Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Ogledalo

Tekst 21

 

  Ars Magica

  Adepti

  Hinduizam

  Budizam

  Judaizam

  Hrišćanstvo

  Islam

  Ostale religije

  Misterije

  Tajna društva

  Istorija

  Filosofija

  Astrologija

  Radiestezija

  Nauka

  Ekosfera

  Ars Medica

  Psihologija

  Umetnost

  Zanimljivosti

  Putopisi

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

 Alexanthorn

 Kontakt

 

 

 

Thornal

Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije

 

 

Ogledalo

 

21

 

Povratak Bogova na Olimp

Autor: Νεμάνια Αρχαιολόγος

Foto: Arhiva Thornal

30.03.2011

 

Antička mnogobožačka religija vraća se u Grčku posle skoro dva milenijuma. Odlukom Prvostepenog atinskog suda obožavanje dvanaest olimpskih bogova predstavlja poznatu religiju koja se slobodno može ispovedati u okviru zakona grčke države. Sudska odluka doneta je na zahtev verskog udruženja "Elinais" čiji članovi veruju u Zevsa i ostala antička božanstva.

Atinski sud je prihvatio zahtev ovog udruženja i njegov statut kojim se, između ostalog, predviđa održavanje verskih obreda venčanja, krštenja i sahrana u prisustvu sveštenika i sveštenica starogrčke paganske religije. Udruženje "Elinais" će od Ministarstva prosvete i vera i Ministarstva kulture zatražiti dozvolu za osnivanje hramova i održavanje obreda u postojećim antičkim hramovima kakvi su oni na atinskom Akropolju, Posejdonov hram na Sunionu i mnoštvo drugih po čitavoj Grčkoj.

Pre uspeha verskog udruženja "Elinais" bilo je nekoliko jalovih pokušaja drugih udruženja da od vlasti dobiju dozvolu za slobodno ispovedanje starogrčke paganske religije. Pre tri godine ovo udruženje se obratilo i grčkom Komitetu za prava čoveka. U prošlosti se i Grčka pravoslavna crkva protivila priznavanju starogrčke paganske religije. Donedavno je preovlađujući stav u Grčkoj bio da je antička mnogobožačka religija nestala zajedno sa antičkom kulturom pre dve hiljade godina i da se mogu registrovati samo kulturna, ali ne i verska udruženja poštovalaca Zevsa, Atine i drugih bogova sa Olimpa.

Grčka pravoslavna crkva nije reagovala na odluku atinskog suda da zvanično registruje pagansku starogrčku religiju. Jedan od razloga je verovatno i činjenica da, iako je reč o kuriozitetu, ipak se radi o marginalnoj pojavi u dominantno pravoslavnoj zemlji. Naime, procenjuje se da broj onih koji su u Grčkoj naklonjeni paganskoj veri u olimpska božanstva, ne prelazi dve hiljade ljudi. Poslednjih godina su Ministarstvu prosvete i vera podnete dve molbe za osnivanje starogrčkih paganskih hramova na koje i pored intervencije ombudsmana još nije odgovoreno. Članovi udruženja "Elinais" se nadaju da će posle odluke atinskog suda o njihovoj zvaničnoj registraciji lakše dobiti dozvolu za hram.

Udruženje stagogrčke paganske religije "Elinais" su, u oktobru prošle godine, osnovale dvadeset tri osobe. U statutu udruženja koji ima osamnaest članova navodi se da je njihov cilj slobodno ispovedanje vere antičkih Helena od praistorijskog perioda do danas. Kao religija starih Grka definiše se obožavanje dvanaest olimpskih bogova, ostalih božanstava, heroja i predaka. Navodi se i da će se održavati obredi u čast poginulih u bitkama kod Termopila, na Maratonu, kod Salamine i u drugim antičkim bitkama. Naime, Pravoslavna crkva održava obrede samo za poginule u bitkama iz hrišćanskog perioda grčke istorije.

Verski obredi bi trebalo da se održavaju u hramovima i na svetim mestima antičkih Grka, a po dobijanju dozvola od vlasti. Teško je zamisliti da bi grčko Ministarstvo kulture moglo dozvoliti održavanje verskih obreda u antičkim hramovima koji su spomenici kulture, mnogi i pod zaštitom Uneska. Već decenijama se ulazak u antičke hramove dozvoljava samo stručnjacima jer bi ih i sam prolazak miliona turista koji svake godine posećuju Grčku oštetio.

Pristalice paganske starogrčke religije imaju nameru i da održavaju obrede porodičnog karaktera kakvi su venčanja, krštenja i sahrane, ali ne pretenduju da im ovi obredi budu priznati od državnih matičnih službi. Naime, hrišćanski i muslimanski obredi su priznati od državnih matičnih službi i ogromna većina Grka se venčava i krštava samo u crkvi, a ne i kod matičara.

Versko udruženje "Elinais" biraće na skupštini sveštenike i sveštenice u sveti savet. Obredi će biti javni i otvoreni za posmatrače. Predviđa se pevanje himni olimpskim božanstvima i korišćenje poznatih antičkih simbola kakve su statue bogova. U čast božanstava će se, za razliku od antičkog doba, podnositi samo takozvane beskrvne žrtve: plodovi voća, biljke, mirisne trave, vino, ulje i drugo.

Stari Grci su kao žrtve podnosili životinje, ali bi u današnje vreme, uzimajući u obzir stroge sanitarne odredbe EU o klanju domaćih životinja, teško bilo obezbediti dozvolu za žrtvovanje životinja. Moguće je i da bi se pobunule organizacije za zaštitu životinja.
U Grčkoj, „Pokret za povratak Helena” nastoji što je moguće vernije da rekonstruiše drevne religijske običaje svojih predaka. Osnivač Pokreta i predvodnik ceremonija je 61-godišnji Trifon Olimpios (ovim prezimenom je zamenio svoje pravo prezime Kostopulos). Izbegao je u Švedsku u vreme Vojne hunte i na univerzitetu u Štokholmu dugo je predavao filozofiju, pre nego što je odbacio tradicionalna hrišćanska uverenja i započeo kampanju za oživljavanje paganskog kulta koji je dominirao životom Grčke pre više od dva milenijuma. Iako se po povratku u Grčku posvetio pomenutom opštem cilju, i čak praktičnom ličnom obožavanju panteona starih grčkih bogova, što uključuje i svakodnevne molitve i ponude cveća i voća koje se stavljaju na kućni, paganski oltar - Olimpios ipak uverava, da je njegova helenska vera pre svojevrsna „ideologija” nego „religija”, čak tvrdi da uopšte i nije "religiozan”. On, naime, želi da aktivnošću svog udruženja, a preko drevne religije svojih predaka, istinski vaskrsne značaj sveopšte starogrčke tradicije, kulture i vrednosti, koji su po njemu veoma dugo, neopravdano i štetno po identitet grčkog naroda, bili na margini. A smatra da od toga može da ima koristi i svet. U Grčkoj ima još nekoliko sličnih udruženja, koja su međutim takođe uzalud pokušavala da od vlasti dobiju dozvolu za slobodno ispovedanje starogrčke paganske religije, odnosno da budu registrovana kao verske zajednice te religije.

Ne mora se obavezno biti Grk da bi bio helenista-vernik. Nema specifičnih preobraćeničkih rituala, inicijacija ili zakletvi na vernost. Izvan Grčke postoje i druge slične verske zajednice, na primer u SAD jedna masovnija, tzv. Helenion, pa još neke nezavisne grupe - u severnoj Kaliforniji, Bostonu... Postoji jedna i u Australiji...

Oni veruju da su bogovi individualna bića sa različitim ličnostima i voljom. Takođe, da je moguće ostvariti vezu sa bogovima i prizvati njihovu dobru volju i pomoć kroz obožavanje odnosno bogosluženje, žrtve-ponude, molitvu. Odnosno, može se imati intenzivno lično iskustvo u kojem ćemo osetiti dodir sa našim bogovima. Helenisti poštuju, primarno, 12 olimpskih bogova - Zevs, Hera, Atena, Hefest, Apolon, Artemida, Demetra, Dionis, Hermes, Ares, Posejdon i Afrodita, zajedno sa Hadom i Hestijom. Slave ih, odnosno njihove dane, po pouzdanim kalendarima starih Grka, i što je moguće vernije načinu na koji su to oni činili.

Tolerantni su prema drugim religijama, i monoteističkim i politeističkim, takođe prema drugim rekonstruisanim paganskim verama. Čak dosta helenista-neopagana poštuje Hrista, kao velikog duhovnog učitelja, etičara i religijskog reformatora„, zaključuje Kembel, ali naglašavajući da nikako nije u redu što Heleniste neretko proglašavaju satanistima. Uostalom, kažu oni: ”Grci nisu znali za Pakao, bog Had nije isto što i Satana, kako neki hoće da ga predstave. Ni Pan nije đavo - kako ga neki vide zbog jarećih nogu i rogova..."

Međutim, valja istaći da Grčka nikako nije izuzetak. U čitavoj Evropi (kao i u svetu) u poslednje vreme sve više snaže neopaganistički pokreti, odnosno oživljavaju drevne mnogobožačke religije gotovo svih evropskih naroda. Zato se, jednim imenom, mogu nazvati (a i nazivaju ih zvanično) - Rekonstruicističkim paganskim verama. Ovaj put ćemo ih samo ukratko predstaviti.

Najrasprostranjeniji i najmasovniji takav pokret, i sa najviše grana, sigurno je tzv. Njicca, moderna misterijska religija zasnovana, kao što njeni osnivači tvrde, na tzv. Njitch-kultu (paneevropskom prehrišćanskom kultu obožavanja Velike Boginje, odnosno Majke Zemlje, koji međutim ne treba mešati da opskurnim veštičarenjem).Najrašireniji je u V. Britaniji i Zapadnoj Evropi.

Pokreti Asatru i Forn Sed oživljavaju paganske religije nordijskih naroda, ponovo slave stara božanstva poput gromovnika Tora ili Odina. Na Islandu je Asatru čak 1970. godine priznata kao legalna religija, dok je u Norveškoj Forn Sed priznat od vlasti kao verska zajednica.

Tu su zatim Keltski rekonstruistički paganizam i Neodruidizam, pa litvanska (neo)paganska Romuva i letonska Dievturiba. U Italiji snaži pokret Religio Romana, koji nastoji da što vernije rekonstruiše starorimska paganska verovanja i prakse. U Rusiji pak polako zaživljava tzv. Rodnoverie, neopaganski pokret zasnovan na slavljenju slovenskih božanstava (Perun, Svarog, Svetovid itd), drevnim obredima, predanjima, folkloru. A kod nas od pre izvesnog vremena postoji udruženje Slovenski krug, koje bi se, takođe, mogao smatrati neopaganističkim...

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2011 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 30-01-2013 03:26