Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Ogledalo

Tekst 17

 

  Ars Magica

  Adepti

  Hinduizam

  Budizam

  Judaizam

  Hrišćanstvo

  Islam

  Ostale religije

  Misterije

  Tajna društva

  Istorija

  Filosofija

  Astrologija

  Radiestezija

  Nauka

  Ekosfera

  Ars Medica

  Psihologija

  Umetnost

  Zanimljivosti

  Putopisi

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

 Alexanthorn

 Kontakt

 

 

 

Thornal

Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije

 

 

Ogledalo

 

17

 

Samospoznaja kroz kosmički dodir

Intervju: Svetozar Radišić

Autor: Zoran Nikolić
Izvor: TREĆE OKO

21.10.2010

 

Razgovor sa dr Svetozarom Radišićem može da bude sve, samo ne - običan. Posle neobrojenih istraživanja, a pogotovo kontroverzne knjige “Neokortikalni rat”, sredinom avgusta ponovo se oglasio, ovog puta knjigom “Kosmički dodir”. Ovaj intervju je bio potreba da ga pitamo čime će nas ponovo iznenaditi... I, sudeći po prvim reakcijama publike, ponovo je uspeo u tome.

Ovaj svestrani autor dostigao je najviša znanja i doktorat u okviru Vojske Jugoslavije, a navišu dužnost koju je obavljao bila je portparol VJ. Kao naučnik, nije se zaustavljao, naprotiv. Najavljujući knjigu, Radišić kaže: „Od prve stranice knjige čitalac i autor učestvuju u veličanstvenom, posvećenom poslu – zajedno sa Tvorcem menjaju kosmos. Ako se shvate neprestani događaji u 'polju nulte tačke', biće jasno da je sada sve drugačije nego što je bilo pre čitanja. Pokrenuta je energija koja bi trebalo da osvesti i oplemeni sve stvaraoce u okruženju, jer zdravi ljudi su misaono svemoćni. Iako je sve rečeno najverovatnija istina i posle čitanja knjige biće nezadovoljnih, budući da će naizgled sve ostati neizmenjeno. Međutim, ukoliko ljudi shvate da oni stvaraju kosmos i da život nije pozorišna predstava namenjena za bezbrižno posmatranje, nego su svi pojedinačni umovi u njemu glavni junaci – sva budućnost biće u njihovoj režiji.“

*Šta je razlog što pišete tako neobične knjige koje su na granici stvarnog? Vas na Internetu pominju kao srpskog Foks Moldera, tvrde da ste član mistične Grupe „69“ i da su Vaše tvrdnje o uticajima sistema poput HAARP-a i SIGINT-a samo pobudile i produbile maštu ljudi koji veruju u „teoriju zavere“?

- Redovno pratim reakcije na svoja pisanja. Kada sam, najavljujući knjigu „Kosmički dodir“, napisao da je namenjena onima koje nisu izmenili kabalisti, jedan od čitalaca mojih knjiga se „šokirao“ i poručio mi da sam nadmen, da sebe postavljam iznad ostalih ljudi, da im „popujem“ i podučavam ih nečemu što je svima poznato. Međutim, mislim da je svet u dobokoj krizi na razmeđi informatičke i nanotehnološke ere. Svakodnevno pristižu vesti koje se nameću po surovo opasnim sadržajima, život se sve više usložnjava, potiskujući čovečanstvo ka beznađu. O tome sam pisao i pre više od 20 godina.

- Da bi ljudski rod ušao u novu, „nevidljivu“ eru mora da se suoči sa suštinom kosmosa – energijama, a on ne zna dovoljno o (pod)vrstama energija i stoga njima ne vlada. Znao sam da će u procesu ovladavanja energijama naučnici pokušavati da ih pronađu, usmere i smeste u instrumente, uređaje i oružja. To se sada događa sa HAARP-om i sličnim sistemima koji deliju na daljinu ekstra niskim frekvencijama. Stoga nisu čudni poplave, zemljotresi, tornada i požari. Moj cilj je da pomognem ljudima koji nisu imali priliku da istražuju energije, primenjujući znanja iz elektronike, impulsne tehnike i automatike, ne bi li demistifikovali ulogu čoveka u kosmosu, međusobnu energetsku umreženost ljudi, te svoju povezanost sa „poljem nulte tačke“. To što moje reči ne razumeju ljudi poput Džona Bajforda nije moj problem, jer „teoriju zavere“ nisu zasnovali obični ljudi, nego upravo oni koji dobro znaju šta piše u Tori, Talmudu i Kabali.

*Šta podrazumevate pod „umnom energijom“ – tako ste nazvali jedno poglavlje knjige?

- Iskreno, mislio sam da napišem knjigu o paradoksima. Ideja je bila da prvo uputim čitaoce na teorijske paradokse, kojima sam se decenijama oduševljavao čitajući naučno-popularne knjige, a zatim da opišem osnovne, svakodnevne, životne paradokse. Međutim, mene je ophrvao paradoks da sve manje znamo i umemo što smo stariji kao čovečanstvo (civilizacija). Bližeći se ambisu za koji nemamo rešenja, jer smo poništili uslove za život, ljudski rod se sve češće osvrće ka prošlosti i hvali dela umova poput Da Vinčija, Tesle, Njutna, Lajbnica, Junga, Baha, Getea, Nikolaja Velimirovića... umesto da stvara nove umove. Paradoks je da nismo dosegli njihov nivo, a još veći da nismo razumeli to što su tvrdili. Na primer, naučnici danas i ne pomnju dušu (ona naučno ne postoji), a svakako ne shvataju zašto je Tesla tvrdio da misli nisu sopstvene i da su ljudi „kosmički mehanizmi“.

- Moja holistički zasnovana znanja potvrđuju teoriju o kosmosu koji je samo i isključivo energija i teoriju o kosmosu kao džinovskom holohramu u kojem su sve tačke istovremeno istovetno informisane.

- Razlika u odnosu na većinu drugih naučnika je u tome što smatram da je materija energijom uobličena energija, da su informacije, misli reči, posebne vrste energija u okviru osnovne energije koja se iscrpljuje „poljem nulte tačke“ i što smatram da je sva ta energija umna. Odnosno, ja verujem da postoji „kosmički um“ (Tvorac), „razum vode“, „razum ćelije“, „telepatija molekula DNK“ itd. Dakle, materija informacija su izvodi energije.

- Osim toga, ako je iko čuo za „razum vode“ to su vaši znatiželjni čitaoci. Oni su svakako čuli za istraživanja japanskog naučnika Masaru Emota, američkog Rustima Roja, ruskih Konstantina Korotkova, Vjačeslava Zvonikova i Angeline Mahalovske. Ja sam samo objedinio njihova znanja i prokomentarisao ih iz aspekta svojih saznanja, budući da istina o vodi ima ogroman značaj za istraživanja ljudskog uma i pamćenja. Najmističnija osobina vode je da pomoću grupa molekula, kao na elektromagnetnom nosiocu podataka, beleži sve što „vidi“, „čuje“ i „oseća“. Većini istinskih pronalazača biće veoma interesantno da pročitaju baš to poglavlje.

*Zar ne mislite da ćete se zameriti „drugom polu“ kada ga na neki način optužujete za „gutanje potomstva“?

- Uz nesporan uticaj staroegipatske magije, korišćene vekovima od kabalista za uticaj na svest ljudi, istinski smatram da se žena (koju u knjizi namerno zovem čovećica) nemudro povukla u senku civilizacije, ali neprestano, presudno prisutna u svemu što se do sada dogodilo. Vremenom je odustala od svoje biološke uloge i svojim neznanjem poništila šanse za opstanak ljudskog roda. Zar nije nelogično da ceo svet proziva Jevreje za talmudovski odnos prema gojima i jezuitski pokušaj da se obnovi vavilonski poredak, a da se nikad ne pomenu Jevrejke? Svi znaju koliko su one važne u jevrejskoj porodici koja verovatno jedina jača u savremenom svetu. No, to je samo primer bez predrasuda i namere da se Jevreji optuže za bilo šta. Problem je u tome što je naučno dokazano da se dete vaspitava od začeća, nastavlja se vaspitavanje na grudima majke, zatim se deca predaju vaspitačima, učiteljima, nastavnicima, profesorima... Šta da se čini kada je majka nevaspitana, kako ona da vaspita? Za sve me je moguće optužiti, samo ne da sam ženomrzac. Želim da se što pre osveste, jer je njihova uloga po mnogo čemu značajnija.

*Možda se nećete zameriti „drugom polu“, ali kako ćete izaći na kraj sa shvatanjima u različitim religijama, budući da drugačije pišete o Bogu?

- Inače smatram da je vreme da se sukobim sa svim ljudima sa kojima nisam imao prilike da se sukobim u dosadašnjem životu. Ovo je vreme konačnog obračuna. Šalim se. Problem je u očevidnim paradoksima i apsurdima. Živimo sa njima. Želim da se otreznimo i osvestimo da bismo se spasli od sebe. Magijski znaci, simboli i rituali su svuda oko nas. Red je da shvatimo gde smo stigli i koda vodi ovaj put. Svaki razuman sveštenik i monah će me razumeti, znajući da imam pravo kao svako Božije stvorenje na originalnost. Put ka istini je put ka Bogu. Istini mora da stremi svaki naučnik, jer njegove neistinite tvrdnje nisu naučne.

- Nadam se da sam uz sve svoje neznanje na putu ka istini, a taj put se u mom narodu zove „Hristov put“. Srećan sam što pripadam narodu koji je imao duhovne velikane poput Svetog Save, Svetog vladike Nikolaja Velimirovića i patrijarha Pavla. Mislim da se sa puta pohlete moramo udaljiti putem svetosavskog odricanja.

*Pisali ste i o strastima?

- Strasti sam opisao u više dimenzija. Obično se primedbe sebičnim i licemernim zavisnicima svode na ukazivanje na izazivanu štetu u okolini i kod ostalih ljudi. Nekontrolisana strast je mnogo pogubnija. Drago mi je što sam prozvao bezdušnike.

*Šta mislite, šta ćete postići ovom knjigom? Da li Vaše neobične knjige utiču na ljude? Kakav je njihov odjek?

- Knjiga „Kosmički dodir“ zaokružuje sva moja istraživanja. Nedostajala je kao važna karika. Pisao sam o moći misli tek kada sam shvatio koliko neprijatelji ljudskog roda nastoje da izmene svest ljudi uticajem na njihovu podsvest. Sada je sve jasno: ko to planira, ko proučava, ko radi, gde se svi iz tog niza nalaze. Naveo sam vrste oružja, gde se istražuju i proizvode i kako utiču. Uticajem na misli, emocije i nagone ljudi kontroliše se njihovo kretanje i ponašanje. Međutim, kada čovek samospoznajom shvati moć misli može da se samopodešava i brani, a što je još važnije može da koristi informacije iz „kolektivnog nesvesnog“ i da utiče na „jedinstveno polje inteligencije prirode“. Tvorac je mislio na sve. Čovečanstvo se može spasiti i stvoriti izvesniju budućnost, ukoliko se osvesti. Preostalo je malo vremena jer se ono ubrzava. Ko je pročitao knjigu „Dok misli stvaraju kosmos“ sada je dobio nedostajući kotiledon.

 

 

 

 

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2010 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 30-01-2013 03:28