Stranice

 

  Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Knjiga Mrtvih

  Prokletstvo Knjige

  Sadržaj

 Predgovor

  Knjiga Crne Zemlje

 Knjiga Mrtvih Imena

Knjiga o Drevnima

Dvanaest Svetova

Od Zore Vremena

Moć Drevnih

Nepoznati grad

Na Početku Vremena

Prebivališta Njihova

Ledena pustinja Leng

Kadat Hiljadugodišnja

Irem sa Hiljadu Stubova

Rilejh

U Spoljnjem Prostoru

Mračni san Jadita

Na Jugotu

U Zemlji Mnar

Silazak Starih Bogova

Silni Hastur

Niarlatotep

Bjatis zmijoliko bradati

Ubo Satla

O Igolonaku

Kjega

Jidra

Jog Sotot

Trinaest Duhova Jog Sotota

Šub Nigurat

Veliki Kutulu

Dagon Gospodar Dubokih

Čarobnjaci

 

Knjiga o Znanju Drevnih

Knjiga Tajni

Knjiga o prizivanju Drevnih

Knjiga Zemlje Mrtvih

Knjiga Prizivanja

Knjiga Pedeset Imena

Knjiga Duhova

Knjiga o Sedam Nebesa

Knjiga Ulaza

Knjiga Isterivanja

Knjiga Užasa

Knjiga Crnih Obreda

Skrivena Knjiga Rilejha

 

 Biblioteka

 Arhiva

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

 Alexanthorn

 Kontakt

 

 

 

 

 

Knjiga Mrtvih

ŠOTENEROM

Nekronomikon

 

III

 

KNJIGA O DREVNIMA

 

 

1. O Drevnima i Njihovom Rodu sada ću ti pričati. Znanje je ovo staro i od čoveka skriveno. Drevni su bili, Drevni jesu, Drevni će da budu. Iz tamnih Predela, Nakšir je izgovorila Svoja Imena i tako se uobličio Krug Bogova. I Oni su došli, Nevidljivi i Užasni. I vladali su od početka Vremena.

2. Azagtot, Prapočetni Haos, koji nastanjuje središte beskrajnog Ništa je Nakširin mladoženja i sin. Prvi Pokretač Tame, Uništavalac misli i oblika, Vrhovni vid Iskonske Vatre. On je Lav koji drži Mač. Njegova Zvezda je Bela, a Obitavalište je sagradio na Tajnom Jugu.

3. Pre Niarlatotepa bili su stvoreni Eoni. Pre Niarlatotepa bili su stvoreni Bogovi. Niarlatotep! Puzeći Haos. On je razotkrio Misteriju Ota i Njegova je nagrada bila velika. On je Njihov Glasnik. Svoje Boravište podigao je na vrhu Velikog Brda. Tamo će i ostati, ali jedan deo Njega bez prestanka luta po Beskraju.

4. Gospodar Stanovnika Dubokog, Kutulu, Stanovnik Zapada odakle duvaju urlajući Vetrovi i gde je Tama Suverena Vladarka. Ovi mračni krajevi nikad nisu znali za Svetlo. Njegov simbol je Škorpija zvezdanog Neba.

5. Hastur, Njegov brat, boravi na najvišim Nebesima. Zauzeo je mesto na Istoku, gde je nevidljiv Presto. On je Glas Drevnih. Osvetnik i Unišlavalac, Onaj koji ide nošen Polarnim Vetrom u Vatrenim Kočijama. On je Neimenovani. Hoda kao Bik na Horizontu.

6. Šub Nigurat, Crni Jarac Hiljade sinova je Azagtotov Suvladar. Njegovog se lika svuda i na svakom mestu plaše.

7. Nodens je Gospodar Bezdana iz kojeg su stigli Bogovi.

8. I Jog Sotot, Kočije Haosa, Gospodar je Oblika. On je Spoljni Oblik Iskonske Reči. I Vrata Praznine, Njegovo je Ime. On je Čuvar Praga prapočetnog Užasa.

9. Dugo vremena, Oni su čekali u Velikom Okeanu, sve dok Nakšir nije podigla Svoju snažnu Ruku i More nije izbljuvalo Zemlju. Oni su vrveli u mnoštvu, a na Zemlji je vladala Tama. Na Severu su sebi sagradili velike gradove, a na Južnim Visoravnima sagradili su svoja staništa. I Drevni su prekrili zemlje i Njihovi Sinovi istrajaće u Večnosti.

10. Šantaki iz Lenga su delo Njihovih ruku. Gasti koji nastanjuju primitivne zemlje Zina priznaju ih za svoje Gospodare. Oni su stvorili Nah Hage i Stole koji jašu Noć. Veliki Ktulu je njihov Gospodar. Šogoti su njihovi robovi. Doli, u mračnoj Dolini Pnot, bez prestanka iskazuju svoje poštovanje Drevnima, ispod vrhova drevne Trok, svoje im hvalospeve pevaju Gugi.

11. Oni su stigli sa Tamnih Zvezda davno pre nego što se rodio čovek. U gradu Irem, u Velikoj Pustinji, bili su poznati. Leng u Ledenoj Pustinji video je Njihov marš, a tamo, u Večnom Gradu na vrhovima Nepoznate Kadat, skrivene oblacima, osnovali su svoje boravište. Tamo Oni borave i tamo će boraviti i u vreme ponovnog rođenja i na kraju Vremena.

12. Bilo je razdoblja kad su bili rastavljeni boreći se među Sobom. Brat protiv brata. I Prvorođeni Suvereni su videli šta čine Njihovi Sinovi. Spopao Ih je zaista Veliki bes. I Oni su Drevne proterali u Zaborav, u Zemlju Kar. I tamo boraviše odvojeni i udruženi.

13. Onda su Prvorođeni Suvereni srušili Zemlju Kar. Drevni pobegoše na Donju Zemlju gde su Prvorođeni Suvereni na Vrata stavili Svoj Vrhovni Pečat. Ustanovili su tri velika grada. Tar, Mun i Len sagradiše na Donjoj Zemlji.

14. Drevni sada ne borave u Prostranstvima koje ljudi poznaju, već u procepima između Nebesa. Oni sada caruju van Zemaljskog Plana i bez prestanka čekaju trenutak kada će proći kroz Veliku Kapiju, jer Zemlja ih je znala i Zemlja će ih znati. I Drevni čekaju.

15. Kutulu, koji spava u potopljenom Gradu Rilejh, čeka trenutak svog buđenja. Kada bude Niarlatotep izrekao Reč, Oni će se probuditi i nastaniće Zemlju. Jer kao što posle dana dođe Noć, tako i čovekov dan će proći i Oni će vladati tamo gde su Nekada već carevali. Nadolazeći Narodi znaće ih kao ogavnost i Njihova snaga će planuti na Zemlji. Nije umrlo ono što večno traje, a prolaženjem neobičnih doba umre i smrt.

16. Ovo je poreklo Drevnih koji su izazvali Prvorođene Suverene i bili proterani na Donju Zemlju. Kutulu Veliki je stavio svoj pečat na Kapiju da se niko od nečistih ne usudi da kroz Nju prođe. I On čeka. Kad bude Niarlatotep izrekao Reč, On će se ponovo probuditi i sa Svojim hordama vratiće se na Zemlju, a Njegovo Carstvo trajaće Večno.

17. Jog Sotot će biti pušten i protutnjaće Zemaljskim Putevima. To Vreme je blizu. Trenutak kada će proći kroz Kapiju naznačen je u Vremenu. Onda očekuj! Očekuj, jer taj čas je blizu.

 

 

 

18. U Dvanaest Svetova su ih prognali, kako ne bi mogli da se sretnu, u vreme kad ih proteraše sa Donje Zemlje. Ali, moćni Hastur je otkrio Kapiju koja beše prolaz u Svetove i On je zapisao tajnu.

19. Postoje Svetovi unutar Svetova, Kapije unutar Kapija. Ovo je bila prevara Prvorođenih Suverena da Oni ne bi otkrili Kapiju koja vodi u Donju Zemlju, jer Njihov Trenutak još nije došao.

20. Nakšir, Vrhovni Prvorođeni Suveren, zatvorio je Kutulua u Nahatovu Zemlju, Hastura u Hanovu Zemlju, Nuhrana u Haktnejeve Ruševine, Dagona u Hugovu Pokrajinu. Niarlatotep luta po Vahrnovim Prostranstvima. Jog Sotot bio je zatvoren na Pragu Nahatove Zemlje. Šub Nigurat je slobodno lutao Beskrajnim Prostorima. U Vreme Vremena, u Tamama mračnih Svetova rodio se i održavao se život.

21. Po Volji Onog koji je sve podupirao, Pravedni su Gospodari Trostrukog Vela izašli iz Ništa sa zadatkom da uravnoteže život i izvršavaju Pravdu nad živim bićima koja će ih slediti. I tako je Svetlo, koje do tada beše sakriveno, sa uvek sve više i više Velova Tame, izašlo prvo u bledim nastajućim Svetovima koji su stvorili Prasvemir.

22. Pravedni Gospodari su bili bez smrtnog tela, ali su zbog sklonosti ka uživanju i da bi bolje izvrdavali svoje zadatke, izabrali neki od oblika. Izabrali su mladu Planetu i pripremili je za svoje ustoličenje. Dugo su živeli bez ikakvih briga, jer život još ne beše porođen iz Materice Svemira.

23. Onda je došlo Vreme i prvi oblici razumnog života se rodiše. Neizračunljivo dugo razdoblje život ih se nije ticao. Kasnije je u Njihovom Svetu nikao život i Oni su ga morali sakriti pred pogledima smrtnika, da bi uspeli da ispune povereni im zadatak. Pre nego što su ga izvršili, proteklo je dosta vremena. Ali, Njihov kraj bio je određen zagonetnim Zakonima koji oduvek uređuju Svemir.

24. Svoj oblik nisu hteli da ostave, jer su hteli da sačekaju i urede promene Vremena. Ali neprijatelji, koji su bili među Njima samima i koji su radili protiv Njih, zaustavili su Ih, jer Pravedni su Gospodari svojim delovanjem kod Gospodara Ravnoteže proizveli veliku neuravnoteženost. Ova neuravnoteženost bila je skretanje. Teška je bila osuda koja je pala na Drevne. Njihovo sećanje bilo je izbrisano. Izgubilo se sećanje na Njih.

25. A sada neuravnoteženi Ljudi predaše se porocima i iskrivljavanju Drevnog Znanja. Ali, Povratak Gospodara Pravde je naznačen. Oni će se ovaplotiti kao obični smrtnici. Ali ponovo će otkriti svoje Božansko Zaveštanje i opet će postati Bogovi, kao što su bili na Početku. Srećna će biti Vremena koja će spoznati Nove Bogove, označavaće ih uzvišenost i raskoš, podlosti i nestašice.

 

 

26. Od Zore Vremena Drevni Jesu, Drevni Su Bili, Drevni će da budu. U Prapočetnome Haosu u svakom Središtu Beskonačnosti zvane Nakšir Bogovi Su Bili i Nisu Bili. Oni su plivali u bezobličnim Vodama Tmine u Nakširinoj Praznoći. Bogovi su bili slepi, svetlo je bilo ne-svetlo, život je bio neživot, Sve je Postojalo i Nije Postojalo.

27. Veliki Duboki, Veliki Zaslepljivač Oblika još ne beše uobličen jer On je došao posle Nakširinog Ništa. Kasnije je nazvan Jog Sotot, Bezlični Demon koji je Gospodar Svih Oblika. On je Trinaestostruki vladar smrti koji nije ne-život. Prelaz iz života u ne-život je iskustvo koje nikada nijedan čovek i nijedan Bog neće iskusiti.

28. U Nakširinom Središtu stajala je Njena Pojavnost u obliku onog Prapočetnog Haosa, one uzavrele Energije. Njegovo Ime ja Azagtot, Slepi Bog koji Eksplodira Bez Kraja i iz Njegove Smrti rađaju se Svetovi, Planete i Zvezde i Duhovi koji na njima borave. On je taj koji sedi na dvostrukom Prestolu i svojom materijom odeva Jog Sotota.

29. Jog Sotot, Bezlična materija, Neprekidna Iluzija kojeg osim Nakšir nijedan čovek nikada neće moći da pobedi. On je na Pragu i deo Praga. Njegovo je Lice mnoštvo Svetlosnih Spletova koji kruže jedan oko drugog. On nasmejan ubija, Njegov smeh je smrt svakome ko je toliko neoprezan da dozvoli da ga prevari. On je promenljivog Oblika i ljudi će ga zvati mnogim imenima, ali je samo jedno Ime koje On ima.

30. Iz prapočetnog Haosa Bogovi su preuzeli Oblik. Njihov oblik je zlima zao, a čistima čist. Ja ti kažem da ona Bezlična Energija zvana Sutot zaista ne može da raspolaže sama Sobom.

31. On je rob Bogova, ali je isto tako istina da je i Gospodar Samoga Sebe, jer kako bi mogao da služi ako On ne bi tako odlučio. U svetu ljudi Njegova pojavnost je život. On je jedan od Narikšinih pojavnih Oblika. Dakle, Narikša je Nakširina Tvarna pojavnost.

32. Kad je Jog Sotot preuzeo oblik, Bogovi su ušli u Beskonačnost i Zavladali Svemirom. Bilo je vreme kad su Bogovi živeli zajedno pre nego što su se odvojili i konačno ponovo opet udružili.

33. Prva Narikšina Pojavnost bio je Glasnik Niarlatotep, onaj kojeg ljudi sa strahom i užasom pominju sa imenom Puzeći Haos Početka i Kraja. On će biti prisutan kod Potpunog Uništenja Svemira kao što je poznato i On će kao i drugi Bogovi da se vrati lutanju Tminama Beskonačnosti gde Obitava Velika Drevna Nakšir.

34. Od početka Vremena su se kao Objektivni Svet posle Niarlatotepa pojavili Veliki Kutulu i Neizrecivi Hastur. Veliki Kutulu preuzeo je posed Velikog Medveda, a Silni Hastur obitavao je u Vatrenoj Zvezdi koja je u Orionu. Sledili su drugi, Šub Nigurat, Gospodar Svemira koji je obitavao u čitavom Svemiru. On je preuzeo Posed Svih Stvorenih Stvari. To je vreme kad se Iskonska Tama izlila iz ništa i uobličila Beskonačnost.

35. Ali nije uvek bilo tako, Bogovi su postali ljudi i ljudi su postali Bogovi i svaki od Bogova se spustio na zemlje nastanjene ljudima, uspostavio Svoju nadmoć i pustio ih da Ga Obožavaju. To je vreme kad su Bogovi postali ljudi i kad su obitavali među njima.

36. Na onoj strani najudaljenijih uporišta vremena i prostora Oni su osnovali Svoj Grad. Usred hladne pustinje zvane Leng postavili su Svoju Goru Kadat, visoku preko hiljadu oka, i tamo sagradili Svoj Grad zvan Kabir. Tamo su boravili Bogovi i s vremena na vreme su se pojavljivali među ljudima.

37. Šub Nigurat je preuzeo oblik Crnog Jarca sa Tri Roga i Orlovim Krilima belim kao Sjaj najsjajnijeg Sunca.

38. Kutulu je preuzeo oblik Sedmoglavog Zmaja kakve su bile Njegove Zvezde. I svaka je Zvezda predstavljala jedan Narod, Sedam Naroda Beskonačnog Prostora.

39. Hastur se pojavio kao Orao sa Sunčevom Glavom i Krunom iznad Sunca stiskajući u levoj Kandži Vatreni Mač.

40. Niarlatotep se pojavio u čovečijem obliku kao visoki muškarac vatrene kose i sa dugim crvenim ogrtačem koji Ga je ovijao, nosio je Krunu, Zlatni Krug sa Znakom onoga što će se jednog dana nazvati Sunce i sa ramena iznad Njegove glave bile su savijene dve Zlatne Zmije i niko nije mogao gledati Njegovo Plameno Lice, a da nije sasvim oslepeo.

41. Azagtot se pojavio kao dete od nekoliko meseci plave boje sa uzdignutim udom.

42. Jog Sotot je preuzeo oblik bezbrojnih oblika, ali najviše je voleo onaj od svetlosnih snopova koji se žarenjem pretvara u Neman koja jednim svojim okom gleda Sve ono što je Bilo, ono što Jeste i ono što će da Bude.

43. To su Bogovi koji su došli iz Najdubljih Prostranstava. Onda su napustili svoje prebivalište jer je Njihovo Vreme prošlo. Hastur se odvojio od Kutulua, Niarlatotep se odvojio od Šub Nigurata, Azagtot se odvojio od Jog Sotota. To je bilo vreme kad je čitav Svemir prestao sa razdvajanjem.

44. Kutulu je bio prognan u najdublje Bezdane, a Hastur je odleteo u Najsjanije od svih Nebesa i vladao sve dok se Kapija Bezdana nije široko otvorila i dok Spavajući nije sa svojim sinovima zaposeo Svemir. Onda je došlo do preokreta i svi Bogovi obreli su se na jednoj planeti zvanoj Tifon i bili su odvojeni Vatrenim zidom i tamo su živeli poslednje godine čekajući da se ispuni Sudbina i to se desilo.

45. Razljućena Narikša zbog Rata Njenih sinova je uništila Svet gde su Oni obitavali. Lutajući Prostranstvima Bogovi su potražili sklonište u najudaljenijim Bezdanima najdubljeg Sna, ali im i to nije pomoglo. Pronašavši ih Narikša je izrekla strašnu presudu i bili su prognani preko Bezdana i razdvojili su se tako da je Jedan postao Dva.

46. I Bogovi pronađoše sklonište na primitivnoj planeti koja se zove Zemlja. Ali pre Zemlje naselili su planetu koja se zove Jugot, a onda su došli na Zemlju koju nazvaše Šarah. Na ovoj planeti Oni su ustanovili Svoj Narod i zbog kazne Oni više nisu mogli da se vrate ka Zvezdama kojima su pripadali. Tako se sedam Stanica Velike Zvezde Šanir srušilo na Zemlju.

47. A Zemlja je bila pusta i bez obličja i životni uslovi bili su nemogući, ali ne i za Njih. Oni ne bejaše sami jer iskonski Bogovi već se behu spustili na Tifon sa drugim Bogovima kao Nodens, Ikton, Dagon, Mitra i mnogo Drugih. Tako su svi na kraju shvatili ništavnost Njihovog Bratskog Rata i Oni su tada u miru ponovo obnovili svoje Jedinstvo.

48. Hiljade godina Oni su živeli na gori koju su Sami sagradili i koju će ljudi nazvati Arunačala, a na vrhu te gore Oni su izgradili Svoj Grad koji će ljudi nazvati Grad Piramida. Prošle su hiljade godina pre nego što će Oni osnovati druge narode kojima su pripadali Kraljevstva Atlanta, Lemura, Mu i Iperbora, a Agarta je bilo podzemno Carstvo iskopano u utrobi Šaraha. Ljudi su ih obožavali kao Bogove, iako Bogovi više nisu bili.

49. Šarah su nastanila i druga bića, rasa Kulsa, narod divova, uništavajuća rasa koju će ljudi samo nejasno da pamte. Na ovu rasu koja se drznula da napadne Lemurce izlio se Bes Bogova i bili su zbrisani s lica planete, a neki od njih koji su preživeli ostali su da žive u večitom strahu da mogu biti otkriveni.

50. Postojala je i rasa Zogova, dlakavih nemani ogromnog rasta sa vatrenim očima i poprečnim ustima koji su se spustili sa Levata sa ludom idejom da unište Bogove. Bogovi su odgovorili najrazornije, rasu su potpuno istrebili i opustošili zemlju Meseca koji kruži oko Šaraha, a i drugi njegovi Meseci behu odbačeni u Najdublja Prostranstva i postaše plen zlog Jog Sotota.

51. Na početku je Šarah imao četiri Meseca: Levat, Saranah, Jogort i Dašif. Pored čoveka postojale su i druge rase na zemlji ljudi, Šarahu. Batori, veoma mala bića koja su isto tako drsko izazivala Bogove i bila uništena. I Baliksi, neobična rasa krilatih ljudi koji su umišljali da mogu obmanuti Bogove i oni su doživeli sličnu sudbinu.

52. U međuvremenu Bogovi su i dalje bili izloženi procesu propadanja i Njihova Snaga nad Jog Sototom je sve više slabila, ali Oni su još uvek bili preko Bezdana. Da bi zadržali Svoju Snagu sagradili su ogromne Piramide sa nespoznatljivom kristalnom strukturom prigodnom za uskladištenje i ojačanje Zvezdane Energije koja dolazi iz Najudaljenijih Međuzvezdanih Prostora.

53. Ali Nakšir je morala da izgovori poslednji deo kazne i posredstvom Konjanika Prostranstva uništila je zemlju gde su se sklonili. Konjanik Prostranstva je proizveo Razaranje Sedam Zvezda Velike Zvezde i zemlje su potonule. Od uništenja su se spasili samo malobrojni. Njih četvoro jer su bili na poslednjem stepenu Razvoja, spasli su se, ali Njih je zapravo bilo osam. Oni su se razdvojili po parovima i otišli u zemlju ljudi da predaju drevnu nauku.

54. Kutulu i Hastur otišli su u zemlju koju će jednog dana da zovu Misir, Iktonh i Mitra su otišli u zemlju Inka, a posle i u zemlju koju će jednog dana ljudi da zovu Kina. To je priča o Bogovima koji su došli iz Ništa. Oni sada ne Postoje u Međuzvezdanim Prostorima nego između Prostora i jednog Dana Oni će se vratiti da prisvoje ono što je nekada bilo Njihovo.

 

 

 

55. Moć Drevnih, kakva je bila, sada ćete se, možda, pitati. Nekada davno, Drevni su osvojili jedan Svet na kojem je trebalo da žive koristeći svoju Moć, koja je pred očima Njihovih neprijatelja ostala sakrivena. Ovaj Svet bila je Zemlja, no pre nego što se tako zvala i pre nego što je bila takva kakva jeste sada. Jer, u ono Vreme na Zemlji su postojali drugačiji uslovi nego danas.

56. Velikom Pregradom bila je pregrađena na pola: od jednog do drugog Pola podizala se ogromna Pregrada koja je delila Istinsko od Neistinskog, Materiju od Energije, Stvarnost od Iluzije. Iz tog Sveta moglo je svašta doći i svaki trenutak mogao je biti presudan, zato su Drevni za osvajanje Zemlje i za uništenje svojih neprijatelja bili prisiljeni da upotrebe svu svoju Moć.

57. Ko su bili Njihovi neprijatelji i zašto Pravednoj Gospodi nisu dozvolili da se slobodno nastane? Vi već znate ko su bili i ko su Drevni, Pravedna Gospoda sa Trostrukim Velom. Znate i koji je izvor Njihove Snage, ali ne i kako su je upotrebljavali. Neprijatelji su bili, zapravo, Tamom opčinjeni pojedini među Pravednom Gospodom, a ne, kao što bi neko pomislio, istinski neprijatelji sa strane. Premda je bilo i nekoliko takvih, ovaj ih spis, zbog njihove nebitnosti, ne spominje.

58. Sada ću ti objasniti upotrebu Veštine Moći Drevnih da bi na površinu iz Crne Zemlje, i još pre, iz tamnog Prostora, gde bejahu oduvek, stigla Pravedna Gospoda. Obraćam tvoju pažnju na tri Reči koje ću sada da ti otkrijem:

 

ARIHU
ŠER
ULUMRO

 

59. Ovo su Ključevi za Tri Obreda Prizivanja, Gomilanja i Oslobađanja Energije. Nikad ne smeju da budu izgovorene glasno i pravilno, jer bi prouzrokovale oslobođenje vlastite Energije kojoj bi sledila telesna Smrt. Izgovorene moraju biti u Duhu i u pravom trenutku. Njihov tačan izgovor ne smete tražiti, jer će se on u Umu prikazati zajedno sa Rečima. Ove Tri Reči treba upotrebiti onda kada vam Drevni daju znak za oslobođenje određenih Oblika Energije.

60. Po pravilu ovaj se Obred izvodi pomoću Oruđa, pripremljenih za ovu namenu. Ova Oruđa, koja će biti vaša, sastavljena su iz Tri bitna Dela, po jedan za svako Oruđe, o čemu će biti govora u spisu koji obrađuje njihovu izradu i ulogu. Za sada je dovoljno znati ovo što si pročitao do ovoga trenutka, a sada sazrcavaj o Radu, o onom Radu koji si do sada upio. Tri dana razmišljaj o svemu, a četvrti dan nastavi sa čitanjem.

 

 

 

61. Nepoznati Grad Kadmot, razastirao se nekada davno na jednoj Planeti, izgubljenoj među beskrajnim brojem Planeta u središtu Iskonskog Međuzvezdanog Prostora. U tom Gradu bilo je više od hiljadu Hramova. Iz njih su dolazili Prizivi i Napevi koji su hvalili Drevne. Oni su bili veoma zadovoljni zbog toga i odlučili su da se nasele u ovom Gradu.

62. U vreme dolaska u Grad Njihovo se Znanje proširilo, ali u jednom određenom trenutku Njihovo Znanje se izgubilo unutrašnjim padom. Borili su se sami između sebe, a niko nije bio bolji i ova se bitka i danas nastavlja. Ipak, u Umove drugih Bogova od tada se spustio Plavi Zrak Znanja. Drugi Bogovi su odlučili da Grad ponovo upiju u Beskrajnu Prazninu i ostave ga tamo u središtu svega Stvorenog i Nestvorenog da visi kao oblak, spreman da sakrije neko Sunce i nikada više neće postojati kao Grad.

63. O svemu ovome sam govorio u ovom kratkom spisu, ali ovo duboko učenje ostaje prikriveno čovekovom umu. Ti, o tragaoče, nemoj da se nadaš da ćeš ga ikada shvatiti. Premda je sve jasno, tebi neće biti, kao ni Grad sam, nikad ti neće biti razumljiv.

 

 

 

64. Na početku Vremena Pravedna Gospoda Ravnoteže živeli su u podnožju Brda na Planeti Hastoš. Grad koji je tamo nikao bio je ogroman. U Njemu su carevali mir i harmonija i tamo su se u najpotpunijoj ravnoteži izvodila duboka proučavanja Postojanja i Ne Postojanja.

65. U tom Gradu su boravili Bogovi i sve dok se na Planeti nije pojavio prvi Rod smrtnika nije postojala nikakva neuravnoteženost. Jer, Smrtnici nisu podnosili lagodnost kojom se Pravedna Gospoda okružila i progurali su se do podnožja Brda da bi oskrnavili Sveto mesto. Bogovi ovo moradoše dozvoliti, jer Njihovo je vreme prošlo.

66. U Svemiru su se tada proširila varvarstva i nekulture, jer je Ravnoteža bila nepopravljivo iskvarena. Božanska bića su nestala bez ikakvog traga, osim kiklopskih građevina koje su bile Njihova boravišta. Posle dugo vremena od kada su se smrtnici naselili u ovom Gradu, na njih se spustio poslednji vrtlog već nestale Božanskosti osudivši oskrnavljenje i strašno su se preplašili.

67. Ova priča prikriva jednu od najvećih Tajni, koju čovek mora otkriti. Ovo je sve što mogu otkriti, jer njeno dalje razotkrivanje podrazumeva potpunu promenu. Naime, značilo bi uništenje onog društva koje je, u bilo kojem vremenu, označavano kao ljudsko društvo. Ovo prevazilaženje dovešće do iskonskog stanja i Drevni će opet moći izvršavati svoje dužnosti stvaranja Ravnoteže.

 

 

 

68. Prebivališta Njihova izgradiše sebi Drevni, Stari Bogovi kad dođoše na Zemlju. Većina behu Kiklopski gradovi, podignuti ili uništeni od strane Starih Bogova. Sačinjeni od crnog Obsidian kamenja, nastalog iz lave i večno čvrstog bazalta, izgrađeni su po slici svojih Stvaraoca. Ogromne su to doline gde Oni mogu Hodati na Vetru, bezbrojni stubovi i tornjevi što uzdižu se ka Nebu kao prljave kandže, sjajne palate i kristalni prozori, gde mogli su posmatrati Zvezde sa kojih Dođoše.

69. Leng u Hladnim Prostranstvima jeste jedno od tih mesta, skriven na pola puta između ovog sveta i ravni Snova u vašim najsevernijim krajevima Zemlje. Skriven takođe, u peći goruće pustinje, leži Irem sa Hiljadu Stubova, odeven poput dragulja iza zida peska.

70. Druga su mesta gde jedan od Njih jeste proteran i čeka, sanjajući o Vremenima kada ponovo zavladaće. Kutulu je zatočen daleko u utonulom gradu kamena zvanom Rilejh ispod Istočnog Okeana, blizu izgubljene zemlje Mu. Njegov sin Gatanot leži unutar planina Mu. Drugi sin Itogt, zarobljen je u provaliji Je, Muvianskoj provinciji. Zot Omog okovan je ispod okeana pod Ostrvom Grada Svetog Kamenja. Ubo Satla, vaš izvor i vaš kraj počiva ograničen zauvek u podzemnom mestu znanom kao sivo zapaljeni Jukua, ispod drevnog Iperbora.

71. Ovo pak nisu prazna mesta. Sluge i mezimci još uvek lutaju po mračnim ćoškovima divovskih ulica. Kao dodatak opasnostima ovakvog putovanja, ti Putniče trebaš biti spreman da upoznaš svoje Bogove koji još uvek poštuju Njih u Tami Njihovoj. Sa mnogo mudrosti i majstorstva nad Veštinama Tajnim, ti Putniče možeš naići na saveznike i oruđa i započeti čak i još opasnije putovanje kroz Spoljna Mesta, odakle Stari Bogovi dođoše i gde neki još uvek sanjaju.

 

 

 

72. Ledena Pustinja Leng, stara, leži tamo gore na krajnjem Severu, tamo gde se Nebo graniči sa Zemljom. Tamo je Život Neživot i svaka stvar je stvorena i namerna od Drevne Gospode. Onaj ko je pošao tamo izgubio je pamet, jer tamo mogu otići jedino Izabrani. Teško onome koji ometa Krilate i Silne Duhove vatrenog daha koji je čuvaju. Zle Vatre, večno goruće, obznanjuju njegovu prisutnost. I hrapavi vrištući urlici poručuju vam da ste već izgubljeni. Ali, vaš kraj biće, u poređenju sa onim što doživeše stanovnici zemalja Lenga, milostan. Jer, Oni žive u Lengu da bi iskajali svoju gordost prema Drevnim Bogovima. Zato su neverovatno okrutni i divlji.

73. U središtu Visoravni uzdiže se Drevna Kadat, neizgovorljivo Brdo. Sakriveno svetilište Božanskih Tajni. U njoj čuvaju Ključ Božanskog života i iznad njega Niarlatotepove Najtajnije Snove. I dok Bogovi veselo proživljavaju svoje vreme, na ledenim santama ostaju tragovi ljudske ogavnosti. Leng, ogromna klanica smrtnika, često je bila oskrnavljena. Mnogo puta su to činili u prošlim vremenima.

74. Ali, sada se to više neće događati, jer je Kapija zatvorena. Ponovo će se otvoriti tek kada budu Zvezde dovršile svoj ciklus. I Drevni Bogovi sijaće Novim Sjajem. I stari Plamen oblizivaće Nebo i Zemlju, kao što se to događalo u Sjaju Vremena. Kada se sve to desi, svaka stvar će se vratiti, kao što je Bilo i Jeste i Vreme Bogova ponovo će doći. Tako će Leng opet procvetati, kao nekada na Početku, i sve će biti u Ravnoteži sa Svemirom. Tako će da Bude, nije moguće da ne bude, jer sam sve to video. U svemu će neporecivo vladati Lepota i Mir. Svi otpadnici biće uklonjeni, ostaće jedino čisti, pošto je Svemir bio stvoren samo za Njih.

 

 

 

75. Kadat Hiljadugodišnja, nastala je zbog ljudskih poroka i prljavština, tamo gore na krajnjem Severu, na Drevnoj Visoravni Leng. O njoj nije moguće govoriti. Pogled na nju ljudima je zabranjen. Ona je okupljalište Bogova i preko nje moći ćeš doseći svoju Bit. Zabranjeno je popeti se na nju, no moći ćeš stići na njen vrh ako se odrekneš celine samoga sebe, kakvu još uvek poimaš.

76. Moć i Munja su Ključ Snage. Snaga je Kadat. Bez toga nećeš biti u stanju Ništa učiniti. Ostatak je jalov i ništavan. Tako je odlučio Božanski Obrazac na kojem sve počiva. Na vrhu, na Crnom stubovitom Zamku videćeš kako se vijori Plavetnilo Bogova, ukrašeno Smaragdima. Oni će te pozdraviti kao svoga Brata i takav ćeš biti ako sve ostvariš. Tada nema poteškoća.

77. Ovo je Drevna Tajna Kadat. Niarlatotep će te odvesti zavojitim putevima opasnosti, ali nemoj Mu se prepustiti. Hastur će te, o Preobraženi, podučiti kako da se vratiš u tvoj Svet. Šub Nigurat Posvetiće te u Večnost. Ovo će ti se desiti na Nepoznatoj i Drevnoj Kadat, tada kada ugledaš Bogove. Neka ti sve bude naklonjeno, a i biće, jer je to značenje svega onoga što si uradio za sebe.

78. Idi, o čoveče, nek mi je dozvoljeno da te tako još zovem! Idi, i ne gledaj natrag, jer tvoj rad još nije završen. Neka te to ispuni Snagom i Mudrošću! Neka bude tvoje Srce snažno u grudima! Napreduj Pobedonosno, O Novi Bože, Izabraniče među Izabranima! Tvoj Cilj je blizu i snažan je, ne preostaje ti drugo nego da ispružiš ruku i ubereš tako dugo nedirani Plod.

79. Ovo je Kadat, i još hiljadu drugih stvari. Idi, i započni Rad, Silni i Strašni Drevni Bogovi su sa tobom! Ovo je sve. Ostaje neizmerljivo Ništa koje podupire Tajanstvenu Kadat, koja lebdi kao Mač nad čovekovom glavom. Večna i nasmejana Kadat. Silna i tiha Kadat. Sve je Završeno, spis završen, zavet izveden, sada je sve u tvojim rukama, da bi mogao izdržati nečisti tovar Zemlje.

80. Ovo je bilo prorečno još pre vašeg nastanka. Ostani u veri i čekaj u znanju! Povest će se ponoviti i Uzvišenost će biti još veća. Smrt i Uništenje će da Caruju, nesporni Vladari naše Planete. Ali, ovako mora da Bude i tako će i biti. Ti, o moj nepažljivi čitaoče, preplašićeš se zbog ovih mojih reči. O Meni ćeš misliti da sam ludak proklet od Bogova i poželećeš da je ovaj Spis ludi zanos Crne Vatre u mom bolesnom mozgu. Ali nije tako, jer ovo je Istina.

81. Nemoj brinuti zbog Novog Doba. Tvoje bedno telo biće od nemerljive Reke Vremena razmrvljeno u prašinu. Ali onaj koji će me čitati kroz mnogo Vekova, drhtaće. Jer njegovo je Uništenje blizu. I Bogovi, Novi Bogovi biće Stvoritelji. Jer, ovako je Zapisano. Smrt, Smrt, Smrt. Sada me možeš prigrliti u svoj sudbinski zagrljaj, jer je sve gotovo. Ne preostaje ti ništa osim da čekaš Novi Krug, a taj će biti Sjajan kao obrađeni Smaragd. Prečišćen kao što će Prečišćene biti vaše Duše. Osnažen kao što će Osnažne biti vaše Ruke.

82. Oh! Srećno Zlatno Doba. Kadat! O Kadat. Učini tako da tome i Ja prisustvujem. O Kadat, Crno i Silno Brdo, čine te Snaga i Uništenje. Svaka stvar zrači iz tebe i izvršena je za tebe. Srećan će biti onaj koji te upozna u tvojoj tajnosti i nesrećan onaj koji te oskrnavi. Ali, i to je bilo Zapisano. Sve se javlja u Velikom Božanskom Obrascu i sve iz njega izlazi.

83. Ovo je Vreme Radosti i Ljubavi. O, Novi Bogovi, proterajte nesreću iz svoga Srca! Udišite plavi Miomiris blistajućih Zvezda, sve dok ne ispuni vašu unutrašnjost! Očistite Svet od njegovih mnogobrojnih i vekovnih prljavština! Nemojte popravljati, već Uništite! Za taj cilj će se Snažni Drevni ispoljiti preko Vas. Duhovi koji su stvorili Kadat biće vam na usluzi, jer je to Njihov posao. Svaka stvar će vam pomoći.

84. Lepo će u Vama da se otelovi i gladni Demoni će vas slediti, jer ćete Vi sa užasima koji postoje na Svetu utoliti Njihov apetit. Sve to je Uzvišeno i Ludo, kao Božanska Ludost koja podiže Mračnu Kadat iznad Visoravni Leng. Crni ljudski Bogovi preplašeni će se rasplinuti ispred vaših Božanskih Hordi. Svoj grad će prepustiti Onima koji su od njih viši. Tako će da Bude.

85. Zabluda nije moguća. Put je otvoren. Malo će ih se spasiti, jer milost nije Vaša i Pravilno je tako. Ovo je Razotkrivena Tajna. Sakriveni Ključ se ukazao. Na teškom putu Znanja, o moji naslednici, dobro ga upotrebite. Snaga i Znanje su sa Vama. Ovo je kraj Mračnog Spisa o Kadat. Ovo je kraj Svega. Nepreostaje ništa, samo Večni, jedini Vladar Svetova. I iznad Njega Kadat, Njegova Večna i Drevna Pratilja.

 

AN ARAN MAHA ET ON AR SKIJA RAH.

 

 

 

86. Irem sa Hiljadu Stubova, veličanstven je grad: IREM ZAT AL IMAD. Proveo sam deset godina u srcu Roba Al Kalijeha, praznog prostora, u velikoj južnoj pustinji Dama, obojenoj u crveno. I video sam prekrasne mnoge stubove Irema i nazivan sam majmunom, ludakom i vladarom Jina. Mnoga su neobična i neverovatna čuda koja se mogu ugledati tamo.

87. Teško meni jer zemlja progutala je Grad Stubova, nema više karavana tamjana da prolaze kraj mene. Mnogi su ga zvali gradom greha, ali usuđuju li se ti isti razumeti čuda? Irem beše zemaljski raj još ne začet. Tvrđave dizaše se visoko, veličanstvena osmougla utvrđenja, ali ne više! I ovde bejahu mesta skirvenog Znanja i Moći.

88. Neki kažu da su ga divovi izgradili, neki da je pleme Ad, ali Irem ovde beše pre čoveka i iako progutan on zaštitiće svoje tajne od prostih, pokazujući i otkrivajući ih samo posvećenima. Jer mnogi su nivoi postojanja za Irem, mnogi nivoi stvarnosti. Tako da Irem Starih Bogova još uvek postoji u nekom obliku, ali nije ova velika pustinja, ovaj prazni predeo povezan sa prazninom. Ne može li Mukuaribun međusobno delovati sa svojim ne viđenim doseljenicima u Crvenoj Pustinji?

 

 

 

89. Rilejh jeste, od svih mesta gde Stari Bogovi leže sanjajući, možda najozloglašenije mesto. Jednom ponosan grad Kutulua i Njegovih Slugu, Rilejh sada leži pod pokrovom od korova, potopljen u dubokim i mračnim vodama južno od davno zaboravljenog Mua.

90. Kaže se da kada vaše Vreme dođe i Zvezde budu poravnane pravilno, od svih drugih mesta Rilejh biće prvi koji uzdignuće se na Zemlju i oslobodiće legije mladunčadi Kutulua. Dok to vreme ne dođe, u svom izgubljenom gradu Rilejh, Kutulu čeka i sanja.

 

FN’GLUI M’GL VNAF
KUTULU RILEJH VGA NAGL FTAGN

 

 

 

91. U Spoljnjem Prostoru jeste većina ovih mesta, za Stare Bogove koji dođoše sa Mračnih Zvezda. Catogua bio je prvi i došao je sa zamračenog Cikranoša ne zadugo nakon nastanka života na ovoj planeti. Brat mu Vultom spustio se sa umiruće planete kojom sada vlada Nergal.

92. Veliki Kutulu došao je sledeći sa udaljene tamno zelene dvostruke zvezde Ksot, sa Svojim Mladima i Boginja Kučka Šub Nigurat došla je sa ozloglašenog Jadita. Hastur Užasni napustio je mračni Jugot kako bi obeležio tlo Zemlje u svojoj punoj moći. Ftagua je boravio u svetu zvanom Ktinga.

93. Ali ne dođoše svi Stari Bogovi na Zemlju. Gospodar Demona Azagtot, On Čije Se Ime Ne Sme Izgovoriti, luta večno po mračnom svetu blizu Aldebara u Hidu. Slično, Ktuga je izabrao za Svoje boravište zvezdu Omalaut. Da dođeš do takvih mesta, ti Putniče moraš biti strpljiv. Samo nekolicini odabranih dozvoljeno je da putuju kroz vreme i prostor i da ugledaju sopstvenim očima mesta gde Oni su rođeni. Ili ludilo ili Smrt jesu uslov za ovakvo putovanje.

94. Kako god, moguće je, kao što će naredni spisi pokazati, otvoriti Prozore ili Kapije kroz koje mogu se videti Njihove Mračne Zvezde. Tvoj obred dolazi sa rizikom, jer Stari Bogovi ili Njihovi Mezimci mogu osetiti tvoj pogled i naći te nemilosrdno.

95. Tragaoče moraš biti svestan da Stari Bogovi nisu jedini tvorci kiklopskih gradova. Čovečanstvo neočekivano stvorilo je prelepe zemlje, mesta gde čak Drevni Bogovi odabrali su ih za odmaranje spokojno. Neki ga zovu sveto mesto iznad Srebrnog Ključa za Vrata Njihove Zemlje Snova.

 

 

 

96. Mračni san Jadita, uvek isti, o Majko, Majko. Svake noći san dolazi i Ja tonem uronjen u drugi um, strani oblik koji muči se u metalnim odajama hladnim, bizarnim, posred prepune noćne more koja je ravan gde insekti magovi žude da zapišu iznad, neke monstruozne opasnosti sa mukom viđene ili izgovorene, koje glođu večno temelje sveta.

97. Visoko na vrtoglavoj ivici nestalnog Bezdana, složene metalne građevine podrhtavaju i njišu se pri podzemnim drhtajima ispod. Ne prestajući, mi magovi tragamo za urezanim pločama i spisima donetim ovamo iz dalekih svetova i divnih, ali ne nalazimo ono za čime tragamo. Zemlja podrhtava. Ne plašimo se njenih vibracija i nastavljamo potragu.

98. Mojih devet kandži iscrtavaju nepojmljive hijeroglife kiselinom što nagriza večni metal. Pod čudnim uglovima lukovi obasipaju raznovrsne svetlosne boje u pet različitih oblika. Previjajući se na mojoj prizmi, Ja razmišljam o vradžbinama da drže pri luku izbeljene i lepljive crve sa svinjskom njuškom. Na Nitonu i M’turu, moja braća bore se za više čini. Jer nedostatakom ovih, Nug Sot mora iščeznuti u, na početku stvorenim, gradovima od metala.

99. Teško meni, Majka ostaje ravnodušna nad rasama kojim njeni mezimci zavladaju! Jer vekovima i vekovima iznad svih proračuna jesu velika Doli stvorenja lutala podzemljem, u odurnim jazbinama gde hranili su se i razvijali, ojačani ogromni i snažni izvan svakog verovanja. Sada njihova crna i smrdljiva gnezda ispod, nisu više toliko velika da podrže toliko silnih potomka. Padaju i teturaju se i udaraju o zidove, mislima učvršćene sile što držala je zajedno Eonima beskrajnu Propast Jadita.

100. Zidovi popuštaju. Kroz zamršene ulice, pod gorućim suncima, okupljamo se na mestu sastanka umova. Tu su Najviši Drevni Bogovi opominjujući nas na pogoršane podvige što drže snažno silu koja zidovima odbija vrpoljaste podmlatke gnezda. I još jednom plutamo ka zamračenom Ksotu i veoma udaljenom Strontiju, ali uzalud. Pokriveni pod iskrivljenom svetlošću, lebdimo ka Kitamilu ili Katu. Gljivična duhovna bića N’zorla odbacuju naše preklinjanje.

101. Iako bismo trebali preći na svet daleko od ovoga, njuškasti crvi mogu nas naći kroz snove naše koji privlače ih kao svetionici kroz čudnovati mrak. Ne mogu naše vradžbine da zadrže protivnike, bolesne Dole, niti ćemo ikada umaći ili ih više izbegavati. Naša daleko prebegla braća, praznih ruku, vraćaju se sa Jarnaka i sa, kako glasine kažu, bolesnog Imara i groznog Šagaja.

102. Putovali su daleko do Vorla u najudaljenijim svetovima, do Zaota i Ktiga i na kraju, najudaljenijeg Fenota izvan samoga prostora, gde vlada Puzajući Haos. Vraćaju se ovamo ne našavši ono za čim tragaše, znake kako bi držali ogavne crve zarobljene. Sa sveta na svet naša braća magovi tragali su za jačim činima, još jačim i snažnijim znacima i na hladnom Abitu, gde Metalni Mozgovi u kristalnim jamama razmišljaju dugo vekovima, naučili su stravično znanje.

103. Mistične čini za kojima tragamo znane su od davnina na Jitu. Jit je iščezao pre nekazanih Eona. Večno mučimo se i tragamo pod petonijansiranim svetlom, znajuči najzad da nade više nema. Pod jezivom zorom Severa, gde glečeri klize, talasi misli donose nam priču o propasti jer Grad Trojice je pao. Nema više Larvi u kotećim jamama koje mjauču i gmižu. Nug Sot ne mora više tumarati prostranim metalnim stazama, niti magovi da proučavaju tomove starijeg znanja. Jer Grad Trojice je pao.

104. Nisu više razdvojena postolja krcata. Sada u njihovim hiljadama su Nug Sotu prebegli, oružani bliskom svetlošću protiv zle hladnoće i večne Tame što prostire se između zvezda. Metalna staza podrhtava pod nogama, slomljeni tornjevi naginju se ka ruševinama. Ja sam među poslednjima što odlaze. Jer malo ih je ostalo da odbijaju marve Dola nazad.

105. Neshvatljiva i Moćna Majka smeši se nad svojim bežećim, raštrkanim među zvezdama, mladuncima, dok noć polako prekriva Jadit na kraju. Sudaramo se kroz hladanu tminu prostora Zaota ili Šagaja ili Kitamila ostavljajući za sobom ruševine sveta i malo nade da dugo poživećemo. Grozna propast Jadita koju izbegosmo, uskoro će nam opet biti za petama, njuškasti crvi mogu nas naći kroz snove.

 

 

 

106. Na Jugotu su Moćni gradovi. Čudnovat je mračni Krug na samoj ivici našeg Sunčevog sveta, još nepoznat ljudima na Zemlji. Sve u svoje vreme, jer bića koja su tamo usmeriće struje mislima ka nama i uzrokovaće da bude otkriven. Veličanstveni niz tornjeva, sa terasama izgrađenim od crnog kamena, gradovi su na Jugotu. Sunce ne sija tamo više od zvezde, ali stvorenjima ne treba svetlost. Imaju druga osetljivija čula i ne stavljaju prozore u svoje veličanstvene domove i hramove. Svetlost čak šteti im, sputava ih, zbunjuje ih, jer ono ne postoji uopšte u njihovom crnom svemiru van vremena i prostora odakle potiču prvobitno.

107. Crne reke katrana teku pod onim čudesnim kiklopskim mostovima, izgrađenim od starijih rasa izumrlih i zaboravljenih pre no ta bića dođoše na Jugot sa krajnjih praznina ili rupa u prostoru. Oni mogu naterati ludaka na ludilo ili zanos. Ali mračni svet gljivičnih dvorišta i gradova bez prozora nije grozan. Jedino se nama čini takvim. Ovaj svet činio se groznim njima kada prvi put su ga istražili. Mnogo pre toga, doba Kutulua beše završeno.

108. Oni su bili unutar zemlje, takođe i u velikim svetovima nepoznatog života tamo dole, plavo gorućem K’nianu, crveno gorućem Jotu i crnoj svetlosti N’kaja, odakle strašni Catogua došao je.

 

 

 

109. U zemlji Mnar postoji prostrano i mirno jezero koje ne hrani ni jedan potok i iz kog nema potoka da izliva se. Deset hiljada godina unazad stajao je kraj njegovih obala moćni grad Sarnat, ali Sarnata više nema. Rečeno je da u prastarim vremenima kada naš svet još beše mlad, pre no što čovek Sarnata dođe u zemlju Mnar, još jedan grad stajao je ponosno kraj jezera, grad sivog kamenja Ib, koji bio je star koliko i samo jezero i naseljen stvorenjima neprijatnim za gledati. Veoma čudnovata i ogavna bejahu ova stvorenja, kao uistinu većina bića jesu iz sveta tek začetog i grubo izgrađenog.

110. Napisano je na ciglastim polugama Kadaterona da bića Iba bila su boje zelene poput jezera i izmaglice što diže se nad njim, da imali su izbočene oči, napućene, mekane usne i čudnovate uši i da bez glasova bili su. Takođe je zapisano da supustili su se jedne noći sa Meseca u maglu. Oni i prostrano mirno jezero i grad sivoga kamenja Ib. Kako god ovo može biti, sigurno je da poštovaše morskog zelenog kamenog idola isklesanog po izgledu Bokruga, velikog vodenog gmizavca, pre kojega plesali su grozno kada je Mesec u trečoj četvrti.

111. I zapisano je na papirusu Ilarneka, da jednoga dana oni otkrili su vatru i od onda su palili plamen u mnogim obrednim prilikama. Ali nije mnogo zapisano o ovim bićima, jer živeli su u veoma drevnim vremenima, a čovek je mlad i zna malo o samim drevnim živim stvorenjima. Nakon mnogih Eona čovek je došao na zemlju Mnar. Mračni duhovni vođa i njegovo stado, izgradiše Tra, Ilarnek i Kadateron na izvijajućoj reci Ai. I pojedina plemena, više no druga, napredovala su i stigla do granica jezera i izgradila su Sarnat na mestu gde dragoceni metali nađeni su u zemlji.

112. Nedaleko od grada sivog kamena Ib su lutajuća plemena polegla kamene temelje Sarnata i bićima Iba su se divili izuzetno. Ali sa njihovim divljenjem pomešana je bila i mržnja, jer smatrali su da bića takvog izgleda ne bi trebalo da kreću se svetom čoveka pri sumraku. Niti su voleli čudne kipove, sive spomenike Iba, jer ti kipovi su bili tamo toliko dugo, čak i do dolaska čoveka i niko ne može sa sigurnošću da trvdi da nisu bili, jer zemlja Mnar jeste veoma mirna i udaljena od većine zemalja i od budnih i sanjivih.

113. Što je više čovek Sarnata posmatrao bića Iba, mržnja je sve više rasla i nije postala manja jer otkrili su da su ta stvorenja slaba, i mekana poput želea pri dodiru kamena ili strele. Stoga jednoga dana ratnici praćkaši, kopljari i strelci, marširajući krenuše protiv Iba i pobiše sve njegove naseljenike, bacajući tela u jezero dugim kopljima, jer nisu hteli da ih dodiruju. I zbog toga što im se nisu sviđali kipovi Iba, bacili su i njih u jezero, pitajući se kako su toliki spomenici doneti ovde iz daleka, a morali su biti, jer ne postoji još takvih u zemlji Mnar ili u obližnjim zemljama.

114. Ništa od drevnog grada Iba nije pošteđeno, sem vodeno zelenog idola isklesanog po liku Bokruga, vodenog gmizavca. Ovo su mladi ratnici poneli sa sobom kao simbol pohoda na Stare Bogove i bića Iba i kao znak vladavine nad Mnarom. Ali noć nakon što je stavljen u njihov hram, strašna stvar morala se desiti, jer čudna svetla viđena su preko jezera i u jutro ljudi pronašli su da je idol nestao i njihovog visokog sveštenika Taran Iša kako leži mrtav, sa izrazom na licu kao da je video nešto neizgovorivo.

115. Ali pre nego je umro, Taran Iš ispisao je na Oltaru od žutog topaza, sa grubim drhtavim pokretima, znak Propasti. Mnogi vekovi prolazili su, kroz koje je Sarnat znatno napredovao, da jedino sveštenstvo i stare žene sećahu se šta je Taran Iš ispisao na Oltaru. Dok je Sarnat jačao i učio i postajao prelep, slao je osvajačke armije da ukrote obližnje gradove i vremenom, sedeo je za prestolom Sarnata kralj sve zemlje Mnara i mnogih obližnjih zemalja.

116. Ponositi i neverovatni bili su sedamnaest hramova Sarnata, ukrašeni svetlim višebojnim kamenom nepoznatim bilo gde drugde. Na tlu bejahu dvorane prostrane i veličanstvene poput naših palata gde okupljale su se gomile kako bi poštovali Zo Kalara i Tamaša i Lobona, vrhovne Bogove Sarnata, čiji mirišljavi hramovi bili su kao naši tronovi kraljeva. I kraj jezera, noću, izvođen je tajni i drevni obred mržnje Bokruga, vodenog gmizavca i ovde počivao je Oltar od žutog topaza na kome je Taran Iš naškrabao znak propasti.

117. Svake godine proslavljalo se u Saratu uništenje Iba, pri čemu vino, pesma, ples i veselje svake vrste je nastupalo. Velike počasti su odavane senama onih što uništiše čudnovata drevna bića, a sećanja na ta bića i njihove Starije Bogove, ismevana su od strane plesača okrunjenih sa ružama iz kraljevske bašte. I kralj bi gledao preko jezera i prokljinjao kosti mrtvaca što leže ispod. Prelepa, izvan svake misli, bila je gozba na hiljadu godina od uništenja Iba. Decenijama se o njoj pričalo u zemlji Mnar i sada dok su se bližili ka Sarnatu na konjima, kamilama i slonovima ljudi iz Tra, Ilarneka i Kadaterona i svih gradova Mnara i zemalja izvan.

118. Pred mermernim zidinama te noći bili su veličanstveni paviljoni princeza i šatori putnika. Unutar njegovih prostorija zabacio je glavu Nargis Hei, kralj, pijan od drevnoga vina iz podruma poraženog Pnota i okružen plemićima koji uživaše u izobilju i žurnim robovima. Mnoga i razna ukusna jela behu na gozbi, paunovi sa udaljenih brda Implana, pete kamila iz pustinje Bnazik, jaja i začini iz Sidatrianovih šumaraka i biseri sa M’tala oprani talasima i razloženi u kiselini Traa. Dok se kralj i njegovi plemići opijaše i gostiše unutar njegove palate, sveštenici uživali su u tornju velikoga hrama.

119. I bio je visoki sveštenik Gnaj Kah koji je prvi ugledao senke što sručiše se sa Meseca, u trećoj četvrti, u jezero i prokletu zelenu maglu što uzdigla se sa jezera da sastane se s Mesecom i da prekrije i proguta zlokobnom izmaglicom kupole osuđenog Sarnata. Nakon toga oni u tornjevima i izvan zidina videli su čudnovatu svetlost na vodi i ugledali su da siva stena Akurion, koja beše obično visoko iznad obale, skoro je potopljena. Strah se širio nejasno, ali užurbano, tako da princeze Ilarneka i dalekog Rokola sklopiše svoje paviljone i odoše, iako jedva znajući šta je razlog za odlazak.

120. Tada, blizu ponoći, sve bronzane kapije Sarnata otvoriše se naglo i isprazniše razjarenu gomilu koja zamrači ravnicu, tako da svi gosti, princeze i putnici pobegoše u strahu. Jer na licima ove gomile urezano je ludilo, nastalo od užasa nepodnošljivog. I usta uzvikivaše reči tako strašne da nijedan slušalac ne zaustavi ih da zatraži njihov dokaz.

121. Ljudi čije oči lude su, sa strahom vrištali su glasno na prizor unutar kraljeve dvorane za banket, gde kroz prozore ne vide se više oblici Nargis Heja i njegovih plemića i robova, već horda neopisivih zelenih bezglasnih stvorenja sa izbuljenim očima, napućenim, mekim usnama i čudnovatim ušima. Stvari koje plesaše grozno, noseći u šapama zlatni pletarski pribor sa rubinima i dijamantima u kojima gore neobični plamenovi.

122. I tada velika siva stena Akurion beše skoro potpuno potopljena. Kroz čitavu zemlju Mnar i u okolnim zemljama širile su se priče o onima koji su uspeli pobeći iz Sarnata i karavani više ne tražiše prokleti grad. I gde jednom bejahu zidine od tri stotine lakata i tornjevi još viši, sada prostire se samo močvarna obala prostranog mirnog jezera i sive stene Akurion koja propinje se visoko iznad obale. Propast je došla po Sarnat.

123. Ali napola pokopan u ruševinama motrio je znatiželjni zeleni idol, izuzetno drevni idol isklesan po liku Bokruga, velikog Vodenog Gmizavca Boga. Taj idol, brižno čuvan u vrhovnom hramu u Ilarneku, beše poštovan u vreme treće četvrti Meseca kroz čitavu zemlju Mnar. I takođe, kada plima je niska, može se videti urezana posveta na sivoj steni Akurion, ispisana drevnim slovima:

 

IB JE NESTAO ALI VAŠI BOGOVI ŽIVE
PREKO SVETA JESTE
VAŠ SESTRINSKI GRAD L’JIB
SKRIVEN U ZEMLJI U VARVARSKOJ ZEMLJI ZIMERIJI
TAMO LJUDI I DUBOKI BOGOVI NAPREDUJU TEK
I TAMO ĆE BOGOVI BITI POŠTOVANI VEČNO
I ONDA KADA KUTULU DOĐE

 

 

 

124. Silazak Starih Bogova na Zemlju je priča o prolasku kroz Kapije iza kojih su čekali i o užasima i lepotama što ostaviše za sobom. Stari Bogovi dođoše na Zemlju, neki kažu da su Oni stvorili Čoveka kao roba za svoje izopačene žudnje. Stari Bogovi dođoše na Zemlju, ali ne donesoše Život tamo. Mnogo pre Njihovog dolaska, Ubo Satla boravio je u močvarama što kuvaju se u pari novostvorene Zemlje, jer Ubo Satla jeste vaš početak i vaš kraj.

125. Ovo je priča o drevnim vremenima, mnogo pre Čoveka. Jer propast Starih Bogova jeste davno prošla. Po koji mudri učenjak pokušao je da objasni Njihovu propast čudnim odnosima među zemljanim elementima. Ova maštarija neće prevariti tebe, o tragaoče, jer suštinom, Stari nisu nošeni ljudskim porivima. Njihov je razum izokrenut, a putevi tajanstveni. Ipak, Stari Bogovi nisu nestali.

126. Oni čekaju, zapečaćeni u mestima davno zaboravljenim, i sanjaju o vremenu kada Zvezde budu poravnane pravilno. Iznad podzemnog Zida, Igolonak spava, probuđen iz sna prizivima onih što tragaju za zlom. Kada siđu dole, Veličanstveni Drevni sa Njihovih Zvezda, kako je zapisano u Njihovoj Knjizi Eibon, prvo će ovamo doći Catogua, isto tako mračan kao i Tama koju nosi i koji je odavde otišao kao škiljavi Cikranoš, odmah nakon prvog stvaranja života na ovoj planeti.

127. Ali Catogua ne dođe kroz Zvezdane prostore, već kroz Oblasti što leže među njima i Njegovim dolaskom na ovu planetu, mesto beše zgaslo i podzemni zaliv N’kai, u čijim mračnim dubinama On razvlačio se nebrojanim periodima, kako je i u Eibonu kazano, pre nego se pojavio u gornjem svetu.

128. I nakon ovoga dođe i Veliki Kutulu ovde i svi Njegovi mladi sa udaljenog Ksota, kao i Duboki i gnusni Jugsi koji bejahu Njihovi mezimci i Šub Nigurat sa Jadita, što na zlom je glasu i svi oni što služe Njoj, čak i vi Mali Ljudi iz Šuma. Ali od Starih Bogova začetih od Azagtota u svojoj najboljoj moći, ne siđoše svi na Zemlju, jer On, čije se Ime ne sme izgovarati, luta večno u tom mračnom svetu blizu Aldebara, i Njegovi su sinovi oni što spustiše se na Njegovo mesto.

129. Isto tako, Ktuga izabra za Svoje mesto zvezdu Omalaut, na kojoj je začeo stašnog Afom Zaha i Ktuga osta na Omalautu sa Vatrenim Vampirima koji mu služe, a što se tiče Afom Zaha, On se spustio na Zemlju i boravi još uvek u svojoj ledenoj ravnici. Strašni Vultom, ta grozna stvar što brat je crnom Catogi, spustio se na umiruću planetu Bibou u Svojoj moći, koju je izabrao za Svoju Vladavinu.

130. Takođe je napisano i o Onima što bejahu Začeti od Azagtota, a koji ne ostaše unutar tajnih mesta na Zemlji, jer kada su Veličanstveni Stari Bogovi sišli sa zvezda u maglovito jezgro Zemlje, doneše vam sa sobom obličje i sličnosti s Njihovim Bratstvom. Učiniše to Bogovi što služe Hasturu Užasnom, što doneše vam Svetlog Trapezohedrona sa mračnog Jugota na vaše Granice i od tada on beše kićen sa raznim umetninama u dane kada Zemlja izrodi prvi život.

131. I mislilo se da je Svetli Trapezohedron, koji je vaša zaštita od strašnog Niarlatotepa, prizvan od Veličanstvenih Starih Bogova da Im pomogne pred Puzajućim Haosom u satu Njihove velike nevolje, u vreme kada Starii Bogovi dođoše ovde u Svom besu. Isto tako, behu to i Duboki Bogovi što doneše na ovaj svet groznu sličnost zmijoliko bradatog Bjatisa, sina Jiga, ali to bi nešto kasnije, među žitelje prvobitnog Kraljevsva Mu. Veličanstveni Stari Bogovi predvideli su dan i sat Svoje nevolje, kada moraju prizvati na Svoju stranu Njih iz Svog izuzetnog Bratstva, koji preuzeše daleke svetove za mesto svoga boravka i donesoše ovamo te slike i oblike samo za ovu svrhu.

132. Sada o ovim zvezdanim Eidolonima, o kojima je malo znano čoveku. Rečeno je da su stvoreni neobičnom veštinom amajlija i da vi čarobnjaci i vi magovi ove Oblasti Zemlje, niste smatrani dostojnim od stane Veličanstvenih Starih Bogova da budete uvedeni u Njihove tajne. Ali šapat se širi u pojedinim starim, zaboravljenim knjigama da izuzetna moć leži unutar takvih slika i da kroz njih, kao kroz neverovatne prozore u vremenu i prostoru, Oni što borave daleko, mogu ponekad biti prizivani i prizvani ovde, kao što behu prizvani za prolazak u vreme kada Stari Bogovi spustili su se na ovaj svet u jarosti svojoj.

133. I ima onih koji slave Veličanstvene Stare Bogove kroz njihove slike i sličnosti, ali ovde moraš biti oprezan, jer takvi Eidoloni su tajanstveni i blagovremeno si upoznat da ispijaju život onima što postupaju sa nepromišljenošću, ili onima što traže da kroz ovakve slike prizovu Njihove udaljene Oblasti, znaj da bolje je ne uznemiravati Ih. Nije u ljudskom znanju da uništi ovakve slike, a mnogo ih je koji traže uništenje, ali nađu sopstveno uništenje, jer iza takvih slika sa one strane Zvezda je Stari Znak koji ima ogromnu moć i zato čuvati se moraš da ne uništiš sliku Onoga kojeg si prizvao, a koji snevao je daleko, da ne budeš proždran i progutan, ili da ne doneseš sebi uništenje, večno, čak i svojoj besmrtnoj Duši.

 

 

 

134. Silni se Hastur igra Svetovima koje nastanjuju smrtni robovi, širom tamnih prostora Svemira. Njegov Glas je tužan i uništavajući je vrtlog koji lomi i razara pokvaren život koji je nikao među tihim Zvezdama. On živi iznad Nas i nadzire izvođenje Velikog Plana Bogova.

135. Raduje se svojim izabranicima i Besno nipodaštava robove koji im smetaju. Njegova Silovitost mrcvari gradove i ugnjetava ljude, ali niko neće prepoznati ruke sile koja uništava, jer On napreduje bez Lica, proklet od robova, a Njegov oblik ljudima nije poznat.

136. Slušajte onda njegov Zov, o ljudi, kada se u mračnim ulicama noći Njegov Glas uzdiže u Himnu Bogovima. Odgovorite Njegovom Zovu, poklonite se ispred lica Njegovih Izabranika. Tako će vam se otvoriti Put Spasa. Ili biste više voleli da se uhvatite u koštac s Njegovom srdžbom? Tada ćete začuti Onog koji Urliče. Osetićete kako vas hvataju zubi Zmije i kandže Orla i kako u olujnom vrtlogu padate u utrobu Zemlje. Tamo gde oduvek postoji Drevni Leng sa svojim večitim ledenim Nebom gde će neprekidna rika čitavu Večnost prožimati vaše krhke i pokvarene udove.

137. Ovo vam je dato na izbor. Ne oklevajte da sledite Onog koji oduvek vreba spreman da uzme vaše smrtne ostatke. Iz vašeg hiljadugodišnjeg sna Probudiće vas Pevanje Silnog Hastura, ako hoćete da slušate. Ovim ćete Mu postati slični, ako to budete hteli. Vaš izbor je Širok. Nemojte potrošiti život zbog ništavnog straha ili zbog beskorisnih čovekovih smetnji. Da bi ste započeli Putovanje koje će vas učiniti Besmrtnim, ostavite svoj običan život. Zahvalite se Silnome Hasturu, jer vas je On Oslobodio.

 

 

 

 

138. Niarlatotep Sveprisutni je kao Utemeljitelj Naroda plovio među Zvezdama i Galaksijama. Za one koji Mu se nedolično približe, Haos, koji Ga prožima, izvršiće zadatak Rastakanja i nestaće. Oni ne znaju Misteriju koja je Niarlatotep! Stvorila ga je Božanska Ruka da bi ljudi upoznali Božansku Poruku, ali Poruka je bila takva da je Glasnik preplašio narode. Oni nisu shvatili.

139. Nisu razotkrili Njegovo Lice koje je prikrivala Volja Onih koji su Bili kada Vreme još nije postojalo. Nisu čuli Njegov svirep Šapat od kojeg izgubiš ljudske ostatke i dobiješ Božansko Telo. Strah ljudi bio je isuviše veliki, jer su bili suviše mnogobrojni. Božanska Bića su se malo po malo ugasila, zatrpana talasima Vremena. I ovi ostaci Božanstava nisu više bili u stanju da slede Krilatog Niarlatotepa koji je otišao u mlađe Svetove u koje je pokušao odvesti i poslednje Bogove, pažljivo Šapćući svoju Poruku.

140. Ali, Njegovi pokušaji su se izjalovili jer je tada Njegova pratilja bila Velika i Prazna Sveprostorna Tišina. Sklonio se u tek nikle Svetove koji još nisu bili naseljeni. Tamo se zaustavio i počeo Sanjati, jer sve drugo bilo je zabranjeno i Njemu. Njegovi snovi su bili Božanski Obrasci, a zemlje su naselili Polubogovi, oni Polubogovi koje je On stvorio.

141. Mnogo Eona On i Njegovi Sinovi uživali su u trenucima nadzemaljske Sreće, sve dok se nije podigla ljudska nesreća i svaku čistu stvar u ovom Raju, ljudska je životinja uprljala. Mnogo je Niarlatotep podneo, mnogo je dozvolio, no u određenom trenutku nadmenost smrtnika prešla je sve granice te je On uništio sve šio je stvorio. Tako je Niarlatotep ljudima pokazao svoje Pravo Lice.

142. Onda je ponovo otišao, ali tog puta nije bio sam, jer je spasao svoje Sinove. I sa Njima se sklonio u Najtajnije Snove, u Veliki Grad od Crnog Oniksa, koji je na vrhu Velikog Brda Kadat koje se diže u pustinji Leng. S vremena na vreme Niarlatotep u svojim Snovima ponovo misli na svoj Raj, o Vremenima Bogova, suza puzi Njegovim tamnim licem i smrtnici preko svojih snova osete promenu. Njihovi snovi se, naime, ispune uznemirujućim vizijama koje ih muče. Gledaj, ovo Jeste i uvek će da Bude Niarlatotep.

 

 

 

143. Bjatis, zmijoliko bradati, Bog Zaborava, sin Jiga, došao je sa Veličanstvenim Starim Bogovima sa Zvezda, prizvan naklonom Njegovoj slici što doneta je od strane Dubokih, Bogova Zemlje. On može biti prizvan dodirom Njegove slike od strane živog bića. Njegov pogled stvara mračne misli u umu i rečeno je da oni što pogledaju Mu u oči biće prisiljeni da zakorače Mu u čeljust. Hrani se onima koji zalutaju ka Njemu i od njih što proždire izvlači deo životnosti i tako se širi.

144. Postoje slike Veličanstvenih Starih Bogova koje bejahu donete sa Zvezda, u vreme kada Zemlja beše mlada, da duhovnom vezom povežu neke poput Bjatisa ili Hana s Njihovim slikama i da oni što poštuju Veličanstvene Stare Bogove i služe im na ovoj ravni mogu opštiti sa svojim Gospodarima kroz ovakve idole. Ali znaj da sudbina užasna i grozna van svakih verovanja čeka one što nesvesno poseduju ovakve idole sa One Strane, jer njima Stari Bogovi crpe životnost kroz ovu duhovnu vezu i njihovi snovi postaju strašni i ispunjeni užasnim prikazima Konačnog Bezdana.

 

 

 

145. Ubo Satla jeste izvor, nezačeti početak iz kojega proizađoše oni koji usudili su se ustati protiv Starijih Bogova što vladaše sa Betelgua, oni koji ratovaše protiv Starijih Bogova. Veličanstveni Stari Bogovi vođeni slepim idiotom Bogom Azagtotom i Jog Sototom koji je Sve u Jednom i Jedan u Svemu i nad kojima ne postoji stezanje vremena ili prostora i čiji predstavnici su Umr At Tavil i Drevni Bogovi, koji sanjaju večno o vremenu kada će opet vladati i kojima s pravom Zemlja pripada i čitav Svemir kojeg je ona deo.

146. Veliki Kutulu uzdićiće se iz Rilejha, Hastur Užasni vratiće se sa mračne zvezde koja se nalazi u Hidu blizu Aldebara, crveno oko bika, Niarlatotep glasnik Drevnih Bogova zavijaće večno u tminu gde nastani se, Šub Nigurat daće život svojim Hiljadu potomaka i Oni će davati život za uzvrat i preuzeće gospodarstvo nad svim šumskim Nimfama, Satirima i Malim Ljudima, Liogor, Zar i Itakua juriće prostorima između zvezda i oni što služe im, Čo Čo, postaće plemići, Ktuga će okružiti svoju vladavinu sa Omalauta i Catogua doći će sa N’kai. Oni čekaju iza Kapija, jer vreme se približava, čas će uskoro da kucne.

147. Starešine Bogova spavaju, sanjaju i tu su oni što znaju čini bačene na Veličanstvene Stare Bogove od strane Starijih, kao što su i oni koji naučiće kako da ih razbiju, jer već znaju kako da zapovedaju slugama Njih koji čekaju sa One Strane Kapije. Jer Ubo Satla jeste izvor i kraj. Pre dolaska Catoge ili Jog Sotota ili Kutulua sa zvezda, Ubo Satla boravio je u močvarama što kuvaju se u pari novostvorene Zemlje. Masa bez glave i delova tela, koteći sive, bezoblične vodenjake iz prvobitnog i jezivog obrazca zemaljskog života. I sav zemaljski život, rečeno je, vratiće se kroz veliki period vremena Ubo Satle.

 

 

 

148. O Igolonaku ni mezimci Kutulua se ne usuđuju govoriti, ipak vreme će doći kada Igolonak će zakoračiti iz usamljenosti Eona kako bi hodao još jednom među ljudima. Iznad zaliva podzemne Tame staza vodi na onu stranu zida gde uzdiže se Igolonak kako bi služen bio od dronjavih i bez očiju noćnih prikaza. Dugo spavao je iza zida i oni što gamižu žurno preko Njegovog tela ne znaju da je to Igolonak, ali kada ime mu je izgovoreno ili pročitano on dolazi da bude poštovan ili da se hrani uzimajući oblik i dušu svojih žtrava.

149. Za one koji čitaju o Zlu i traže ga unutar svoga uma prizivaju Zlo i tako Igolonak može vratiti se da korača među ljudima i čeka vreme kada Zemlja bude pročišćena.

150. I Kutulu uzdići će se iz svoje grobnice među korovom. Glaki će razbiti kristalna vrata što ga zarobljavaju. Porod Eihorta rodiće se po danu. Šub Nigurat zakoračiće da razbije Mesečev Kamen. Bjatis će iz svog zatvora se raspršiti. Daolot razderaće opsene razotkrivajući stvarnost skrivenu iza. Afom Zah uzdićiće se iz utrobe Jaraka na krajnjem severnom polu. Gatanotoa pojaviće se iz svoje grobnice ispod planinskog vrha utvrđenja Jadit Goa u čudnovatom Muu. Zot Omog izdići će se sa okeanskih dubina.

151. Ia! Niarlatotep! Njihovim slikama prizvaćeš ih. Ovo nije uzaludno proročanstvo, jer Nasleđe Starih Bogova jeste veoma stvarno, kao što će biti pokazano Tragaocu.

 

 

 

152. Kjega beše tamo gde tmina je crnja od crnine i boja za sebe je, gde Ništa je Nešto i Tama je pak bistrija od Svetlosti. Uvek je bilo tu. Mislilo je u onim vremenima kada je još moglo da misli uopšte, tim kratikim periodima svesnosti između perioda, što činiše se kao večnost, koji jedino mogu biti san ili ne postojanje i možda je umrlo svaki put i ponovo se rodilo, ako bi moglo umreti uopšte, što nije znalo takođe.

153. Tada pokušalo je da misli o Sebi i znalo je da ima ime, koje beše Kjega, ali ništa mu to nije reklo o sebi sem da postoji. Jednostavno je bilo, nije se moglo dotaći u svome negde, mestu koje je bilo nigde, ali nije moglo ni dodirivati druge stvari. Moglo bi se zvati zlo, ukoliko zlo imalo je razumno značenje u Njegovom postojanju, a nije. Kjega je bilo nešto iznad čovekovih zakona dobra i zla, prirodna sila, ili prirodno događanje poput požara šuma, ili oluje, ili pak same smrti, nešto na šta nijedan stvoreni zakon ne odnosi se.

154. Ponekad tokom onih retkih momenata kada bilo Mu je dozvoljeno da misli, ili možda kada je dozvolilo samo sebi da misli, jer nije znalo da li periodi sna i smrti su bili ili nisu stvoreni od Njega, pokušalo je da zapamti svoje Ime. Tada nadođoše prizori doba ledeno plavog, a onda vulkani pljujući lavu iz svojih utroba, izrasline stvoriše na planeti Zemlji i sve se činilo tako krajnje glupavo i nevažno Kjegi da Mu se zgadilo i tako se vratilo ka smrti i snu.

155. Vreme nije imalo nekog značaja takođe, bilo je samo nešto što prolazi neopaženo, krajnje nevažno nečemu kao što je Kjega, zarobljeno u svojem možda samostvorenom zatvoru i jedino umom opštilo je s Onostranom Stvarnošću. I onda kada bilo je budno, potpuno budno, mrzelo je, ali ne poznato je kako može mrzeti nešto što je iznad dobra i zla. Čitava svest postala je mržnja, jer to je jedino što je moglo raditi. Videlo je očima koje nisu oči i čulo je ušima koje nisu uši i mislilo je sa celim bićem jer nema organe poput mozga. Tiho je mrzelo.

156. Kroz Eone neki od Njegovih stranih snova dodirnuli su ljude i terali ih u ludilo. Neki su bili jače zaštićeni i osetili su samo spoljne dodire Njegovih snova i pokušali su da ih tumače svesno u pričama, ili su ih koristili nesvesno u pričama čudnog sadržaja. Neki od njih zapisivali su ih kao priče, znajući da svet ne bi nikada prihvatio ovakvu krajnje vanzemaljsku stvarnost. Svakako i oni takođe bili bi smatrani ludacima, kao oni čija realnost postala je neshvatljiva pod uticajem Njegovih snova. Niko nije imao znanje i moć da traga za daljim tragovima.

157. Njegovo Ime već je davno zapisano i druga Imena za koja su smatrali da su Njegova, urezaše na krečnjačkim pločama. I znaci su crtani na zidovima podzemnih pećina koje su pripadale Njemu, još uvek čekajući da budu otvorene. Ali oblik koje Ono ima nije stvaran i stalno se menja. I kasnije, pisali su o Njemu sa drhtavim prstima na drevnim svitcima i, kasnije još, na pergamentima i svi su spaljeni kada su otkriveni. I kada bi se neko usudio da napiše ime Njegovo, pisac bi bio spaljen zajedno sa knjigama.

158. Ali neko bi uvek preživeo, neko je uvek ostajao zdravog razuma ili bar delimično, i tumačio snove, Njegove snove. Neki su se molili Njemu, nudeći mu još topla, kucajuća srca iščupana iz krvavih grudi žrtvi, a opet drugi su ga proklinjali na mnogim jezicima, ali Kjegu nije bilo briga. I ponekad bi sanjalo takođe, sanjalo o drugima, istima kao što je Ono, ali opet tako različitim, Drevnima koliko i Ono i skrivenim koliko i Ono, Eonima bezimenog tlačenja. I pitalo se gde su. U skloništu, ili u lancima, kao i samo što je? Čekajući... uvek čekajući. Mrzeći... uvek mrzeći.

159. I Tmina Što Čeka ima pet koji čuvaju Hram i Tminu i zovu se Vejeni. Oni su Crna Svetlost, Bela Vatra koja je Crnja od Noći, Bela Tmina koja je crvenija od Vatre, Krilata Žena i Zeleni Mesec, Što čuva i drži Njega u Njegovoj Tami. Nagai koji služe Kjegu jesu zemaljska bića sa telima poput žabe, providni, sa pulsirajućom utrobom prekrivenom jedino tankim slojem tvrde kože. Imaju zadnje noge poput žabe, a prednje poput čoveka. Kreću se poput krabe, puzeći na svojim namreškanim grudima i gurajući se silom svojih zadnjih nogu, daju sebi pravac mišićnim pokretima svojih stomaka. Sve četiri prednje noge podignute su poput bogomoljke. Lica im se sastoje uglavnom od naduvenih očiju i prevelikih usta sa dva račvasta jezika.

 

 

 

160.    JIDRA DREVNA

STOTINU PROLEĆNIH VETROVA
MIRIS JOJ ŠIRE
HILJADE VLAŽNIH JESENI
SPIRAJU JOJ OTISKE STOPALA
OKRUTNE GODINE SALEĆU
DREVNO SEĆANJE NJENOG PRISUSTVA
GDE JIDRA KROČI
BRDA NE ZABORAVLJAJU

 

161. Jasno je da većina Drevnih Bogova, koji su predhodili svim Bogovima čoveka, znani su i poštovani i pre nego što je čovek postojao. I jasno je da je većina Drevnih Bogova nastala iz jednog izvora. Taj izvor ponekad je zvan Mlandot i svi Bogovi su samo izmenjeno ispoljavanje i dodaci Jednoga. Ali bilo da je Mlandot mesto ili svesno biće, ili nepojmljiv vir nepoznatih sila i osobina izvan opažljivog svemira, nije sasvim jasno.

162. Svakako N’gir Korat, luda i monstruozna stvar što prebivala je i nije davala mira ovoj Oblasti prostora pre no što je svet Sunca stvoren i ono još uvek tamo prebiva i jeste samo ograničena struja u odnosu na prostranstvo koje je Mlandot. I nije li predmet spisa Imnar, mračni lovac i zavodnik sveg Zemaljskog razuma, već samo ruka N’gir Korata, organ stvoren po liku Zemaljskog života i svesnost da iskvari taj život i povede ga ka sopstvenom uništenju? I nije li čak i velika Jidra, koja je rođena od i sa životom Zemlje i koja kroz Eone prepliće se beskrajno sa svim Zemaljskim životnim oblicima, učila naklonosti za Mlandota?

163. Pre no što je smrt rođena, Ona je rođena. Za nebrojena doba bio je život bez smrti, život bez rađanja, život nepromenljiv. Ali napokon smrt je došla, rođenje je došlo, život postao je smrtan i promenljiv i nakon toga očevi umiraše, sinovi se rađaše i nikada nije bio sin isti poput oca. I blato postade crv i crv zmija, zmija postade Džet planinskih šuma i Džet postade čovek.

164. Od svih živih bića jedino Ona izbegla je smrt, izbegla rađanje. Ali nije mogla izbeći promene, jer sve živo mora se menjati kao što šume Severa moraju da odbacuju svoje lišće da žive zimi i vraćaju ih da žive u proleće. Ona naučila je da proždire smrtnike i bića koja se menjaju, i svojim semenom da menjaju Nju i da budu kao sva smrtna bića i kao što je Ona želela i da žive večno bez rađanja, bez smrti.

165. Jidra je proždrala hobotnicu i naučila kako da koristi pipak. Proždrala je medveda i naučila da se ogrne krznom protiv strašne hladnoće Severa. Zaista, može Jidra da uzme bilo koji oblik poznat kao živo biće. Ipak, ni jedan oblik koji je lep ne može preuzeti, jer okusila je sve gadne stvorove, kao najlepše za Nju. Svojim sledbenicima prikazuje se u mnogim divnim i dražesnim oblicima, ali ovo je tako jer oni ne vide Njen pravi oblik, već samo takve vizije kakve Ona želi da vide.

166. Kako Magovi mogu da šalju svoje vizije i misli jedni drugima na velike razdaljine, tako može i Jidra poslati svoje misli ljudima i uzrokovati da vide ono što Ona želi. Zaista svojim slanjem misli Jidra ostaje u jednoj Duši, jer u telu Ona je mnoštvo, skrivena u džungli Juga, hladnim prostranstvima Severa i pustinjama iznad zapadnog mora. Ovo je tako, jer iako Njenih hramova ima mnogo, Ona čeka kraj svih, mešajući se telesno sa svojim raznolikim sledbenicima, ali ipak Njena svest jeste prostrana celina.

167. Ludi Pritom Janga zapisao je:

 

JIDRA USAMLJENICE, ŽUDEĆI ZA ŽIVOTOM SVIH STVARI
USAMLJENICE, POTREBAN TI JE ŽIVOT ZEMLJE
JIDRA BOGINJO,
VLADARKO NAD SVOJIM OVAPLOĆENIM RASAMA
BOGINJO GRABLJIVOG IHATA NEBESKOG
BOGINJO KSOTRA ŠTO POČIVA NA ZEMLJI I BUDI SE DA PROŽDIRE
BOGINJO LJUDI ČUDNIH MESTA KOJI POŠTUJU TE
JIDRA UČITELJICE TAJNOG ZNANJA
UČIŠ SVOJE SLEDBENIKE ZAGONETKAMA

168.    JIDRA DAROVATELJICE, TI ŠTO ČINIŠ BRDA I POLJA ZELENIM

DAROVATELJICE, TI ŠTO POKAZUJEŠ PUT KA PUSTIM IZVORIMA
DAROVATELJICE, TI ŠTO ČUVAŠ KRDA I ŽETVU
JIDRA LJUBAVNICE, POTREBNO TI JE SEME TVOJIH SLEDBENIKA
LJUBAVNICE, TI ŠTO MORAŠ IMATI SEME SVIH STVARI
LJUBAVNICE, MORAŠ IMATI SEME PROMENE ILI ĆEŠ UMRETI
JIDRA LJUBAVNICE, TVOJI PRATIOCI SU IZMENJENI
NAKVAŠENI SEMENOM PROŠLOSTI I IZMENJENI
U OBLICIMA NE OD PROŠLOSTI NITI SADAŠNJOSTI
JIDRA MAJKO, TI ŠTO DONOSIŠ IZLEGANJE PROŠLOSTI
MAJKO SVIH STVARI ŠTO BEJAHU
MAJKO DECE PROŠLOSTI I SADAŠNJOSTI
MAJKO, TVOJA DECA PAMTE SVE STVARI
SVOJIH OČEVA VEĆ DAVNO MRTVIH
JIDRA, DAROVATELJICE ŽIVOTA
DONOSIŠ DUG ŽIVOT SVOJIM SLEDBENICIMA
DAROVATELJICE ŽIVOTA, TI DAJEŠ VEKOVE BESKRAJNO
SVOJOJ DECI I LJUBAVNICIMA I POŠTOVAOCIMA

169.    JIDRA NEMIRNA, POTREBNI SU TI SINOVI NOVIH OČEVA

NEMIRNA, ŠALJEŠ SVOJE SLEDBENIKE DA TRAŽE NOVU KRV
ZA TVOJU BESKRAJNU PROMENU
NEMIRNA, ŽUDIŠ ZA NOVIM LJUBAVNICIMA
IZVAN KRVI SVOJIH POŠTOVAOCA
IZ STRAHA DA TI I POROD TVOJ I SLEDBENICI TVOJI
NEBI SE SPARUŠILI I ISUŠILI POPUT ŽIVIH MRTVACA
JIDRA VEŠTICE SNOVA,
BACAŠ SENKU NA UM SVOJIH SLEDBENIKA
VEŠTICE SNOVA, KRIJEŠ SVOJ OBLIK OPSENOM
VEŠTICE SNOVA,
PREKRIVAŠ I SVOJ OBLIK ČUDNOVATOM LEPOTOM
JIDRA ZASENJIVAČICE,
OPKRUŽUJEŠ NEVERNIKE U SENCI
ZASENJIVAČICE, PROŽDRLJUJEŠ LUTALICE I NEPRIJATELJE
ZASENJIVAČICE, TI ŠTO SKRIVAŠ ČOVEKA VEČNO

 

 

 

170. Jog Sotot čuva Kapiju koju treba da prođeš pre nego što pređeš Nepoznatu i Drevnu Kadat. On je Najveća Ogavnost što je ikada postojala na svim zemljama i koja se ikada pojavila na svim Nebesima. Jog Sotot je kao čovek, bori se s njime i borićeš se sa samim sobom, pobedićeš ga, pobedivši sebe.

171. On je Prag ka Uzvišenim Prostranstvima. Šokiraće te strašni i iznenadni užas. To znači da je On prisutan u jednom od svojih mnogostrukih Oblika. Oblik nema smisla, jer On sam je Oblik. Važna je jedino Suština protiv koje ćeš se boriti. I Pobeda ti neće doneti ni slavu ni čast, nego suprotno i narodi će te još više nipodaštavati. Svejedno, mora Pobeda biti tvoja, jer u suprotnom nećeš više postojati, osim u Njemu, kao jedan od Njegove mnogobrojne posluge koja gmiže u Njegovom blatu, u blatu čovečanstva.

172. Zahvali se Jog Sototu. On je poslednji od svog Roda i Njegova je zasluga što ćeš pronaći Put za Kadat. On nije kriv za svoju čovečnost, tako je moralo da bude. Svaki put kad uništi neki život On trpi, no takav je Njegov zadatak. Bori se čist i pobedićeš ga, pobedivši samoga sebe. Nadam se, o čoveče, da shvataš ove reči! Knjiga Mudrosti i Tajni se još jednom završava. Razotkrivena je bila još jedna Tajna. Ko će znati da je upotrebi?

 

 

 

173. Trinaest Duhova Jog Sotota predvodnici su Moćnih Hordi Parazita koji su Njegove sluge i koji izvršavaju naređenja u Njegovom svetu i znaj da je Njih trinaest po broju. Pozovi ih kada god ti zatreba bilo šta i Oni će ti darovati svoju Moć kada ih pozoves bajalicom i napravis Njihov Znak. Duhovi Njegovih Oblasti imaju raznovrsna imena i pojavljuju se u mnogim oblicima.

174. Gomori je Prvi Duh koji se pojavljuje kao kamila sa zlatnom krunom na glavi. Komanduje sa dvadeset i šest legija paklenih Duša i daje znanje o magijskom nakitu i amajlijama.

175. Zagan je Drugi Duh koji se pojavljuje kao veliki bik, ili Kralj užasnog izgleda. Klanjaju mu se trideset i tri legije i podučava tajnama mora.

176. Sitri je Ime Trećeg Duha koji uzima oblik velikog Princa. Ima šezdeset legija i govori tajne tek predstojećeg vremena.

177. Eligor je Četvrti Duh i On se pojavljuje kao crveni čovek sa gvozdenom Krunom na glavi. Isto tako komanduje sa šezdeset legija i daje znanje kako pobediti u ratu i govori o predstojećoj svađi.

178. Durson je Ime Petog Duha koji ima uz sebe dvadeset i dva bliska Demona, a pojavljuje se kao Gavran. Može otkriti sve skrivene tajne i reči o prošlosti.

179. Vual je Šesti Duh, a Njegov oblik je crni oblak. On podučava svim drevnim jezicima.

180. Skor je Sedmi Duh koji se pojavljuje kao bela zmija. On će ti doneti novac na tvoju komandu.

181. Algor je Osmi Duh i pojavljuje se u obliku sličnom muvi. Može ti reći o svim tajnim stvarima, a daruje i naklonost velikih Prinčeva i Kraljeva.

182. Sefon je Deveti Duh. On se pojavljuje kao čovek zelenog lica i ima Moć da pokaže gde je blago skriveno.

183. Partas je Deseti Duh po redu i ima oblik velikog lešinara. On zna sve o tajnama biljaka i kamenja, a može te načiniti nevidljivim i povrati vid koji je izgubljen.

184. Gamor je Jedanaesti Duh i kada se On pojavi kao čovek može te izuzetno podučiti o tome kako pridobiti naklonost velikih osoba i može oterati bilo kojeg Duha što čuva blago.

185. Umbra je Dvanaesti Duh koji se pojavljuje kao Džin i može preneti novac sa jednog mesta na drugo ako to zatražiš od Njega i darovati ljubav od žene koju god poželiš.

186. Anabot je poslednji Trinaesti Duh koji uzima oblik žute žabe krastače. On ima moć da te načini veoma veštim u nekromantiji i može oterati bilo kog Zloduha što te ometa i reći o čudnim i skrivenim stvarima.

187. Jog Sotot je Kapija iza koje se prostire Trinaest Planova Ne Postojanja. Ali, to kazati je pogrešno, iako ovih Trinaest Oblasti postoji, samo na drugi način. U njih pritiče ljudski izrod koji je Jog Sotot u svojoj Božanskoj niskosti stvorio. I tamo završe Iznakažena Stvorenja koja nisu bila u stanju da se obuzdaju.

188. Velika Opasnost počiva u ovim Oblastima. Možda će vam se činiti da su ovi Duhovi samo oblik, ali čuvajte se! Uništiće vas kao truplo na lomači. Svejedno, desiće se da ih sretnete. Ali kada jednom zavladate Njihovim Gospodarem, Oni vam neće moći nauditi. Služiće vam kao pitoma jagnjad, dok će u sebi uzgajati mržnju, jer to Im poklanja život.

189. Oni su jalove Olupine, bez višeg života, a život ih stalno oblizuje. U sebi proživljavaju svoju hiljadugodišnju agoniju i stalno se uništavaju, te opet stvaraju iznova. Ne možete ih ni pipnuti, jer Oni Jesu i Nisu, upotrebljavajte ih umereno, jer su Njihova iskvarena Snaga i Moć Crne. Strasti i mračne spletke ih učvršćuju. Nemojte se uplesti u Njihovu sumanutu mrežu. Ne dozvolite da vas Njihova poniznost i ulagivanje okruže, jer Vi moj Rod ste kraljevski, dok Oni nisu. Ovo je moja poslednja opomena! O Mračnim i prokletim Jog Sototovim Oblastima nema ništa više da se doda.

 

 

 

190. Šub Nigurat, Silni nad Silnima. Njemu je sve dozvoljeno. Da bi se spustio u Tamu ljudi, On se, kada Mu je to po volji, podigne iz svoga Prebivališta Svetla. I ovde On čini čuda, veća no što mašta može smisliti. Pravedne Spašava, dok ološe, koji smetaju Njegovim Izabranicima, Kažnjava.

191. On je Drevni Bog Pravde i Vlasti. On je Šub Nigurat, Silni i Mračni Jarac hiljade mladića. On je Snaga i Moć Svemira. On je Svemir sam. Pazi da Ga ne uvrediš, jer ti, o čitaoče, ne smeš Ga ni zamišljati. Tajna Šub Nigurata sakrivena je u Njemu samom. Približi Mu se i razumećeš. Ali, ako se približiš nespreman, Crni će se u svom Besu podići i Hiljadu Vrištećih Rogatih podići će se sa zemlje i gordost i glupost će te raskomadati. Ovo je Šub Nigurat.

192. Ispred Njega se baci na kolena, čoveče, ali ne traži milost, jer kod Njega milosti nema. Ako budeš dovoljno Očišćen, sam ćeš stvoriti vlastito spasenje. Šub Nigurat je iznad toga. On brine za održavanje Božanskih Svesti koje tonu u Svet običnih smrtnika. On održava budnim Plamen Znanja koji će jednoga dana osvetljavati Zemlju i Sedišta Bogova koji se vraćaju. Ovo i drugo jeste Šub Nigurat.

193. Ne usudi se da Ga Prizoveš, jer neće doći. Ali, ako si jedan od Njegovih dragih mu Sinova, uvek je prisutan pored tebe. Idi, o čoveče, i imaj na umu ove moje Reči. I možda ćeš ga jedne Noći u kojoj će Svet drhtati, te će se Zvezde i Planete na pozadini Plamtećih Sunaca sudariti, videti kako se, kao Crna Senka koja te netremice motri, urezuje u sve to. I tada ćeš razumeti. Razumećeš ono što sada ne shvataš. Ovo neka ti bude dovoljno. Šub Nigurat Jeste i uvek će da Bude. Bog koji neće nestati i koji će Neba i Zemlje potresti svojom Mračnom pojavom.

 

 

 

194. Veliki Kutulu čeka, sanjajući u svom Boravištu na dnu Okeana. Njegovi Snovi naseljavaju Svetove. On živi u najdubljoj Tami Bezdana gde je prognan još na početku Vremena. Ponekad se, na kraća razdoblja, Probudi i Svet drhti, drhti od straha da neko ne otpečatiti proklete Pečate koji Ga drže u Mraku. Ali, to se ne dešava, jer Njegovo Vreme još nije došlo.

195. Ali, Vreme će Doći. I Veliki Kutulu će se Slobodan i Snažan podići na Zemlju o kojoj sada samo sanja. Njegovo Carstvo će trajati kratko, jer će Ga posle upiti Njegov vlastiti Izvor. I tada će Zemlja blistati nekim Crnim Uništavajućim Svetlom koje će Drevne Bogove vratiti na Njihov Presto, od ebanovine i slonovače, u carstvo čoveka. Ovo je Sudbina Velikog Kutulua i ovo će On učiniti. Ovo Uzvišeno Vreme mora doći.

196. Ali za sada jedino što radi, On Sanja u Rilejhu, svom Mračnom Boravištu u kome živi svoj San od početka vremena. Ali, Njegovi Snovi pozivaju na zbor Izabrane, dok prljave bacaju na tlo. Snovi o Neshvatljivoj Drevnosti. Neki su stariji i od Drevnih Bogova, ali svi govore jedino o Sjaju koji će doći na kraju čovekovog Vremena. Izabraniče, veruj Kutuluovom zovu.

197. Pokazaće ti Pravi Put koji moraš slediti i nećeš se izgubiti na putu ka Saznan¬ju. Slušaj Njegove Reči koje će ti Razotkriti Drevne Tajne Svemira. Ako ih budeš razumeo, sve će ti postati jasnije i ukazaće ti se u Novoj Biti. Obuhvati ga i sam ćeš da postaneš Bog. Ali, već i jesi, ako si me razumeo.

198. Zapamti da Veliki Kutulu Sanjajući spava u svojoj Kući u Rilejhu i ne usuđuj se da ga probudiš pre Njegovog Vremena. On će doći do Tebe u Pravo Vreme. I sada nas sluša u Bezdanu i, ako si na Pravom Putu, primićeš neki Njegov Znak i to će te usrećiti.

 

 

 

199. Dagon, Godpodar Dubokih, Mračno je Božanstvo Pokrovima Tvari prožeto. Postojao je pre mnogo vremena i svoj je zadatak veoma vredno ispunjavao. Sređivao je i podučavao svoje podanike, dve stotine i dvadeset dvoje Crnih Slugu. Crne Sluge živele su u Dubini Bezdana, najpre na zemlji, a onda u drugim suptilnijim Nebesima. Veliki strah je Dagon ulivao običnim smrtnicima u ono vreme kad ih je bilo veoma malo u ne sasvim ljudskom obličju.

200. Obdareni su bili sirovom inteligencijom. Morao im je pomoći, jer je bio postavljen iznad njih. Velika Mudrost se razlila u drevnim ljudima i Crne Sluge služili su njima, jer je takva bila Dagonova Volja. Dagon je znao da će ovakvim delovanjem pripremiti svoju propast i propast sve svoje Braće, ali ovako je bilo predskazano od Početka Vremena.

201. U čoveku se tako porodila gordost i hteo se staviti iznad onih Drevnih Bogova koji su mu dali sve. No, Oni to nisu dozvolili. Uzeli su deo tvari u uobličenju i bacili je na mnoštva. To je bio poslednji čin Drevnih Bogova koji sada nisu ovde, ali će se jednog Dana, kad dođe Novo Vreme, vratiti.

202. Ljudi su nazadovali u divlje stanje, u primitivne uslove. Zauvek su zaboravili One koji su ih podigli i uništili. Nisu mogli da shvate da drugačije nije ni moglo da bude, jer su bili samo Ljudi. To je njihova Krivica i Presuda, koja će se sasvim ispuniti kada se Drevni Bogovi opet prikažu na Zemlji u čitavom svom Sjaju.

203. Kada se Bogovi vrate, Dagon će biti Bog Radosti i s Njim svaka stvar će blistati Novim Svetlom. Njegova Braća će se ujediniti sa Njim i sačiniće Nebeski Zbor, onaj Zbor koji će se obistiniti slivanjem Njihovih strujanja. Ovo slivanje će Jedinstvu omogućiti da se obistini.

 

 

 

204. Čarobnjaci što, opijeni svojom slavom i opravdani svojim Moćima zaista jesu Budale, jer ophode se prema Starim Bogovima kao da su obični Demoni i pokušavaju da prizovu ih raznim vradžbinama, Prizivima i Petokrakom Zvezdom. Jer Demoni zaista odazivaju se ovakvim stvarima, ali Stari Bogovi su daleko više od Demona i drže svu magiju Zemlje uzaludnu i ne moćnu koliko i svi Čarobnjaci Zemljine dece praveći se da upravljaju Vetrom ovde što duva.

205. Najmoćniji čarobnjak Ibn Al Kadil pokušao je u mome prisustvu da ovlada Starim Bogom, stvorenjem najčudnijih navika i ne prijatnog stava čije ime beše Igolonak, koji beše samo senka strašnog Kutulua kako u moći tako i u užasu. Rekao je Ibn Al Kadil, da samo čitajući ime Igolonaka uzrokovalo bi Njegov dolazak, a izreći Ime na glas bila bi sigurna propast.

206. Stoga Ibn Al Kadil opskrbio se sa najgorim napicima, amajlijama i vezujućim činima, znanim magovima ove Zvezdane Oblasti, pre no što prizivanje beše izvedeno. Avaj, Igolonak nije čekao priziv, već pojavio se ranije i sve što je ostalo od najmoćnijeg čarobnjaka Ibn Al Kadila bila je hrpa zaštitnog nakita. Ovo Igolonak bacio je pred moje noge s najvećim prezirom pre no nestao je brzo koliko je i došao. Stoga govorim ti istinu da Stari Bogovni ne slušaju svoje prizivače, već preziru ih i znaj da za neke od Njih prolaz jeste i uvek će biti Kapija koja je otvorena.

 

 

 

 

 

 

<<<       O       >>>

 

 

Sva prava rezervisana

Copyright © 2012 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 23-01-2013 03:59