Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Ogledalo

  Ars Magica

  Adepti

  Hinduizam

  Budizam

  Judaizam

  Hrišćanstvo

  Islam

  Ostale religije

  Misterije

  Tajna društva

  Istorija

  Filosofija

  Astrologija

  Radiestezija

  Nauka

  Ekosfera

  Ars Medica

  Psihologija

Tekst 5

 

  Umetnost

  Zanimljivosti

  Putopisi

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

 Alexanthorn

 Kontakt

 

 

 

Thornal

Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije

 

 

Psihologija

 

5

 

02.09.2010

San održava intelekt

Izvor: CDc/Ma

 

U toku života ljudski mozak nauči neverovatno mnogo. Ali, šta zapravo znamo o ovom organu? Da li ste se ikada zapitali koliko je težak i iz čega se sastoji? Evo nekoliko zanimljivih činjenica.

Naziv sive ćelije potiče otuda što nervne ćelije (neuroni) u mozgu posive nakon čovekove smrti. To je i razlog što oni koji su u prilici da zavire u unutrašnjost lobanje, to u većini slučajeva učine tek kada mozak posivi. Dok smo živi, naši neuroni su ružičaste boje.

Prosečna težina mozga žene je oko 1.245 grama, a muškarca 1.375 grama. Razlika potiče otuda što su žene uglavnom sitnije od muškaraca, pa samim tim imaju i manju glavu. Naučnici za sada nisu našli vezu između težine i veličine mozga i mogućeg učinka na inteligenciju čoveka.

Iako ljudski mozak čini svega 2 do 3 odsto ukupne težine tela, on koristi čak 20 odsto kiseonika koji je potreban čitavom telu i 15 odsto učinka našeg srca. Mislite da je mozak preveliki troškadžija? Zapitajte se onda šta bi bilo kada bi naš mozak posle buđenja još sporije funkcionisao nego sada.

Mozak se uglavnom sastoji od nervnih ćelija (neurona), koje okružuju glijalne ćelije koje štite neurone poput neke vrste oklopa. Osim toga, mozak se sastoji i od mnoštva masnih ćelija, i, pre svega, vode.

Sve ćelije u našem mozgu, izuzev onih koje su nadležne za vid, miris, ukus i čuvanje uspomena, mogu da se obnavljaju. Zahvaljujući tome mogu da se otklone posledice nesreća i alkoholizma. Primera radi, ljudi koji su usled nesreće „zaboravili“ da hodaju, treningom odgovarajućih moždanih ćelija mogu da se regenerišu, odnosno da ponovo nauče da hodaju.

Možda zvuči neverovatno, ali ljudski mozak je neosetljiv na bol. Receptori za bol su raspoređeni na drugim mestima u glavi tako da imamo utisak da je mozak taj koji nam stvara bol. Kao i kod svih drugih vrsta bola, zapravo je reč o nervnim impulsima koje receptori prosleđuju mozgu.
Aktivan u svako doba

Teorija prema kojoj 90 odsto ljudskog mozga nije iskorišćeno - nije tačna. Činjenica je da u našem mozgu ima veoma malo regiona koje on koristi retko ili ih ne koristi uopšte. Svaki deo mozga zadužen je za nešto drugo i aktivira se u različitim prilikama. Već i kod vizuelnih nadražaja aktiviraju se različiti regioni. Tako se, na primer, ljupke fotografije prerađuju u jednom, a erotične slike u drugom delu mozga.

Naučnici su ustanovili da je naš mozak aktivniji noću nego danju, a ovo se naročito odnosi na period sna. Dok se telo regeneriše, mozak radi punom parom. Sve se - slično defragmentaciji kompjutera - dovodi u red i sklad. Zahvaljujući tome narednog dana možemo svežim snagama da krenemo u akciju.

Zanimljiv je i podatak da bujna mašta predstavlja znak inteligencije. Naučnici su ustanovili da se visok koeficijent inteligencije manifestuje i u snu. Što više i intenzivnije čovek sanja, to mu je veći IQ. To ne znači da oni koji ne znaju da li sanjaju treba da očajavaju. Mnogi ljudi imaju neku vrstu zaštitnog mehanizma koji doprinosi da zaborave šta su sanjali. Prema tome, budite spokojni: ako se ne sećate snova, ne mora da znači da ne sanjate.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2010 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 30-01-2013 01:45