Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Ogledalo

  Ars Magica

  Adepti

  Hinduizam

  Budizam

  Judaizam

  Hrišćanstvo

  Islam

  Ostale religije

  Misterije

Tekst 21

 

  Tajna društva

  Istorija

  Filosofija

  Astrologija

  Radiestezija

  Nauka

  Ekosfera

  Ars Medica

  Psihologija

  Umetnost

  Zanimljivosti

  Putopisi

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

 Alexanthorn

 Kontakt

 

 

 

Thornal

Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije

 

 

Misterije

 

21

 

Tajno oružje Ramzesa II

Zapisi govore da je egipatski faraon sam uništio moćnu hetitsku vojsku u bici kod Kadeša. Ostalo je zagonetno kako je to izveo. Nije li upotrebio čudnovato a strašno oružje koje se pominje i u starim indijskim epovima?

 

Autor: Fani Okič

Izvor: Treće Oko, 1990.

26.07.2012

 

Veoma malo Ijudi zna da nasuprot glavnog ulaza u Palatu Ujedinjenih naroda stoji ugrađen ugovor o večitom prijateljstvu, trajnom miru, teritorijalnoj neprikosiiovenosti, nenapadanju i međusobnoj pomoći koji je sklopljen 1286. godine pre nove ere između egipatskog faraona Ramzesa II i velikg hetitskog kralja Hattusilija III. Ugovor je sklopljen posle kontroverzne bitke kod Kadeša na reci Orontes gde su se kao protivnici sreli egipatski faraon Ramzes i hetitski suveren Muvatalis. Kraljevstvo Hati, država Hetita, bilo je, pored Egipta i Vavilona, treća svetska velesila. Uništenjem tamponske države Hurita, poznatije pod imenom kraljevstvo Mitani, hetitska država postala je sused Egipta. Pohlepa hetitskog kralja Šupiluliume izazvala je pogranične sukobe i obostrano takmičenje za pridobijanje vazalskih kneževa. Šupiluliuma je umro od kuge koju su u zemlju doneli egipatski ratni zarobljenici iz pograničnih sukoba, a i njegov naslednik Arnavuda takođe je veoma brzo umro od iste bolesti. Sledeći faraon Marsuli II bio je veoma obrazovan ali nenasilan vladar, pa su njegovi vazali to smatrali kao slabost i jedan za drugim otkazivali mu poslušnost. Još u težoj situaciji našao še njegov naslednik Muvatalis, koji je postao vladar gotovo istovremeno kada je u Egiptu seo na faraonski presto mladi, ambiciozni faraon Ramzes II, koji je čvrsto rešio da proširi granice svog kraljevstva.

 

Bitka kod Kadeša

 

Možda je egipatski sveštenik Pentauer pomalo pristrasno opisao bitku kod Kadeša, gde su se sukobile dve tadašnje svetske velesile, ali je ipak opravdano pitanje: čime, kakvim oružjem je lično ratovao zlatokosi egipatski faraon?

Sam Ramzesov rodoslov i izvor Ramesida još su puni praznina i zagonetki. O Ramzesu I, koji je osnovao 19. dinastiju, nije poznato gotovo ništa, osim da je kao iskusan vojskovođa nasledio Horemheba, poslednjeg faraona 18. dinastije, koji je umro bez potomstva. Zvao se Paramesu i vladao samo dve godine. Rodom je bio iz delte Nila, u kojem se iz saharskih predela slivao talas severnjačkih Garamanata, zlatokosog naroda koji je posle katastrofe koja je zadesila Okopolarni kontinent živeo u dijaspori i postepeno prelazio u Egipat.

Simbolično uzeto - sa Ramesidima se zatvorio krug. Egipatsku kulturu su inicirali i gradili pripadnici istog ogranka čovečanstva - drevni visokorazvijeni civilizatori iz Okopolarnog kontinenta kojima je počela, da bi se sa kasnijim potomcima severnjačkih Garamanata, što su bili Ramesidi, završilo čudo koje se zvalo Egipat. Ramzes, zlatokos i natprosečne visine (173cm) u odnosu na autohtone žitelje Egipta, nije bio Egipćanin već Garamant. User-maat-Ra-Setepen-Ra, što je bilo njegovo vladarsko ime, u četvrtoj godini vladavine zakoračio je u maloazijski prostor i hetitski vladar Muvatalis bio je tako reći prinuđen da mobiliše sve svoje vazale i krene u odlučujuću bitku protiv egipatskog nametIjivca. Svu silnu, gotovo nebrojenu vojsku, Muvatalis je plaćao i bio je siguran u pobedu, koja, bi mu donela ono što je bilo jednako važno za Egipat i Hetite: prevlast u Siriji.

Bitka kod Kadeša, mada je potanko analizirana - od pruskog generala Carla von Clausevvitza (Karl fon Klauzevic) u neprevaziđenom delu "O ratu" pa sve do savremenih istraživača i stručnjaka - još nije razjašnjena i veoma različito je interpretirana. Muvatalisova dobro naoružana, uvežbana i plaćena vojska, koja je u svom sastavu imala 2.500 bornih kola sa po tri ratnika u svakim, već u samom početku spretnom vojnom taktikom razbila je Ramzesovu elitnu diviziju "RA", u kojoj su bili i njegovi sinovi, i prodrla čak do njegovog glavnog stana. Ramzes se bez vojske našao oči u oči sa hetitskom falangom.

 

Sam protiv svih

 

Jedva da je imao vremena da skoči u svoja borna kola, kojima je upravljao njegov mladi, zlatokosi ađutant Mena, i da sam jurne pravo u među Hetite. Ono što se posle odigralo na ratištu sporno je sve do našeg vremena i smatrano kao Petauerova pristrasnost i Ramzesova taština, uklesana u zidove Abu Simbela: Njegovo veličanstvo upalo je u vojsku hetitskih neprijatelja i mnogih zemaIja, koje su bile s njim. Ramzes je smogao neviđenu moć kao Set i bio je u tim trenutcima nalik na Sekmet. Tako je njegovo veličanstvo potuklo svu vojsku bednog odpadnika iz Hatija zajedno sa svim velikim kneževima, njihovom braćom i vođama svih zemalja koji su došli s njim, njihovu pešadiju i njihove vozače bornih kola, tako da su jedan za drugim padali na lice. Njegovo veličanstvo je ubijalo svakog tamo gde je stao i tako su ratnici ležali mrtvi pred svojim konjima, dok je njegovo veličanstvo bilo samo i nikoga nije bilo uz njega. Hetiti su bespomoćno stenjali: "To stvarno nije čovek koji se obrušio na nas". Kasnije se Ramzes žalio: "Nijednog kneza nije bilo uz mene, nijednog vozača bornih kola, nijednog oficira moje pešadije, nijednog ratnika sa mačem. Svi su me ostavili, nijedan nije ostao
da bi se borio uz mene". Pošto se Ramzes obratio molitvom bogu Amunu i obećao mu velike darove, (neki tumači te bitke smatraju da je Ramzes pobedio ni više ni manje nego - autosugestijom, zamišljajući da je uz njega sam Amun... "Ponovo mi se vratila hrabrost", kaže Ramzes posle molitve Amunu, "moje srce kipti od radosti. Pred mojim neprijateIjem sam kao Mont, sve što želim desiće se. Pred mojim neprijateIjem sam kao Baal. Radostan posmatram kako leži 2.500 zaprega koje su me sa svih strana okruživale, razbijene u komadiće ispred mojih konja. Nijedan neprijatelj nema više hrabrosti da bi se borio sa mnom. Njihova srca su se obeznanila, njihove ruke su klonule. Više ne mogu streljati lukom i više nemaju srca prihvatiti koplje. Napravio sam da su padali u vodu kao krokodili, prevrtali su se jedan preko drugog i pobijao sam ih kako sam hteo. Nijedan se više nije podigao ni okrenuo, ko je pao obležao je zauvek".

 

Prvo psihičko oružje?

 

Zar je Ramzesova pobeda bila stvarno rezultat autosugestije posle molitve Amunu? Nemoguće je verovati da je sva silna hetitska vojska i 2.500 bornih kola - svaka sa po tri ratnika - pusti da je uništi jedan jedini čovek kao da su ovce a ne prekaljeni vojnici. Zar se može zamisliti takav učinak sa ratnom spremom kao što su luk i strela? Luk između jedne i druge strelice traži izvesno vreme dok se ponovo prinese ramenu, nacilja i odapne; zar su sve to vreme Hetiti mirno stajali i čekali Ramzesove strele? Mada je Ramzes predstavljen kako sa lukom i strelom proganja Hetite, to može biti samo simbolika iza koje se u Egiptu krije toliko toga što još nije otkriveno i pravilno protumačeno. Ako bi takav prikaz bitke bio samo faraonova taština i laž - zar je moguće zamisliti da bi jedan faraon, koji je za svoju vojsku i svoj narod oličenje istine i pravde, tako bezočno lagao i svoju vojsku koja je bila sa njim i svoj narod? Zar se u tom slučaju ipak ne bi našao neki pisar koji bi, revoltiran tolikom neistinom, barem krišom negde nataknuo nešto o tome? Mada u Egiptu takvi "prošvercovani" zapisi postoje, nijedan se ne odnosi na bitku kod Kadeša. Ramzes, međutim, pobuđuje grozu i među svojim ratnicima: "Pazite se, čuvajte se", upozoravaju jedni druge, "sa njim je velika Sekmet! Sa njim je, kod njegovih konja, njezina ruka je uz njegovu. Ako mu se samo neko približi udariće iz njega vatreni žar i sagoreće mu udove!" Šta god da je bio, Ramzes nije bio to što znamo o njemu iz izvora egiptologije. Nijedan smrtnik, pa ni Ramzes, ma koliko bio mlad i brzoplet, ne bi sam pojurio na čitavu neprijateljsku vojsku sa 2.500 bornih kola. Sa druge strane, Hetiti nisu bili kukavički narod. Njihovi ratnici ispoljavali su u bitkama neviđenu hrabrost i posve je neprihvatljiva misao da bi se uplašili jednog čoveka, ma koliko bio hrabar i nepredvidljiv.

Ramzes je u toj bici upotrebljavao oružje koje je daleko nadmašilo uobičajenu ratnu spremu tog doba. Oružje, koje je moralo ostati tajna. Prema opisu bitke, bilo je to nešto što je stvarno psihički onesposobilo Hetite u tolikoj meri da je Ramzes bez svoje vojske mogao da ih preplaši. Da li je to oružje bilo na psihičkoj bazi, nešto kao "mohanastra" iz indijskih epova?

 

Ponizno pismo

 

Takva hipoteka dobija potvrdu u jednom za Hetita nemoguće poniznom pismu koje Muvatalis upućuje Ramzesu nakon prvog okršaja! "Knez Hatija njegovom veličanstvu Ramzesu! Ti si Set i Baal u jednom licu. Strah i groza pred tobom šire se zemIjom Hetita kao požar. Sada ti ovde govori tvoj sluga koji ti veli da si utelovljeni sin boga Raa. Daje ti udruženu zemlju: Zemlja Kadi i zemlja Hati stoje ti na raspolaganju. Zar misliš da bi bilo dobro da i dalje ubijaš svoje protivnike? Pogledaj, ubijao si juče, pobio si ih bez broja. Zar hoćeš sada uništiti svoje vlasništvo? Ne uništavaj vlastitog imanja, o kraIju svemogući, pobedniče u bici. Pokloni nam život da ti verno služimo!" Tu nastaje pitanje koje nema zadovoljavajućeg odgovora: zašto je Ramzes rešio da prekine ratni sukob? Sukob koji nijednoj strani nije doneo koristi? Hetitska vojska bila je gotovo uništena i Ramzes bi bez muke mogao zauzeti Kadeš i Amuru. Zašto je odustao? Prema svemu što se o njemu zna, Ramzes nije bio sentimentalan. Pa ipak, da li je shvatio da je to, u krajnjoj liniji, bratoubilački rat? Hetiti i njegovi preci imali su zajedničku pradomovinu. Posle smrti svoje najdraže žene Nofretari oženio se hetitskom princezom, kćerkom Hattusilija III koji je hetitski presto preuzeo nakon smrti Muvatalisovog naslednika Mursilija II. Sporazum skopljen između Hattusilija i Ramzesa i danas u Palati Ujedinjenih nacija podseća narode savremenog sveta kako se mogu ostvariti mir i koegzistencija. Da li su ga pročitali svi koji u Palatu Ujedinjenih nacija ulaze?

 

 

 

 

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2012 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 30-01-2013 23:48