Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Ogledalo

  Ars Magica

  Adepti

  Hinduizam

  Budizam

  Judaizam

  Hrišćanstvo

  Islam

  Ostale religije

  Misterije

  Tajna društva

  Istorija

  Filosofija

  Astrologija

  Radiestezija

  Nauka

Tekst 20

 

  Ekosfera

  Ars Medica

  Psihologija

  Umetnost

  Zanimljivosti

  Putopisi

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

 Alexanthorn

 Kontakt

 

 

 

Thornal

Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije

 

 

Nauka

 

20

 

Apofis - Nova apokaliptična teorija

Kraj sveta 2036. godine

Izvor: Mistika 2010
Autor:
Nenad Ras

06.03.2011

 

Asteroid sudnjeg dana nazvan Apofis, ipak će promašiti našu planetu u petak, 13. aprila 2029. godine. Da li će nas pogoditi sedam godina kasnije još uvek nije poznato.

Ako preživimo 2012, ne gine nam uništenje 24 godine kasnije. To bi bio laički zaključak apokaliptičnih prognoza mnogih stručnjaka iz SAD, Rusije, Velike Britanije, Francuske...

Asteroid 99942 Apofis, sa prečnikom između 250 i 400 metara, nije najveći u solarnom sistemu, ali bi mogao da postane najpoznatiji. U petak, 13. aprila 2036. godine trebalo bi da prođe blizu planete Zemlje. Nadamo se...

"Asteroid Apofis putuje prema Zemlji brzinom od 10 kilometara u sekundi. Njegova masa se procenjuje na preko 27 miliona tona, pa naučnici upozoravaju da bi eventualni udarac mogao da ima posledice nekoliko stotina puta veće od atomske bombe koja je bačena na Hirošimu. Astronomi koji rade u raskoj opservatoriji Zvenigorod blizu Moskve pokušavaju da izračunaju putanju kojom bi ovaj asteroid mogao da se kreće. Ujedno nastoje i da smisle način kako da ga skrenu s puta prema Zemlji" ovako u najkraćem glasi saopštenje ruskih stručnjaka o pretnji koja se nadvila nad planetu.

Svakog dana na Zemlju padne preko 100 tona koječega iz svemira. Uglavnom je to fina prašina koja se razveje i padavina prođe nezapaženo. Mnogo toga pljusne u okeane, u pustinje i u druga bespuća. Ponekad iz svemira doleti nešto veće i teže. Ako se težina onoga što padne meri kilogramima, onda to može da bude neprijatno.

 

OPASNOST VREBA

 

Izveštaji o mogućim udarima kometa i asteroida u Zemlju nisu novog datuma. Edmund Halej je pre nego što je čuvena kometa dobila njegovo ime, objavio da će se ona vratiti i da će možda udariti u Zemlju i izazvati razaranja. Lako je pretpostaviti da su ga zbog ove izjave napadali za širenje panike, dok ga je, možda, i nekoliko astronoma optužilo da svojim postupcima podriva kredibilitet profesije. To se redovno događa i u naše vreme.

Kada je asteroid Apofis otkriven 2004. godine i proglašen za potencijalno opasan, astronomi su govorili o verovatnoći od 1:37 da bi 2029. mogao da pogodi Zemlju. Na stazi oko Sunca ovaj asteroid napravi pun krug za 323,6 dana, pa Zemlju stalno pretiče, uz to što na nekoliko mesta preseca njenu putanju. Kako sada stoje stvari, po svoj prilici će 2029. godine promašiti Zemlju, ali je nejasno koliko će rizičan biti sledeći susret 2036. godine, što zavisi od male površine gravitacione ključaonice koja ima samo 400 do 600 metara u prečniku. To je mali region u svemiru u kome Zemljina gravitacija može da poremeti kretanje asteroida i da ga natera da uđe u orbitu koja je dugačka 7/6 Zemljine orbite. Drugim rečima, naša planeta bi se 2036. našla na udaru potencijalno katastrofičnog asteroida.

 

SCENARIO UNIŠTENJA

 

Eksperti Nacionalne vazduhoplovne i svemirske administracije (NASA), upozoravaju da se prirodne eksplozije koje nastaju prilikom ulaska asteroida u atmosferu lako mogu pomešati sa eksplozijom kakvu izazivaju atomske bombe. Zbog toga su naučnici zabrinuti da bi takva situacija lako mogla da dovede do nuklearnog rata.

"Amerika je trenutno jedina nuklearna sila opremljena da u roku od jednog minuta ustanovi da li je reč o prirodnoj ili veštačkoj eksploziji. Druge zemlje, međutirn, ne poseduju takvu tehnologiju, što u napetim situacijama može da dovede do njihove pogrešne reakcije i početka sveopšteg nuklearnog istrebljenja" ističu stručnjaci NASA.

Ako za momenat ostavimo po strani mogućnost samouništenja, jer nas istorija uči da nam za tako nešto nisu ni potrebni asteroidi, nameće se pitanje kako bi izgledao scenario u slučaju udara asteroida veličine Apofisa u Zemlju.

Zavisno od smera kretanja u odnosu na planetu, asteroid može da dostigne brzinu od preko 100.000 kilometara na sat. Od trenutka udara u gušće slojeve atmosfere pa sve do pada na tlo, protekla bi samo jedna sekunda! Na nebu bi se stvorio strahoviti bljesak, mnogo jači nego što ga je iko ikada mogao videti. Pri tolikoj brzini vazduh se sabija ispred asteroida, a sa sabijanjem se greje do temperature od blizu 60 hiIjada stepeni. To je deset puta više nego na površini Sunca. Od siline udara asteroid bi odmah ispario, dok bi se na mestu udara stvorio krater od preko sto kilometara u prečniku. Velike količine zemlje, prašine i kamenja odletele bi u vis i obavile planetu. Svuda bi kao kiša padalo užareno kamenje i vreo pepeo koji bi palili sve što može da gori. Potres bi pokrenuo zemljotrese, proradili bi vulkani i podigli se cunamiji. Vazdušni udar razarajuće snage u talasima bi prostrujao Zemljom.

Više hiljada kilometara od mesta pada, posmatrači bi u daljini videli visok, mračan zid uskovitlane prašine i čađi kako im se strelovito, ali potpuno nemo približava, jer je njegova brzina veća od brzine zvuka. Na drugom kraju planete niko ne bi znao da smrt dolazi, jer bi zbog poremećaja u jonosferi svi komunikacioni sistemi prestali da rade. Tog dana život bi izgubilo nekoliko milrjardi Ijudi.

Kada se haos smiri, nebo bi ostalo prekriveno gustim oblacima prašine i to bi tako trajalo godinama. Sunce ne bi dopiralo do tla i temperatura bi u prvi mah opala za desetak stepeni. Kasnije bi prekomerno porasla zbog ogromnih količina ugljendioksida i vodene pare kojom bi atmosfera bila ispunjena usled velikih požara i vulkanske aktivnosti. Biljke bi uvenule u tami, a biljojedi, ako bi i preživeli udar s neba, uginuli bi od gladi. Zatim bi i mesojedi ostali bez hrane. Sva iole krupnija stvorenja bi izumrla i na planeti bi opstali samo najotporniji i najžilaviji oblici života. Ukupna inteligencija na Zemlji svela bi se na razum bubašvabe...

 

ODBRANA ŽIVOTA

 

Krajem prošlog veka američka vojska osnovala je posebne "svemirske" jedinice koje imaju zadatak da blagovremeno, pomoću najsavremenije opreme, pronađu i identifikuju objekte koji su potencijalno opasni po našu planetu.

Nekoliko sličnih mreža koje pokrivaju pitanje "opasnosti iz svemira" uspostavljeno je i u drugim zemljama. "NE-AT", "LINEAR", "LEONOS", "MPC", "EONAS" samo su neke od njih. Međuu navedenim institucijama, međutim, postoje brojne nesuglasice, pa i manipulacije podacima koji imaju potencijalnu snagu kolapsa civilizacije.

Ipak, usvojena je jedinstvena klasifikacija opasnosti od objekata u blizini Zemlje nazvana "Torinska skala". Gradacija je izražena brojevima od 1 do 10. Doskora nijedan objekt nije imao status veći od 1, dok asteroid Apofis trenutno ima status 4 i nalazi se u "žutom polju".

Mnogi naučnici vide jedinu mogućnost odbrane Zemlje na način kako je to prikazano u filmu "Armagedon" iz 1998. godine. U pomenutom filmu NASA šalje ekspediciju u svemir sa zadatkom da sleti na meteor koji preti našoj planeti i da postavi na njemu nuklearnu bombu koja bi ga raznela "pre nego što on raznese nas". Glavni nedostatak ove teorije je taj što se, kao i u filmu, ne može predvideti na kolike će se komade asteroid raspasti i gde će oni krenuti.

Drugi scenariji predviđaju spuštanje letelice sa raketnim pogonom na asteroid, koja bi ga dobro pričvršćena za njegovu površinu u pogodnom trenutku skrenula. Tu metodu mnogi osporavaju jer se asteroidi prilično haotično okreću oko svoje ose.

Mihael Kan koji radi u sektoru za analizu misija u Evropskoj svemirskoj agenciji u Darmštatu, u Nemačkoj, o tome kaže: "Projekat Don Kihot koji je počeo pre 10 godina predviđa da se 2011. godine pošalju dve letelice bez Ijudske posade do asteroida: prva, nazvana "Sančo Pansa" letela bi oko objekta i posmatrala njegovo kretanje, dok bi druga, "Hidalgo" došla posle 6 meseci i udarila u asteroid, u pokušaju da promeni njegovu orbitu. Prva letelica bi nastavila posmatranje asteroida, da bi se utvrdilo da li je i koliko njegova orbita promenjena".

 

NEDOSTATAK NOVCA

 

Da li ćemo se na vreme pripremiti kako bismo izbegli opasnost iz svemira, zavisi od neizbežne i surove administracije. Naime, američki Kongres je pre nekoliko godina zadužio NASA da prati sve asteroide koji mogu da predstavljaju opasnost, ali Svemirska agencija nema dovoljno novca da to valjano sprovede.

"Svi podaci kojima raspolažemo ukazuju da imamo veliki problem kojim se ne bavimo na odgovarajući način. NASA je izračunala da joj je potrebno 800 miliona dolara do 2020. godine da bi izvršila postavljeni zadatak. Taj novac bi se uložio u zemaljske ili svemirske teleskope. Kad bi dobila 300 miliona, NASA bi bila u mogućnosti da pronađe većinu asteroida u okolini Zemlje prečnika većeg od 300 metara" rekao je Luis Fridman, izvršni dkektor grupe "Planetarno društvo".

O tome koliko ne znamo šta nam se događa "pred vratima" svedoči i zapanjenost astronoma kada je pre nekoliko meseci objekat nepoznate veličine i porekla udario u Jupiter i na njemu napravio krater veličine Zemlje. Istina, zbog izuzetno snažne gravitacije, veličine i položaja Jupiter je podložniji udarima asteroida i kometa.

Trenutno je NASA identifikovala pet objekata u blizini Zemlje za koje se pretpostavlja da postoji rizik veći od jedan prema milion da će udariti Zemlju i načiniti znatnu štetu. Ovaj broj varira s vremena na vreme kako se neki novi objekat doda na listu ili se neki od postojećih, zbog novih podataka o njegovoj orbiti, obriše sa nje.

U prošlom veku zabeležena su tri velika udara asteroida. Poslednji se dogodio 1966. godine iznad Grenlanda i po svojoj snazi bio je jednak eksploziji od 100.000 tona klasičnog eksploziva TNT. Eksplozije slične snage dogodile su se 1908. iznad Sibira, 1930. iznad Amazonskog basena i 1940. iznad centralne Azije.

Poslednji zaista veliki udarac, međutim, dogodio se pre oko 65 miliona godina. Tada su posle vladavine duge 160 miliona godina, dinosauri izbrisani sa lica Zemlje. Naravno, to je jedna od najpoznatijih vrsta koja je nestala posle tog udara. Nestali su i veliki morski gmazovi, leteći reptili, divovski puževi i mnoge vrste planktona. Mnoge ptičje vrste takođe su pretrpele gubitke, ali su uspele da prežive.

 

RUSI DOLAZE

 

"Uskoro će se ruski naučnici okupiti kako bi poradili na planu spasavanja Zemlje od udara velikog asteroida", najavio je Anatolij Perminov, direktor ruske svemirske agencije Roskosmos, i dodao: "Svakako da je bolje da potrošimo nekoliko stotina miliona dolara za razvoj sistema za sprečavanje sudara, nego da čekamo da se dogodi i pogine nekoliko stoti na hiljada Ijudi."
Perminov je istakao da bi ozbiljni plan za sprečavanje katastrofe morao da bude međunarodni projekat koji bi uključio ruske, evropske, američke i kineske stručnjake za svemir.

Jedna od mogućnosti bila bi izgradnja čitave svemirske aparature koja bi služila za skretanje asteroida od putanje ka Zemlji.
"Ne brinite, neće biti nuklearnih eksplozija, sve ćemo uraditi u skladu sa zakonima fizike".

 

IME KOJE OPOMINJE

 

U staroegipatskoj mitologiji Apep (grčki Apofis) smatran je za gospodara zla, tame i haosa; onaj koji zapoveda armijom demona koji muče Ijude. Prikazivan je kao velika zmija za koju se verovalo da postoji od početka vremena u vodama prastarog haosa koji je prethodio stvaranju. Smatran je za drevnog duha zla i uništavanja koji boravi u večnoj tami.

Apep je bio suparnik boga Ra, onog koji jeste Svetlost i koji donosi Svetlost. Verovalo se da Apep želi da proguta Sunčevu barku i svaki dan pre zore se odigravala bitka između bogova na Raovoj barci i Apepa.

Zbog toga je bio neka vrsta crne rupe, prisiljavajući one koje je progutao u stanje nepostojanja, kojeg su se Egipćani uveliko bojali i gnušali. Kako je bio potpuno izvan sveta prirode, verovaio se da mu ne treba nikakva hrana osim udisanja vlastitih krikova.

 

 

 

 

 

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2011 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 30-01-2013 04:03