Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Ogledalo

  Ars Magica

  Adepti

  Hinduizam

  Budizam

  Judaizam

  Hrišćanstvo

  Islam

  Ostale religije

  Misterije

  Tajna društva

  Istorija

  Filosofija

  Astrologija

  Radiestezija

  Nauka

  Ekosfera

  Ars Medica

Tekst 72

 

  Psihologija

  Umetnost

  Zanimljivosti

  Putopisi

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

 Alexanthorn

 Kontakt

 

 

 

Thornal

Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije

 

 

Ars Medica

 

72

 

Kamut, drevna egipatska pšenica

Autor: Z. O. Joksović

Izvor: Novosti

21.02.2012

 

Stara sorta žitarica, hranljivija i slađa od pšenice, biološki potpuno čista i sa nedirnutim genetskim kodom od kako postoji. Odgovara osobama osetljivim na gluten

U nizu već poznatih žitarica koje predstavljaju osnov zdrave ishrane, u poslednje vreme sve veću pažnju privlači kamut (Triticum turanicum). Istina, za ovu drevnu žitaricu na našim prostorima tek poneko zna.

Ali, zato, na trpezama zapadnih zemalja ona je postala nezaobilazni deo svakodnevnog jelovnika. Ova nedavno ponovo otkrivena biljka uzgajala se pre više hiljada godina na području antičkih civilizacija Bliskog istoka i starog Egipta, a danas se svojim karakteristikama ističe kao važna i korisna namirnica.

Kamut je stara sorta pšenice koja je prirodnom otpornošću na rigorozne uslove kultivisanja postao pogodan za gajenje, uz visoke prinose. Hranljiviji i slađi od pšenice, biološki je potpuno čist, ima nedirnut genetski kod od kako postoji, zbog čega posebno odgovara osobama osetljivim na gluten.

Ona sadrži gluten, ali je, bez obzira na njegovo prisustvo, dobro podnose mnogi, inače osetljivi na gluten iz pšenice.

Zato je međunarodno Udruženje za ispitivanje alergija na hranu zaključilo da za većinu osetljivih na gluten kamut može izvanredno da zameni pšenicu.

Istraživanja su pokazala da se osetljivost alergičnih na gluten, ali ukoliko konzumiraju kamut, smanjuje za čak 70 odsto.

Samleven kamut može da se koristi kao zamena za pšenično brašno kod pripremanja hleba i peciva.

O ponovnom otkriću ove žitarice postoji zanimljiva priča: navodno je posle Drugog svetskog rata američki pilot u egipatskom grobu blizu Dašare pronašao šačicu zrnevlja ove žitarice i poslao je u Ameriku.

Posle sejanja, žitarica se pokazala veoma uspešnom i otpornijom na suše, pri čemu je davala izuzetno visoke prinose, a da nije veštački pođubravana i insekticidima prskana. Ispostavilo se da je zbog svoje prirodne otpornosti ostala organski netaknuta i zdrava, pogodna za biološko gajenje organski zdrave hrane. Nedugo zatim dobila je i zaštićeno ime kamut (R), što na staroegipatskom znači pšenica.

Ova žitarica je zanimljiva jer je po hranljivoj vrednosti superiornija u odnosu na pšenicu. Zrno kamuta malo je zakrivljeno na sredini i dva do tri puta veće od klasičnih sorti pšenice. Sadrži od 20 do 40 odsto više belančevina, više minerala, više vitamina, a čak 65 odsto više amino-kiselina od obične pšenice. Zato dobri poznavaoci za kamut kažu da je visokoenergetska žitarica, koja je savršena hrana za sportiste i sve koji se bave teškim fizičkim radom.

Ukus kamuta je pun i slatkast, zbog čega su ga mnogi prozvali "slatka pšenica". Danas, u mnogim proizvodima, menja pšenicu, a posebno tamo gde se traži manje šećera, da bi se prikrila suptilna gorkost pšenice i pšeničnog brašna.

Od kamuta se pravi dobar hleb, tost, kolači, palačinke, razne grickalice i drugi pekarski proizvodi. Prirodno čvrsto zrno može da se pripremi kao pilav, hladna salata, ili umesto testenine u supama. Da bi se dobio u idealnom obliku, kamut treba kuvati u srazmeri dve šolje zrnevlja na četiri šolje vode.

 

MEDITERANSKA SALATA

 

Sastojci: dve šolje kamuta, četiri šolje vode, jedan češanj belog luka, četvrtina kašičice soli, osmina kašičice sveže samlevenog bibera, četiri struka celera, jedna iseckana slatka crvena paprika, dve trećine šolje feta ili tofu sira izmrvljenog, pola šolje iseckanih crnih maslinki, pola šolje seckanog peršuna i dve kašike balzamiko ili jabukovog sirćeta.

Priprema: Kamut se ispere i naspe u lonac sa vodom u koju su dodati so i biber. Sadržaj se greje do ključanja, a zatim pokrije poklopcem i ostavi da krčka jedan sat, odnosno dok zrna kamuta ne nabubre i počnu da pucaju. Ovako kuvan kamut sklanja se sa šporeta, prosipa voda i zatim ostavlja sa strane da stoji.

Kada se prohladi sipa se u činiju za salatu i pomeša sa ostalim sastojcima. Naknadno se još, ukoliko postoji potreba, posoli i pobiberi. Ovako spremljena salata ostavi se da odstoji najduže pola sata, a zatim servira.

 

 

 

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2012 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 31-01-2013 00:25