Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Ogledalo

  Ars Magica

  Adepti

  Hinduizam

  Budizam

  Judaizam

  Hrišćanstvo

  Islam

  Ostale religije

  Misterije

  Tajna društva

  Istorija

  Filosofija

  Astrologija

  Radiestezija

  Nauka

  Ekosfera

  Ars Medica

  Psihologija

  Umetnost

  Zanimljivosti

Tekst 1

 

  Putopisi

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

 Alexanthorn

 Kontakt

 

 

 

Thornal

Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije

 

 

Zanimljivosti

 

1

 

Vučici promenio ćud

Izvor: NOVOSTI

Autor: M. RISTOVIĆ

02.06.2010

 

Upornost, pažnja i ljubav učinili su svoje. Slaviša Stojanović, penzionisani poručnik saobraćajne policije iz Malče kraj Niša, uspeo je da demantuje onu narodnu da vuk dlaku menja, ali ćud nikada! U svom dvorištu već četiri godine odgaja pravu pravcatu pripitomljenu - vučicu.

Nadenuo joj je ime ime Bela, po mestu podno Stare planine gde je svojevremeno pronašao. Slatka Bela tako sada živi u društvu mačaka, kokošaka i lovačkih pasa, a hrani se samo onim što joj vlasnici pripreme. Doduše, to je predstavljalo jedini problem u gajenju ove zveri jer je minulih godina, dok je rasla, Bela bila stalno gladna.

Vuk je, naime, u stanju da dnevno pojede ogromne količine hrane, jer uopšte ne žvaće, već je samo guta. Međutim, sada vučica Stojanovića jede “normalno”, kao svaki pas. Slaviša je inače strastveni lovac, pa sa prijateljima vrlo često ide u lov u okolinu Pirota, jer tamo ima šuma bogata raznovrsnim životinjskim svetom.

- Pronašao sam mladunče vučice i poneo je sa sobom - priča Stojanović. - Hranili smo je mlekom na cuclu dok nije poodrasla, a sirovo meso joj nismo davali kako se ne bi probudila njena krvožedna priroda.

Belin dom preko dana u dvorištu Stojanovića je ograđeni boks, a tokom noći je vlasnik pusti jer je vučica postala pravi pas čuvar. Nikada se ne udaljava iz dvorišta, a voli da ide za Stojanovićem.

- Kada lovim ribu, čitav dan sedi pored mene - veli Slaviša. - Vrlo rado se čak vozi kolima. Potpuno je bezopasna i za druge životinje i za ljude. Moji lovački kerovi su imali običaj da udave kokoške, Bela to nikada nije uradila.

Iako bi neko pomislio da zbog čuvanja divlje zveri dvorište Stojanovića mnogi zaobilaze, komšije svraćaju bez imalo straha. Bela je postala ljubimica cele Malče, a toliko je mirna da se i komšijska deca igraju sa njom. Vučica na pojavu vlasnika reaguje kao pas, mahanjem repom, a umiljava se čak i neznancima.

Stojanović joj sa punim poverenjem stavlja ruku u čeljusti, sposobne da slome kosti, ali Bela mu uzvraća samo lizanjem.
- Ne verujem da će se u njoj ikada probuditi vučja priroda - veli Stojanović.

Vučice se ne plaše ni ostale životinje. Mimo svih pravila prirode, čak ni stado ovaca ne reaguje na pojavu vuka, a Stojanovićev mačor mu, takođe, mirno prilazi. Vučica prihvata i povodac koji joj vlasnik stavlja oko vrata.

 

POTOMAK

 

Bela je uparena sa crnim vukom sa Zlatibora, takozvanim “konjarem”, koji napada isključivo konje. Dobili su potomak, vuka koji je mnogo agresivniji od mame. Stojanović pokušava da polako pripitomi i tog vuka, koji vreme provodi u boksu sa Belom.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2010 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 30-01-2013 01:23