Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Ogledalo

  Ars Magica

  Adepti

  Hinduizam

  Budizam

  Judaizam

  Hrišćanstvo

  Islam

  Ostale religije

  Misterije

  Tajna društva

  Istorija

  Filosofija

  Astrologija

  Radiestezija

  Nauka

  Ekosfera

  Ars Medica

  Psihologija

Tekst 9

 

  Umetnost

  Zanimljivosti

  Putopisi

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

 Alexanthorn

 Kontakt

 

 

 

Thornal

Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije

 

 

Psihologija

 

9

 

Šamansko stanje svesti

LEČENJE I SAMOLEČENJE U FAZNOM STANJU SVESTI

Intervju: Milan Jovanović, psiholog i neošaman

Autor: Dragana Deh
Izvor:
Astrologos

01.02.2011.

 

* Rekli ste da se u faznom stanju svesti može sprovesti samolečenje i lečenje drugih. Na kojim principima to počiva i kako se u praksi sprovodi?

- Samolečenje počinje uvek od dobijanja informacije, u fazi se materijalizuje neki objekt - izvor informacija. To može biti živo biće - autontet / ekspert iz određene oblasti, sa kojim se u toku razgovora dolazi do podataka koji se mogu upotrebiti ili za lečenje, za programiranje ili neki doživljaj, potreban ili koristan čoveku.

Lečenje drugih Ijudi počinje isto tako od intormacije, ali ne za sebe samog već se materijalizuje taj čovek kome hoćemo da pomognemo i materijalizuje se izvor informacije. U toku razgovora zamoli se "izvor informacije" da dijagnostikuje osobu kojoj želimo da pomognemo, da da i način lečenja. To uvek proveravamo, i u fazi i nakon faze - u realnom svetu, i tada saopštavamo novosti čoveku koji može da počne lečenje. Drugi način, ako hoćemo nekome da pomognemo, je da ga naučimo da on sam ulazi u fazu, kako bi sam to radio na sebi. Može da dobije informaciju pa čak i da se podvrgne lečenju kod nekog ko je autoritet za konkretnu medicinsku oblast, kod određenog hirurga npr. Može da dobije savet za neki lek ili lekovito sredstvo. To su sve mogućnosti faze. Kad se radi o intervenciji za nekog drugog, korektno je, etički i važno da ga pitamo unapred da li on želi pomoć i da li se slaže sa tim da bude materijalizovan u fazi - da li je saglasan, da li nam veruje, da li bi informaciju koju ja dobijem realizovao u objektivnoj stvarnosti.

* Kako teče celokupan postupak?

- Prvo je uvežbavanje ulaska u fazu, udubljenja faze i zadržavanja u fazi. Kada je to rešeno, treba početi sa jednostavnim postupcima, kao što je npr. materijalizovanje nekog autoriteta i samolečenje. Na primeru: autoritet (stručnjaka) zamolimo da napravi dijagnozu našeg trenutnog stanja organizma. lli, ako znamo o kom je problemu reč, onda ga zamolimo da preporuči neki lek. Takođe, ako nećemo da idemo preko autoriteta, možemo sami da napravimo lek, dok ćemo osobu od autoriteta samo pitati za sastojke leka.

Drugo, možemo da se programiramo, u smislu: "Sada se osećam jako dobro, moje telo je zdravije svakim trenutkom, sve mi je bolje i bolje, temperatura opada, simptomi bolesti su nestaii, izvor bolesti ili tegobe je iščezao...". To se nekoliko puta ponavlja u fazi, a ono što je sigurno, to je da se u realnom svetu - nakon izlaska iz faze, čovek oseća kao da se to desilo, kao da je realno popio lek, jer je dejstvo objektivno. Naš organizam ne razlikuje da li je naredbu dobio u faznom stanju svesti ili je lek u realnoj situaciji pristupio u organizam. Organizam izvršava dobijenu komandu, a efekat je vidljiv u onom trenutku kada izađemo iz stanja faze i vratimo se u reaian svet. Fazno stanje je najdublje moguće stanje svesti, odnosno izmenjeno stanje svesti ili trans. To je razlog što programiranje garantuje uspeh, jer u najdubljem transu programiranje i sugestija imaju najjače, najsnažnije dejstvo. Što se samog programiranja tiče, mogućnosti su ogromne, mnogo jače nego u hipnozi, jer hipnotički trans ne dostiže dubine koje dostiže fazno stanje svesti.

* Pri kakvim tegobama je ovakav vid lečenja najefikasniji?

- Radi se uglavnom o problemima psihološkog porekla kao što su fobije, strahovi, depresije, tegobama psihosomatskog porekla i o poremećajima kao što su smetnje sa srcem, čir, stomačne bolesti, pareze, paralize, bronhijalne smetnje, astma, razni bolovi u kičmi, razni spazmi...

Evo primera kako je to upotrebljivo recimo pri fobijama i strahovima. Čovek može da modelira situaciju koje se boji i u stanju faze da prevaziđe strah ili fobiju. Ako se boji psa, može u fazi da modelira situaciju u kojoj su psi dobro raspoloženi prema njemu, maze se, igraju se sa njim i slično. A može i da napravi situaciju u kojoj su psi agresivni prema njemu, ali se on samouvereno odbrani od njih, oni mu ne mogu ništa. Odnosno - rešava problem, pa time i strah. To se prenosi na realnu situaciju.

lako su velike, mogućnosti nisu dovoljno istražene, jer se svi zatvaraju u neke sopstvene metode i ne dolazi do objedinjenog iskustva, u kom bi se svi udružili pa napravili neku zajedničku osnovu. Zarad dostupnosti potrebno je da se dosadašnja saznanja i praksa objedine, da se napravi zajednička osnova i da se objasni o čemu se radi. Potrebno je objasniti i strategiju i strukturu, formu, algoritme faznog stanja svesti kao najdubljeg transnog stanja koje postoji. U tom smislu, potrebno je da se pored razumevanja i redovno vežba. Kad se znaju i razumeju mehanizmi transa, tada je moguće stvarati tehnike za praktikovanje. U tome je važnost istraživanja suštine transa, nije dovoljno da se znanje samo prenosi, s kolena na koleno, kao što se to događa kod šamana u Jakutiji, Altaju... jer se onda iz generacije u generaciju dešava ponavljanje i prenos, ali bez napretka. Poznajem mnogo Ijudi koji se time bave, nedavno je bio šamanski međunarodni festival i sveprisutna je bila upravo ova tema o kojoj pričam - suština transa. To je ono po čemu se šaman razlikuje od onih koji nisu šamani. Transpersonalna psihologija koja se time bavi treba da pronađe pravila i obrazloženja, da stvori jedinstvenu teoriju. Kada smo sposobni da odgovorimo na pitanje KAKO se nešto radi, to znači da smo rešili problem prakse; a kada uspemo da odgovorimo na pitanje O ČEMU se radi, o suštini nekog problema, tada odgovaramo na pitanje teorije. Što se prakse tiče možemo sa sigurnošću da radimo i uvežbavamo zato što poznajemo mehanizme transnog stanja. Međutim, nismo u stanju da odgovorimo o čemu se radi, možemo da opišemo fazu, da je doživimo, znamo kako se postiže, ali da odgovorimo šta je suština faze, to ne možemo i to je pitanje teorije. Za sada ima nekoliko teorija, tačnije tri, a to znači da još uvek nemamo suštinsku, o tome ćemo neki drugi put.

* Možete II da nam objasnite algoritam postupaka na primeru konkretnih zdravstvenih tegoba?

- Čovek se našao u fazi, ume da se udubi, ume da se zadrži u fazi i spreman je da deluje. Za primer ćemo uzeti neku sasvim običnu bolest - anginu. Grlo mu je crveno, zapaljeno, ima temperaturu, teško guta, krajnici i limfe su se uvećali... Njemu može pomoći penicilin ili preparati protiv konkretnih bakterija ili nešto što snižava temperaturu i takva sredstva već postoje u apotekama. Bolesnik sa anginom u stanju faze najpre materijalizuje autoritet koji predstavlja izvor informacije, na primer lekara specijalistu za tu medicinsku oblast. Onda ga pita - šta je najbolje da primeni kao lek s obzirom na konstatovanu, dijagnostikovanu tegobu. Materijalizovani izvor informacije mu kaže ili nešto što već postoji u apoteci ili mu kaže za neku kombinaciju koja može takođe postojati u apoteci, ali ne mora, kao skup raznih sastojaka primerenih konkretno njemu. Dalje, čovek iz našeg primera treba da proveri dobijenu informaciju dok se još nalazi u fazi, da utvrdi verodostojnost. To se radi na sledeći način: postavi pitanje drugim redosledom reči, kao da postavlja potpitanja. Kada izađe iz faze, treba da proveri informaciju u fizičkom svetu - u apoteci i tad da primeni. Da rezimiramo algoritam postupaka: Prvo - čovek odlučuje koju tačno informaciju želi da dobije. Zatim ulazi u fazu sa opisanim udubljenjem i održavanjem faznog stanja. Treće - materijaiizuje potreban izvor informacija. Sledeće: dobija informaciju od izvora, proveravaje u faznom stanju, izlazi iz faze, proverava informaciju u realnosti i primenjuje je. Takođe može da pita ili da sam direktno u fazi primeni neku vrstu zagrevanja li terapiju oblogama ili mazanjem masti, npr. da zagreje grlo, krajnike i da nakon toga programira sebe da je posle primenjene terapije zdravstveno stanje u redu, daje ozdravio i da više nema anginu. Sve to radi uz sugestiju: "Ja sam zdrav, sa mnom je sve u redu i odlično se osećam". Kad izađe iz faze zaista će tako i biti.

Međutim, ako je u pitanju složena, kompleksna bolest, neće biti dovoljno jedan put da to uradi već će postupak morati da ponovi nekoliko puta, ali će svaki put po izlasku iz faze da se oseti ili skoro zdravim ili bar da je na putu ozdravljenja. Efekat tih postupaka će biti značajan, npr, 80% će biti izlečen. Moguće je da će biti potrebno da kombinuje više elemenata ili načina terapije, ali će svaki sledeći put efekat biti vidan.

Postoje i bolesti za koje nema efikasnog leka još uvek nigde. Tada bolesnik može u fazi sam da iskonstruiše neki lek i da ga nazove npr. astranol i da dobije sastojke za taj lek od nekog autoriteta i da ga popije u faznom stanju. Isti je postupak kao i sve prethodno opisano.

* Za naše čiiaoce bi sigurno bilo interesantno da čuju o sve prisutnijoj zdravstvenoj problematici, o čemu ste pričali na prethodnom seminaru, a to je depresija - ima li fazno stanje rešenje za nju?

- Depresija je problem modernog vremena, ima je svakako i u Srbiji. Depresija je stanje kada se ista negativna osećanja i iste negativne situacije ponavljaju u krug. Čovek je zatvoren u tom krugu svojih osećanja, situacija i doživljaja. Odgovor je pozitivan - faza ima rešenje, postoji shema kako se to radi u fazi: Prva tačka postupka je da se uzima, nazvaćemo to jednim imenom - lekovito sredstvo, stimulišući preparat koji pozitivno deluje na organizam, imuni sistem, može biti narodni lek kao što je koren cikorije npr. Nekad i ono što se reklamira - antidepresiv, ali čovek može sam da pravi u fazi lek - da sastavi napitak i popije u fazi kao sredstvo koje rešava depresiju, možemo ga ponovo nazvati astranol. Druga tačka predstavlja neposredno delovanje u fazi na problem depresije. Treba da se postigne energično, aktivno, emocionalno pozitivno stanje i da se pokušava da se održi što duže. I da se isto tako da samom sebi injekcija astranola, neposredno u fazi. Treći nivo delovanja je programiranje sebe npr. rečima "aktivan sam i dobro raspoložen, interesuje me sve što se dešava u životu, pun sam energije, odlično se osećam"... Četvrta tačka je efektivno probati ponovo proživeti jarke, pozitivne uspomene iz prošlosti, putovanja, susrete, realizacije fantazija seksualnih i drugih... Peta tačka je grupa psihološkog delovanja: ako je neki konkretan slučaj uslovio pojavu depresije. u fazi treba ponovo preživeti "incident" i da se čovek drugačije postaviti prema tome. Loša iskustva svi imamo, ali to ne treba biti razlog da se ubija duša.

Strahovi i fobije su tegobe, poremećaji, gde isto tako treba napraviti plan na opisanih pet tačaka i primeniti ga. Ono od čega Ijudi najviše obolevaju su psihosomatska oboljenja koja smo vec naveli, a obično je razlog emocionalno rastrojstvo. To se vrlo efikasno leči u fazi, iz razloga što naš CNS (centralni nervni sistem) ne pravi razliku odakle je došao signal - iz virtuelne ili realne situacije. Doživljaji u fazi su tako duboki i realni da signal deluje kao da je došao iz realne situacije. Naš organizam ne razlikuje izvor, važno da je sistem pokrenut, a komanda deluje na ozdravljenje.

Kada čovek u faznom stanju menja emocionalni odnos prema situaciji, (osmehom, smehom, prijatnošću) tj. kada se uvode novi elementi u vidu pozitivne emocije, začarani krug ponavljanja negativnih emocija i doživljaja prestaje i depresija se razrešava. Kada se u fazi postigne to da istu situaciju možemo na drugi način proživljavati, pozitivnim elementima razrušavamo začarani krug depresije.

* Kada čovek postane svestan da sam može da promeni okolnosti, da reši problem, gube se strahovi i fobije i nestaje nemoć pred životom, rešenje postoji! Postoje li situacije ili osobe kod kojih je ovakav pristup kontraindikovan?

- Naravno, postoje Ijudi koji ne treba da se upuštaju u ovo, psihijatrijski slučajevi, psihotični, šizofreni ni u kom slučaju, oprez pri radu s epilepsijom. Sa Ijudima koji imaju teška oštećenja srca ili krvnih sudova, kada postoji opasnost od šloga, infarkta, treba biti vrlo oprezan, ne treba rizikovati, (iako katalepsija umanjuje rizik i verovatnoću, manja je aktivnost pa manja i opasnost). Ovo je samo jedna od tehnika i prevashodno je dobro za psihosomatske poremećaje, depresiju i fobije.

* I za kraj - postoji li neka uzrasna granica, na primer za omladinu, da li je dovoljna samo radoznalost i želja ili je ipak potrebno i neko životno iskustvo?

- Nema razloga za uzrasnu granicu, potrebna je zainteresovanost za duhovni svet. Veoma mladim osobama, a svakako treba osoba da bude punoletna, treba objasniti osnove, pomoći im u opštim crtama da formiraju neki pogled na duhovni svet. Ima jako zrelih mladih Ijudi koji mogu da razumeju i ostvare visoke duhovne ciljeve (primer indigo dece, dece sa izuzetno visokim potencijalom). Granice stvaramo sami, a svaka granica je linija sukoba. Ukidanje granica u sebi vodi svesti o jedinstvu sa svim ogromnim živim i večno pokretnim prostranstvom. Sličnosti nas objedinjavaju, a razlike obogaćuju.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2011 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 30-01-2013 01:45