Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Ogledalo

Tekst 20

 

  Ars Magica

  Adepti

  Hinduizam

  Budizam

  Judaizam

  Hrišćanstvo

  Islam

  Ostale religije

  Misterije

  Tajna društva

  Istorija

  Filosofija

  Astrologija

  Radiestezija

  Nauka

  Ekosfera

  Ars Medica

  Psihologija

  Umetnost

  Zanimljivosti

  Putopisi

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

 Alexanthorn

 Kontakt

 

 

 

Thornal

Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije

 

 

Ogledalo

 

20

 

Veliki Brat u supermarketu

Autor: Nenad Ras
Izvor:
Mistika - 2010

10.01.2011.

 

Koji ćete proizvod da kupite ne zavisi samo od vas. Velike kompanije nas pretvaraju u robove-potrošače. U tu svrhu koriste najnovija naučna otkrića.

Davne 1957. godine, stručnjak za marketing Džejms Vikari je spretnim ubacivanjem rečenica "Pijte koka-kolu" i "Jedite kokice" unutar filmskog materijala, podigao prodaju pića za 57,5 a kokica za 18,1 posto. Eksperiment je nazvan "Nevidljiva reklama". Pored filmskog projektora Vikari je postavio tahistoskop, uređaj koji može da prikaže slajd "u deliću" sekunde. Za vreme emitovanja filma on je "bleskao" na bioskopski ekran različite poruke svakih pet sekundi. Slajdovi su bili kratki, daleko ispod čulne granice koju bi posetioci mogli da opaze. Vođena njegovim istraživanjem jedna radio-stanica počela je da emituje subliminalnu poruku "Televizija je dosadna" dok je robna kuća u Torontu pokušala da se sa porukom "Ako ukradete nešto, bićete uhvaćeni" bori protiv kradljivaca.

Na prvi pogled ova reklama izgleda uobičajeno. Pogledajte odnose položaja tela i videćete da je seksualna tematika sasvim očita. Svest to neće videti, ali nesvesno upija sve

Otkrivanje ovog eksperimenta izazvalo je lavinu negodovanja građana. Strah od kontrole podsvesti koju sprovode velike kompanije u bioskopima i na televiziji doveo je do pada gledanosti i poseta. Uzalud su naučnici nastojali da negiraju njihov uticaj. Bezobzirno korišćenje manipulativnih tehnika u propagandne svrhe i podmuklost procesa, opisani su u knjigama Vensa Pakarda "Tajna oružja" i Džona Keneta Galbrajta "Bogato društvo". Ove knjige izdate krajem pedesetih godina prošlog veka pokušale su da skrenu pažnju javnosti na ono što se događa: Pakard je upozorio da se zbog zasićenja Ijudi tehničkom roborn, ti predmeti proizvode sa "planiranom zastarelošću".

BUDITE MODERNI - KUPUJTE

Tačnije, da bi Ijudi stalno kupovali jedan proizvod, na primer automobil, on mora da se pravi tako da bude kratkotrajan, da se posle nekoliko godina "samouništi". Istovremeno, proizvod se stalno "osavremenjivao" sitnicama koje će ga razlikovati od starog modela, s ciljem da se nesrećni vlasnik starog modela oseti posramljenim i zastarelim, makar mu kola bila u odličnom stanju.

Manipulacija seksualnim nagonom je toliko uobičajena u reklamama, da je neretko samo naša svest opaža

Za uspešnost takvih propagandnih tehnika bilo je neophodno stvaranje nezadovoljstva putem sve sofisticiranije primene psihologije i moći sugestije. "Testirane su skrivene čežnje, potrebe i porivi pojedinaca, kako bi se pronašle njihove ranjive tačke." Kada su jednom utvrđene, postajale su namerni ciljevi, te su stručnjaci za marketing u svojim porukama kod Ijudi izazivali osećaj krivice, anksioznosti, nezadovoljstva ili straha od zastarelosti. "Amerika je postala velika stvaranjem sve većeg nezadovoljstva" kaže Vens Pakard.

lako se Galbrajt u svojoj knjizi bavio više ekonomskim nego psihološkim aspektima, zaključci mu se poklapaju sa Pakardovim. Moderna ekonomija, objašnjava, sama stvara potrebe koje potom nastoji da zadovolji. Proizvodnja zavisi od sračunatog stvaranja potražnje, a potražnja proističe iz kulture koja potrošnji pridaje veliku društvenu vrednost.

U današnje vreme reklame su kreirane tako precizno i sistematski, da nijedan segment nije slučajan. Na njima rade timovi psihologa, marketinških i grafičkih stručnjaka. Oni su u stanju da potrebu za proizvodima u očima kupaca poistovete sa egzistencijalnim nagonima čoveka. Često se dešava da slika odnosi pobedu nad izgovorenom porukom. Zato se mnogo vremena posvećuje vizuelnom doživljaju emitovanog sadržaja. Vodi se računa o svemu, pa i o izbeljivanju beonjača i zenicama koje moraju da budu u orgazmičnom "raspoloženju". U 65 odsto štampanih reklama žene su prikazane sa otvorenim ustima, što se smatra seksepilnim instrumentom zavođenja.

Ako na sve pomenuto priključimo i neuromarketing, onda nam nema spasa! Naučnici skeniraju dobrovoljce magnetnom rezonancom kako bi otkrili šta se dešava u mozgu kupaca dok posmatraju slike potrošačke robe. Njihova otkrića nude nove mogućnosti za manipulisanje potrošačima.

SVE SE VRTI OKO NOVCA

Konzerve "pepsi-kole"

čije šare "skrivaju" reč seks

Kada je 1994. godine neurolog Antonio Damasija izjavio da Ijudi koriste emocionalni deo mozga prilikom donošenja odluka, a ne njegov racionalni deo, stručnjaci za marketing munjevito su reagovali preusmeravajući velike sume novca u finansiranje daljeg istraživanja ove tvrdnje. Glavni instrument za ovu akciju je magnetna rezonanca. Ona je upotrebljena za pokazivanje dotoka krvi u različite delove mozga, kako bi se otkrilo šta se događa kod kupca u trenutku kupovine. Jedan od prvih i najinteresantnijih zaključaka bio je da odluka da li nešto kupimo ili ne, traje svega dve i po sekunde!

Eksperimente sa magnetnom rezonancom koriste i političari. Rezultati jednog od prvih istraživanja pokazali su da svi ispitanici imaju pojačanu aktivnost u centru za nagrađivanje kada ugledaju fotografiju svog favorita u predsedničkoj kampanji. Republikanci su pokazali jaču pozitivnu emocionalnu reakciju prema svakoj snažnoj liderskoj figuri. Reklamna kampanja bivšeg američkog predsednika Džordža Buša Mladeg je u mozgu republikanaca stimulisala i aktivnost u oblastima zaduženim za racionalno odlučivanje. Za razliku od njih, kod simpatizera Demokratske stranke prizori terorističkog napada na Svetski trgovinski centar prikazani u Bušovoj kampanji izazvali su snažnu reakciju u centru za detektovanje opasnosti u mozgu. To je naučnike navelo da zaključe kako simpatizeri Demokratske stranke u načelu više strahuju od upotrebe sile.

lako je još 1958. upotreba subliminalnih poruka zvanično zabranjena u Veliko] Britaniji, Australiji i Americi, tadašnje istraživanje je pokazalo da preko 60 odsto medija koristi ovu tehnologiju. Danas u Sjedinjenim Državama ovu oblast reguliše čak 1115 zakona. Kod nas, u Zakonu o oglašavanju Republike Srbije, u članu 5. između ostalog stoji: "Zabranjeno je oglašavanje usmereno na podsvest, kao i preporučivanje proizvoda i usluga tokom emisija koje nisu namenjene oglašavanju i drugi oblici skrivenog oglašavanja."

U izveštaju UNESCO iz 1980. kaže se da je "reklamiranje u suštini svedeno isključivo na veličanje materijalističkih vrednosti potrošnje" te da je krivo za "pojednostavljivanje stvarnih Ijudskih situacija do nivoa stereotipa, eksploataciju anksioznosti i manipulaciju".

Kada sledeći put krenete u trgovinu dobro promislite da li ste kupili baš ono što ste (zaista) hteli?

 

 

 

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2011 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 30-01-2013 03:27