Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Ogledalo

  Ars Magica

  Adepti

  Hinduizam

  Budizam

  Judaizam

  Hrišćanstvo

  Islam

  Ostale religije

  Misterije

  Tajna društva

  Istorija

  Filosofija

  Astrologija

  Radiestezija

  Nauka

  Ekosfera

  Ars Medica

  Psihologija

Tekst 12

 

  Umetnost

  Zanimljivosti

  Putopisi

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

 Alexanthorn

 Kontakt

 

 

 

Thornal

Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije

 

 

Psihologija

 

12

 

Od psihologije do parapsihologije

Izvor: Treće Oko, 1990.

Foto: Arhiva Thornal

25.07.2012

 

Otac psihoanalize Zigmund Frojd nerado je morao da prizna postojanje parapsiholoških fenomena, dok je njegov učenik Karl Gustav Jung teorijom o "kolektivnom nesvesnom" nastojao da ih objasni.

Transpersonalna psihologija ukida granicu sa parapsihologijom, a holotropska terapija omogućava sticanje transcendentalnih iskustava.

Pojave kao što su telepatija, vidovitost i telekineza oduvek su zbunjivale naučnike

Dok psihoanaliza još nastoji da dostigne rang egzaktne nauke, većina psihoanalitičara sa najvećim prezirom gleda na parapsihologiju, osim kad je reč o sledbenicima Junga. Ipak, gotovo svaka psihoanalitička seansa praćena je neobičnim fenomenima koji podsećaju na telepatiju i druge paranormalne pojave. Frojd nije sasvim odbacivao okultno i neobjašnjivo, ćesto se služeći svojom omiljenom devizom: "Ima na nebu i zemlji mnogo stvari o kojima filozofija i ne sanja". Ovom Hamletovom replikom želeo je da podseti da zdrav razum nije u stanju da obuhvati sve psihološke fenomene. Kasnije, u zrelijim godinama, rado je izjavljivao da bi se, kad bi mogao da krene od početka, posvetio proučavanju okultnih veština.

 

Dvojstvo

Zigmund Frojd

Frojd je u suštini bio ambivalentna ličnost. Predstavljao se kao materijalista, ali su ga veoma privlačile paranormalne pojave. O tome nedvosmisleno svedoče njegove veze s Jungom. Postojala je između njih opširna prepiska na temu okultnih fenomena, posebno telepatije. Frojd je, naravno, bio oprezan, što ga nije sprečilo da Jungu juna 1911. napiše:

U pogledu okultizma postao sam mnogo skromniji posle lekcije koju su mi pružila Ferencijeva iskustva (Ferenci je bio psihoanalitičar i učenik Zigmunda Frojda s kojim je proučavao telepatsku komunikaciju). Obećavam da ću verovati u sve što bude razumno. Znate da to ne činim rado, ali moja nadmenost je od tada potpuno slomljena. U eseju pod naslovom "San i okultizam", objavljenom 1932, on navodi sugestivan slučaj prenošenja misli kod jednog od njegovih pacijenata. U toku jeseni 1919. Frojd je analizirao izvesnog gospodina P. čija je terapija trebalo da se završi dolaskom drugog pacijenta koji je imao zakazane seanse.

Jednog dana, čuveni pacijent dr Dejvid Forsajt, najavio je Frojdu svoj dolazak, što je značilo da seanse gospodina P. treba uskoro da se završe. Mada ovaj poslednji nije ništa znao o tome, Frojd je na sledećoj seansi s ogrmnim iznenađenjem zapazio izvesne podudarnosti u svojim mislima i mislima svog pacijenta. Gospodin P. je ređao reči i imena koja su po zvučnosti podsećala na Forsajtovo ime. Čak je sebi dozvolio jedan lapsus povezan sa Frojdovom posetom njegovom prijatelju Antonu fon Frondu. Njegovi razgovori vrteli su se oko pitanja o kojima je Frojd neposredno pre toga razgovarao sa svojim kolegom Ernestom Džonsom. Gospodin P. je u Dejvidu Forsajtu nesumnjivo video rivala, kao što su mu prijatelji i kolege njegovog terapeuta takođe izgledali kao rivali. Prema Frojdovom tumačenju, ovo rivalstvo ga je vraćalo u edipalnu fazu njegovog detinjstva, aktiviranu u toku psihoanalize.

Ali, kako je sa tolikom tačnošću uspeo da uoči svoje neprijateIje? Frojd je zaključio da je i u ovom slučaju "prevagnulo prenošenje misli". Asocijacije koje Frojd pripisuje svom pacijentu mogle bi se protumačiti i kao asocijativni niz, dakle kao čista koincidencija i slučajna konstrukcija. Ali, na nebu i zemlji ima mnogo više stvari nego što se može zamisliti. Drugim rečima, ovo pitanje je nerazrešivo.

 

Neobjašnjivo

 

Prema mišljenju psihoanalitičara Fransoa Rustana, telepatski fenomeni među Ijudima, ali i u toku psihoanalitičkih seansi, možda predstavljaju ostatke neverbalnih veza koje svako biće ima sa svojom majkom u prvim nedeljama života. Da bi opisao ovo prenošenje saznanja koje se ćutke odvija u kabinetu psihoanalitičara, Fransoa Rustan je izmislio pojam neposrednog transfera, za razliku od klasičnog transfera koji se odvija posredstvom jezika. Ove telepatske fenomene ne oseća samo pacijent nego i terapeut, kako pokazuje Didije Dima u svom delu "Anđeo i fantom". On priča kako mu se događalo da iznenada, u nekoj vrsti halucinantnog stanja, sagleda probleme pacijenta. Objasnio je to činjenicom da se ono što je nemoguće voljno i svesno objasniti izražava u obliku sna ili halucinacije. Nesvesno saznanje teži da se ispolji i za to koristi sva raspoloživa sredstva.

Gotovo svi psihoanalitičari imali su priliku da uoče neobične podudarnosti u govoru svojih pacijenata i sopstvenih misli, ali mnogi odbijaju pretpostavku o telepatiji. Da li je u pitanju otpor? Poznato je da je čovek mnogo osetljiviji na sve ono što se odnosi na problem kojim je zaokupljen. Drugim rečima, mi čujemo pre svega ono što se podudara sa našim sopstvenim mišljenjem.

Karl Gustav Jung

Među psihoanalitičarima koji su se bavili okultnim problemima najpoznatiji je Karl Gustav Jung. Postoje posebne psihičke sposobnosti koje nisu potpuno ograničene vremenom i prostorom. Čovek može imati snove ili vizije budućnosti. Ove činjenice mogu se negirati samo iz neznanja, izjavio je Jung 1959, dve godine pre smrti, u jednom intervjuu. Jung se rano zainteresovao za duhovna istraživanja i spiritizam, a imao je za to i jake razloge. Njegov deda po majci, po zanimanju sveštenik, redovno je održavao veze s duhom svoje prve žene. Početkom 1902. Jung je pokušao da odbrani psihijatrijsku tezu "O psihologiji i patologiji okultnih fenomena", u kojoj iznosi rezultate dvogodišnjih istraživanja sa jednim petnaestogodišnjim medijumom.

Prema njegovom objašnjenju, delirijumi šizofreničara prenose zaboravljena saznanja i mitove koji dokazuju postojanje kolektivnog nesvesnog. Za njega su bolesnici medijumi koji prenose saznanja iz najdavnije prošlosti ili budućnosti. Jednog dana, pacijent oboleo od šizofrenije doveo ga je do prozora rekavši: Pogledajte sunce, ako okrenete glavu videćete sunačni falus, odatle potiče vetar. Četiri godine kasnije Jung je otkrio neku staru egipatsku molitvu u kojoj je pisalo: Posle druge molitve, videćeš kako se sunčev disk razvija i kako se iz njega izdvaja stub od koga potiče vetar. "Odmah sam shvatio na šta se to odnosilo", rekao je Jung, "bila je to vizija mog pacijenta. Na isti način on pretpostavlja da je većina snova u toku psihoanalitičke seanse proročke prirode i da predskazuje buduće događaje: bolest, smrt, veliku promenu. Njegovo shvatanje nesvesnog kao kolektivnog nesvesnog, sazdanog na osnovu arhetipova simbola zajedničkih celom čovečanstvu, potpuno je suprotno Frojdovom "ličnom" nesvesnom. Otac psihoanalize je izvesno vreme verovao da će od Junga napraviti svog naslednika. Kasnije, videći kako je njegov duhovni sin krenuo stazama okultizma potpuno napustivši hipotezu o seksualnosti kao uzročniku neuroza, proglasio ga je izdajnikom koji je psihoanalizu pretvorio u "nož bez oštrice". Bez obzira na ovo Jung je sledio svoj put sačinjen od misterije i poezije, ne obazirući se na mišljenje svog učitelja.

 

Iskustva

 

Abraham Maslov

Početkom sedamdesetih godina, studije o promenjenim stanjima svesti navele su američkog psihologa Abrahama Maslova da transove i ekstaze ne definiše kao patološka stanja, nego kao viša psihička iskustva.

Maslovu, koji je osnovao pokret humanističke psihologije, pridružio se i doktor Stanislav Grof, češki psihijatar. Ovi radovi o iskustvima vezanim za rođenje i skorašnja naučna otkrića omogućili su im da naprave novu mapu nesvesnog, navodeći ih da osnuju pravac nazvan transpersonalna psihologija. Više od škole, ovo je pravi preokret u načinu razmišljanja. Zajednički imenitelj transpersonalnih fenomena je postavka da se svest prostire daleko izvan uobičajenih granica ega, prelazeći tako prostorno-vremenske barijere svakodnevnog života. Dok ortodoksna psihologija smatra jedinom realnošću ono što možemo istraživati pomoću pet čula u neposrednoj okolini, transpersonalna psihologija priznaje verodostojnost paranormalnih iskustava.

Stanislav Grof

Ova iskustva podeljena su u četiri kategorije: vraćanje u fetalnu fazu ili ranije živote, identifikacija sa prirodom i kosmosom i susreti sa arhetipovima ili natprirodnim entitetima. Stanislav Grof usavršio je posebnu vrstu psihoterapeutske tehnike, holotropsku terapiju, zasnovanu na kontrolisanom disanju, pomoću koje je moguće ostvariti čitav spektar transcendentalnih iskustava. Pretpostavlja se da se pomoću ove tehnike mogu dostići telepatija, vidovitost i svi fenomeni vezani za vančulnu percepciju. Pod uslovom da se prihvati postojanje transpersonalnog područja psihe, upravo ovde nestaje granica između psihologije i parapsihologije, ili bar postaje sporna. Ovo ne znači da će nova shvatanja biti odmah prihvaćena. Čak i pod uslovom da transpersonalna psihologija potvrdi svoja iskustva u oblasti paranormalnog, a holotropska terapija otkrije odnose u simbiozi čoveka i univerzuma, mehanizmi ovog odnosa još premašuju našu sposobnost razumevanja.

 

 

 

 

 

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2012 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 30-01-2013 01:43