Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Ogledalo

  Ars Magica

  Adepti

  Hinduizam

  Budizam

  Judaizam

  Hrišćanstvo

  Islam

  Ostale religije

  Misterije

  Tajna društva

  Istorija

  Filosofija

  Astrologija

  Radiestezija

Tekst 4

 

  Nauka

  Ekosfera

  Ars Medica

  Psihologija

  Umetnost

  Zanimljivosti

  Putopisi

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

 Alexanthorn

 Kontakt

 

 

 

Thornal

Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije

 

 

Radiestezija

 

4

 

Radiestezijska zaštita

Niti se čovek može sasvim izolovati, niti je svako zračenje štetno. Ali, ako želimo zaštitu, evo šta sve moramo učiniti...

Autor: Nikola Jeremić

Izvor: Treće Oko, 1990.

27.07.2012

 

Mnoge kuće su podignute na takozvanim nezdravim mestima, pa ukućani obolevaju od raznih bolesti, najčešće od raka. Saznanje da je čovek u svojoj kući, a i na mnogim drugim mestima izvan nje, izložen opasnosti koja počinje lakšim tegobama (nesanicom i zamorom), zatim težim oboljenjima (reum-tizmom, artritisom, arteriosklerozom), a na kraju pojavom tumora i rakom, dovoljno je da u nama izazove strah. A sve se to pripisuje štetnom uticaju zemljinih žračenja u takozvanim geopatogenim zonama. Ako dodamo i činjenicu da svi materijali zrače i da svaki predmet koji uzmemo u ruke može da nas zaspe nekakvim zračenjem, onda je gotovo izvesno da smo sasvim bespomoćni, jer - šta nas može zaštititi od svega što nas okružuje? A da bi sve bilo još gore, odozgo nas zasipaju i kosmički zraci.

 

Prirodni zaštitnici

 

Takvo razmišljanje o ovom problemu je, razume se, sasvim pogrešno, a veliki strah je neopravdan iz prostog razloga što je i čovek deo prirode. A priroda koja nas bombarduje zračenjima ume i da nas zaštiti od njih. Da nije tako bilo bi pogibeljno, jer bi svi Ijudi umirali od raka. Sa druge strane, i same geopatogene zone ne nalaze se na svakom mestu, nisu ni tako brojne, a radiestezisti ih, prosto rečeno, bez po muke otkrivaju. Međutim, razna sredstva koja oni predlažu za zaštitu od zemljinog zračenja, kao što su olovo, kvarcni pesak, aluminijum i drugi materijali prava su nula prema zaštitnim branama same prirode (da ovde ne ubrajamo i razne radiestezijske besmislice kao što su platna od specijalnih vlakana, slama, plavo obojena hartija, razne biljke i njihovo lišće, pa čak i insekti - uginuli mravi itd). Čoveku zaplašenom od zračenja može da se proda sve i svašta

Postavlja se sada pitanje: kakvim nas to branama sama priroda štiti od negativnog zračenja zemlje? Ma koliko to izgledalo neobično, istina je da nas priroda od zračenja štiti ZRAČENJEM. Teoretski to izgleda ovako: svaki predmet (sloj, deo, komad neke materije), ako je zaokružen i izdvojen od drugih materijala, što znači da predstavlja celinu, ima svoju energiju koja se na visak odražava na četiri načina: kružnim kretanjem u pravcu kazaljke na časovniku (A), kružnim kretanjem u obrnutom smeru (B), pravolinijskim kretanjem (C), i mirovanjem viska (X). Tačke koje smo obeležili sa A i B jesu polovi tretiranog predmeta, tačka C je energija koja teče između polova, a tačka X je drugo lice tačke C, jer uvek pokazuje da je ispod nje energija koja teče između polova. Za rešenje problema o kojem raspravljamo ova poslednja tačka je od najveće važnosti. Ona je taj štit od zemljinog zračenja. Iznad nje radiestezijski visak miruje, što znači da je zemljino zračenje moglo dopreti samo do nje i, narodski rečeno, ni makac dalje.

Svi zraci koji prodiru iz zemIje nisu štetni. Neki su i korisni jer blagotvorno deluju na čovečji ogranizam. Čovek se, zato, ne sme sasvim izolovati, a to je i nemoguće. (U jednoj bajci, princezu koju su zatvorili u stakleni dvorac
da bi je zaštitili od raznih opasnosti koje vrebaju na zemlji. Ujela je mala otrovna zmija koja je izišla iz činije sa voćem na trpezi).

 

Priroda se postarala

 

Za štetno zračenje uglavnom se okrivljuje voda, mada postoje i drugi elektromagnetni procesi u zemlji kao izrazito patogeni činioci. Na mestima gde se podzemni tokovi ukrštaju, gde ima vodopada i vrtloga, zračenje vode je, prema mišljenju mnogih radiestezista, a u poslednje vreme i nekih naučnika, veoma jako i veoma štetno. Izgleda smešno, ali ako kopiramo prirodu, zračenje vode se može zaustaviti i samom vodom. To se može postići kada se ona stavi između dva celovita sloja, od kojih jedan ima polaritet A, a drugi B. Na gornjem sloju pojaviće se već pomenuti štit - tačka H. Međutim, to nije dovoljno da bi se i čovek zaštitio od njenog negativnog uticaja, zato što i čovečji organizam zrači i što to zračenje, koje je veoma jako, kao po pravilu dopire do drugog sloja, u ovom slučaju - opet do vode. Stvoren je, dakle, protok međusobnog uticaja i to Ijudski organizam mora da oseti. Potrebno je zato za srednji sloj upotrebiti neki drugi materijal čije zračenje ne šteti Ijudskom organizmu. Nevolja je, međutim, što još ne znamo pouzdano koji bi to materijal trebalo da bude. Zato ćemo za ovaj primer pretpostaviti drvo, makar samo kao ilustraciju. Ako na drvenu podlogu - ploču polariteta A (stavimo drugu drvenu ploču bilo kojeg polariteta, pa obe ploče poklopimo trećom čiji je polaritet B, dobijamo dva pola i tačku C, odnosno energiju koja teče između polova i na visak se odražava pravolinijskim kretanjem. Gornja ploča je ujedno i tačka X na koju ne reaguje visak, a to znači da smo sa tri drvene ploče zaustavili zračenje. To bi bila dobra zaštita da nije i druge nevolje koja u ovom slučaju nastaje zbog našeg još nedovoljnog poznavanja stvari. Naime, srednji sloj ima energiju tačke C, a istu energiju ima i voda, pa smo u nedoumici kakav uticaj da pripišemo zračenju drveta, jer nam to visak ne može pokazati. A već smo rekli da zračenje čovečjeg organizma dopire do drugog sloja i da mora doći do međusobnog protoka energije koju u ovom slučaju emituje drvo. Potrebno je zato (a da bismo izbegli sve nedoumice) da se uporedo sa izolovanjem zemljinog zračenja izoluje i zračenje Ijudskog organizma. Da bismo to postigli, moramo odozgo postaviti još jednu (četvrtu) drvenu ploču koja, takođe, ima polaritet B. Na ovaj način dobićemo dve tačke X, jednu na trećoj i jednu na četvrtoj ploči. Zračenje našeg tela zadržaće se sada na ploči koja nije energetski aktivna.

Sa četiri drvene ploče dobijamo, dakle, sasvim dobru zaštitu od zemljinog zračenja. Sasvim dobru, ali ne i idealnu, jer se prilikom postavljanja (a to treba da rade radiestezisti), objekt koji se štiti mora postaviti na sredinu ploče. To je zato što tačka X ne pokriva celu ploču, već samo njen širi deo oko središta. Na dva uža dela pored ivica (ako je kvadrat ili pravougaonik) i dalje dejstvuju tačka C i polovi A i B. No, i pored toga, ovakva zaštita je sigurnija od svake druge.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2012 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 30-01-2013 01:27