Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Ogledalo

  Ars Magica

  Adepti

  Hinduizam

  Budizam

  Judaizam

  Hrišćanstvo

  Islam

  Ostale religije

  Misterije

  Tajna društva

  Istorija

  Filosofija

  Astrologija

  Radiestezija

  Nauka

  Ekosfera

  Ars Medica

Tekst 73

 

  Psihologija

  Umetnost

  Zanimljivosti

  Putopisi

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

 Alexanthorn

 Kontakt

 

 

 

Thornal

Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije

 

 

Ars Medica

 

73

 

Južno voće kao lek

Autor: Z. O. JOKSOVIĆ
Izvor: Novosti

22.02.2012

 

Agrumi, odnosno južno voće, u zimskim mesecima predstavljaju pravu riznicu prirode koja osvežava i krepi telo. Poseduju visok procenat vode, do čak 89 odsto, ugljene hidrate (glukozu, saharozu, fruktozu), značajne količine biljnih vlakana, celulozu i pektine. Sadrže i visok procenat vitamina C i P, kao i provitamin vitamina A.

Južno voće bogato je i oligoelementima, među kojima posebno kalijumom, kalcijumom, fosforom, magnezijumom, ali i natrijumom, samo u manjim količinama. Citrusno voće bogato je i eteričnim uljima, koja se nalaze u kori i ispod kore. Ulja su važna zbog antibaktericidnog svojstva koje poseduju, dok fitohemijska jedinjenja predstavljaju i inhibitore karcinoma.

Posmatrano ponaosob, svaka voćka iz porodice agruma ima svoje osobenosti.

Pomorandža je zbog prijatno slatko-nakiselog ukusa i vitaminske vrednosti, omiljeno voće u ishrani dece i odraslih, zdravih i bolesnih. Njena limunska i oksalna kiselina podstiču lučenje želudačnog soka i pomažu varenju, a imaju i ulogu diuretika. Sveže isceđeni sokovi, zbog prisustva ovih kiselina, imaju višestruko korisno dejstvo. Limunska kiselina i njene soli zbog sadržaja kalijuma smanjuju kiselost organizma i preporučuju se kao aperitiv u ishrani. Zato je vrlo važno započeti dan sa sveže isceđenim sokom od pomorandže zaslađenim medom, da bi se organi za varenje pripremili za predstojeći rad!

Grejpfrut je po hranljivoj i vitaminskoj vrednosti sličan pomorandži, ali ima više gorak ukus. Izdvaja se i po sadržaju likopena, antioksidansa važnog u prevenciji mnogih tumora, kao i u snižavanju nivoa lošeg (LDL) holesterola u krvi, jednog od uzročnika degenerativnih oboljenja kardiovaskularnog sistema. Grejpfrut je vrlo zdrav i hranljiv, zbog čega ga treba što više koristiti u ishrani.

Mandarine su sitnije od pomorandži, sa nešto slađim sokom. Sadrže dosta organskih kiselina i mineralnih materija - kalcijum, kalijum, fosfor, natrijum, magnezijum, sumpor, bor, a u malim količinama i gvožđe, cink, bakar, mangan. Poseduju i mnogo šećera i vitamina C, važnih za varenje i razmenu materija u organizmu.

Limun ima veliki značaj u ishrani. Zbog specifičnog ukusa i mirisa, bogatstva vitamina C, tokom cele godine koristi se kao limunada, kao dodatak drugim napicima, ali i raznim jelima i pićima. Sazreo na suncu, svojom salicilnom kiselinom uništava štetne kiseline i bakterije i jača otpornost organizma. Osobe koje pate od gastritisa i čira na želucu, nastalih zbog viška želudačne kiseline, trebalo bi limun da koriste kao razblaženi sok, sa blago kiselkastim ukusom.

Ako vam krvare desni, to znači da vašem organizmu nedostaje vitamin C, pa bi trebalo unositi što više limuna u različitim oblicima. Isto se odnosi na pušače, kao i osobe koje konzumiraju više alkohola i neredovno se hrane.

 

PREDNOSTI

 

Citrusno voće ima brojne prednosti. Zbog niske energetske vrednosti smanjuje rizik od gojaznosti, dok visok sadržaj antioksidanasa smanjuje rizik od hroničnih bolesti. Zahvaljujući vitaminu C poboljšava apsorpciju gvožđa, a kalijum, magnezijum i kalcijum umanjuju rizik od hipertenzije. Takođe i od kardiovaskularnih oboljenja, jer likopen snižava nivo holesterola, dok flavonoidi smanjuju rizik od nastanka tromba. Oni sprečavaju i pojavu zatvora, hemoroida, kao i karcinoma debelog creva.

 

CRVENI GREJP POSEBNO VREDAN

 

Konzumiranje jednog grejpfruta na dan, a posebno crvenog ploda, veoma je korisno u sprečavanju razvoja srčanih bolesti, ustanovili su naučnici u Izraelu. Zaključak je izveden nakon istraživanja na grupi od 57 pacijenata obolelih od srčanih bolesti, koji su imali visok holesterol i jeli svakoga dana po jedan crveni grejp. Njihov organizam ranije nije reagovao na lekove za smanjenje holesterola na bazi statina, ali se u situaciji sa uzimanjem crvenog grejpa holesterol smanjio, izjavila je mr Šila Gorinštajn, rukovodilac istraživačkog tima sa Univerziteta u Jerusalimu.

Drugo istraživanje pokazalo je da konzumiranje crvenog grejpa smanjuje nivo masnoća u krvi, a naročito triglicerida. Naučnici veruju da su za ovakve rezultate odgovorni antioksidansi kojima je crveni grejp prebogat, ali pretpostavljaju da ova voćka sadrži još neke, za sada nepoznate hemijske sastojke koji utiču na smanjenje triglicerida.
 

 

 

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2012 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 31-01-2013 00:25