođen zbog konoplje, jer je Napoleon želeo preseći izvoz konoplje iz Rusije u Englesku. Zašto je Englezima bila toliko potrebna konoplja? Pre svega, zbog potreba mornarice. 4000 godina, 90% svih brodskih veziva i jedara napravljeno je od kanabisa, a Engleska bez brodova bila bi za Napoleona lak plen.

Prva biblija, geografske i pomorske karte, zastave, prvi nacrt američke Deklaracije o nezavisnosti i američki ustav bili su na papiru ili platnu od konoplje. Punih 150 godina Britanska enciklopedija se štampala na papiru od konoplje. Zapravo sve školske knjige do 1880. bile su štampane na papiru od konoplje.

Slike Rembranta, Tomasa Geinsboroua, Van Goga kao i mnogih drugih slikara bile su napravljene najčešće na platnu od kanabisa.

Konoplja ima kvalitetnije vlakno od drveta. Daleko manje nagrizajućih hemikalija je potrebno da bi se papir napravio od konoplje nego od drveta. Papir od konolje ne žuti i vrlo je trajan. Biljka raste brzo i sazrijeva u jednoj sezoni, dok je drveću potrebno više godina.

Godine 1916. američka vlada je izračunala da će do 1940. sav papir moći da se proizvodi od konoplje i da više neće biti potrebno seći drveće. Ista vladina studija je pokazala da se od jednog jutra zasejanog konopljom dobije sirovine za papir koliko od 4,1 jutra zasejanog drvetom. "Uzgajanje i proizvodnja konoplje ne ugrožava prirodnu okolinu", zapisano je u američkom biltenu br.404 koji izdaje američko ministarstvo za poljoprivredu.

 

Umesto plastike, za boje i za lekove

 

Ako bi se svi plastični proizvodi, umesto od naftnih derivata, radili pomoću ceđenja ulja iz konoplje, prirodno bi se razgrađivali. Trebalo bi ih samo nakon upotrebe smrviti. Plastika od naftnih derivata se ne razgrađuje. Današnja plastika od nafte teško zagađuje okolinu, ali ekologija se očigledno ne uklapa u biznis naftne oligarhije.

Kvalitetne boje i lakovi pravljeni su od ulja konoplje sve do 1937. Čak 58.000 tona konopljinog semena korišteno je u SAD za proizvodnu boja do 1935. godine.

Lekovi od konoplje su godinama bili podržavani od Američke Medicinske Asocijacije. Danas se kanabis kao lek daje samo malom broju ljudi, dok je većina naterana da koristi razne druge hemikalije. Ipak, samo je konoplja pouzdano blagotvorna za ljudsko telo.

 

Kampanja za privatni korporativni biznis

 

Tako je Herst od 1934. do 1937. naručio od svojih urednika više prikladnih tekstova o opasnoj biljci - marihuani. Reč "marijuana" uzeli su iz meksičkog slenga sa namerom da sa njom upoznaju širu javnost. Morali su izmisliti neko ime, jer sve ono loše i zastrašujuće što su planirali da dovedu u vezu sa ovom biljkom, nikako se ne bi moglo povezati sa konopljom u to vreme. Kao kada bi danas za kamilicu ili lipu tvrdili da su teške halucinogene droge. Uostalom, smotajte cigaretu od sušenog cveta kamilice i otkrićete da je isto tako opojna koliko i kanabis.

Izmišljeni novinski članci tako su teško klevetali Meksikance, Afroamerikance, džez muzičare i sve druge koji su navodno koristili opojnu travu - marihuanu. Posebno je na meti bio Nju Orleans, gde se pušenje marihuane navodno obilato upražnjavalo među crnačkim većinskim stanovništvom. Čitaoci su zatim upoznavani sa pogubnim uticajem marihuane na ljudsku psihu. Ona je bila uzrok mnogih nerazjašnjenih saobraćajnih nesreća, ubistava i samoubistava, i uzrok nemorala mnogih mladih žena.

U Septembru 1937. najkorisniji poznati usev na svetu postao je opasna opojna droga - marihuana. Bio je to veliki dobitak za privatni korporativni biznis i ogroman gubitak za američki narod i državu.

Kada je Američko Lekarsko Udruženje shvatilo da je marihuana u stvari pasivna konoplja koju su koristili kao lek preko stotinu godina zbog njene psihoaktivne komponente Delta 9 tetrahydrocannabinol, bilo je previše kasno. Dr Džejms Vudvord, lekar i advokat, izjavio je tek kasnije pred Kongresom (kada je traženo da se zakon ukine) da je samo to bio razlog što se Asocijacija nije založila protiv donošenje tog zakona. Zapravo samo nekoliko ljudi u SAD, u to vreme, shvatilo je prevaru. Postojao je strah od marihuane koji su Herstovi mediji posejali. Zakon je oporezivao stotinu dolara na jednu uncu konoplje i oporezivao bilo kakvu komercijalnu prodaju, što je konoplju brzo učinilo nekompetitivnom na tržištu. Sva konoplja koja je bila u Americi neophodna, morala se uvoziti.

 

Parlament odlučuje o potrebama korporativnog biznisa

 

Kada je uvoz 1942. zbog Drugog svetskog rata potpuno stao, američka vlada je tražila ukidanje zakona. I ne samo to. Krenula je žestoka kampanja ministarstva za poljoprivredu koje je tražilo od američkih farmera da što više seju konoplju. Tada je skovana parola: "Konoplja za pobedu!" Ista vlada koja je pre samo pet godina oporezivala konoplju kao opasnu drogu, sada je pozivala farmere da posade 350.000 jutara sa konopljom. Izgrađena je i 71 farma za njenu obradu.

Čim je rat završen, pozicija konoplje je igrama u Parlamentu, preko korumpiranih političara u "najdemokratskijoj državi na svetu", ponovo vraćena tamo gde je odgovaralo moćnoj naftnoj oligarhiji, koja je iz rata izašla još bogatija. Konoplja je ponovo postala marihuana - demonsko seme i ponovo je tražen zakon o njenom oporezivanju.

Isti čovek iz Federalnog biroa za narkotike, Anslinger, opet je pred Kongresom svedočio o opasnoj marihuani. Ovog puta je, međutim, rekao sve suprtotno od ranije tvrdnje: tih godina u vreme makartizma, kada se SAD spremala na krstaški rat u Koreji i kasnije u Vijetnamu (koji je rimokatolički klan iz Pentagona vodio protiv budističke jeresi i ruskog razmeštanja nuklernog oružja) marihuana je, po njegovom svedočenju, bila vrlo opasna jer je "mogla toliko umrtviti vojnike da izgube svaku volju za borbom".

 

Povećanje kazne za svako kršenje zakona

 

Već 2. novembra 1951. kroz Kongres je prošao takozvani Bogsov zakon koji je povećao kazne za sva kršenja zakona u ograničenju uzgajanja konoplje. Zatvori su počeli puniti se prekršiocima, posebno su hapšeni mladi koji su pušili konoplju. Propaganda je nastavila raditi svoj posao pa je pušenje konoplje i njena štetnost morala biti što više urezana u svest mladih. Kao podloga idealan je bio rock and roll, pa su i neke velike zvezde rok scene od droge morale umreti. (Ali, ovo je posebna tema).

 

Proizvodnju konoplje zamenila je proizvodnja ogromne količine petrohemijskih otpadnih toksina

 

Proizvodnja konoplje opala je za 80% i čitava planeta od tada mora "gutati" ogromne količine petrohemijskih otpadnih toksina koje ne može nikako "svariti". Pored ogromne količine plastičnog smeća i toksičnih plinova, na Zemlji se onemogućava zdravo disati, jer se ogromna šumska prostranstva krče da bi se drvo prerađivalo u papir. Pri ovoj obradi drveta potrebno koristiti i jake toksične kiseline (što sa konopljom nije slučaj). A sve se može lako nadoknaditi ukoliko bi se slobodno koristila konoplja. Njena prirodna biomasa bi mogla praktično nadoknaditi sve energetske potrebe koje se danas zadovoljavaju naftom (koja izgleda i nije u potpunosti organskog porekla).

 

Globalna naftna oligarhija kontroliše svet

 

Ako ste se možda sad zapitali - zašto onda "majčica Rusija", toliko forsira svoje naftovode i plinovode, a ne pređe lepo na konoplju koju mogu slobodno gajiti i prerađivati (i uništiti Zapadne tajkune, a ruske seljake konačno obogatiti) razlog je jednostavan: zato što globalna naftna oligarhija savršeno dobro drži u svojim rukama i Zapad i Istok i Sever i Jug. Dakle, oni su globalna oligarhija. Politička podela sveta kakvu mi smrtnici (i robovi) učimo u školama (i kako je uči naša pseudopolitička "elita" na raznim fakultetima političkih nauka), predstavlja samo šarenu laž kako bi ova pseudoelita obavljala funkciju korisnih idiota. Svet nikada nije bio podeljen na Istok i na Zapad, na države i državice, narode i nacije, na levičare i desničare, liberale, komuniste, socijaliste, anarhiste, radikale, laburiste, stare i nove konzervativce, već na interesne zone korporativnog biznisa koji globalna oligarhija hiljadama godina savršeno kontroliše preko svojih masonskih loža (ranije verskih zajednica), a one preko svojih članova koje ubacuju kao političke marionete u razne države sveta. Pravu političku podelu znaju samo oni sa vrha Piramide. Zato se i zovu Iluminati - prosvetljeni.

Svi međudržavni i unutrašnji politički sukobi među građanima samo su vešto orkestrirana pomeranja kada pojedini globalni moćnici premeštaju svoje interesne zone. Dakle oni će preći i na konoplju kada budu za to spremni, a ja verujem da se oni na to polako spremaju. Konoplja bi drastično oborila cene plina i nafte, pa bi lako pukla i "majčica Rusija" (da nije njihova).

 

Još činjenica i zanimljivosti o ovoj "opakoj drogi" koja bi uništila svet da je legalizovana

 

Kora konoplje ima najduža i njajčvršća vlakna od svih biljaka. Od tih vlakana mogu se izgraditi svi građevnski materijali, uključujući lesonit, materijale za pokrivanje krovova, materijale za podove, zidne ploče, oplatu, boje, ivericu, šperploču, armirani beton, izolaciju, cigle i biorazgradive plastične kompozite koji su čvršči od čelika.

Ekološki održiva konoplja ne zahteva nikakve herbicide i pesticide kod uzgajanja. Stvara humus, čisti tlo od teških metala, i upija enormne količine ugljenika iz atmosfere. Konoplja može dati 250% vlakana više od pamuka, i uz manju potrošnju vode, a čak 600% više vlakana od lana, na istoj površini.

Anatomija stabiljke konoplje presudna je za njen kvalitet. Kada bi upotreba svih fosilnih goriva i njihovih derivata, kao i korištenje drveta za papir i građevnski materijal bila zamenjena konopljom, planeta bi se spasila od uništenja, nestao bi efekat staklene bašte i zaustavila deforestizacija, uz istovremeno smanjenje zagađenja, obnovu tla i čiščenje atmosfere, a sve to za samo jedan godišnji obnovljiv prirodan prinos konoplje koja bi bila izvor sposoban za davanje ukupne većine svetskog papira i tekstitila.

Ako sve praktične primene nisu dovoljne da nas uvere u korist konoplje, onda bi nas prehrambena vrednost semenki konoplje trebala uveriti. Nutricionistička istraživanja semena konoplje dala su neka od najizvanrednijih otkrića. Ove semenke nemaju premca u hranjivosti. One sadrže, antioksidanse, belančevine, karotine, fitosterole, fosfolipide, kao i brojne minerale, uključujući kalcijum, magnezijum, sumpor i gvožđe, cink i fosfor! Izvor su potpunih belančevina i sadrže svih 20 poznatih aminokiselina, uključujući devet esencijalnih aminokiselina. Sadrže vitamine A (beta-karotin), B1, B2, B3, B6, C, D, E (prirodni antioksidant), svi u lako svarljivom obliku. Međutim ova biljka nam po "zakonu" nije dozvoljena... hm, baš začuđujuće! Glavno je da su tu fluor, aspartam, aditivi i druge hemikalije..., no krenimo dalje.

Ulje semena konoplje izuzetno je bogato esencijalnim masnim kiselinama (EMK). Ono je najuravnoteženije prirodno ulje za ljudsku ishranu. To ulje može pokriti sve naše potrebe, za esencijalnim masnim kiselinama, kroz čitav život, zahvaljujući svom uravnoteženom sadržaju od 80% EMK. Njegovih 10% zasićenih masnih kiselina pruža energiju, dok 80% EMK, prvenstveno služe kao gradivni blokovi ćelija, kao i za proizvodnju hormona.

 

Korišćenje i čuvanje

 

Visoko nezasićena ulja, posebna ulja lošijeg kvaliteta, mogu spontano oksidirati i postati užegla za kratko vreme, ako se ne čuvaju na pravi način. Ulja treba čuvati na tamnom i hladnom mestu, najbolje u tamnoj staklenoj boci. Konopljino ulje može se čuvati zamrznuto duže od drugih ulja bez opasnosti od pucanja boce: zbog njegovih lanaca visoko nezasićenih masti ne stvrdnjava se. Osim toga ulja visokog kvaliteta uz pravilno čuvanje mogu trajati veoma dugo i to bez ikakvih aditiva i konzervanasa.

Visoko nezasićena ulja, nisu pogodna za bilo koju vrstu kuvanja. Ipak jedno od tih ulja, ulje repe, uobičajeno se koristi u komercijalnim proizvodima, i za duboko prženje. Osim toga, većina ulja za kuvanje koja se koriste u pripremi brze hrane, i prodaju u supermarketima, obrađivana su na visokim temperaturama, a taj proces uništava esencijalne masne kiseline, do te mere da one postaju trans-masti - praktično toksini s kojima telo teško izlazi na kraj. Gubi se terapijska vrednost EMK.

Prema svetskom poznatom istraživaču dr. Udu Erasmusu, svetlost je 1000 puta razornija za lance EMK, od kiseonika. Zato bi bilo mudro dvaput razmisliti, pre nego što kupite ulje za ishranu i kuvanje koje je pakovano u prozirnu plastičnu bocu, i koje je rafinisano, izbeljeno i deodirano. U analizi dr. Erasmusa konopljino ulje je na vrhu popisa kao najkorisnije ulje.

 

Postupak - primer dobijanja ulja

 

Početni materijal:

Obično radim sa oko 500 g kvalitetnih vrhova konoplje, ali se može raditi i samo sa 30g što će proizvesti oko 3 - 4 mililitra ulja. Količina proizvedenog ulja variraće od vrste do vrste, ali sve imaju neverovatan efekt u lečenju.

1. Stavite potpuno osušeni biljni materijal u posudu.

2. Natopite materijal sa rastvorom koji koristite. Mogu se koristiti razni rastvori. Možete koristiti 95-99% alkohol koji možete naći u lokalnim apotekama. Ako je postupak izveden pravilno, u ulju neće biti ostatka alkohola ili će ga biti vrlo malo. Za pola kilograma biljnog materijala potrebno je oko 8 litara alkohola da bi odvojili THC. Pola litra alkohola bi trebalo biti više nego dovoljno za odvajanje THC-a od 30g biljnog materijala.

3. Izgnječite biljni materijal koristeći avan, drveni štap ili neki slični alat.

4. Dodavajte alkohol postepeno i toliko dugo dok biljni materijal ne bude potpuno potopljen. Pri tom, biljni materijal gnječite tučkom sve vreme. Dok to radite THC se odvaja od biljnog materijala u alkohol.

5. Radite taj proces oko 3 minuta.

6. Prelijte mešavinu ulja i alkohola bez biljnog materijala u drugu posudu. Na ovaj način je izvučeno oko 80% THC-a iz biljnog materijala.

7. Drugo ispiranje - Ponovo dodajte alkohol u biljni materijal i gnječite još 3 minute da izvadite preostalih 20% THC-a.

8. Prelijte mešavinu ulja i alkohola u posudu koja već sadrži prvu mešavinu koju ste predhodno napravili.

9. Bacite biljni materijal iz kojeg ste upravo izdvojili THC.

10. Procedite mešavinu ulja i alkohola kroz laboratorijski filter papir ili višeslojnu gazu u čistu posudu.

11. Isparavanje alkohola se može vršiti i u običnom kuvalu ili posudi.

12. Sipajte mešavinu u kuvalo do 3/4 zapremine. Prostorija treba da bude dobro provetrena i uključite aspirator da odvodi paru alkohola. Para je vrlo zapaljiva pa odstranite cigarete i slične izvore vatre.

13. UKljučite kuvalo i namestite ga da jako greje.

14. Dodavajte mešavinu u kuvalo postepeno kako se nivo spušta sve dok sva mešavina ne završi u kuvalu.

15. Kada je sav alkohol gotovo ispario dodajte par kapi vode u mešavinu. Količina vode koju ćete dodati zavisi koliko ste imali biljnog materijala na početku. Na pola kiligrama dobrog biljnog materijala, obično dodam oko 10 - 15 kapi vode. Za 30 g dovoljna je jedna kap vode.

16. Kada u kuvalu ostane malo mešavine ulja i alkohola, masu treba lagano mešati.

17. Mešanje traje dok alkohol potpuno ne ispari. Par kapi vode koja se dodaje pomaže kod isparavanja ostatka alkohola i donekle čuva ulje od prejakog zagrejavanja. Temperatura ulja nikada nebi smela preći 140°C.

18. Stavite rukavice i uklonite ulje iz kuvala.

19. Oprezno prespite ulje u manju čistu posudu.

20. Stavite tu posudu na dehidrator ili na neki uređaj koji lagano greje kao grejač za kafu. Može potrajati nekoliko sati, ali će voda i ostatak alkohola ispariti iz ulja. Kada više nama nikakve aktivnosti na površini ulja, lek je spreman za upotrebu.

21. Sipajte vruće ulje u bocu.

 

Zdravstvena industrija nije motivisana da izleči bolesti

Izvor iz knjige:

Kevin Trudeau - Prirodni lekovi za koje "oni" ne žele da vi znate

 

Kad bi zdravstvena industrija lečila bolesti, uskoro bi ostala bez posla. Koliko god to neverovatno zvučalo, njihov je cilj da se razboli što više ljudi i da što većem broju ljudi treba medicinsko lečenje, da bi osigurali vlastitu dobit. Uvek je reč o novcu! Bolnice, farmaceutske kompanije i čitavu zdravstvenu industriju zapravo bismo trebali nazvati industrijom bolesti. Taj aparat za ostvarivanje dobiti ne zarađuje ozdravljivanjem ljudi, nego prodajom svojih bezobrazno skupih lekova, hirurških zahvata i drugih medicinskih tretmana čoveku. Godišnje se na tome zaradi više od 1,3 triliona dolara. Sedeo sam u njihovim salama za sastanke. Slušao sam šta govore. Slušao sam izvršne direktore velikih farmaceutskih kompanija kako govore: "Baš me briga kakvo oštećenje jetre ovaj lek može izazvati, samo neka ga FDA odobri. Plati koliko treba, pronađi lobiste koji su ti potrebni, samo da dobijemo odobrenje za ovaj lek. Ako u tome uspeš, cena naših deonica će se utrostručiti. Prodaćemo ih i idemo dalje. Za pet godina, kad otkriju da lek oštećuje jetru, povući će ga s tržišta. Koga briga za to, mi ćemo imati svoj novac. Samo to napravi".

Je li uvek reč o novcu? Skrivaju li od nas prirodne proizvode i lekove samo zbog toga što pohlepni ljudi i korporacije žele ostvariti još veću zaradu? Je li tačno da novac pokreće svet? Tačno je. Morate shvatiti da je novac najvažnija pokretačka sila na svetu. O tome čitamo svakoga dana.

Doslovno svaka farmaceutska kompanija je dioničarsko društvo, što znači da su njeni menadžeri i direktori obavezni povećati vrednost njenih deonica. To znači da su menadžeri i direktori doslovno zakonski dužni povećati profit. Dobit mogu povećati samo ako prodaju veće količine svojih proizvoda i ako ih proizvode sa smanjenim troškovima proizvodnje. Stoga farmaceutske kompanije imaju samo jedan cilj, a to je prodaja što veće količine lekova i proizvodnja tih lekova sa što manje troškova. Razmislite o tome. Cilj takve industrije nije lečenje bolesti. Njen je cilj prodaja što veće količine lekova. Vi ste njihova mušterija. Žele da svake godine koristite što više lekova.

Kad FDA odobri lek i kad farmaceutska kompanija dobije patent, ona postaje jedina kompanija koja može prodavati taj lek. Dobijanje patenta za lek automatski joj donosi milijarde dolara! Zbog toga nikada nećete videti farmaceutsku kompaniju da reklamira prirodni lek. Prirodne lekove ne mogu patentirati, a zaraditi mogu samo s patentiranim lekom. Prodaja prirodnog leka koji se ne može patentirati ne donosi veliku dobit, no kad imate patentirani proizvod, vi ste jedina kompanija koja ga može prodavati. Nemate konkurenciju. Možete ga prodavati po bezobrazno visokoj ceni, a dobit vam je zagarantovana. Ako prodajete nepatentirani prirodni proizvod, stotine drugih kompanija takođe ga mogu prodavati. Tada nemate monopol. Cene se spuštaju i dobit se uveliko smanjuje. Zbog toga farmaceutska industrija reklamira samo patentirane lekove, jer joj oni donose novac.

FDA je donela "zakon" da ne postoji i nikad neće postojati prirodni lek koji može izlečiti, sprečiti ili lečiti bolest. Jer, kad bi prirodni lek to mogao postići, morao bi biti klasifikovan kao "lek", a kad bi bio klasifikovan kao lek morao bi proći kroz ispitivanje vredno 800 miliona dolara koje FDA zahteva da bi mogla dati odobrenje za svaki novi lek. To se ne može učiniti. Zbog čega? Zato što se prirodni proizvod ne može patentirati, a uz to i zato što ne postoji kompanija koja može potrošiti 800 miliona dolara da bi dobila odobrenje za prirodni proizvod kao novi lek, jer nakon toga neće moći dobiti patent za taj "novi lek", a zbog toga ne može vratiti uloženi novac i pri tom zaraditi još deset puta više. Prirodni proizvodi se ne mogu patentirati. Stoga oni ne mogu proći kroz ispitivanje koje zahteva FDA. Takav sistem ne dopušta da se prirodni proizvodi reklamiraju kao lek ili sredstvo za sprečavanje bolesti, iako mnogi takvi lekovi u tome zaista uspevaju.

Razmilite o tome. FDA tvrdi da samo sintetički lek može izlečiti ili sprečiti bolest i apsolutno ništa drugo. Zar to nije nerazumno?

Mislim da nije potreban ikakav daljnji komentar, jer sve je kristalno jasno. Imamo biljku koja se koristi, za sve, ima najbolje nutricionističke vrednosti, te je najbolja za ljudsku probavu. Takođe je najbolja za izradu papira, goriva, najizdržljivija, ima mogućnost recikliranja veću od ikoje biljke.

Najednom zamislite, ta biljka postaje toliko opasna, zbog "lošeg psihoaktivnog" sastojka. Ljudi koji nam podvaljuju sve samo ne zdravlje, od aditiva, sublimiranih poruka preko televzije danas... a i pre im ništa drugo nije bila namera, koji dozvoljavaju otrovni štakorski fluor u zubnim pastama samo da bi mi imali čiste zube, zamislite, toliko su zabrinuti da bi se neko mogao napušiti, i po tadašnjim reklamama postati bludnica, i razbojnik - zamislite (danas vam je to smešno zar ne?), te se ukida ta svemoćna biljka... za "dobrobit" čovečanstva.

Da baš. Ili za hajde da kažemo "lošebit" čovečanstva, i zaradu velikih korporacija i farmaceutskih kompanija.

Anslingeru treba čestitati, jer imati takvu moć uveriti ljude, da biljka za koju su svi znali da je najkvalitetnija, najednom postane demonski usev... to pokazuje koliko su ljudi nažalost bili ovčjeg mentaliteta. Pustite ovcama da budu ovce. Vi ste ljudi.

 

Video prilog 1:

 

 

 

 

Video prilog 2:

 

 

 

 

 

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2012 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 31-01-2013 00:24