Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Ogledalo

  Ars Magica

  Adepti

  Hinduizam

  Budizam

  Judaizam

  Hrišćanstvo

  Islam

  Ostale religije

  Misterije

Tekst 10

 

  Tajna društva

  Istorija

  Filosofija

  Astrologija

  Radiestezija

  Nauka

  Ekosfera

  Ars Medica

  Psihologija

  Umetnost

  Zanimljivosti

  Putopisi

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

 Alexanthorn

 Kontakt

 

 

 

Thornal

Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije

 

 

Misterije

 

10

 

Taj strašni Čupakabra

Autor: Ratomir Jelenković

Izvor: MISTIKA 2010.

24.01.2011

 

"Bilo je strašno", započeo je ispovest Roberto Ajar, sudija iz Čilea. "Kunem se da nikad ranije nisam video takvu zver. Ne, to nije bio pas, ni zec, niti bilo koja poznata životinja. Ova je stajala na dve noge. Imala je crvene oči i bila je potpuno prekrivena dlakom. Stajala je svega nekoliko trenutaka zaslepljena mojim farovima, a zatim je lagano otišla gegajući se na gušterolikim nogama, kao da ima iskrivljena ili slomljena kolena."

Zver od čijeg se imena ledi krv u venama stanovnika Latinske Amerike:

strašni El Čupakabra

Očevici se slažu u jednom - nepoznata zver izgleda kao biće iz pakla. Ono što ostavlja najveći utisak, medutim, nisu ni kandže, ni očnjaci, već sjajne crvene oči.

Još pre deset godina na kanalu "Diskaveri" emitovan je intervju sa Lorenom Kolmanom, ufologom i kriptozoologom, a tema razgovora bila je "El Čupakabra". Na direktno pitanje kakvo je to biće, odgovorio je: "Mogu samo da kažem da je to vrsta nalik na Dženifer Lopez - mešanog je porekla."

Policijski istražitelj Horhe Martin je nacrtao biće koje su lokalni medrji nazvali, "El Čupakabras"

Scenaristi kultne serije "Dosije X" iskoristili su popularnost Čupakabre i ubacili ga u jednu od epizoda. Ne čudi, s obzirom da su u to vreme rančeri u Majamiju i Teksasu prijavili masakr stoke koji je bio identičan onom u zemljama Južne Amerike.

Zvezda je rođena! Legendarno biće postalo je, zahvaljujući štampi, predmet razgovora i analiza ne samo naučnika, već i novinara, političara, scenarista i meštana koji su se s prvim mrakom zaključavali u kuće. Kriptozoolozi veruju da "El Čupakabra" predstavlja preživeli primerak neke davno izumrle vrste. Zaljubljenici u "male zelene" ubeđeni su da je to biće iz svemira koje na našoj planeti sakuplja genetski materijal. Novinari s podsmehom pišu o kojotu ili psu koji je uplašio nepismene seljake. Političari veruju da je sve to izmišljotina opozicije, usmerena na obaranje vlasti... lako svi komentarišu, pravog odgovora nema.

"El Čupakabra" je imao prethodnika: izvesni "Vampir Moka" je 1975. harao Portorikom. Seljaci su prijavili da im je "nešto" ubilo stoku. Policijski istražitelji bili su zbunjeni: životinje su imale precizno napravljene rane kao od hirurškog noža i bile su bez kapi krvi. lako "Vampira Moku" (nazvanog po malom gradu Moka u Portoriku u kome su se ubistva dogodila) niko nije video, kada je došlo do pomora stoke 20 godina kasnije, ponovo su oživele davno ispričane priče.

 

NASTANAK LEGENDE

 

U toku samo jedne noći Hoze Marija ostao je bez celog stada koza. Za siromašnog farmera bio je to najgori dan u životu. Koze su ležale u toru bez ijedne kapi krvi. Sutradan su komšije pričale da su videle neko biće kako preskače ogradu. Opisale su ga kao kombinaciju kengura, vukodlaka i sivog vanzemaljca! Navodno je dlakavo, visoko oko metar i po sa dugom okruglastom glavom, ustima bez usana, oštrim očnjacima i velikim crvenim očima. Telo mu je malo, sa oštrim kandžama i širokim krilima. Na osnovu svedočenja očevidaca, policijski istražitelj Horhe Martin je nacrtao biće koje su lokalni medrji nazvali ,"El Čupakabras" što u slobodnom prevodu sa španskog znači "sisač koza". Do kraja 1995. zver je ubila preko 150 životinja.

Sve veći broj Ijudi širio je priče o đavolu koji kozama sisa krv. Lokalni rančer je tvrdio da je gonio biće koje je pokušalo da mu ubije tri ždrebeta. U Portoriku je zavladala panika. Stanovnici Kanovanasa su organizovali straže da bi se zaštitili. Pa ipak, usledili su novi napadi i u drugim južnoameričkim državama.
Huan Berods je vozio autobus na relaciji Buina - Maipo u Čileu. Tog jutra, 5. aprila 2004, spremao se da završi noćnu smenu. Deo njegove uobičajene rute vodio je kroz dolinu zvanu Sanca Fiomena.

Bilo je 5,15 ujutro kad se dogodilo ono što mu je promenilo život. Stvorenje visoko preko metar i po sedelo je nasred puta. U sekundi je skočilo u grmlje, a vozač nije verovao svojim očima misleći da se radi o optičkoj varci, jer se nije sasvim razdanilo.

Kad se približio mestu gde je video životinju, iznenada je iz grmlja istrčalo nepoznato stvorenje i zaletelo se na prednji deo autobusa. Udarilo je u staklo i odbilo se u grmlje.

Pošto je stigao na terminal, Huan nije mogao da sakrije uzbuđenje od drugih vozača. Ispričao im je šta se dogodilo.

"Neopisivo, strašno biće nalik na mrtvog psa zaletelo se u moj autobus. Životinja je udarila u desnu stranu vozila, a njena njuška je bila duža i veća od vučjih čeljusti! Na zadnjem delu vrata i leđa imalo je grbu. Ta zver je u zubima nosila nekog stvora."
Niko mu se nije smejao. Bio je previše uplašen da bi s njim zbijali šalu. Samo je drugi vozač Huan Mulen tiho prokomentarisao: "Pa da, to je taj stvor".

Na upitan pogled vozača počeo je da priča: "Imao sam sličan susret pre desetak dana. Biće je iznenada skočilo na moj autobus. Bio sam sam i preplašen. Izgledalo je baš kao što ga je Berods opisao. Primetio sam da ima dugačak rep, kao pacov, i čeljust kao kod besnog vuka, sa nekoliko oštrih zuba i zlim crvenim sjajnim očima. Molim se Bogu da ga nikad više ne sretnem."

Dok je prao stakla na svom vozilu, Berods je pronašao veliki pramen kovrdžave dlake, s crnim krajevima i belom sredinom, koji je bio zakačen za brisače. Taj biološki trag, koji je u medijima podsmešljivo nazvan "stidnim dlakama" poslat je istraživačkoj grupi koju vodi Alberto Urgica. On veruje da je od početka 21. veka, kada je porasla aktivnost "El Čupakabre" u Čileu, preko 5.500 životinja završilo kao plen nepoznatog predatora.

Uskoro je objavljeno da je istražitelj Klaudio Ojeda pokušao uz pomoć savremene tehnologije da otkrije tajnu čileanskog "El Čupakabre". Ojeda je zaključio da je najmanje dvanaest vrsta ovog bića rasprostranjeno u šumama. "Najčešća vrsta je pas-kengur, koji je viđen u Buinu, a posle njega učestalo se viđa i Čupakabra s licem mačke", izjavio je novinarima.

Ojeda nije oklevao da iskaže uverenje da je Čupakabra zapravo paranormalna a ne telesna manifestacija. "To je biće sa paranormalnim karakteristikama koje se materijalizuju u telesne dimenzije životinje" rekao je medijima.

Ostaci stvorenja ulovljenog u Južnoj Americi. Stanovnici veruju da je to El Čupakabra

PREKO GRANICE

 

Čupakabra se prvi put pojavio u Sjedinjenim Državama u maju 1996. godine, u Majamiju. Na samom jugu ove zemlje nađeno je 69 masakriranih životinja. Zoolozi su bili uvereni da ih je izgrizao veliki pas, možda čak i vuk.

Ipak, postoji svedok napada. Jedna starija žena opisala je kako je srela veliko biće slično psu: "Stajalo je na dve noge i širilo svoja ramena; gledalo me je svojim sjajnim crvenim očima".

Naslovne stranice štampe u Južnoj Americi prepune su izjava očevidaca o "El Čupakabri".Neke od njih objavile su i navodne fotografije.

Još se boja u novinama nije osušila Džo Espinoza iz Teksasa je javio da mu je Čupakabra bio u kući! Tvrdi da je stvor ušao kroz otvoren prozor i nakratko seo na pod pored njegovog trogodišnjeg sina. Džo je prebledeo. Čupakabra srećom nije povredio dete, već je ustao i otišao istim putem kojim je i došao.

Ovakvih slučajeva ima na hiljade. Mnogo je teorija - malo odgovora. lako ga prihvataju kao kriptoida, još nijedan kriptozoolog nije organizovao ekspediciju u potrazi za ovim bićem. Naučnici su sumnjičavi, novinari sarkastični, vlasti oprezne. Činjenica je da se Čupakabra pojavljuje uglavnom medu stanovništvom Latinske Amerike, čak i u SAD.

Još jedan mit čeka otkrivanje.

 

DREKAVAC

 

Zvuči neverovatno, ali slični masakri životinja događali su se i u Srbiji. Naš Čupakabra je zapravo - drekavac!

Prema legendi, drekavac je materijalna manifestacija umrlog, nekrštenog čoveka, koji ne može da nađe mir, pa proganja one koji su mu učinili nažao u životu. Kako predanja kažu, drekavac je malo, dlakavo stvorenenje koje neprestano gazi sopstveno krzno, a zatim urla mešavinom plača i vučjeg zavijanja. Najčešće šeta po grobljima, a žrtve davi u snu. Plaši se svetlosti i ne može da bude uništen sve dok ne nađe mir.

Takva nepoznata zver je u Tometinom polju ispod Divčibara za dve godine zaklala preko 200 ovaca. Svim životinjama je bila ispijena krv. Nije otkriveno ko je to uradio. Za nesreću je optuživan vuk, šakal, lovački pas... Seljaci su sigurni da je to bio drekavac.

"Često se čuo po noći", govori baba Milijana. "Kad on drekne, sva se naježim. Stari Ijudi su govorili da kome u dvorištu drekavac dreči, umreće neko u kući. Ne verujem u to, ali za ovo čudo koje nas je snašlo nikad nisu čuli ni najstariji Ijudi u selu. Nema ko drugi nego drekavac, on je kriv. Plašim se da uveče obiđem stoku, strah me da me ne napadne."

 

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2011 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 30-01-2013 23:56