Stranice

 

  Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

Knjiga o Ispravnom Putu

Predgovor

 Prvi deo

Parovi

Pažljivost

Misao

Cveće

Budala

Pametan čovek

Usavršeni

Hiljade

Zlodelo

Batina

Starost

O samome sebi

Svet

 Drugi deo

Budni

Sreća

Prijatnost

Gnev

Mane

O pravedniku

Put

Razno

Pakao

Slon

Žeđ za životom

Isposnik

Sveštenik

 Biblioteka

 Arhiva

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

 Alexanthorn

 Kontakt

 

 

 

 

Preuzmi celu knjigu u pdf formatu

 

 

 

ZAG NEHAR

SVETE KNJIGE DREVNOG KRALJEVSTVA MAGIJE

 

Knjige o Drevnoj Mudrosti i Tajnama koje otvaraju Kapije za prolaz u Sveto Kraljevstvo

onako kako ih predadoše Bogovi u nasleđe da se prenesu nadolazećim pokoljenjima

 

TORNOV KODEKS SAKRALNIH KNJIGA

 

 

 

KNJIGA DVANAESTA
 

KNJIGA

O ISPRAVNOM PUTU


Prema kazivanju Velikog i Prosvećenog Učitelja

GOTAMA BUDE
 

 


Naslov originala

DHAMMPADA


Prevod na hrvatski jezik

Čedomir Veljačić

 

 

 

Adaptacija srpskom govornom području

Alexandar Thorn

 

 

 

 

 

 

 

 

© 2010 Copyright: Alexandar Thorn

 

 

 

Sadržaj

 

 

PREDGOVOR

 

KNJIGA O ISPRAVNOM PUTU

Prvi deo


Parovi

Pažljivost

Misao

Cveće

Budala

Pametan čovek

Usavršeni

Hiljade

Zlodelo

Batina

Starost

O samome sebi

Svet

 

KNJIGA O ISPRAVNOM PUTU

Drugi deo

 

Budni

Sreća

Prijatnost

Gnev

Mane

O pravedniku

Put

Razno

Pakao

Slon

Žeđ za životom

Isposnik

Sveštenik

 

 

 

 

Predgovor

 

Put Ispravnosti

Suma učenja Preuzvišenog Bude

DAMMA-PADAM

 

Dampada se smatra antologijom budističkog učenja zato što se od ukupno 423 izreke u stihovima ove zbirke, njih 152 nalaze u drugim delima osnovne kanonske budističke književnosti, a neke se strofe nalaze i u drugim, kasnijim delima budističke i ostale indijske klasične književnosti, između ostalih i dvadesetak u Mahabharati. U tom smislu Dampada sadrži nesumnjivo najvažniji i najneposredniji deo učenja Gotame Bude kroz vekove.

Buda se rodio 563. g. pre nove ere, u Južnom Nepalu, u mestu Kapilavatu, manje od 200 kilometara severno od Benaresa, a umro je 483. pre nove ere, u osamdesetoj godini, na povratku u svoj rodni kraj.

Ne verujte mojim rečima samo zato što ih je Buda izgovorio, već ih dobro preispitajte. Budite sami sebi svetlo.

Ove Budine reči jasno izdvajaju budizam od onog što uobičajeno nazivamo religijom i pokazuju da je budizam praktičan pristup, namenjen stvarnom životu. Upitan zbog čega i čemu podučava druge, Buda je odgovorio: Prenosim Učenje jer vi i sva ostala bića tragate za srećom, pokušavajući da izbegnete patnju. Ja vam otkrivam stvari kakve jesu.

Budino Učenje je tokom prvih 1500 godina postojalo u Indiji i nazivano Darma, a u narednih 1000 godina na Tibetu, ime mu je bilo Čo. I jedno i drugo znači stvari kakve jesu. Razumevanje stvari kakve jesu predstavlja ključ ostvarenja svekolike sreće. Sam Buda je ujedno učitelj, primer, zaštitnik i prijatelj. On svakome otvara mogućnost da izbegne patnju i uplovi u stanje narastajućeg blaženstva i da pri tom ka oslobođenju i prosvetljenju usmerava i druge.

Buda je pre više od 2500 godina imao jedinstvene uslove da prenosi svoje Učenje: rodio se u visoko razvijenoj kulturi, živeo okružen izuzetno nadarenim ljudima i nakon prosvetljenja imao pred sobom punih 45 godina da pokazuje metode koje vode spoznaji uma. To objašnjava bogatstvo i širinu Učenja (Darme): Kanđur, Budina originalna kazivanja, sastoji se od 108 tomova sa 84000 korisnih predavanja, dok su kasnije nastali komentari Kanđura - Tenđur, uobličeni u još 254 isto tako obimne knjige.

Zato je Buda, osvrnuvši se na svoj celokupni život, mirno zaključio: Mogu srećan da umrem. Ni jedno jedino učenje nije ostalo skriveno u mojoj ruci. Uspeo sam da vam prenesem sve što vam može pomoći.

Ukazujući šta postoji apsolutno, a šta je uslovljeno, Buda je podučavao metode pomoću kojih je moguće ostvariti puno prosvetljenje. Pokazivao je svojim učenicima kako da sve životne situacije koriste kao korake ka prosvetljenju i davao učenja koje vode ka trajnoj, najvišoj radosti. Podsticao je učenike da budu nezavisni i kritični, da sami pažljivo ispitaju da li su učenja sputana dogmama i slepom verom ili su istinski oslobađajuća. Budistički metodi meditacije mogu pokrenuti moćne unutrašnje promene. Kroz iskustvo prostora rađaju se neustrašivost, spontana radost i aktivno saosećanje, a život poprima narastajuće bogatstvo i smisao. Nivo svesnosti ostvaren meditacijom moguće je učvrstiti tako da se nikad više ne izgubi. Najviša učenja, Mahamudra i Džogćen, omogućavaju spoznaju jedinstva subjekta, objekta i akcije. U budizmu, meditacija predstavlja "nenaporno ostajanje u onome što jeste". Ovo stanje može biti ostvareno umirivanjem i usredsređivanjem uma, kada se spoznaju mudrost i saosećanje, ili radom sa energetskim kanalima tela i meditacijom na svetlosne forme. Najdelotvorniji metod, ukoliko smo u stanju da ga koristimo, je poistovećivanje sa vlastitom Čistom prirodom, i doživljaj da smo u Čistoj Zemlji. Oba metoda pripadaju Dijamantskom Putu. Kada nema odvojenosti između posmatrača, posmatranog i samog čina posmatranja tokom i između meditacija cilj je ostvaren.

Buda je, pre više od 2550. godina, spoznao da je um - nikad rođen i besmrtan, da je jasna Svetlost. Iako se tela, misli i osećanja pojavljuju, menjaju i nestaju, sam um, koji je otvoren, jasan i beskrajan prostor je nepovrediv i neuništiv. Kada je Buda ostvario oslobođenje, prestao je da sebe doživljava kao metu - nije više bio telo podložno bolestima, starosti i smrti, niti misli i osećanja koja se neprestano menjaju i nestaju. Postao je blistava svesnost. To je dovelo do prosvetljenja, spoznaje da nema odvojenosti između prostora i energije ni u jednom trenutku, ni na jednom mestu. Znao je sve i svega bio svestan.

Cilj Spoznaje je ostvarivanje stanja izvan svake dualnosti, kada spoznajemo da je sve savršeno upravo tako kako jeste, jednostavno zato što izražava beskrajni potencijal uma. Put Ispravnosti je krunski dragulj Budinog učenja. Polazeći od razumevanja uzročnosti i nadahnute spoznaje, kako bi se sva iskustva transformisala u samooslobađajući smisao i prirodnu čistotu, Magijski Put Spoznaje, takođe kao i učenje Bude, koristi metode potpunog poistovećivanja sa Prosvetljenjem.
 

 

 

 

 

KNJIGA O ISPRAVNOM PUTU

 

Parovi

 

 

1
RAZUM JE PRETEČA SVIH STVARI,
RAZUM IH TVORI I NJIMA UPRAVLJA.
KO SA ZLIM NAUMOM GOVORI ILI RADI,
NJEGA SLEDI PATNJA KAO TOČAK VOLOVSKU ZAPREGU.

2
RAZUM JE PRETEČA SVIH STVARI,
RAZUM IH TVORI I NJIMA UPRAVLJA.
KO S DOBRIM NAUMOM GOVORI ILI RADI,
NJEGA SLEDI SREĆA NERAZDRUŽIVA KAO SENA.

3
“VREĐAO ME I ZLOSTAVLJAO,
NAPAO ME I OPLJAČKAO”.
KOGA TAKVE MISLI MUČE,
U NJEMU SE MRŽNJA NE SMIRUJE.

4
“VREĐAO ME I ZLOSTAVLJAO,
NAPAO ME I OPLJAČKAO”.
KOGA TE MISLI NE MUČE,
U NJEMU SE MRŽNJA UTIŠAVA.

5
MRŽNJA SE NIKAD NE SMIRUJE MRŽNJOM,
MRŽNJA SE UTIŠAVA NEMRŽNJOM.
TO PRAVILO VAŽI ODUVEK.

6
VEĆINA LJUDI NEĆE DA SHVATI
DA SMO OVDE OSUĐENI NA SMRT.
MEĐU ONIMA KOJI TO SHVATE
SVAĐE SE LAKO IZMIRUJU.

7
KO GOD ŽIVI ZANESEN ČARIMA,
NEOBUZDAN U ČULNOSTI, U UŽIVANJU NEUMEREN,
NEMARAN I NEOTPORAN,
TAJ SE LOMI KAO NEUKORENJENO DRVO NA VETRU.

8
KO NE ŽIVI ZANESEN ČARIMA,
VEĆ OBUZDAN U ČULNOSTI I UMEREN U UŽIVANJU,
POUZDAN I IZDRŽLJIV
ODOLEVA LOMU KAO PLANINSKA HRID OLUJI.

9
KO OBLAČI OLINJALO RUHO ISPOSNIKA,
A NE ŽIVI BESPREKORNO
NI OBUZDAN U ISTINI,
TAJ NI TOG RUHA NIJE DOSTOJAN.

10
KO SE ODVRATI OD STRASTI
I USTALI U VRLINI,
I OBUZDAN JE U ISTINI
TAJ S PRAVOM NOSI OLINJALO RUHO ISPOSNIKA.

11
KO LJUSKU SMATRA ZA JEZGRO,
A JEZGRO MU SE ČINI DA JE LJUSKA,
TAJ DO JEZGRA NIGDE NE DOPIRE
JER ZAVEDEN JE NEISPRAVNOM NAMEROM.

12
KO JEZGRO JEZGROM SHVATI,
A LJUSKU SMATRA LJUSKOM,
TAJ DOPIRE DO JEZGRA
U IZVRSNIM NAMERAMA.

13
KAO ŠTO KIŠA PRODRE U KUĆU
KOJA NIJE DOBRO POKRIVENA,
TAKO U NEODNEGOVANU
SVEST PRODIRU STRASTI.

14
A KAO ŠTO KIŠA NE PRODIRE
U KUĆU DOBRO POKRIVENU,
TAKO NI U DOBRO NEGOVANU
SVEST NE PRODIRU STRASTI.

15
NA OVOM SVETU I NA DRUGOM
ZLOČINAC PATI I TUGUJE.
TUGUJE I KAJE SE KAD VIDI ŠTA JE UČINIO.

16
NA OVOM SVETU I NA DRUGOM
RADUJU SE DOBROTVORI.
RADUJU SE I VESELE U ČISTOTI DELA SVOJIH.

17
NA OVOM SVETU I NA DRUGOM
ZLOČINAC PODNOSI MUKE.
MUČI GA MISAO DA JE ZLO UČINIO,
A PUT STRADANJA MUKE MU POVEĆAVA.

18
NA OVOM SVETU I NA DRUGOM
UŽIVAJU DOBROTVORI.
UŽIVAJU U MISLIMA O DOBROTI DELA SVOJIH,
A PUT U BLAŽENSTVO ZADOVOLJSTVO IM POVEĆAVA.

19
ONAJ KO PONAVLJA MNOŠTVO SVETIH REČI,
A NE VLADA SE PREMA NJIMA NEDOSLEDAN JE ČOVEK,
LIČI NA PASTIRA KOJI BROJI TUĐE BLAGO.
 

20
ONAJ KO PONAVLJA MALO IZREKA SVETIH,
A NJIHOVA UPUTSTVA SLEDI,
ODRIČE SE STRASTI, MRŽNJE I ZABLUDE,
NAJBOLJE ZNANJE STIČE, NESPUTANIH MISLI,
NEVEZAN NI ZA ŠTA NA OVOM, NI NA SVETU ONOM
TAJ JE KAO MUDRAC BLAŽEN.

 

 

 

 

21
PAŽNJA JE PUT BEZ POGIBELJI,
A NEPAŽNJA JE PUT U SMRT.
GDE PAŽLJIVI NE UMIRU,
NEPAŽLJIVI SU VEĆ MRTVI.
 

22
UVIDEVŠI TU RAZLIKU U PAŽLJIVOSTI,
MUDRACI ZADOVOLJNI PAŽLJIVOŠĆU
KORAČAJU PUTEM PLEMENITIH.

23
ZADUBLJENI I SABRANI,
POSTOJANI U NAPORU
DOSEŽU DO USHIĆENJA,
KRAJNJE SLOBODE OD JARMA.

24
PAŽLJIVOME ČIJA JE POZORNOST POSTOJANA,
AKO JE POŠTEN I OBAZRIV, UVIĐAVAN I ISPRAVAN,
NJEMU SE UGLED ŠIRI NADALEKO.

25
POSTOJANOM PAŽLJIVOŠĆU,
IZOŠTRENIM UVIĐAJEM,
MUDRAC TREBA UTVRĐEN DA BUDE
KAO OSTRVO PROTIV NASRTAJA TALASA.

26
NEPAŽNJI SE PREPUŠTAJU BUDALE I BEZUMNICI,
DOK MUDRAC PAŽLJIVOST CENI
KAO BLAGO NAJVREDNIJE.
 

27
NE POPUŠTAJ NEPAŽNJI,
NE BUDI PODATAN POŽUDI.
SAMO PAŽLJIV I ZADUBLJEN
POSTIŽE POTPUNO ZADOVOLJSTVO.

28
KAD PAŽLJIVOŠĆU NEPAŽNJU
RASPRŠI PAMETAN ČOVEK
I USPNE SE NA KULU MUDROSTI,
NEOŽALOŠĆENI MUDRAC
ŽALOSNU SVETINU TADA
POSMATRA KAO KRŠAN GORŠTAK
KRŽLJAVI NIZIJSKI PUK.

29
POZORAN MEĐU NEPAŽLJIVIMA,
BDIJUĆI MEDU POZASPALIMA,
ODMIČE MUDRAC KAO HITAR KONJ ISPRED KLJUSETA.

30
BOG VATRE JE SVOJOM PAŽNJOM
POSTIGAO VOĐSTVO KOD BOGOVA.
PAŽLJIVOST SE SVUDA CENI,
A NEPAŽNJA UVEK PREZIRE.

31
SVETI ČOVEK KOJEG ODLIKUJE PAŽNJA,
A SA STRAHOM GLEDA NEMIR,
KAO RASPLAMSALA VATRA
KRŠI PREPREKE SITNE I KRUPNE.

32
SVETI ČOVEK KOJEG ODLIKUJE PAŽNJA,
A SA STRAHOM GLEDA NEMIR,
STRADATI VIŠE NEĆE,
JER PRED NJIM JE USHIĆENJE.

 

 

 

 

33
USPLAHIRENU, NEPOSTOJANU MISAO,
KOJU JE TEŠKO ZADRŽATI I OBUZDATI,
MUDRAC IZOŠTRAVA KAO KOVAČ STRELU.

34
KAO RIBA IZVUČENA IZ VODE I BAČENA NA KOPNO
TAKO SE TRZA I MISAO
ONOGA KO CARSTVO SMRTI NAPUŠTA.

35
VREDNO JE OVLADATI MIŠLJU
NEPOKORNOM, LAKOUMNOM,
I ZA UŽITKOM POVODLJIVOM.
UKROĆENA MISAO IZVOR JE SREĆE.

36
MUDRAC NEKA PAZI NA MISAO,
ISHITRENU I JEDVA ZAMETNU,
I ZA UŽITKOM POVODLJIVOM.
ZAŠTIĆENA MISAO IZVOR JE SREĆE.

37
LUTALICU, USAMLJENICU,
BESTELESNU, PRIKRIVENU,
MISAO KO NE PUŠTA IZ VIDA,
OSLOBAĐA SE SPONA UMIRANJA.

38
KAD MISAO NIJE USTALJENA
NI ISTINA ISPRAVNO SHVAĆENA,
KADA ČULA NISU BISTRA,
TADA NI MUDROST NIJE POTPUNA.

39
KOME MISAO NIJE PRISTRASNA
NI OSUJEĆENA TEŽNJA
DA NAPUSTI ZLO I DOBRO
KO BDI, TAJ SE NE BOJI.

40
KO JE UVIDEO KRHKOST TELA
I MISAO UČVRSTIO KAO TVRĐAVU,
MAČEM MUDROSTI KRŠI RUŠIOCA
I TAKO ŠTITI POBEDU BESKUĆNIKA.

41
USKORO ĆE OVO TELO
PASTI SRUŠENO NA ZEMLJU,
NAPUŠTENO, BEZ SVESTI,
KAO BESKORISNA KLADA.
 

42
ŠTO POŽELI DUŠMAN DUŠMANINU,
MRZOVOLJAN OMRAŽENOM,
MANJE JE ŠTETNO OD MISLI
USMERENE NA VLASTITO ZLO.

43
NI OTAC, NI MAJKA, NI RODBINA
NE MOGU NAM UGODITI
ONOLIKO KAO MISAO
USMJERENA NA DOBROBIT.

 

 

 

 

44
KO ĆE OSVOJITI OVU ZEMLJU
I SVET SMRTI I BOGOVA?
KO ĆE PRONAĆI DOBRO RAZJAŠNJENI PUT ISPRAVNOSTI
KAO ŠTO ĆE TRAVAR PREPOZNATI CVET?

45
UČENIK NA PUTU VRLINE OSVOJIĆE OVU ZEMLJU
I SVET SMRTI I BOGOVA.
UČENIK NA PUTU VRLINE ĆE PRONAĆI
DOBRO RAZJAŠNJENI PUT ISPRAVNOSTI
KAO VEŠTAK TRAŽENI CVET.

46
UVIDEVŠI DA JE OVO TELO KAO PENA,
PROZREVŠI PRIRODU OPSENE,
SLOMIVŠI RASCVETALE STRELE SMRTI,
TREBA OTIĆI IZVAN VIDEOKRUGA VLADARA SMRTI.

47
KAO ČOVEKA KOJI BERE CVEĆE,
ČIJI DUH JE OTRESIT,
SMRT ODNOSI KAO POPLAVA USNULI ZASELAK.

48
KAO ČOVEKA KOJI BERE CVEĆE,
ČIJI DUH JE OTRESIT,
JOŠ PRE NO ŠTO STRASTI SVOJE UTAŽI,
SMRT NADVLADAVA.

49
KAO ŠTO PČELA NE OŠTETIVŠI NI BOJU NI MIRIS CVETA
USIŠE SOK I ODLETI,
TAKO TREBA I ĆUTLJIVI MUDRAC
DA SE KREĆE SELOM.

50
NE TREBA PRIMEĆIVATI TUĐA NEDOSTOJNA DELA,
NITI ONO ŠTO SU DRUGI UČINILI ILI NISU,
NEGO VLASTITA DELA I PROPUSTE.

51
KAO LEPI CVET ŠAROLIK, ALI BEZ MIRISA,
ISTO SU TAKO JALOVE I LEPO IZRAŽENE REČI
ONOGA KO IH U DELO NE SPROVODI.

52
KAO LEPI CVET ŠAROLIK I MIRISAN
TAKO SU PLODONOSNE I LEPO IZRAŽENE REČI
ONOGA KO IH U DELO SPROVODI.

53
KAO ŠTO SE IZ HRPE CVEĆA
MOGU NAPRAVITI MNOGI CETNI VENCI,
TAKO I ONAJ KO JE ROĐEN SMRTAN
MOŽE UČINITI MNOGA DOBRA DELA.

54
MIRIS CVEĆA NE IDE PROTIV VETRA,
NITI MIRIS SANDALOVINE,
NI MIRISNI PRAH TAGARE, NI JASMINA,
ALI MIRIS VRLINE IDE PROTIV VETRA.
DOBAR ČOVEK ŠIRI MIRIS NA SVE STRANE.

55
MIRISI SANDALOVINE, TAGARE
KAO I LOTOSA I JASMINA
IZNAD SVIH CVETNIH MIRISA
IZDIŽE SE MIRIS VRLINE.

56
NEZNATNI SU MIRISI SVIH TIH CVETNIH PRAHOVA,
DOK MIRIS KREPOSNIH BIĆA
PROVEJAVA DO BOŽANSKIH VRHUNACA.

57
MOĆ SMRTI NE DOSEŽE DO PUTA
ONIH KOJI SU POSTIGLI TE VRLINE
I SAŽELI SE U SABRANOSTI USAVRŠENIM ZNANJEM.

58
IZ HRPE ĐUBRETA BAČENOG NA PUT
MOŽE DA IZNIKNE LOTOS
DIVNOG I OSVJEŽUJUĆEG MIRISA.

59
ISTO TAKO, IZ HRPE BIĆA
ZASLEPLJENE LJUDSKE GOMILE
ZABLJESNE MUDROŠĆU
UČENIK POTPUNO BUDNOGA.

 

 

 

 

60
DUGA JE NOĆ ZA ONOGA KO BDI,
DUG JE PUT ZA UMORNOGA.
DUG JE TOK ZBIVANJA ZA BUDALE KOJE
NEMAJU ISPRAVNOG UVIDA U ISTINU.

61
AKO PUTNIK NE NAIĐE NA BOLJEG ILI JEDNAKOG SEBI,
BOLJE MU JE DA PUTUJE SAM.
NEMA DRUGARSTVA SA BUDALOM.
 

62
DECA SU MOJA, IMETAK JE MOJ.
TAKO RAZMIŠLJA BUDALA.
ALI NI SAM NIJE SVOJ,
A KAMOLI DECA, KAMOLI IMETAK.

63
BUDALA KOJI SEBE SMATRA BUDALOM
VEĆ JE ZBOG TOGA PAMETAN,
ALI BUDALA KOJI SEBE SMATRA PAMETNIM,
ZA TOGA SE S PRAVOM KAŽE DA JE BUDALA.

64
I AKO BUDALA DOŽIVOTNO POŠTUJE PAMETNOGA,
NEĆE RAZUMETI ISTINU KAO NI KAŠIKA UKUS ČORBE.

65
ALI AKO SE PAMETAN ČOVEK PRIDRUŽI PAMETNOME

SAMO JEDAN ČAS,
BRZO ĆE RAZUMJETI ISTINU KAO JEZIK UKUS ČORBE.

66
BUDALE SE KREĆU NEPAMETNO
KAO SVOJI VLASTITI NEPRIJATELJI,
VRŠEĆI ZLA DELA ČIJI PLOD JE GORAK.

67
NIJE DOBRO UČINJENO DELO
ZBOG KOJEG PATI KO GA IZVRŠI
I KO PODNOSI PLOD SA SUZAMA RASPLAKANOG LICA.

68
DOBRO JE UČINJENO ONO DELO
ZBOG KOJEG NE PATI KO GA IZVRŠI
I KO UŽIVA U PLODU RADOSNO POŠTO GA IZVRŠI.

69
DOK NE DOZRI PLOD ZLA,
BUDALA GA SMATRA SLATKIM,
ALI KADA ZLO DOZRI,
ONDA BUDALA PODNOSI PATNJU.

70
MESECIMA BUDALA MOŽE JESTI HRANU
VLATI TRAVE JESTI,
PA IPAK MU TO NE VREDI NI ŠESNAESTI DEO
ONOGA ŠTO POSTIŽU ZNALCI ISTINE PRAVE.

71
POSLEDICE ZLOG DELA NE ZGRUŠNJAVAJU SE ODMAH
KAO NI SVEŽE MLEKO,
TINJAJUĆI GREH BUDALU PRATI
KAO VATRA ZAGRTANA PEPELOM.

72
BESMISLENO ZNANJE KOJE BUDALA STIČE
RAZARA POŽELJNE POSLEDICE I RAZBIJA MU GLAVU.

73
ON MOŽE POŽELETI NEBITNO POSTIGNUĆE
I PRVENSTVO MEĐU SVETIM LJUDIMA,
VLAST I POŠTOVANJE U TUĐIM PORODICAMA.

74
NEKA DOMAĆINI I BESKUĆNICI MISLE
DA SAM JA TO UČINIO,
DA IM JA BUDEM MERODAVNI UZOR
U SVEMU ŠTO TREBA UČINITI ILI NE UČINITI.
TAKO TO ZAMIŠLJA BUDALA
NADIMAJUĆI SE U SVOJIM ŽELJAMA I TAŠTINI.

75
ZAISTA, JEDAN JE PUT USPEHA,
A DRUGI PUT VODI DO USHIĆENJA.
KAD TO TAKO SPOZNA,
SLEDBENIK BUDNOGA MEĐU PROSJACIMA
NE TREBA SE RADOVATI POČASTIMA,
NEGO TEŽITI ZA SAMOĆOM.

 

 

 

 

76
KO UVIDI DA JE MUDAR ČOVEK KOJI GA OPOMINJE
I UKAZUJE ŠTA TREBA IZBEGAVATI,
TAKVOG MUDROG ČOVEKA TREBA POŠTOVATI
KAO OTKROVITELJA SKRIVENOG BLAGA
ZA ONOGA KO POŠTUJE TAKVOG ČOVEKA TO JE BOLJE,
A NE LOŠIJE.

77
NEKA OPOMINJE I POUČAVA,
NEKA OBUZDAVA ONO ŠTO JE NEPROČIŠĆENO.
TAKO SE STIČE PRIJATELJSTVO ISKRENIH,
A NEPRIJATELJSTVO NEISKRENIH.

78
NE TREBA CENITI NEPOŠTENE PRIJATELJE,
NITI NEOBUZDANE.
TREBA CENITI UZORNE PRIJATELJE,
ONE KOJI SU NAJBOLJI.

79
KO JE ISPRAVNOSTI ŽEDAN,
TAJ JE SREĆAN U BISTRINI NAMERE.
PAMETAN ČOVEK SE UVEK RADUJE
ISPRAVNOSTI KOJU OBJAVLJUJU PLEMENITI.

80
GRADITELJI RAZVODE VODU,
KOVAČI OŠTRE STRELE,
DRVODELJE TEŠU DRVO,
PAMETNI LJUDI UKROĆUJU SEBE.

81
KAO ŠTO VETAR NE SATIRE ČVRSTU STENU
TAKO SE ISTO, NI PAMETNI LJUDI NE KOLEBAJU
PRED PREKOROM ILI POHVALOM.

82
KAO JEZERO DUBOKO, RAZBISTRENO I SMIRENO,
TAKO SE ISTO I PAMETNI LJUDI RAZBISTRE
KAD ČUJU POUKU ISPRAVNOSTI.

83
DOBRI LJUDI PROLAZE SVUDA,
A DA NE PRIJANJAJU UZ STRASTI.
PAMETNI LJUDI NE PRIMEĆUJU RAZLIKU
I NE TIČE IH SE NI RADOST NI BOL.

84
KO NE ŽELI NI ZA SEBE NI ZA DRUGE
NI SINA, NI IMANJE, NI VLAST,
NITI TEŽI NEISPRAVNO ZA VLASTITOM MOĆI,
TAJ JE KREPOSTAN, MUDAR I ISPRAVAN.

85
NA SVETU IMA MALO LJUDI KOJI DOSEŽU DRUGU OBALU,
DOK OSTALA SVETINA HRLI SVE DALJE PO OBALI OVOJ.

86
ALI ONI KOJI SLEDE ISPRAVNOST
KAD IM SE ISPRAVNO PREDOČI,
TI LJUDI PRELAZE NA DRUGU OBALU,
IZVAN VLASTI SMRTI KOJU JE TEŠKO NADMAŠITI.

87
ZATO NEKA PAMETNI LJUDI NAPUSTE PUT TAME
I NJEGUJU PUT SVETLOSTI,
ODLAZEĆI IZ DOMAĆEG ŽIVOTA U BESKUĆNIČKI,
U OSAMLJENOST U KOJOJ JE TEŠKO ZADOVOLJSTVO NAĆI.

88
U TOME TREBA RADOST TRAŽITI,
U NAPUSTANJU BILO KAKVE STRASTI.
PAMETAN ČOVEK NEKA PROČIŠĆAVA SEBE
OD PRLJAVŠTINE DUHA.

89
ONI ČIJI DUH JE ODNEGOVAN U SKLADU
SA VRLINAMA DUHOVNOG PROBUĐENJA
I KOJI SE RADUJU U OBESTRAŠĆENOSTI BEZ PRIMESA,
KOJI SU UKINULI SVE UTICAJE SVETOVNOSTI
TI SU USHIĆENI I RASHLAĐENI.

 

 

 

 

90
ONOME KO NI ZA ČIM NE ŽALI,
KO JE OSLOBOĐEN U SVAKOM POGLEDU,
S KOGA SU SVI OKOVI POPADALI,
NEPOZNATE SU PREPREKE.

91
PAŽLJIVI SE NAPREŽU, NE RADUJU SE UDOBNOSTI
KAO LABUDOVI KAD ODLAZE SA JEZERA
NAPUŠTAJU DOMAĆU OKOLINU.

92
ONI ŠTO NE GOMILAJU POSED, KOJI SE RAZUMNO HRANE,
ČIJE JE ŽIVOTNO PODRUČJE ISPRAZNOST,
I BESPREDMETNOST, I OSLOBOĐENOST,
NJIHOVO JE KRETANJE TEŠKO SLEDITI
KAO LET PTICA U VAZDUHU.

93
U KOME SU UTICAJI POŽUDE PREKINUTI,
KO JE RAVNODUŠAN PREMA HRANI,
ČIJE JE ŽIVOTNO PODRUČJE ISPRAZNOST,
BESPREDMETNOST I OSLOBODENOST,
NJEGOVO JE KRETANJE TEŠKO SLEDITI
KAO LET PTICA U VAZDUHU.

94
ČIJA SU ČULA SMIRENA
KAO KONJI KOJE OBUZDAVA KOČIJAŠ,
ČIJI JE PONOS TAKO UKLONJEN KAO I PRILIV STRASTI,
NJEMU ZAVIDE I BOGOVI.

95
AKO SE NE OPIRE KAO NI ZEMLJA ISTO,
PODLOŽAN JE KAO KAMEN TEMELJAC.
KAO JEZERO U KOJEM NEMA MULJA,
ZA TAKVE NE POSTOJI TOK RAĐANJA NI TOK UMIRANJA.

96
KOME JE DUH SMIREN, MIRNA MU JE I REČ I DJELO.
TAJ JE DOSEGAO UTIHNUĆE OSLOBOĐEN URAVNOTEŽENOM SPOZNAJOM.

97
NAJUZVIŠENIJI ČOVEK NIJE LAKOVERAN,
NEGO JE ZNALAC ONOGA ŠTO NIJE TVOREVINA,
KO JE RAZREŠIO SVE VEZE I ODREKAO SE PROHTEVA
ON JE ZAISTA NADČOVEK.

98
ILI U SELU ILI U ŠUMI,
U DUBINAMA ILI NA ČVRSTOM TLU,
GDE GOD BORAVE USAVRŠENI,
TO JE TLO RADOSTI.

99
RADUJU NAS ŠUME KOJIMA SE NE RADUJE SVETINA.
TAMO ĆE SE OBRADOVATI OBESTRAŠĆENI
KOJI NE SRLJAJU ZA UŽICIMA.

 

 

 

 

100
OD HILJADU BESMISLENIH IZREKA
BOLJA JE JEDNA SMISLENA
ŠTO SMIRUJE ONOGA KO JE ČUJE.

101
OD HILJADU BESMISLENIH STIHOVA
BOLJI JE JEDAN STIH ŠTO SMIRUJE ONOGA KO GA ČUJE.

102
OD IZRICANJA STOTINE BESMISLENIH STIHOVA
BOLJI JE JEDAN STIH ŠTO SMIRUJE ONOGA KO GA ČUJE.

103
AKO NEKO POBEDI U BOJU
HILJADU PUTA PO HILJADU LJUDI,
A DRUGI POBEDI JEDINO SAM SEBE,
TAJ JE DRUGI NENADMAŠIVI POBEDNIK.

104
ZAISTA JE BOLJA POBEDA NAD SAMIM SOBOM
NEGO POBEDA NAD DRUGIM LJUDIMA,
JER ONAJ KO UKROTI SEBE
TAJ STALNO ŽIVI SLOBODNO.

105
NI BOGOVI NI VILE,
NI SMRT SKUPA SA STVORITELJEM SVETA
NE MOŽE PRETVORITI POBEDU U PORAZ
TAKVOM POBEDNIKU.

106
MOŽE NEKO IZ MESECA U MESEC KROZ STOTINU GODINA
PRINOSITI PO HILJADU ŽRTAVA,
ALI ONAJ KO SAMO JEDAN ČAS ODA POŠTOVANJE POTPUNO USAVRŠENOME
NJEGOV JE IZRAZ POŠTOVANJA
VREDNIJI OD VEKA ŽRTVENIH OBREDA.

107
MOŽE NEKO KROZ STOTINU GODINA
ODRŽAVATI SVETI OGANJ U ŠUMI,
ALI ONAJ KO SAMO JEDAN ČAS ODA POČAST
POTPUNO USAVRŠENOME
TIME ZAVREĐUJE POŠTOVANJE
VEĆE OD VEKA ŽRTVENIH OBREDA.

108
KAKAV GOD ŽRTVENI DAR I OBRED PRINOSI NEKO
DA STEKNE ZASLUGE,
SVE MU TO NE VREDI NITI ČETVRTINU POŠTOVANJA
PREMA ONIMA ČIJI JE POSTUPAK ISPRAVAN.

109
ONOME KO ODAJE POŠTOVANJE KREPOSNIMA
STALNO DOZREVAJU PLODOVI ČETIRI VRLINE:
DUG ŽIVOT, LEP IZGLED, SREĆA I MOĆ.

110
ALI ONOME KO ŽIVI I STOTINU GODINA
NEPOŠTENO I NESABRANO
NI JEDAN DAN ŽIVOTA NE VREDI VIŠE
OD DANA U ŽIVOTU ONOGA
KO JE POŠTEN I KO ŽIVI U DUHOVNOM UDUBLJENJU.

111
AKO KO ŽIVI I STOTINU GODINA
BEZUMNO I NEOZBILJNO,
NI JEDAN DAN MU NE VREDI VIŠE
OD DANA U ŽIVOTU
PAMETNOGA I DUHOVNO UDUBLJENOG.

112
A KO ŽIVI STOTINU GODINA NEMARNO I NEVOLJNO,
NI JEDAN DAN MU NE VRIJEDI VIŠE
OD DANA U ŽIVOTU ČOVEKA
KOJI SE TRUDI I NAPREŽE.

113
KO ŽIVI I STOTINU GODINA,
A NE UVIDI NI POČETAK NI KRAJ
NI JEDAN DAN MU NE VREDI VIŠE
OD DANA U ŽIVOTU ČOVEKA
KOJI UVIĐA POČETAK I KRAJ.

114
KO ŽIVI I STOTINU GODINA,
A DA NE PROZRE PUT BESMRTNOSTI
NI JEDAN DAN MU NE VREDI VIŠE
OD DANA U ŽIVOTU ČOVEKA
KOJI PROZRE PUT BESMRTNOSTI.

115
KO ŽIVI I STOTINU GODINA,
A DA NE PROZRE ISPRAVNOST VRHOVNE ISTINE
NI JEDAN DAN MU NE VREDI VIŠE
OD DANA U ŽIVOTU ČOVEKA
KOJI PROZRE ISPRAVNOST VRHOVNE ISTINE.

 

 

 

 

116
POHRLITE PREMA DOBRU,
ODVRATITE SE OD ZLA.
AKO SE DOBROČINSTVO VRŠI NA SILU,
DUH SE RADUJE U ZLU.

117
AKO ČOVEK ZGREŠI, NEKA TO NE PONAVLJA,
NEKA UZ TO NE PRIVOLI.
GOMILANJE ZLIH NAVIKA JE BOLNO.

118
KADA ČOVEK UČINI DOBRO DELO,
ONDA NEKA GA I DALJE PONAVLJA,
NEKA UZ TO PRIVOLI.
GOMILANJE ZASLUGA JE SREĆNO.

119
ZLOČINAC SE OSEĆA OBODREN
DOK GA ZLODJELO NE OPRŽI.
TEK KADA GA OPRŽI, ZLOČINAC UVIĐA ZLOČINSTVO.

120
POŠTEN ČOVEK UVIĐA ZLOČIN
I PRE NO ŠTO MU POŠTENJE URODI PLODOM,
A KAD POŠTENJE URODI PLODOM,
ONDA POŠTEN ČOVEK UVIĐA POŠTENJE.

121
NE POMIŠLJAJTE O ZLU LAKOUMNO,
TO ME NEĆE ZADESITI,
JER I VEDRO VODE SE PUNI VODENIM KAPIMA,
A BUDALA SE PUNI ZLOM
I AKO MU PRITIČE MALO PO MALO.

122
NE POMIŠLJAJTE LAKOUMNO O DOBRU,
TO ME NEĆE ZADESITI
JER I VEDRO VODE SE PUNI VODENIM KAPIMA,
A PAMETAN ČOVEK SE PUNI DOBROM
I AKO MU PRITIČE MALO PO MALO.

123
KAO ŠTO SE TRGOVAC S MALOBROJNOM PRATNJOM
BOJI OPASNOG PUTA,
ILI KAO ŠTO SE BOJI OTROVA
ONAJ KO ŽELI ŽIVETI,
TAKO TREBA IZBEGAVATI ZLO.

124
KO NA RUCI NEMA RANU,
MOŽE NOSITI OTROV NA DLANU.
OTROV NE PRODIRE GDE NEMA RANE;
NEMA ZLA ZA ONOGA KO GA NE ČINI.

125
KO UVREDI NEDUŽNOG ČOVJEKA,
ČISTO I NEVINO BIĆE,
ZLO POGAĐA JEDINO TU BUDALU
KAO SITNA PRAŠINA BAČENA U VETAR.

126
NEKI SE PREPORAĐAJU U MAJČINOJ UTROBI,
A ZLOČINCI U PAKLU,
PRAVEDNICI IDU U NEBO,
I NEOBMANUTI TREPERE U BLAŽENSTVU.

127
NITI NA NEBU, NITI USRED MORA,
NITI U NUTRINI PLANINSKOG PROCEPA,
TAKVOG MESTA NA SVETU NEMA
GDE BI SE IKO MOGAO SKLONITI
DA UMAKNE POSLEDICAMA ZLODELA.

128
NITI NA NEBU, NITI USRED MORA,
NITI U NUTRINI PLANINSKOG PROCEPA,
TAKVOG MESTA NA SVETU NEMA
GDE BI SE IKO MOGAO SKLONITI
DA UMAKNE SMRTI.

 

 

 

 

129
SVI PRED BATINOM DRHTE I SVI SE SMRTI BOJE.
UPOREĐUJUĆI SEBE SA DRUGIMA,
NE UBIJAJ NITI NA UBISTVO PODSTIČI.

130
SVI PRED BATINOM DRHTE I SVIMA JE ŽIVOT DRAG.
UPOREĐUJUĆI SEBE SA DRUGIMA,
NE UBIJAJ NITI NA UBISTVO PODSTIČI.

131
KO NASRĆE BATINOM NA BIĆA ŽELJNA SREĆE
TEŽEĆI ZA VLASTITOM SREĆOM,
TAJ SREĆU NE POSTIŽE NI TAD NI POSLE SMRTI.

132
KO NE NASRĆE BATINOM NA BIĆA ŽELJNA SREĆE
TEŽEĆI ZA VLASTITOM SREĆOM,
TAJ SREĆU POSTIŽE I SAD I POSLE SMRTI.

133
NI S KIM NE GOVORI OSORNO
DA TI ONAJ S KIM GOVORIŠ TAKO
ISTO TAKO NE ODGOVORI.
BOLNE SU ZAISTA OŠTRE REČI,
OTPOR KOJI IZAZIVAJU MOŽE TE POVREDITI.

134
AKO UMUKNEŠ KAO NAPUKLI GONG,
VEĆ SI DOSEGAO BLAŽENSTVO I U TEBI ŽALOSTI NEMA.

135
KAO ŠTO PASTIR IZVODI GOVEDA NA PAŠU
TAKO STAROST I SMRT IZGONE ŽIVOT IZ STVOROVA.

136
BUDALA KAD VRŠI ZLA DELA NIJE TOGA SVESTAN.
ZBOG VLASTITIH DELA GLUPAN IZGARA
KAO DA GA OGANJ SAŽIŽE.

137
KO BATINOM MLATI GOLORUKE I NEDUŽNE
USKORO ĆE POTPASTI U NEKO OD OVIH DESET STANJA
KAKO SLEDI:

138
OKRUTNA BOL, GUBITAK, TELESNA POVREDA,
TEŠKA BOLEST ILI LUDILO.

139
NEUGODNOST OD STRANE VLASTI, TEŠKA OPTUŽBA,
SMRT RODBINE ILI PROPAST BOGATSTVA.

140
ILI ĆE MU U POŽARU IZGORETI KUĆA.
KAD MU SE RASPADNE TELO,
GLUPAN SE PONOVO RAĐA U PAKLU.

141
NI HODAJUĆI NAG, NI RAŠČUPAN, NI BLATNJAV,
NITI POSTOM ILI LEŽANJEM NA ZEMLJI,
NI ZAMAZAN PRAŠINOM, NI KLEČANJEM
SMRTNIK KOJI NEIZVESNOST NIJE PREVAZIŠAO
NE MOŽE SE PROČISTITI.

142
IAKO JE RASKOŠNO ODEVEN, ONAJ KO ŽIVI SMIRENO,
KROTKO, OBUZDANO, USMEREN SVETIM ŽIVOTOM,
KO JE ODBACIO BATINU U OPHOĐENJU SA SVIM BIĆIMA,
TAJ JE SVEŠTENIK, TAJ JE ISPOSNIK,
TAJ JE PRIPADNIK BRATSTVA SVETIH LJUDI.

143
IMA LI NA SVETU KOJEG ČOVEKA STIDOM SUZDRŽANOG,
KOJI IZBEGAVA PREKOR KAO ČISTOKRVAN KONJ BIČ?

144
KAO ČISTOKRVAN KONJ NA DODIR BIČA,
BUDITE REVNI I SPREMNI,
POVERENJEM, VRLINOM I NAPOROM,
SABRANOŠĆU I PROMIŠLJENOM ISPRAVNOŠĆU,
POMNIM USAVRŠAVANJEM MUDROSTI
I DOBROG PONAŠANJA
IZBAVITE SE TOG VELIKOG BOLA.

145
GRADITELJI RAZVODE VODU,
KOVAČI OŠTRE STRELE,
DRVODELJE TEŠU DRVO,
PAMETNI LJUDI UKROĆUJU SEBE.

 

 

 

 

146
ČEMU SMEH, OTKUD RADOST
TAMO GDE POŽAR NEPREKIDNO BUKTI?
OBUZETI GUSTOM TAMOM,
ZAR NE TRAGATE ZA SVETLOM?

147
POGLEDAJ TU KRASNU LUTKU,
DRSKOST ŽIVE RANE TELA,
MNOGIH BRIGA I NEVOLJA,
GDE NIŠTA STALNO NE PREBIVA.

148
IZMOŽDENO TELO JE KRHKO GNEZDO BOLESTI
ODAKLE TRULEŽ PRŠTI I GDE SMRT DOKONČAVA ŽIVOT.

149
I KAD BUDU RAZASUTE, KAO TIKVE U JESEN,
OVE POŽUTELE KOSTI, KO ĆE IM SE OBRADOVATI?

150
GRAD SAGRAĐEN OD KOSTIJU
SLEPLJENIH MESOM I KRVLJU, TELO JE OVO
A U NJEMU UTVRĐENI NEMOĆ I SMRT, PREZIR I PONOS.
151
I KIĆENA KRALJEVSKA KOLA ĆE PROPASTI,
TAKO ĆE I OVO TELO OPHRVATI NEMOĆ.
ISPRAVNOST BIĆA NEMOĆ NE SATIRE,
TAKO PROPOVEDAJU MUDRI.

152
NEZNALICA ODRASTE KAO VO,
MIŠIĆI MU SE RAZVIJU, A PAMET SE NE RAZVIJE.

153
KROZ MNOGE SAM PREPORODE HRLIO TOKOM ZBIVANJA,
ALI MI NEPRIMETAN OSTA GRADITELJ TIH ZDANJA.
BOLNA JE TRAJNOST PREPORAĐANJA.

154
GRADITELJU, SADA SI PRIMEĆEN!
VIŠE ME NEĆEŠ KUĆITI!
SVE SU TI GREDE SLOMLJENE, POKOLEBAN TI JE TEMELJ.
DUH POSTA NEPOKOLEBIV,
DOSEGNUT JE KRAJ STREMLJENJA.

155
ČIJI ŽIVOT NE BEŠE UZORAN,
KO U MLADOSTI NE STEČE BLAGO,
TAJ KAO ORONULA VIDRA PREMIŠLJA NAD BAROM
IZ KOJE SU POHVATANE RIBE.
 

156
ČIJI ŽIVOT NE BEŠE UZORAN,
KO U MLADOSTI NE STEČE BLAGO,
TAJ KAO ODBAČENE STRELE
ŽALI PROMAŠENE CILJEVE.

 

 

 

 

157
KO SAM SEBE ZNA CENITI
TREBA POMNO NAD SOBOM DA BDI.
JEDAN OD TRI DELA NOĆI
MUDRAC PROVODI U BDENJU.

158
NAJPRE UČVRSTI SEBE
U DOSLEDNOM VLADANJU,
A ONDA OPOMINJE DRUGE.
MUDRAC SE NE IZLAŽE PREKORU.

159
KO SAM SEBE IZOBRAZI
U ONOM ŠTO DRUGE POUČAVA,
IZVEŽBAN NEK VEŽBA DRUGE.
SAMIM JE SOBOM NAJTEŽE OVLADATI.

160
SVAKO JE SAM SVOJ ZAŠTITNIK.
ZAR BI IKO DRUGI TO MOGAO BITI?
KO SOBOM DOBRO OVLADA
STIČE TEŠKO DOSTIŽNU ZAŠTITU.

161
ZLODELO KOJE SAM POČINI,
PROUZROKUJE I SPROVEDE,
SATIRE NERAZUMNOGA
KAO ŠTO DIJAMANT BRUSI OSTALO DRAGO KAMENJE.

162
U KOME PREVLADA NEPOŠTENJE
SAM SEBI NANOSI ŠTETU KOJU MU DUŠMANIN ŽELI,
KAO KAD PUZAVICA PRIONE UZ SNAŽNO STABLO.

163
LAKO JE IZVRŠITI ZLODELO
KOJIM I SEBI NANOSIMO ŠTETU,
ALI ONO ŠTO JE DOBRO I KORISNO,
TO JE I NAJTEŽE IZVODIVO.

164
NERAZUMAN KOJI PREKOREVA
ZBOG SVOJIH NEPOŠTENIH NAMERA
POUKE DUHOVNIH VELIKANA
ČIJI JE ŽIVOT ISTINOM OPLEMENJEN,
TAJ KAO BAMBUS RAĐA PLOD
KOJIM SAM SEBE SATIRE.

165
SVAKO JE SAM IZVRŠITELJ ZLODELA
KOJIM JE SEBE OKALJAO.
SVAKO SE SAM OD ZLA SUZDRŽAVA
I SAM SEBE PROČIŠĆAVA.
ČISTOĆA I PRLJAVŠTINA OD NAS SAMIH ZAVISE.
NIKO NIKOG NIKAD NE PROČISTI.

166
NE ZANEMARUJ VLASTITU SVRHU
ZBOG TUĐE, MA KAKO UZVIŠENA BILA.
KAD SVOJU SVRHU SHVATIŠ PRAVILNO,
PRIONI UZ SVOJ ZADATAK.

 

 

 

 

167
NE SLEDI NISKI ZAKON,
NEMOJ ŽIVETI NEMARNO,
NE SLEDI POGREŠNO GLEDIŠTE,
NE UNAPREĐUJ SVETOVNOST.

168
USTANI, NE BUDI NEMARAN,
ŽIVI ISPRAVNIM ŽIVOTOM.
KO ŽIVI ISPRAVNIM ŽIVOTOM SREĆAN JE
I NA OVOM SVETU I NA DRUGOM.

169
KO ŽIVI ISPRAVNO, TAJ ŽIVI SREĆNO.
NE VALJA ŽIVETI ZLIM ŽIVOTOM.
KO ŽIVI ISPRAVNO, TAJ JE SREĆAN
I NA OVOM I NA DRUGOM SVETU.

170
POSMATRAJ OVAJ SVET KAO PENU,
PROMATRAJ GA KAO PRIVID.
ONOGA KO SVET OVAJ TAKO POSMATRA,
VLADAR SMRTI NE VIDI.

171
DOĐI I POGLEDAJ OVAJ SVET
KAO ŠARENA KRALJEVSKA KOLA.
TU GDE SE BUDALE UTAPAJU,
RAZUMNI IM SE NE PRIDRUŽUJU.

172
KO JE PRE BIO NEMARAN, A KASNIJE TO VIŠE NIJE,
TAJ OBASJAVA OVAJ SVET
KAO MESEC NEZASENJEN OBLAKOM.
 

173
ČIJE JE ZLO DELOVANJE NADSTRTO DOBROČINSTVOM,
TAJ OBASJAVA OVAJ SVET
KAO MJESEC NEZASENJEN OBLAKOM.

174
OVAJ JE SVET ZAMRAČEN,
RETKO KO TU NEŠTO PROZRE,
KAO PTICA KAD SE OSLOBODI IZ MREŽE,
MALO JE ONIH KOJI ODLAZE U NEBO.

175
LABUDOVI IDU PUTEM SUNCA,
LETE VAZDUHOM NATPRIRODNOM SNAGOM,
A MUDRACE IZVODI IZ SVETA
POBEDA NAD SMRĆU I NJENOM PRATNJOM.

176
KO PREKRŠI JEDINSTVENO PRAVILO,
KO LAŽE I PREZIRE NADZEMALJSKI SVET,
ZA TOG NEMA GREHA KOJI NEĆE POČINITI.

177
ŠKRTICE NE IDU U BOŽANSKI SVET,
A NI BUDALE NE CENE DOBROČINSTVO.
MUDRAC SE RADUJE DAREŽLJIVOSTI,
JER ĆE GA SAMO TO USREĆITI
U NADZEMALJSKOM SVETU.

178
OD ISKLJUČIVE VLASTI NA ZEMLJI,
ILI OD ODLASKA NA NEBO,
VREDNIJI OD GOSPODSTVA NAD CELIM SVETOM
JESTE PLOD ULASKA U STRUJU OSLOBOĐENJA.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Sva prava rezervisana

Copyright © 2010 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 23-01-2013 03:44