Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Ogledalo

Tekst 14

 

  Ars Magica

  Adepti

  Hinduizam

  Budizam

  Judaizam

  Hrišćanstvo

  Islam

  Ostale religije

  Misterije

  Tajna društva

  Istorija

  Filosofija

  Astrologija

  Radiestezija

  Nauka

  Ekosfera

  Ars Medica

  Psihologija

  Umetnost

  Zanimljivosti

  Putopisi

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

 Alexanthorn

 Kontakt

 

 

 

Thornal

Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije

 

 

Ogledalo

 

14

 

Poklonite se Velikom bratu

Zamke digitalnog doba

Izvor: TREĆE OKO

Autor: Slavoljub Marković

28.08.2010

 

Informacijama smo, zahvaljujući razvoju tehnologije, izloženi u svakom trenutku i u enormnim količinama, ali smo sve manje sposobni da se nosimo sa njima. Ljudski mozak obradi oko 100.500 reči dnevno, ili 23 reči u sekundi, što znači - 34 gigabajta informacija za samo 24 časa. Kljukaju nas njima, razbijaju našu moć kontrole, deluju na našu svest i podsvest na raznim nivoima, uključujući i subliminalni...

Leto lagano Ostaje za nama, pa i prilika da se u te dve-tri nedelje opustimo, odmorimo, zaboravimo na uobičajene obaveze i "napunimo baterije", kako je barem nekada bilo... Očigledno smo sve manje spremni i sposobni na totalno opuštanje i odmor jer zbog modernih sredstava komunikacija, poput lap-topova i pametnih mobilnih telefona, i na odmoru ostajemo u kontaktu sa firmom, poslom, našim omiljenim internet sajtovima, forumima, društvenim mrežama. I tako, godišnji odmor odavno više nije oaza oslobađanja od obaveza i briga, a zahvaljujući tehnologiji sada je, pokazuju najnovija istraživanja, i on prepun stresa. Poplava informacija, bombardovanje nepotrebtiim znanjima, vestlma i sadržajima traju neprekidno, neumoljivo doprinoseći trendu ubrzavanja svih aspekata žlvotnlh aktivnosti, kao što u laboratorijskom akceleratoru sve čestice dobijaju na brzini, dok ne stvore dovoljno energije za omanju, "kućnu" atomsku bombu!

A time se samo zaokružuje i aktuelni fenomen izobilja informacija, koje u današnje vreme prosečnu osobu bombarduje sa toliko podataka koji mogu da stanu na jedan kompjuter! Putem mejlova, interneta, televizije i drugih medija ljudi prime oko 100.500 reči dnevno, ili 23 reči u sekundi, tvrde naučnici sa Univerziteta San Dijego, koji su napravill obimno istraživanje. Studija je pokazala da je prosečan broj reči koje primimo u toku samo jednog dana ekvivalent 34 gigabajta informacija! I to ne računajući one koje prosečan čovek primi u razgovoru sa drugim ljudima. "Nikada ranije u istonji ljudski mozak nije morao da obrađuje toliko informacija kao danas", upozorio je psihijatar Edvard Halovel, specijalista za poremećaj pažnje uz hiperaktivnost. "Zapravo i ne znamo kuda to na kraju može da odvede, imajući na umu i razne mogućnosti manipulacije za koje sada postoji sve više prostora".

Nove informacije menjaju strukturu mozga?

Naučnici strahuju da prezasićenost informacijama može da ima štetne posledlce po naš mozak.- Imamo čltavu generaciju ljudi koji previše vremena provode ispred monltora ili uz mobilni telefon. Obrađuju puno informacija iz raznih smerova i pritom polako prestaju da razmišljaju i da osećaju. Većina stvari kojlma su izloženi je površna. Ljudi žrtvuju dubinu osećanja i postaju izolovani od drugih ljudi - upozorio je profesor Rodžer Bon, jedan od autora istraživanja.

- Jedna stvarje jasna. Naša pažnja je rastrgana na kraće intervale i to verovatno nlje dobro za dubokoumno razmišljanje. Znači li to da ćemo početi da se menjamo i kao vrsta?

Doktor medicine Edvard Halovel objavio je i knjigu "Ludo zauzeti", u kojoj se složio da nam je tehnologija omogućila da radlmo stvari koje nikada ranlje nismo mogli da činimo, što svakako jeste pozitivan pomak. Na drugoj strani, postoji malo dokaza da je ubrzani tehnološki razvoj doneo značajnije zadovoljstvo u naše živote. Obimno istraživanje Američkog udruženja psihologa tako je

        Oduprite se

Da li se osećate usamljeno

čak i onda kada čitav dan komunicirate sa raznim osobama? To je znak da tehnologija već gospodari vašim životom -dijagnostifikovao je nedavno Riders Didžest (Readers's Digest) i ponudio konkretne savete za odupiranje najezdi informacija.

Za početak, budite nedostupni u kratkim intervalima kako biste videli šta će se dogoditi. Svet verovatno neće da eksplodira.

Dalje, ponavljajte ove dve reči: "Imam izbora". Budite na internetu radi zabave i odgovarajte na elektronsku poštu u tačno određeno vreme - neprestano surfovanje je klasičan obllk samougrožavanja.

A posle pet minuta neplaniranog surfovanja po internetu, postavite sebi pitanje: "Treba li ja zaista ovo da radim?"

Nije teško, pokušajte...

pokazalo da čak 48 odsto ispitanika navodi kako im je život u poslednjih pet godina znatno ispunjeniji stresom.

Kako to da nam je tehnološkl razvoj umesto manje posla i obaveza nametnuo, u stvari, ono što je - dugoročno gledano - sasvim suprotno?

Ričard Sol Vurman, autor knjige "Informaciona anksioznost 2", konstatuje da ljudi imaju sklonost da urade sve što mogu. Pa ako spojite takvu nekontrolisanu želju sa stanjem sada već stalne elektronske povezanosti, radni dan nema kraja. Zahvaljujući mobilnim uređajima svi smo dostupni u svakom trenutku; baš kao što su i informacije na internetu stalno dostupne i nove. Ogromna količina sirovih podataka na internetu izaziva čak nelagodnost jer ih čovek ne može sve obraditi, a ipak se oseća primoranim da to i dalje pokušava. Ako se predamo tome, potraga neće imati kraja. Tehnologija je srušila granice i na nama je da ih ponovo uspostavimo.

Naši mozgovi su poslednjih godina postall istrenirani da lutaju kroz univerzum informacija i poruka u potrazi za kratkim uzbuđenjima. Dotičući svet oko sebe neprekidno, nikad ne zagrebemo ispod površine pre nego što pređemo na sledeći nivo zabave...

Danas za samo 72 sata dobijemo više informacija nego što su naši roditelji dobijali za nekoliko meseci. Naučnici su zabrinuti, jer smatraju da je naš mozak zatrpan informacijama čiji protok može negativno uticati čak i na njegovu strukturu. Jedna od najeminentnijih britansklh naučnica, Suzan Grinfild, objašnjava da je već nekoliko puta upozoravala na to da popularne socijalne mreže mogu biti posebno štetne za razvoj mozga kod dece. Ona tvrdi da one utiču na opažanje i da mladim ljudima pružaju instant zadovoljstvo, zbog čega su mladi sve više okrenuti tzv. virtuelnom svetu, a u stvari - sami sebi. Kada je reč o fizičkom zdravlju, navala slrovih informacija može da predstavlja pravu životnu pretnju...

Kako se vratlti u "normalu" i šta bi ona danas, u vreme promenjenih standarda, uopšte predstavljala?

Informacioni post

Đakon Oliver Subotić, diplomiranl teolog i glavni i odgovorni urednik "Pravoslavnog misionara", neposredno po osnivanju Centra za proučavanje i upotrebu savremenih tehnologija pri Arhiepiskopiji beogradsko-karlovačkoj postavljen je za njegovog upravnika. Ima i svoj sajt "Čovek i tehnologija", na kome se može pronaći puno zanimljivih i korisnih tekstova u skladu sa njegovim nazivom. Kada je naša izloženost bujici svakovrsriih informacija u pitanju, on smatra da bi koristila pravila koja znamo za post:

- Crkva nikada i nikome ne kaže da ne treba da se informiše u vreme posta. Ali, s obzirom da živimo u 21. veku i naš stepen informisanja na neki način mora biti saobražen potrebama posta. Kao što postimo hranom, kao što postimo mislima, na neki način moramo u danšnjem vremenu uvesti i informacioni post, u smislu kvaliteta informacija koje dopiru do nas, ali i kvantiteta tih informacija. Moramo da budemo probirljiviji u tom smislu. Budemo li zatrpani informacijama, sve manje ćemo biti u stanju da iz njihovog okeana izdvojimo one najbitnije. Druglm rečima, umesto mi njima, postoji opasnost da one zagospodare nama.

Rat informacijama!

Edvard Alen je napisao seriju eseja "Rat informacijama", u kojoj izražava zabrinutost zbog mnogih subverzivnih delatnosti koje na ovom polju već postoje.

- Informacije smo shvatili kao nasušnu potrebu. Kljukaju nas njima, razbijaju našu moć kontrole, deluju na našu svest i podsvest na raznim nivoima, uključujući i subliminalni. Naši mozgovi postaju neverovatno pnjemčivi za tu vrstu sadržaja i bojim se svakojakih manipulacija koje će se na tom polju sve više povećavati. Tu se otvara neviđeni prostor za kontrolu, nadzor, ali i usmeravanje ponašanja.

Pri tom se stvara i lažna slika interakcije - mi ne samo da informacije pronalazimo, mi ih i stvaramo. U praksi, to znači da ih postavljamo na milione sajtova, blogova, korisničklh naloga na Fejsbuku i drugim društvenim mrežama, gde drugima poveravamo svoje živote, ideje, sklonosti, maštarije, strahove, želje.

- Postajemo potpuno izloženi i ranjivi, kao nikad do sada. Naše kuće i duše postaju providne, svima dostupne. Veliki brat?! Ne vucite me za jezik - zaključuje Alen.

Magazin "The Futurist" nedavno je konstatovao kako će uskoro sve ono što izgovorimo ili zapišemo biti zabeleženo. Već za nekoliko godina nevidljivi nanouređaji omogućiće i nadzor nad komunikacijama i, samim tim, razmenom svih informacija svih ljudi bilo gde u svetu. Dodajte tome i biočipove i na svim našim dokumenitima, kamere koje će nas na ulici snimati na desetine puta dnevno...

Informacije će vladati svetom, a ko će vladati njima? U rukama će, svakako, imati moćno oružje.

A sve je počelo, makar naizgled, tako bezazleno...

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2010 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 30-01-2013 03:29