Naslovna

Savetovalište

Škola astrologije

Knjige

Članci i studije

Kontakt

Portal

 

 

Članci i studije

 

ARHIVA TEKSTOVA

S 01

 

Dve sestre u večitoj zavadi

Autor: Zoran Nikolić
Izvor: TREĆE OKO

21.10.2010

 

Jednom davno rođene su dve sestre koje su se još kao mlade posvađale, a do dana današnjeg nisu uspele da se pomire. Mlađa sestra, astronomija, ovoj starijoj nikako ne priznaje da su poreklom od istih roditelja jer starija astrologija izgleda nije upisana u zvanične, naučne knjige rođenih...

I tako nastaje zbrka koja traje već stotinama, pa i hiljadama godina, a mi se ne nadamo da ćemo ovim tekstom doprineti njenom razrešenju. Jedino nam preostaje da upitamo astronome otkud toliko otresit stav prema astrologiji...

 

DELUJE, ALI KAKO?

 

Mesto na kome smo potražili odgovor jeste Opservatorija Astronomskog društva “Ruđer Bošković” na Kalemegdanu u Beogradu. Dočekuje nas iskusni astrofizičar Goran Pavičić koji je očigledno naviknut na ovakva pitanja.

- Astronomi nemaju generalni stav prema astrologiji – objašnjava Pavičić. - Kad se pokrene to pitanje, uvek smo distancirani ili se prosto ne mešamo u takve razgovore. Astronomi najčešće misle kako astrologija nema teorijski osnov na osnovu kojeg funkcioniše.

Kako objašnjava Pavičić, u nauci sve funkcioniše prema fizičkim parametrima. Uzroci nekih pojava su merljivi, dakle, osećaju se na određeni način. U astrologiji, kaže on, “sve nekako deluje, ali niko ne ume da kaže zašto i kako se to dešava”.

- Jupiter deluje na mene zato “što je u nekoj kući” - objašnjava Pavičić. - Dobro, ako je u kući, pa kako onda deluje na nekog, šta on tamo radi? Na osnovu koje sile se to događa?

Naš sagovornik objašnjava da su osnovne odlike prirodnih nauka da nešto mere, ili da izvode eksperimente, a na osnovu dobijenih rezultata prave modele i teorije. Na osnovu toga objašnjavaju pojave i predviđaju ih.

- U astrologiji je drugo – nastavlja Pavičić. - Takav sled ne postoji. Oni posmatraju položaje planeta i zvezda, ali dejstvo koje ove imaju na određenog čoveka ili subjekat, način na koji to deluje – ne objašnjavaju. Kako bi rekao fizičar: ne objašnjavaju silu koja to radi. Kod njih to ne postoji. Oni zdravo za gotovo uzimaju da nešto deluje na čoveka.

Pavičić primer o svojim razmišljanjima nalazi na svakom kiosku za štampu. Kako kaže, u svakom časopisu koji kupite na trafikama postoji rubrika “horoskop”, ali će u svakome od njih prognoze i najave astrologa biti drugačije.

- Ako o nekoj naučnoj, konkretno astronomskoj temi pitate različite stručnjake iz bilo kog kraja sveta, u različitim časopisima dobićete uglavnom iste, naučne odgovore – dodaje Pavičić. - Naučnik mora da govori na osnovu nepobitnih postulata. A astrolozi imaju svoje, različite škole, pristupe i načine na koje rade to što rade.

 

ISTI KOREN

 

U prošlosti su ljudi drugačije doživljavali nebo i pogled na njega. Od prvog, banalnog razloga – videli su mnogo više zvezda jer noću nije bilo svetlosti koja, pogotovo u velikim gradovima, potpuno sprečava pogled na zvezdano nebo. Kako kaže naš sagovornik, nebo im je bilo i neka vrsta podsetnika jer su za zvezdane simbole vezivali značajne legende i priče.

Kako naučnici objašnjavaju, početak astrologije vezuje se još za stari Vavilon i prve tablice koje ukazuju da su ondašnji ljudi već imali svoje mišljenje o uticaju zvezda na njihov život, dok o astronomiju kažu da je jedna od najstarijih nauka koja večito izaziva interesovanje ljudi, ali nema utvrđeno ni geografsko ni vremensko poreklo. U nebo su sa istom strašću gledali Maje i Aboridžini, Egipćani i Grci...

- Sve zvezde se kreću, ali su dovoljno udaljene da se te kretnje ne vide ni tokom običnog ljudskog veka od osamdeset ili sto godina – objašnjava Pavičić. - Pa ipak, astronomi ne tretiraju sazvežđa kao delove istog fizičkog objekta. Zvezde koje čine jedno sazvežđe jesu povezane kao proizvod ljudskog doživljaja, ali su međusobno potpuno nezavisne. Na različitoj su udaljenosti od nas, različita im je starost, temperatura, fizičke osobine... One same međusobno nemaju nikakvog uticaja. Evo primera: zvezde unutar Velikih kola (stručno rečeno, to je “asterizam” u sazvežđu Velikog medveda) međusobno nemaju baš nikakvog međusobnog uticaja. Sa drugim sazvežđima je isto.

Prema rečima našeg stručnog konsultanta, astrologu su sazvežđa slikovni prikazi i konture. U astronomiji su to bukvalno površine na nebu, a astronomi i ogroman, crni prostor između zvezda smatraju sazvežđem.

- Evo još jednog primera koji govori u prilog izraženoj nepodudarnosti postulata astronomije i astrologije – nastavlja Pavičić. - Kad se posmatra putanja kojom se Sunce prividno kreće tokom godine – ekliptika, odnosno Zodijak, po astrolozima na toj putanji Sunce prolazi kroz 12 sazvežđa, a astronomi će vam reći kako to nije tačan broj. Ima ih za jedno više... To je, kako kaže Pavičić, trinaesto sazvežđe koje nosi ime Zmijonoša (ili Eskulap). Kroz njega prolazi naša zvezda, doduše kratko, ali to je definitivno trinaesti zodijački znak. Kako objašnjava Pavičić, nekome ko je pravio astrološke karte bilo je lakše da se zadrži na 12 znakova umesto na 13, jer godina ima 12 meseci i sve je bilo lakše...

 

PREDVIĐANJE

 

Astronomi jednostavno objašnjavaju strast ljudi prema astrologiji. Oni tvrde da u psihologiji samog čoveka postoji nešto što astrolozima “ide na ruku”. Predviđanja koja se obistine svi pamte kao idealna, a ona koja se ne ostvare munjevito zaboravljamo.

 

ASTRONOMI I NEBO

 

Astronomija i danas kontroliše i istražuje sazvežđa, ali više poštujući tradiciju. Mnogo je važnija činjenica da su podelili nebo na 88 segmenata i u okviru svojih istraživanja analiziraju svako od njih. Dakle, imaju premereno i označeno celo nebo.

 

 

 

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Copyright © 2010 by Alexandar Thorn

Sva prava rezervisana

 


Poslednje izmene: 01/24/13 02:54:03 +0100