Naslovna

Savetovalište

Škola astrologije

Knjige

Članci i studije

Kontakt

Portal

 

 

SUMMA ASTROLOGIAE

TEMATSKA ENCIKLOPEDIJA ASTROLOGIJE

 

PRVA KNJIGA

Uvod u Astrologiju

 

Sve nam je rečeno, ali nam ništa nije objašnjeno

(Knjiga Mrtvih)

 

 

Smisao i potreba Astrologije

Separat iz knjige

 

Kao mag i astrolog, osetio sam potrebu da izvršim sistematizaciju i sumiranje znanja astrologije, dajući svemu tome jedan lični ton na osnovu sopstvenog znanja i iskustva. Želeo sam da na taj način, pre svega, olakšam praktični rad mojim studentima kako bi se lakše snalazili u obilju astrološke literature i priručnika. Hteo sam da sve bude na jednom mestu i iz te potrebe je nasatala SUMA ASTROLOGIJE. U početku nisam imao nameru da pripremam knjige za publikovanje, ali sam na nagovor prijatelja redigovao tekstove, proširio ih i u izvesnoj formi pojednostavio, kako bi bili pristupačni širem auditorijumu. Tako je u periodu od 1992. do 1998. godine nastala proširena Summa astrologiae u dvanaest knjiga. Trinaesti tom Okultna astrologija nastala je 2002. godine za potrebe praktičnog magijskog rada.

U ovoj formi, knjige mogu biti praktični priručnik svakom ozbijnom astrologu, udžbenik svakom ko želi da postane astrolog, zaniljivo štivo svakom ko želi da upozna tajne astrologije bez obzira da li će se njom baviti ili ne, i na kraju, mogu omogućiti svakom čoveku da na kvalitetan način protumači svoj ili bilo koji drugi horoskop i da, shodno tome, bolje upozna sebe i svet koji ga okružuje.

Biti astrolog nije jednostavno. To podrazumeva jedan širi spektar znanja iz mnogih nauka kao što su, pre svega, astronomija, matematika, psihologija, sociologija, filosofija i medicina, ali i fizika, astrofizika, biologija i hemija s jedne i istorija, antropologija, etnologija i umetnost s druge strane, i na kraju, mitologija, teologija, okultne i ezoterijske nauke. Što je znanje astrologa veće, to je i njegov kvalitet, kao astrologa, veći. Osim toga, posebno treba naglasiti da je i iskustvo od velike važnosti za bavljenje astrologijom. Međutim, presudni značaj ima intuicija astrologa koja se mora razvijati jer ona pruža osećaj za one najtananije niti koje vezuju čoveka i kosmos. Zbog toga je i moto svih knjiga preuzet iz drevne Knjige Mrtvih: Sve nam je rečeno, ali nam ništa nije objašnjeno. To znači da i sva znanja sveta ostaju bez vrednosti ukoliko se ne mogu osetiti, doživeti i primeniti. Taj je osećaj objašnjenje znanja, a on je u nama samima.

Uvod u Astrologiju je prva knjiga tematske enciklopedije Astrologije koja predstavlja teorijski i praktični uvod u astrologiju sa metodologijom izrade horoskopa. Ona ima za cilj da čitaoca upozna sa astrologijom kao naukom, njenim značajem i potrebom, vrstama, pravcima i disciplinama. Takođe, sadrži osnovna znanja koja su preduslov za razumevanje astrologije i pravilan rad sa metodologijom izrade horoskopa i svim potrebnim elementima, pravilima i uputstvima.

 

Smisao i potreba Astrologije

 

Astrologija - reč odasvud. Malo je ljudi kojima nije poznata ali je malo i onih ljudi kojima je zaista znana. Terminološki, reč astrologija potiče od grčkih reči aster što znači zvezda i Iogos; što znači nauka. Prema tome, najkraće rečeno, astrologija je nauka o zvezdama. Bila je to u staro doba i ostala je to i do danas. Za razliku od astronoma, astrolozi pod pojmom zvezda podrazumevaju mnogo šire terminološko značenje. Astrologija nije samo puko posmatranje zvezda već predstavlja i njihovo tumačenje. Među svim stvarima koje jesu da jesu, nema nijedne o kojoj astrologija ne može dati svoj sud. Raznolikost oblasti kojima se astrologija bavi, kao i njena sveobuhvatnost, predstavljaju nesagledivu širinu. Ta sveobuhvatnost i ta širina su ono što astrologiju čini prvom naukom i prvom filosofijom, za razliku od astronomije (aster - zvezda, nomos - zakon) koja se bavi posmatranjem i utvrđivanjem zakonitosti među zvezdama, odnosno nebeskim telima. Astronomija je nastala iz astrologije jer su u davna vremena njih dve bile jedna ista nauka. Danas je astronomija nauka o distancama, magnitudama, masama, kretanju, brzini, mestu itd, utemeljena na rezultatima istraživanja postignutih pomoću teleskopa i drugih instrumenata. Prema tome, astronomiju možemo nazvati objektivnom naukom a astrologiju subjektivnom naukom, tj. naukom koja se bavi istraživanjem delovanja nebeskih tela na živu i neživu prirodu kao i reakcijom žive i nežive prirode na takve uticaje. Izrada horoskopa nije ništa drugo do astronomski proces dok je tumačenje rasporeda nebeskih tela astrološki proces.

Ako postavimo pitanje, da li postoji opšta definicija astrologije, bez sumnje možemo reći da ne postoji. Astrologiju je lakše shvatiti polazeći od različitih principa i imajući u vidu različite ciljeve. Ne bi ni moglo drugačije sa veštinom koja se zasniva na metodi postavljanja analognih hipoteza a koja je stara više milenijuma i kojom su se bavili ljudi iz različitih civilizacija i veoma različitih mišljenja. Kada Herodot u svojoj Istoriji (II, 82) kaže, posmatrajući dan rođenja neke osobe, predskazujemo joj sudbinu koja je čeka, podrazumeva determinističku koncepciju astrologije koja je odbačena još na početku nove ere jer je, kao što kaže često navođena mudra izreka, Astra inclimant non necessitant, Zvezde samo usmeravaju, ne obavezuju. Moderna astrologija je u mnogo čemu naslednica Morina de Vilefrankea koji je u XVII veku u predgovoru svoje knjige Astrologia Gallica napisao: Nebeski uticaji su univerzalni uzroci. Njihovo delovanje na pojedinca zavisiće u prvom redu od odnosa između zvezda i astroloških Kuća u trenutku njegovog rođenja, a ti odnosi su zasnovani na telesnoj poziciji zvezda ili na njihovim aspektima, na njihovoj dominaciji u određenoj astrološkoj Kući ili pak na njihovom odnosu sa vladaocem te kuće. Ovo određenje ne implicira neminovne zvezdane poruke što, nekoliko godina kasnije, omogućava jednom od Morinovih učenika da napiše da su zvezde znaci, a ne uzroci postojanja različitih temperamenata. Ovo tvrđenje koje je javnosti nepoznato a koje protivnici astrologije manje ili više namerno ne žele da saznaju, neobično je važno. Savremeni astrolozi se manje bave predskazivanjem budućnosti a više otkrivanjem psihičkog entiteta, višestrukih lica jedne osobe. To je smisao upozorenja Andrea Barbaulta neupućenom čitaocu koje iznosi u delu Petit Manuel d'astrologie (Pariz, 1972): Neka uđe u nju ostavljajući svoj vračarski mentalitet. Bez prorokovanja! U svom pravom značenju, astrologija je psihološko znanje koje pribavlja informacije o dubokoj psihičkoj prirodi čoveka.

Oduvek je u čoveku, uprkos razvoju nauke i tehnike, postojao strah od nepoznatog, neobjašnjivog i mističnog. Noću, usred crnog i tamnog neba, izvesne pojave su kod čoveka uvek izazivale njegovu radoznalost. Dejstvo Sunca, kao i njegovo rađanje na Istoku, kretanje preko svoda i zalazak na Zapadu, intrigirajuće je delovalo na ljude od pradavnih vremena. Za stare narode, Sunce i Mesec kao i zvezde na nebu predstavljali su vidljivi uzrok nadprirodne moći. Tako je, posebno, Sunce poprimilo odlike vrhovnog božanstva ali i nemilosrdnog vladara. Čovek nije mogao ostati ravnodušan prema kosmičkim fenomenima pa je stoga i smatrao da je njegova sudbina negde gore zapisana. Zvezde na nebu, koje i oslikavaju živa bića, predmete i karaktere, omogućile su ljudima da još više poveruju u simbiozu Čovek -Zemlja - Kosmos. Oduvek su ljudi želeli da znaju šta ih čeka u budućnosti pa se stoga i važnost pridavala budućnosti koja je prikazana na zvezdanom nebu. Demistifikacija zvezda je samo jedan korak. Zbog toga su neke zvezde proglašavane dobrim a neke zlim i upravo u takvim osećanjima čoveka se može tražiti poreklo i začetak astrologije. Za astrologiju možemo reći da je stara koliko i sam čovek. Razlog tome je nemogućnost da se ustanovi početak astrologije jer se ona u svim poznatim civilizacijama i starim kulturama pojavljuje kao već razrađena nauka o odnosu čoveka i Vasione. Postoje mnogi dokazi da je astrologija nekoliko hiljada godina pre nove ere uživala veliki ugled kod svih naroda visokih kultura a verovatno njen početak seže i u praistorijska vremena.

Prvi natpisi iz oblasti astrologije potiču iz Mesopotamije. Stari HaIdejci su u isto vreme bili i astrolozi i matematičari i može se reći da su udarili temelje savremenoj astronomiji. Postojanje egipatskih astrologa nije samo potvrđeno u Bibliji već je to istorijska i arheološka činjenica. Kod starih Grka astrologija je bila veoma istaknuta nauka što potvrđuju mnogi filosofi među kojima su Pitagora, Platon, Ptolomej i drugi. Celokupan religiozni i politički život stare Grčke odvijao se pod uticajem astrologije. Rimljani koji su bili pod velikim uticajem grčke kulture i nauke prihvatili su i njihov odnos prema astrologiji. Tokom ovog Perioda od 200. godine pre nove ere pa do 200. godine nove ere nastalo je nekoliko čuvenih knjiga iz oblasti astrologije. Poznato je da je rimski imperator Konstantin, na početku hrišćanske ere i koji je Hrišćanstvo ozvaničio kao religiju, imao svoje horoskope kao i horoskope carstva i svog novog prestonog grada, nazvanog po njemu, Konstantinopolis. Svoju astrologiju kao nauku razvijali su i narodi dalekog istoka u Indiji, Kini, Kitaju, kao i na dalekom zapadu Maje, Asteci, Inke. Arapi su veoma mnogo doprineli razvoju astrologije kao jedne u to doba najvažnije nauke. U srednjem veku, u Evropi, je proganjana od strane Hrišćanske crkve ali je i pored progona negovana i usavršavana. Skloni su joj bili mnogi crkveni velikodostojnici. Procvat dostiže u XV i XVI veku kada se čvrsto ukorenila u Evropi pa su još tada u Padovi, Bolonji, Parizu i drugim mestima postojali čuveni univerziteti na kojima je izučavana. Jedan od velikih naučnika tog doba a u isto vreme i astrolog bio je Skalindžer kao i, od njega još poznatiji, njegov učenik Nostradamus. Veliki teolog zapadne Crkve, koji je u isto vreme bio i astrolog, Toma Akvinski verovao je da zvezde veoma mnogo utiču na telo i karakter svakog bića. Za vreme vladavine pape Lava VI (1513-1521) na Papskom Univerzitetu osnovana je katedra za astrologiju. U vreme renesanse kada naučnici tog doba, filosofi i začetnici astronomije Kopernik, Kepler, Galilej, Spinoza i drugi koji su stvarali novo učenje nimalo nisu zanemarivali niti negirali astrologiju. Tokom XVI i XVII veka astrologija se do te mere razvila da su skoro svi državnici i drugi znameniti ljudi imali sopstvene astrologe.Tehničkom revolucijiom i razvojem prirodnih nauka u XVIII i XIX veku, astrologija je počela da slabi i jenjava, da bi sada, pred kraj XX veka ponovo postala aktueIna ali na pogrešan način. Današnja astrologija je više postala pomodarstvo širokih masa nego li njeno istinsko shvatanje i razumevanje.

U našem prostoru i vremenu mi smo spremni i motivisani da vidimo i opažamo samo dostignuća nauke od kojih imamo opipljivu korist. Međutim, da li smo se ikad zapitali, čime smo sve to platili i šta nam je time oduzeto. Ne zbog toga što je nauka dostigla neslućeni razmah već zbog toga što ta nauka nije znala ili nije htela iskoristiti i obogatiti se iskustvima prošlih civilizacija na području ljudske svesti, civilizacija koje čoveka nisu uzimale samo kao materijalno biće već kao svesno i duhovno. Ne samo nauka, i neke religije su učestvovale u tom pljačkanju čovekove ličnosti, njegove biti i upravo tu u odnosu prema astrologiji ateizam nauke i ortodiksna Crkva su našli svoju najnesporniju dodirnu tačku, u svojim antagonizmima. Ateizam moderne nauke je istrgao čoveka iz konteksta uzajamnosti Zemlje i Vasione i postavio ga sada i ovde. Time je na neki način ignorisana njegova svest i njegova suština jer sada i ovde živi i životinja sa svojim instiktima. Koliko je time usrećeno čovečanstvo dovoljno jasno i nedvosmisleno govore pojave u našem vremenu: otuđenost, nepoštovanje ne samo vlastitog već i svakog drugog života, nepoštovanje smrti iz čega proizilazi usamljenost i osećaj istrošenosti koja često dolazi do izražaja u najnižim instiktima. Ortodoksna Crkva se oseća ugroženom od astrologije koja je u zvezdano nebo sapela ljudsku svest i stavila čoveku do znanja da je deo svega toga i da je to SVE samo sveopšta energija Vasione koja je neutralna, ni dobra ni zla, već takva kakvu je aktivira svaki pojedinac u okviru koji mu je dat u trenutku njegovog rođenja i koji je uspeo da proširi tokom svog života. To su energije koje se neprestalno prepliću, pretapaju i transformišu u skladu sa vremenom i prostorom na našoj planeti dolazeći iz nedeljivog života u koji se ponovo vraćaju u svom večnom kretanju. Sve dok je ljudski rod tako shvatao Vasionu i svoj prostor u njoj nije znao ni za otuđenost, ni za strahove, ni za razdor na relaciji Čovek - Čovek. To je neosporna činjenica, bez obzira na sva traganja kroz arheologiju i druge nauke o bitisanju čoveka i nesreći ljudskog roda na tlu Inka, faraonskom ili nekom drugom tlu.

Činjenicom da je čovek izbačen iz konteksta odnosa Zemlja-Kosmos, nauka o kretanju nebeskih tela, čak i u novije vreme, u istraživanju nezamislivo dalekih kosmičkih dimenzija, postala je sama sebi svrha. Više nema nikakvog učešća u životu običnog čoveka, u njegovim svakidašnjim postupcima i preokupacijama. Astrologija je stavila čoveka u okvir gde mu je i mesto, i dopustila mu to svoje mesto i učešće u tajni kosmičkog stvaranja, uzdigla ga u sastavni deo Kosmosa što on bez sumnje i jeste kao stanovnik Zemlje koja je deo njega. Astronomija može biti lep, čudesan i skup hobi, ali je običnom čoveku iz naroda nedostupna i bez ikakve koristi u njegovom praktičnom životu. Uprkos svemu, kosmički zakoni koji jesu i zakoni astrologije postoje i deluju iako ih mi poričemo, a to je isto kao i kada bismo poricali zakon gravitacije i tvrdili da on nema veze sa našom planetom i njenim prostorom u Galaksiji. U civilizacijama gde je astrologija bila primarna nauka, a to je slučaj sa svim starim civilizacijama, čovek je znao smisao svoje egzistencije, smisao svoje radosti i svoje tuge na putu kroz vreme i prostor naše planete. Bio je deo prirode, orijentisao se prema njenim zakonima sa kojima je usklađivao svoje društvene norme i što je najvažnije - živeo je srećno. Možda nama, uz našu razmaženost i raspuštenost, retrospektivan pogled u njihovo vreme i način života ne otkriva tu činjenicu jer mi ne možemo zamisliti život bez dostignuća našeg vremena i možda nam se čini suluda pomisao o sreći tih "divljaka". Mi zamišljamo sreću kao veliku, takvu želimo, očekujemo, takvu hoćemo imati i postići pa je upravo zbog toga tako mala kada je nađemo i postignemo, uprkos svim dobrima što nam ih pruža naša civilizacija. Ono što nas danas zadovoljava, sutra je već prevaziđeno i tako provodimo život u večnom nemiru i trci za nečim novim. Nemamo ništa što bi nas smirivalo, što bi nas upozoravalo na našu ljudsku vrednost, što bi davalo našem životu ravnotežu i bilo putokaz ka nama samima. To jeste jedino astrologija, bila i ostala kroz sva vremena.

Kod proučavanja starih kultura učinjen je nezamisliv propust time što se ignorisala primarna nauka tih kultura - astrologija. Iz straha pred zvaničnim establišmentom ni jednom ozbiljnom istraživaču ne pada na pamet da se uklopi u njihovo poimanje sveta i da kroz svetio astrologije proučava te kulture. Njihove zagonetke se rešavaju mimo astrologije i time je u mnogo slučajeva poništena ili na pograšan način tumačena kompozicija njihovog stvaralaštva. Kada istraživači naiđu na gotovo identične artefakte u zemljama koje razdvajaju velike razdaljine kopna i mora, to objašnjavaju trgovačkim putevima, brodolomima i kojekakvim pričama i ako je mnogo puta očigledno da je tako nešto nemoguće. Mudraci starih kultura su znali da se precesija ravnodnevice kreće nešto više od dve hiljade godina kroz jedan Znak Zodijaka. Ti periodi su označavali i davali opšte karakteristike tog Znaka i planete koja vlada u njemu i svim kulturama na Zemlji. Proučavanjem astrologije najbolje se može steći uvid u istoriju i razvoj kultura kao i njihovo stvaralaštvo. Astrologija je jedina nauka u kojoj je nataloženo kontinuirano znanje ljudskog roda od njegovih, nepoznato u koje vreme nastalih, razumskih početaka pa sve do naših dana. Na taj način astrologija kao nijedna druga nauka osvetljava razvoj ljudskog roda i uvek iznova potvrđuje da je veran pratilac čovečanstva u svim njegovim rađanjima, uništenjima, ponovnim uskrsnućima i usponima. Astrologija nas uči da u Vaseljeni postoje sklad i simetrija i da je svako samo deo celine. Prema tome, trebalo bi da astrologiju shvatimo kao filosofiju koja nam pomaže da objasnimo život, a ne kao umeće predviđanja budućnosti. Nije cilj astrologije da planete optuži za ono što nam se događa ili ne događa već naprotiv, da naučimo nešto sami o sebi na osnovu planetarnih indikacija. Onog trenutka kada budemo mogli sami sebe jasno da sagledamo moći ćemo sami u sebi da otkrijemo nove kvalitete pa će samim tim i naš život postati ispunjeniji, svrsishodniji i plodonosniji. Sta god da se dogodi ljudskom rodu, biće to uslovljeno usaglašenošću ili razilaženjem kosmičkih i zemaljskih energija, bili mi toga svesni ili ne. Paralelizam koji postoji između kretanja planeta i kretanja događaja u našem životu svojevrsna je misterija koju razotkriva jedino astrologija. Ljudi koji danas govore o astrologiji, kao što su horoskopi u medijima, ne poznaju astrologiju i čine je šarlatanskom veštinom. Velika je greška gledati na astrologiju kao na veliki izlaz. Ako se traži spasenje onda se treba obratiti religijama jer u njima leži spasenje a ne astrologiji koja nas samo upozorava: danas nije vaš dan da uradite ovo ili ono, pričekajte malo dok se ne pojavi period koji će biti izuzetno povoljan, ne zalećite se. To je najvažnije u astrologiji jer ona samo usmerava i pruža diskreciju.

Pogled astrologije je vrlo strog, ozbiljan, realan i nema samilosti niti simpatija jer stvari gleda onakvim kakve jesu. Najveća bolest današnjice je osećanje teskobe pred životom. Suočiti se sa životom, to danas mnogi izbegavaju. Zbog toga je tu astrologija. Kako da pobegnemo kad izlaza nema? Čak ni ljubav više nije ono što mislimo da jeste. Agonija je možda srašna ali čak ni o smrti niko ništa ne zna. To je možda avantura. Ako je život lep, zašto ne bi bila i smrt, ali niko je ne želi. Kako ljudi završavaju svoj život danas? Grozno, prvo lekari, zatim bolnica, potom pogrebnik i na kraju, posle svega, ne ostaje ništa, a to je strašno.

Postoji samo jedna misterija u astrologiji koja se svodi na jednu reč, a to je sloboda. Uz poznavanje astrologije imamo slobodu i kada počnemo da prihvatamo ljude, stvari i događaje oko sebe onakvim kakvi jesu postajemo slobodni.

Prva konstatacija da je malo ljudi kojima astrologija nije poznata i da je malo i onih ljudi kojima je zaista znana, osnovni je njen problem a to je njena usamljenost. Učenje astrologije su shvatali samo malobrojni a oni koji su uspeli da otkriju njenu neprocenjivu vrednost koristili su svoja znanja za sopstveni napredak.

Nakon svog duhovnog pada, svaki se čovek poistovećuje sa određenim planetarnim uticajima a poistovećivanje postaje tako izrazito da utiče samo na tog čoveka. On teško shvata kako i drugi pored njega mogu da budu pod istim uticajem pa čak ako i to shvati, on nastavlja da se izdvaja od drugih smatrajući da nijedan drugi horoskop nije sličan njegovom. Onaj koji ne poznaje astrologiju obično smatra da je ograničen i vezan zahvaljujući Kućama u horoskopu pod kojima je rođen. Njegovo okruženje i okolnosti onemogućavaju ga na svakom koraku a nije u stanju da raskine sudbinske okove pošto nije ni dovoljno mudar ni dovoljno snažan pa zbog toga dospeva pod planetarne uticaje. Čovek koji je, da tako kažemo, na neki način napredovao još uvek je ograničen usled uticaja znaka Zodijaka kao i zbog tele-snih veština kojima ovi upravljaju. Njegova osećanja i instikti ga vezuju za ono što voli ili ne voli, za ono što mu čula kažu da je privlačno ili odvratno. On nije u stanju da nadvlada svoja čula jer sudi jedino prema nagoveštajima koje dobija od njih i dozvoljava im da upravljaju njime. Čovek koji se razvio je i dalje ograničen planetarnim uticajima koji struje Zodijakom i vezan je ograničenjima sopstvenog uma. Bez obzira što je nadmoćniji od čoveka kojeg čula vezuju za predrasude, on ipak sužava svoj um jer je isuviše ličan i ograničen sopstvenim iskustvima, navikama i običajima. Tek, čovek koji spozna vrednost astrologije počinje da biva očaran čudima svog horoskopa koji će početi da smatra za fetiš, samo zbog toga jer je to njegov horoskop zbog kojeg će sebe izdvojiti od ostalog čovečanstva i radovati se dobrim aspektima ali i tugovati zbog loših. Običan čovek, ograničenog uma, smatra da se planete okreću u svojim orbitama kao razdvojena tela. Znake Zodijaka vidi kao odvojene znake od kojih svaki ima posebno značenje i ulogu. Zemlja je, za takvog čoveka, takođe usamljeno i izolovano telo koje se kreće u Svemiru i svojim kretanjem stvara dan i noć. Ograničenom umu sve izgleda udaljeno i izolovano. Uzvišenom čoveku sve stvari izgledaju samo kao deo celine. Za njega su planete sfere uticaja koje deluju unutar drugih sfera uticaja i sve su objedinjene i jedinstvene. Odvojene su samo po svom načinu vibriranja i po različitim fazama koje predstavljaju. Suština astrologije je njeno učenje o jedinstvu svih stvari. U životu svaki čovek deli sa drugim čovekom postojanje u okviru Zodijačkog kruga i pri svakom prolasku kroz taj krug čovek prima onoliko uticaja koliko je u stanju da u toj fazi postojanja uznapreduje, sve do onog trenutka dok se ne sjedini i ne ostvari ceo krug. Period od začeća do rođenja je nepotpun krug a cilj je ostvariti potpunost da bi se razumelo jedinstvo i da bi se zivelo u jedinstvu celine. Najviše što običan čovek može da dostigne jeste da spozna i analizira različite sile koje se njime poigravaju. Najniže što uzvišen čovek dostiže jeste sinteza jedinstvenih sila u njemu samom. Ni jedan uzvišen čovek nije ograničen sa dvanaest Kuća svog horoskopa jer ih sve nadilazi. Njega ne sputavaju znaci Zodijaka i tipovi materije jer on njima upravlja a nije ni onesposobljen usled uticaja planeta jer je njihov gospodar. On je jedno sa celinom. On sve posmatra kao deo celine jer zna da je svaka odvojena jedinka sastavni i neotuđivi deo celine. Istinski astrolog zna značenje drevnih reci upozorenja:

 

Mudar čovek upravlja svojim zvezdama a budala im se klanja.

Verzija za štampu

 

 

 

 

 

 

 

Vrh Strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Copyright © 2011 by Alexandar Thorn

Sva prava rezervisana

 


Poslednje izmene: 01/24/13 02:52:12 +0100