Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Ogledalo

Tekst 11

 

  Ars Magica

  Adepti

  Hinduizam

  Budizam

  Judaizam

  Hrišćanstvo

  Islam

  Ostale religije

  Misterije

  Tajna društva

  Istorija

  Filosofija

  Astrologija

  Radiestezija

  Nauka

  Ekosfera

  Ars Medica

  Psihologija

  Umetnost

  Zanimljivosti

  Putopisi

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

 Alexanthorn

 Kontakt

 

 

 

Thornal

Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije

 

 

Ogledalo

 

11

 

Veštice u američkoj vojsci

Izvor: MISTIKA

Autor: Saša Damnjanović

10.08. 2010.

 

Don Larsen ima četrdeset četiri godine. Razveden je, otac dvoje dece. Bio je sveštenik pentakostalne crkve u kampu "Anakonda", najvećoj bazi za podršku američke vojske u Iraku. S radošću je nadređenima slao izveštaje o velikom broju vojnika koji su odlučili da život posvete Hristu, nadahnuti njegovim propovedima koje su slušali u bazi, u kapeli "Sloboda". Pa ipak, duboko u sebi vodio je borbu između hrišćanskog ekskluzivnog prava na spasenje i "univerzalnog puta", kako ga je doživljavao. Bombardovanje Zlatne džamije u Samari, 22. februara 2006. bilo je prelomno za njegov dalji život.

"Shvatio sam da mnogo nevinih ljudi ponovo umire u ime Boga" kaže Larsen. "Kada se setite sukoba između katolika i protestanata, patnje Jevreja, kako su neki hrišćani branili ropstvo, krstaša, a sada i sukob između muslimana Šiita i Sunita... Gotovo je! Odlučio sam da neću pripadati nijednoj crkvi koja propoveda da je tuđa vera prokleta!"

Kriza vere u koju je Larsen zapao dovela je do preobraćenja ovog tihog i smernog sveštenika, sa besprekornim vojnim dosijeom. Izabrao je religiju koja najbolje oličava njegovu univerzalnu viziju - Vika - mešavina veštičarenja i služenja prirodi, sa korenima u drevnim paganskim verovanjima.

Ubrzo je podneo molbu da postane prvi sveštenik Vike u oružanim snagama Sjedinjenih Država. Do kraja 2006. godine, nadređeni nisu samo odbili njegov zahtev, već su ga povukli iz Iraka i odreda vojnih kapelana.
Za posledice Larsen krivi samo sebe. Kaže da je bio naivan kada je verovao da može olako da pređe iz Pentakostalne crkve u Viku, onako, kao što mnogi kapelani prelaze iz jedne hrišćanske crkve u drugu. Da ironija bude veća, o Viki je prvi put čuo u armiji, kada je 2005. pohađao "Osnovni trening za vojne kapelane" u Fort Džeksonu. Od kapelana se zahtevalo da steknu znanje o mnogim religijama, jer će se susretati sa vojnicima koji imaju različita verovanja.

"U Iraku sam video šta se radi u ime Alaha i pomislio - ovo mora da se zaustavi... Odlučio sam da do kraja života hrabrim ljude da traže svetlost kroz Bhagavad Gitu, Toru, dela propovednika i mudraca - putem koji sami izaberu i za koji smatraju da je ispravan i častan" kaže Larsen.

VEROVANJE VEŠTICA

Posle otpusta iz vojske, Don Larsen se zaposlio u Nacionalnoj gardi, u svom rodnom Ohaju. Sa svojom devetnaestogodišnjom kćerkom i četrnaestogodišnjim sinom čita jevrejske svete spise i Novi Zavet. Pošto sledi vikanski kalendar, praznuje i osam glavnih praznika svoje nove religije.

Sve do 1950. u Engleskoj je zakonom bilo zabranjeno bavljenje veštičarstvom. Sasvim dovoljan razlog da Džerald Gardner, penzionisani državni službenik, čuva svoja interesovanja, veru i dela u potaji. Bio je ubeđen da religija u koju je iniciran predstavlja zaostavštinu veštičarstva koje se održalo u tajnosti hiljadama godina. Nadahnut knjigama Čarlsa Lelanda i dr Margaret Murej, retkim delima u kojima su se veličale veštice, Gardner je preuzeo ideje o primitivnim matrijarhalnim religijama, popularnim u njegovo doba, i objavljivanjem knjiga "Veštičarstvo danas" i "Značenje veštičarstva" stvorio je modernu Viku.

Prema Gardnerovom učenju, veštice su bile žene i muškarci koji su se bavili isceljivanjem, proricanjem i bajanjem. Obožavali su prirodu, a božansko su prepoznavali prvenstveno kao boginju, kao ženski princip, iako to ne isključuje i obožavanje muških bogova.

S dolaskom hrišćanstva veštice su proganjane i spaljivane na lomači. Bilo je dovoljno da žena pokaže samostalnost ili neuobičajena interesovanja, često za nauku ili umetnost, pa da bude proglašena za vešticu. Suđenja su bila dobra prilika i da se ljubomorni muž ili zajedljiva komšinica reše "problema".

"Da bi neko postao veštica, mora da bude iniciran" govorio je Gardner. Svaka veštica pripada određenoj grupi koja se naziva "koven" koji po pravilu ima trinaest članova. Koveni su samostalni. Predvode ih sveštenik i sveštenica. Kada se broj članova u kovenu uveća, on se deli na dva manja, ali članovi ostaju povezani kao grupa.

Doktrina koju je uspostavio Džerald Gardner ubrzo je nazvana Gardnerovska tradicija, da bi se razlikovala od drugih koje su počele da niču kao pečurke posle kiše. Svaka tradicija ima sopstvena karakteristična verovanja, rituale i praksu. Mnoge su ostale tajanstvene i zahtevaju inicijaciju članova.

Postoji, međutim, i pokret Eklektičnih pripadnika Vike koji su liberalni u svojim praksama i slede tehnike koje koriste "sve što deluje, bez obzira na to odakle potiče".

S obzirom da većina pripadnika veštičarstva smatra da su sve seksualne orijentacije zdrave i dobre ako su ljudi srećni i ispunjeni ljubavlju, to ne predstavlja posebno pitanje. Gejevi, lezbijke, biseksualne, transrodne i transseksualne osobe uglavnom su prihvaćene u svim kovenima i zajednicama. Za mnoge od njih Vika je privlačna jer se tu osećaju jednako poštovano.

Poseban aspekt Vike, delimično i Gardnerovske tradicije, jeste da članovi nagi obavljaju rituale. Ova praksa potiče iz dela "Aradia" ili "Jevanđelje veštica" koje je napisao Čarls Leland. Kada rade odeveni, članovi Vike nose jednostavne, tamne tunike ili svakodnevnu odeću. Nasuprot raširenoj predstavi o vešticama koje piju krv, veliki broj današnjih veštica su vegetarijanci i na taj način izražavaju svoju privrženost prirodi i životinjama. Jer, Vika posmatra život svakog pojedinca kao sveti dar i naglašava isprepletanost svih stvari, kako vidljivih tako i nevidljivih. Zbog toga većina veštica sledi dva etička pravila:

1. Ne nanosi zlo i čini šta ti je volja;
2. Šta god poslao, vratiće ti se trostruko (ili "kako seješ, tako ćeš i požnjeti").

Ova pravila sprečavaju bacanje zlih, uništavajućih čini.

Pripadnici Vike obeležavaju svaki puni Mesec, a u nekim slučajevima i mladi Mesec, ritualom koji se zove Ešbat. Oni slave i osam glavnih praznika koji se nazivaju Sabati. Četiri velika praznika su Samhain, Beltan, Imbolk i Lamas. Četiri manja festivala su letnji solsticij (Lita), zimski solsticij (Jule) i prolećna i jesenja ravnodnevica, nekad nazvani Ostara i Mabon. Nazivi praznika uzeti su od nemačkih paganskih i keltskih politeističkih praznika.

lako ima samo četiri reda, Prvi amandman američkog Ustava reguliše široko polje ljudskih i građanskih prava, od slobodnog izbora religije i slobode govora i medija, do garantovanja zbora i dogovora.

"Kongres ne može donositi nikakav zakon o uvođenju državne religije ili o zabrani slobodnog ispovedanja vere; ni zakon koji ograničava slobodu govora ili štampe, ili pravo naroda na mirne zborove i na upućivanje peticija vladi za ispravljanje nepravdi."

POVREDA ZAKONA

Neki Amerikanci smatraju da Zakon treba da počiva na "biblijskom zakonu" i da bi Amerika trebalo da deluje kao hrišćanska nacija. Oni koji imaju ovakvo mišljenje tiho priželjkuju da se izbriše granica između crkve i države i da se stvori buduća Amerika koja neće biti prijateljska i pravedna prema milionima Amerikanaca koji ne dele ovakva verovanja.

Nasilje nad Prvim amandmanom Ustava Sjedinjenih Američkih Država dovelo bi, smatraju mnogi, do erozije drugih prava koja su definisana ovim aktom.

Svidelo se to nekome ili ne, priznanje jedne religije kao validne a odbacivanje druge, neprihvatljivo je i narušava koncept religiozne slobode garantovan Ustavom.

Pa ipak, odbojnost, predubeđenje i netolerantnost prisutna je i u američkoj administraciji.

Pošto je 1999. godine novina iz Teksasa "Ostinov američki građanin" objavila da se vojnici, pripadnici Vike, s odobrenjem nadležnih organa okupljaju u vazdušnoj bazi Lakland blizu San Antonija i izvode svoje rituale, tadašnji guverner te države i kasniji predsednik Džordž Buš Mlađi izjavio je: "Ja ne mislim da je veštičarenje religija, i želeo bih da vojska još jednom preispita ovaj problem i donese odluku protiv toga."

Kada je 10. jula 2006. godine televizijska stanica CNN prikazala reportažu sa sahrane narednika Patrika Stjuarta, američkog vojnika paganske vere koji je poginuo u borbi u Iraku, mnogi su prvi put saznali da veštice postoje i danas, da su blizu nas, možda i u komšiluku. Na nadgrobnoj ploči poginulog vojnika nije bilo natpisa. Njegova udovica Roberta Stjuart insistirala je da se na njoj ucrta pentagram, na mestu na kome se uobičajeno nalazi oznaka veroispovesti preminulog. Ministarstvo za poslove ratnih veterana u Virdžiniji nije odgovorilo na njen zahtev, kao ni mnogim paganskim organizacijama koje su skoro deceniju zahtevale da se pentagram uvrsti na zvaničnu listu religioznih obeležja u američkoj vojsci.

Veoma cenjeni advokat Džon Vajthed, u radio-emisiji stanice "Hrišćanstvo danas" učinio je situaciju mnogo jasnijom u svom eseju: "Ustani i bori se za Viku!"

"Šta god mislili o Vika religiji, svakako da niko ne sumnja da Prvi amandman našeg Ustava garantuje slobodu religije za sve, pa bili oni hrišćani, Jevreji, muslimani, ateisti, vikanci ili neki drugi. Odbijanjem da se postavi simbol Vika religije na nadgrobnu ploču narednika Stjuarta, dok se dozvoljavaju simboli drugih religija i verovanja, Vlada se jasno zalaže za diskriminaciju nekog ko je umro služeći svojoj zemlji. Odlučivši da mu posthumno dodeli odlikovanja - Bronzanu zvezdu i Purpurno srce - Vlada Sjedinjenih Država želi da bude upamćen po svojoj hrabrosti i žrtvovanju. Nažalost, njegova udovica će pamtiti da je njen suprug poginuo braneći zemlju, koja mu oduzima pravo da slobodno ispoveda svoje verovanje. Posle velike kampanje, oznaka Vika religije - pentagram, stavljena je na zvaničnu listu religioznih obeležja koja se koriste na nacionalnim grobljima i državnim spomenicima palih vojnika.

"Jedanaest porodica širom Amerike čekalo je na nadgrobna obeležja sa pentagramom" kaže Selena Foks, uticajni paganski lider, predsednik organizacije "Svetilište kruga". Pentagram se nalazi na listi sa još 38 drugih simbola koji su dozvoljeni da se stavljaju na nadgrobne spomenike, uključujući oznake hrišćanstva, budizma, islama i judaizma, kao i manjih religija Ekankar, Preobraćeni Sufisti i japanske sekte Seičo-No-Ie.

RELIGIJA U ŠIRENJU

Traženje podrške javnosti za dobijanje vojnog kapelana, sledeći je cilj za pripadnike Vike. Više od 130 religijskih grupa ima sertifikovane kapelane koji služe u uniformi, ali napori vikanskih organizacija da se pridruže listi uvek su iznova bili odbijeni od Pentagona.

Mnoge malobrojne religijske grupe, međutim, dobile su pravo na vojne sveštenike. Od skoro 2.900 vojnih kapelana, 41 mormonski kapelan služi 17.513 mormona u uniformi, 22 rabina za 4.038 Jevreja, 11 imama za 3.386 muslimana i jedan budistički kapelan za 4.546 budista.

Trenutno je Vika religija sa najvećim rastom u Sjedinjenim Državama. Prema istraživanju koje je sproveo Gradski univerzitet Njujorka, broj pripadnika ove neopaganske religije porastao je u periodu od 1990. do 2000. za 17 puta: od 8.000 na 134.000! Američki časopis o misterijskim tradicijama "Gnozis" objavio je da u Americi ima oko pola miliona sledbenika Vike.

Uprkos tvrdokornom konzervativizmu koji krasi visoke oficire američke vojske, Pentagon je potvrdio da se 1.511 vojnika u Vazduhoplovstvu i 354 u Marincima izjašnjavaju kao pripadnici Vike. Za brojnije delove armije, kao što su pešadija ili mornarica, nema pokazatelja. Vikanske grupe ističu da je najmanje 4.000 njihovih sledbenika u uniformi, ali da mnogi skrivaju svoje verovanje kako bi izbegli podsmeh i diskriminaciju.

Izgleda da se dan promene bliži.

 

 

Reč pentagram potiče od grčke reči "pentagramon", i znači "pet crta". Najranija poznata upotreba pentagrama datira iz doba Uruka, 3.500 godina pre nove ere, u Mesopotamiji gde je nađen na crepovima. Smatra se da je predstavljao oznaku nekog pojma. U kasnijim periodima mespotamijske umetnosti pentagram je korišćen u kraljevskim spisima i bio je simbol imperijalističke moći koja se proširuje na 4 strane sveta. Među Jevrejima, simbol je pripisan Istini i pet knjiga Tore. U antičkoj Grčkoj naziva se pentalfa, prema tome što se sastoji od 5 slova A.

Prema Pitagori, pentagram predstavlja pet elemenata koji čine čoveka: vatra, voda, vazduh, zemlja i duh. Pitagorejci su povezivali pentagram sa Higijom, boginjom isceljivanja. Pitagorejski pentagram koji je u Evropi postao pentagram gnostičkog Hermesa ne javlja se samo kao simbol spoznaje, već i kao sredstvo vračanja i sticanja moći.

Rani hrišćani su povezivali pentagram sa 5 Hristovih rana. U srednjem veku je predstavljao simboi Istine i zaštitu od demona. Inkvizicija je, međutim, smatrala da pentagram sa dva vrha okrenuta ka gore predstavlja glavu jarca, Bafometa, odnosno Sotonu. Tada prvi put postaje simbol zla, nazvan "veštičje stopalo".

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2010 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 30-01-2013 03:30