Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Ogledalo

Tekst 5

 

  Ars Magica

  Adepti

  Hinduizam

  Budizam

  Judaizam

  Hrišćanstvo

  Islam

  Ostale religije

  Misterije

  Tajna društva

  Istorija

  Filosofija

  Astrologija

  Radiestezija

  Nauka

  Ekosfera

  Ars Medica

  Psihologija

  Umetnost

  Zanimljivosti

  Putopisi

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

 Alexanthorn

 Kontakt

 

 

 

Thornal

Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije

 

 

Ogledalo

 

5

 

Vampiri potiču iz Srbije

Arhiva Thornal

22.06.2010.

 

Iako svi smatraju da je domovina vampira Rumunija, najstariji pisani dokumenti o tim stvorenjima potiču iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Prvi konkretni slučaj datira iz 1725. godine.

Te je godine u selu Medveđa, u Srbiji, pri padu sa zaprežnih kola poginuo izvesni Arnaut Pavle. U stvari je zanimljivo da on uopšte nije poticao iz mesta Medveđa, nego je nekoliko godina ranije došao s Kosova. Njega je odande progonio vampir. Arnaut Pavle je pronašao njegov grob i namazao se mrtvačevom krvlju nadajući se da će vampir prestati da ga  progoni. Međutim to nije urodilo plodom, jer su i njegov leš seljaci morali izvaditi iz zemlje i spaliti. Obo je kratka priča njemačkog istoričara dr. Petera Maria Krajtera, koji je doktorirao na temu "Verovanje u vampire u jugoističnoj Evropi".

Kada je Krajter počeo obrađivati ovu temu, otkrio je da se kao zemlja iz koje potiču nastariji sačuvani pisani dokumenti o verovanju u vampire spominje Srbija, a ne Rumunija. I zaista: već u ukazu cara Stefana Dušana iz 1342. godine sveštenicima se zabranjuje učešće u iskopavanju i spaljivanju leševa za koje se pretpostavljalo da imaju čarobne moći.

Još je jedan slučaj zabeležen 1725. godine, a dogodio se u jednom mestu na severu Bosne, koje se u izvorima naziva Gradiška. Onde se iz mrtvih vratio izvesni Petar Plogojović. Godine 1731.- 1732. u izveštaju iz sela Medveđa nedaleko od Beograda govori se o jednoj ženi, Milici, staroj otprilike 50 godina, s kojom je počeo užasan talas umiranja u selu. Milica je navodno uzrokovala smrt 18 ljudi.

I Hrvatska ima svoje legende o vampirima. Dr. Krajter priča o zanimljivom verovanju u "kršnike" koje je bilo rašireno u Dalmaciji.

- Reč je o ljudima koji su rođeni u posebnim okolnostima, recimo u vreme posebno jakog nevremena. U Dalmaciji je "kršnik" protivnik vampira. U borbi s vampirom on se ne bori kao čovek, nego njegova duša u posebnim danima napušta telo i kreće u boj protiv vampira, objašnjava Krajter.

Iako su najstariji pisani izveštaji pronađeni u Srbiji, legende o vampirima su daleko starije. Dokazuje to i činjenica da se fenomen verovanja u vampire pojavljuje u celoj jugoistočnoj Evropi, iako se legende međusobno razlikuju doslovce od sela do sela. Međutim, različite legende ipak imaju nekoliko dodirnih tačaka.

- Vampir je mrtvac koji se vraća i nanosi štetu živima. To može biti uništavanje žetve i uznemiravanje stoke. U Banatu se, recimo, pojavio slučaj u kojem se mrtvac vratio među žive i uništio jedan automobil. Vampir takođe uzrokuje bolesti kod ljudi i ubija ih. Pri tome obično ne pije krv. To je verovanje nastalo na temelju pogrešnih tumačenja u 18. veku, jer su ljudi bili šokirani leševima koji navodno imaju krv u ustima, međutim, radilo se o tečnosti nastaloj raspadanjem tela, objašnjava Krajter.

Inače, zanimljivo je da vampir skoro nikada nije stranac, nego osoba iz bližeg ili daljeg susedstva. I zaista, nacionalnost vampira se nikada izričito ne spominje.

- Koliko su različite priče o vampirima, toliko se razlikuju i "metode" za njihovo onesposobljavanje. Ako je bilo poznato o kome se radi, onda su seljaci otišli na groblje i iskopali leš. Ukoliko je telo bilo u dobro očuvanom stanju tada mu se ponekad odrezala glava, no većinom su tela spaljivana, a pepeo rasipao. Međutim, ako nije bilo poznato ko je vampir, onda su ljudi u prvom redu nastojali zaštititi sebe od napada. U tu se svrhu, na primer, koristio beli luk kojim su premazivane pukotine na prozorima i vratima ili su na kuću i vrata crtani krstovi. To se u nekim delovima Evrope upražnjava i dan danas, zaključio je nemački istoričar.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2010 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 30-01-2013 03:32