Stranice

 

  Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

Knjiga Tajnog Učenja

Predgovor

 Tajna Tajni

Tabvla Smaragdina

Smaragdna tabla

 7 Univerzalnih Zakona

 Knjiga Tajnog Učenja I

Čuvar Ljudi

Hermes Asklepiju

Sveta propoved

Hermes sinu Tatu

Propoved o Bogu

Uzvišeno Dobro

Neznanje o Bogu

 Knjiga Tajnog Učenja II

O Duši i Telu

O mislima i čulima

Ključ

Sveum Hermesu

O zajedničkom Umu

Tajno Učenje

Tajni Nauk Asklepiju

Proročanstvo Hemesa

Asklepije kralju Amonu

 Biblioteka

 Arhiva

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

 Alexanthorn

 Kontakt

 

 

 

 

Preuzmi celu knjigu u pdf formatu

 

 

ZAG NEHAR

SVETE KNJIGE DREVNOG KRALJEVSTVA MAGIJE

 

Knjige o Drevnoj Mudrosti i Tajnama koje otvaraju Kapije za prolaz u Sveto Kraljevstvo

onako kako ih predadoše Bogovi u nasleđe da se prenesu nadolazećim pokoljenjima

 

TORNOV KODEKS SAKRALNIH KNJIGA

 

 

 

KNJIGA DRUGA

 

KNJIGA TAJNOG UČENJA

 

KNJIGA KRALJA TOTA II
 

 

Naziv originala

Tabvla Smaragdina et Corpus Hermeticum - Hermetis Trimegistos (latinski)

Kitab Sirr al-Khaliqa wa San'at al-Tabi'a (arapski)

Prevod i redakcija

Alexandar Thorn
 

 

 

 

 

 

© 2012 Copyright: Alexandar Thorn

 

 

 

Sadržaj

 

 

 

PREDGOVOR

 

TAJNA TAJNI
 

 

 

 

KNJIGA TAJNOG UČENJA

Deo prvi

 

Knjiga prva

Knjiga druga

Knjiga treća

Knjiga četvrta

Knjiga peta

Knjiga šesta

Knjiga sedma

 

 

KNJIGA TAJNOG UČENJA

Deo drugi

 

Knjiga osma

Knjiga deveta

Knjiga deseta

Knjiga jedanaesta

Knjiga dvanaesta

Knjiga trinaesta

Knjiga četrnaesta

Knjiga petnaesta

Knjiga šesnaesta

 

 

 

 

 

Predgovor

 

Tajna Tajni

Knjiga o Tajni Stvaranja i Oblikovanju Prirode

TABVLA SMARAGDINA ET CORPUS HERMETICUM

 

 

Renesansa Hermesa Trismegistosa identifikuje kao čoveka, autora brojnih tekstova, kasnije definisanih kao „Hermetički spisi“. Prvi put je boravio među ljudima kao Kralj, Gospodar Magije i sveg Znanja u drevnom Egiptu koji se tada nazivao Kem. Svojim je „sinovima“ obećao da će doći opet, kada za to bude vreme pripravljeno. I došao je. Grad po imenu Hermopolis postojao je u starom Egiptu i navodi se da je bio prebivalište Hermesovo, mesto Njegovog drugog boravka na Zemlji, među ljudima. I opet će doći! Otuda Njegovo veličanje kao „Tri puta Rođenog“ ili „Tri puta Najvećeg“.

Neophodno je reći da je u drevnom Kemu znan kao Tot. Egipćani su ga slavili kao Boga Mudrosti. Hermes je ime koje su mu nadenuli Grci (Ερμης ο Τρισμέγιστος), slaveći ga kao Glasnika Bogova, Boga Mudrosti koji je doneo Znanje čoveku. Antički Rim ga je zazivao imenom Merkur sa istim atributima kojim ga odlikovaše Grci. U arapskim spisima nazvan je imenom Idriz.

Drugi pogled na ljudsku prirodu Hermesovu, pripada takođe renesansnim školama, ali sa teorijom da je reč o viševekovnim radovima raznih anonimnih autora. Možda najvažnije dokaze pruža Lambliš, sirijski filosof, neoplatoničar, koji Hermesu pripisuje ni manje ni više do 20.000 knjiga. Sličan stav je izneo i Maneton, staroegipatski istoričar, koji navodi još veću brojku, od čak 36.000 knjiga. Obojica su živeli otprilike između 250. i 300. godine pre nove ere.

Veza između Hermesa i Tota, egipatskog Boga, mnogim istraživačima je dala jak argument u prilog Božanske Hermesove Ličnosti, pripisujući mu mnogobrojna dela. Ovakav stav zauzeo je i Franc Jansen, jedan od vodećih autoriteta na polju izučavanja hermetizma, inače profesor istorije književnosti na Univerzitetu u Amsterdamu.

Prisutne su i tvrdnje da je Hermes čovek kome su pridodati atributi Božanstva, i da on nije napisao tekstove koji mu se pripisuju, već da se radi o sveštenicima egipatskog Božanstva Tota. Legenda ide dalje, te tvrdi da je Hermes Trismegistos ustvari čovek, ali unuk grčkog Božanstva Hermesa, glasnika Bogova.

Prevod reči "trismegistus" je "tri puta najveći" i postoji teorija da je ovaj epitet potekao sa kamena iz Rozete, drevnog ptolomejskog dekreta isklesanog na kamenoj ploči. Mnoge su još teorije o pripisivanju ovog epiteta Hermesu, ali akademsko mišljenje je da se radi o opisu koji je korišćen za Tota, a otprilike se da prevesti kao "Najveći i Najveći Bog, Veliki Hermes".

Najpopularnija i opšte prihvaćena ideja je da "tri puta najveći" jeste Najveći Filosof, Najveći Kralj i Najveći Prvosveštenik na celom svetu. Ne treba smetnuti s uma da je za drevne Grke, preko čijih smo dela i saznali za Hermesa, ceo svet bio basen Mediterana.

Tekstove je najbolje čitati na arapskom, jer se jedino u njima striktno navodi da su prepisi egipatskih papirusa, ali za one koji nisu baš vični ovom jeziku, latinski prevod je takođe dovoljno dobar. Što se tiče ovog mog prevoda na srpski, moram napomenuti da ćete možda u nekim segmentima uočiti odstupanja kako od bukvalnog, tako i od frazeološkog značenja pojedinih reči i izraza na latinskom, a posebno kad je reč o verziji na engleskom jeziku.

U jednom od razgovora sa mojim Učiteljem, izneo sam mu svoju nakanu da revidiram postojeće i prevedem sve ostale Svete Knjige Magije i druge spise, jer mi se u mnogome čini da ima prevelikih odstupanja postojećih prevoda u smislenoj suštini, a naročito u prevodu sa prevoda ili još gore, prevodu sa prevedenog prevoda. Na to mi je ovako odgovorio: Mislim da si dobro izučio stare jezike, misaono ih usvojio, ali i ovo što ću ti reći treba da znaš. Ne treba voditi previše računa o tačnosti prevoda već o simbolizmu. Suština same misli je daleko važnija od tehničke ispravnosti prevoda i jezičke strukture. Magijski spisi su poput poezije. Kao i ona, ne prevode se, već se prepevavaju i oduhovljuju.

Svaki komentar ovde je izlišan. Ovog se saveta pridržavam u potpunosti, što preporučijem svakom ko se namerava baviti prevođenjem Svetih Knjiga i drugih magijskih spisa. Ovi tekstovi su jedna specifična misaona struktura, koja se uveliko razlikuje od uobičajenog književnog, a posebno svakodnevnog govora. Struktura misli sa jednog jezika treba da se prenese na misaonu strukturu drugog jezika. Onaj ko nije u stanju da misli na oba ta jezika, ne može ispravno preneti tu strukturu i zato je bolje da se ne laća ovog posla.

Loš prevod, neukom čoveku može izgledati odlično, čak sjajno, ali loš prevod može biti, i jeste, veoma opasan, naročito kad su ovakvi tekstovi u pitanju. Ne samo što vam neće otkriti suštinu i simbolizam misli koju tekst treba da prenese, već vas može usmeriti u potpuno pogrešnom pravcu shvatanja i razumevanja.

 

Jedan originalni latinski tekst Tabula Smaragdina nalazi se na gravuri
koju je 1606. godine izradio Heinrich Khunrath

 

Jedna od mnogobrojnih vezija Hermesovih spisa na starogrčkom jeziku

 

Tabula Smaragdina (latinski naziv) jeste Hermesovo najvažnije delo i najpoznatiji rad, posebno među onima koji proučavaju astrologiju i hermetizam. Mnoge su legende o otkriću pomenutog teksta, pa čak i da je Aleksandar Veliki lično iskopao tablu iz Hermesovog groba. U svakom slučaju priča se gubi u legendama i često preterivanjima. Smaragdna Tabla i njena pojava su obavijene mnogobrojnim nepoznanicama, dok je za Korpus Hermetikum priča drugačija. Zbornik je bio nepoznat sve do 1460. godine, kada ga je Kosmo Mediči dobio na poklon. Odmah je naredio da se tekst prevede na latinski, kako bi ga sam mogao pročitati. Dva veka kasnije, Džon Edvard je preveo tekst na engleski.

 

Jedna od srednevekovnih verzija spisa Hermesa Trismegistosa

 

Najstariji pisani izvor je manuskript na arapskom jeziku "Kitab Sirr al-Asrar", za koji nepoznati autor kaže da je prepis sa starih egipatskih papirusa. Tekst je preveden na latinski jezik kao "Secretum Secretorum" (Tajna Tajni) i to u dva navrata: 1140. godine tekst je preveo Jovan Seviljski (Johannes Hispaniensis), a 1243. godine ponovo ga prevodi Filip od Tripolija.

U 14. veku alhemčar Ortolanus je napisao jedno obimno delo egzegeze pod nazivom "Tajne Hermesa" u kojem iznosi tajne alhemijskog učenja. U ovoj knjizi se nalazi i Smaragdna Tabla sa Ortolanusovim tumačenjem. Takođe, ovi spisi se nalaze u još dva arapska manuskripta: prvi, "Kitab Ustuqus al-Uss al-Thani (Druga knjiga o osnovnim elemenatima) koju je napisao Jabir ibn Hayyan, i druga "Kitab Sirr al-Khaliqa wa San'at al-Tabi'a" (Knjiga o Tajni Stvaranja i Oblikovanju Prirode), obe nastale između 650. i 830. godine.

Za Smaragdnu Tablu bi se moglo reći da predstavlja siže Hermesovog učenja koje je preneto u delu Knjiga Kralja Tota (Totove Smaragdne Ploče), koje su obavijene još većom misterijom. Isto tako, moglo bi se reći i da je siže Druge Knjige Kralja Tota u kojoj predtavlja Tajno Učenje o Tajni Stvaranja i Oblikovanju Prirode. Sadržaj Smaragdne Table je prilično kratak, bavi se prirodom Magije Stvaranja Života i odnosom sa Božanskim. Tekst je često nejasan i traži apstraktnu interpretaciju. Za razumevanje su potrebna tri nivoa Spoznaje, sva Tri Znanja Sveta koja, po rečima Hermesa, jesu Znanje o Duhu, Znanje o Duši i Znanje o Telu. Ova Tri Znanja su sumirano Znanje o Večnosti, bez kojeg nema uvida u Prirodu Stvarnosti.

 

Jedan od arapskih manuskripta Hermetičkih spisa

 

Ako je čovek nameran da izvrši Veliko Delo čudesnog sjedinjenja u Jedno, Ono što je Dole i Ono što je Gore odgovaraju jedno drugom u njegovom delu. Kao što svaka stvar potiče iz misli Jednoga, tako se Istina otkriva u Spoznaji Jednog. Šta treba učiniti? Treba razdvojiti Elemente. U odvajanju je Znanje isto toliko važno kao i u strasti Spajanja. Ovom mentalnom operacijom se uzdiže Sveum, a zatim se spušta kako bi upio u sebe snagu Gornjeg i Donjeg Sveta. Na ovakav način čovek zadobija moć nad svim stvarima. Svetlost ga obasjava a Tama se raspršuje. To je jedini način prenosa.

Paracelzus uz Smaragdnu Tablu naglašava da su ovih trinaest misli Univerzalni Ključ po kojem se sve stvari mogu postaviti u njihovo prirodno ili savršeno stanje. Nema razlike između Zemaljskog i Nebeskog. Nema razlike između materijalnog Sveta (mineralni, biljni, životinjski i psihofizički svet ljudi) i duhovnog Sveta. Na svaki od njih se mogu podjednako primeniti ovi Uzvišeni Ključevi Spoznaje.

Prema arapskom tekstu: Jedan je delo čarolije, prva misao koju treba razumeti jeste šta znači izvršiti operaciju čarolije Jedan. Ovo je ta operacija: Čarolija jedan daje čoveku moć nad stvarima. Isti tekst dalje kaže: To je isto kao što je i Stvaranje Sveta. Bilo koliko da je ovo teško naučiti i praktikovati, ipak vredi, jer obećava nedagledivu moć, ali to nije, kao što će neki pomisliti, samovolja.

Kako treba početi? Na taj način što čovek razdeljuje. Odvaja lako od teškog. To je osnovna operacija unutrašnje alhemije života: razdeliti. Odvojiti stvari jedne od drugih, držati ih odvojeno i imenovati svaku posebno. A kako je ime oznaka (nomen est omen), ono mora izražavati suštinu stvari. To je Spoznaja. Znači, ono čemu nas uče ovi hermetički spisi jeste analitički metod unutrašnje alhemije života.

To je ona vrsta posvećenja po kojoj čovek stvari, ali pre svega samog sebe, stavlja u stanje savršenstva. To je takav preobražaj (transmutacija) koji se može primeniti na sve što postoji. To je ista operacija kao ona koju vrši Sunce kada svojom svetlošću, toplotom i drugim životvornim svojstvima svojih zraka podstiče i neguje život. Između operacija Duha i Sunca postoji jedinstvena analogija, ali ta analogija nije poređenje, nego jedna posebna vrsta logike.

Smaragdna Tabla kaže da tu istu zračeću, životvornu i toplu svetlost kojom Sunce obasipa prirodu, čovek može da ostvari u samom sebi, ispunjavajući tim zračenjem sadržaj ssopstvenog života. Tek onda, tim zračenjem može prožeti sve stvari. To je veština Magije koja je kasnije nazvana Alhemija.

Ne pretvara alhemičar kamenje u zlato, kao što misle mnogi, već on svoje Veliko Delo naziva pravljenjem zlata jer je zlato metal koji simbolički odgovara Suncu i kada čovek sebe prožme svetlošću i toplotom, on sam sebe pretvara u Sunce, odnosno u zlato. Tačno je da se u alhemijskim spisima govori i o tome da se bića i stvari mogu preobražavati, pogotovu što način na koji bića i stvari postoje ovde na zemlji nije ni prirodan ni savršen. Zato postoji postupak kojim čovek može sebe sasvim usavršiti, a taj postupak je istovetan onom kojim se usavršavaju i stvari.

Alhemija je ono znanje koje uči o mogućnosti preobražaja svojstava i Elemenata na taj način što polazi od postavke: postojeći svet oko nas nije izvorna priroda, nego njen iskvareni oblik. Taj iskvareni oblik treba ukloniti i uspostaviti ponovo izvornu prirodu. Prema tome, hermetički spisi nisu ništa drugo do uputstvo za onu operaciju kojom se naš pojavni svet može ponovo preobraziti u svoje izvorno i pravo stanje.

Takva operacija postoji i ona se može izraziti u jednoj jedinoj rečenici: Visita Interiorem Terrae Rectificando Invenies Occultam Lapidem (V.I.T.R.I.O.L.). Siđi u Utrobu Zemlje i Prečišćavajući Otkrićeš Tajni Kamen. Drugim rečima: Zađi u najdublju nutrinu svog bića i prečišćavanjem ćeš otkriti ono neraskidivo jezgro na kojem ćeš moći izgraditi novo sopstveno biće, novog čoveka. Ovu formulu alhemija je jezikom analogija nazvala Kamen Mudrosti. Kamen, jer je On fundamentalna osnova svake misli i svakog dela.

 

Ruševine drevnog grada Heliopolisa, prebivališta Hermesovog

 

 

 Hermes Trismegistos, savremena 3D umetnost

 

 

 

 

 

Tajna Tajni

 

TABVLA SMARAGDINA

 

 

1. Verum, sine mendatio, certum et verissimum.

 

2. Quod esf inferius, est sicut quod est superius, et quod est superius est sicut quod est inferius ad perpetranda miracula rei unius.

 

3. Et sicut omnes res fuerunt ab uno, meditatione unius: sic omnes res natae fuerunt ab hac una re, adaptatione.

 

4. Pater eius est Sol, mater eius Luna, portavit illud ventus in ventre suo, nutrix eius terra est.

 

5. Pater omnis thelesmi tolius mundi est hic.

 

6. Vis eius integra est, si versa fuerit in terram.

 

7. Separabis terram ab igne, subtile a spisso suaviter, cum magno ingenio.

 

8. Ascendit a terra in coelum, interumque descendit in terram et recipit vim superiorum et inferiorum. Sic habebis gloriam totius mundi. Ideo fugiat a te omnis obscuritas.

 

9. Hic est tolius fortitudinis fortitudo fortis. Quia vincit omnem rem subtilem, omnemque solidam penetrabit.

 

10. Sic mundus cratus est.

 

11. Hinc adaptationes erunt mirabiles, quarum modus est hic.

 

12. Itaque vocatus sum Hermes Trismegistos, habens tres partes philosophiae totius mundi.

 

13. Completum est quod dixi de operatio solis.

 

 

 

 

SMARAGDNA TABLA

 

 

1. Istina, bez laži, pouzdana i iskrena.

 

2. Ono što je dole jednako je onome što je gore, i ono što je gore jednako je onome što je dole te tako tvori čaroliju Jedinstva.

 

3. Kao što su sve stvari potekle od Jednog, od jedne misli, tako su sve stvari nastale od ove Jedne stvari, prilagođavanjem.

 

4. Otac je njegov Sunce, Majka je njegova Mesec, Vetar ga je nosio u utrobi svojoj, Zemlja je njegova hraniteljka.

 

5. Otac je On svake savršenosti i tvorac celog sveta.

 

6. Njegova je snaga potpuna, kad se iznova okrene Zemlji.

 

7. Odvoji Zemlju od Vatre, lako od teškog, polagano i s velikim umećem.

 

8. Sa Zemlje se uzdiži na Nebo, zatim se ponovo spuštaj na Zemlju, upijaj snagu Gornjeg i Donjeg Sveta. Tako ćeš zadobiti vlast nad celim Svetom. Zbog toga će se pred tobom raspršiti svaka Tama.

 

9. To je Sila Sile u svakoj Sili, budući da sve nežno prožima i sve nepobedivo savladava.

 

10. Tako je stvoren Svet.

 

11. Ovde prilagođavanje izrasta u čaroliju, za koju je ovo način.

 

12. Zato me nazivaju Hermes Trismegistos jer mi pripadaju sva Tri Znanja Sveta.

 

13. Ispunjeno je ono što sam rekao o delovanju Sunca

 

 

 

 

 

 

Sedam Univerzalnih Zakona

 

 

I

Zakon Etera

 

Sve je Um; Um je eteričan; Svemir je eteričan, ili projekcija Uma.

 

II

Zakon Saglasnosti

 

Kako je dole tako je gore; kako je gore tako je dole.

 

III

Zakon Kretanja i Promenljivosti

 

Ništa ne stoji; sve se kreće; sve vibrira; sve se menja; ništa ne ostaje isto.

 

IV

Zakon Suprotnosti

 

Sve je Dvojno; sve ima polarnost; sve ima suprotnost polova; istovetno i različito je jednako; suprotnosti su po prirodi iste, ali drugačije po stepenu; krajnosti se susreću; sve su istine poluistine; svi se paradoksi mogu pomiriti.

 

V

Zakon Ritma

 

Sve se kreće gore-dole; sve ima svoju plimu i oseku; sve se stvari uzdižu i padaju; njihanje klatna se odražava u svemu; količina njihanja udesno jednaka je količini njihanja ulevo; ritam sve izjednačava.

 

VI

Zakon Uzroka i Posledice

 

Svaki uzrok ima svoju posledicu; sve se dešava u skladu sa Zakonom; slučajnost je ime neotkrivenog zakona; postoje rezne uzročnosti, ali ništa ne može izbeći Zakonu.

 

VII

Zakon Privlačnosti

 

Pol je u svemu; sve se međusobno privlači; privlačnost se manifestuje na svim nivoima.

 

 

 

 

 

KNJIGA TAJNOG UČENJA

Tajna Stvaranja i Oblikovanja Prirode

Prvi deo

 

 

Knjiga prva

Čuvar Ljudi

 

 

1. Jednom kada bejah mislima zaokupljen o stvarima kakve jesu, i misli se moje uzdigoše do nezamislivih visina, dok mi čula telesna obamreše, kao u ljudi koje san obujmi nakon preobilne hrane ili umora tela, učinilo mi se da neko Beskrajno Velik iz Beskrajno Onostranog doziva moje ime i govori: Šta želiš čuti i videti, i šta želiš naučiti i znati?

2. Upitah: Ko si ti? I čuh: Ja sam Čuvar Ljudi, Um Uzvišenog. Ja znam šta želiš i svuda sam s tobom.

3. Odgovorih mu tada: Želim da naučim stvari kakve jesu, da shvatim njihovu prirodu i da spoznam Boga. To je ono što želim da čujem. Ponovno mi se obrati glas: Drži u svom Umu sve što želiš naučiti i ja ću te poučiti.

4. Govoreći reči ove, njegovo se obličje promenilo, i odmah, u treptaju oka, sve se stvari otvoriše preda mnom: ugledah Beskonačnost. Sve se stvari pretvoriše u svetlost, slatku i čigrastu. I gledajući sve to, postadoh ushićen. Ali odmah iza toga, pojavi se u jednom delu naniže zastrašujuća i gnusna Tama koja se kretala vijugajući u zavojitim naborima, pa mi se učini kao da je zmija. A Tama se tada promete u nekakvu Prirodu Vlažnu, iznad svih moći Sveta odbačenu, kao dim iz vatre je kuljala i ječeći ispusti bolni zvuk koji se nikako opisati ne može.

5. Tada iz Svetlosti Sveta Reč se začu i siđe na tu Prirodu, a iz nje čista Vatra poskoči i uzdiže se. Beše to Svetlost prodorna i jaka. Vazduh, isto tako, postajući Svetlost, sledio je Vatru uzdižući se sve dok je nije sustigao. Od Zemlje i Vode dizao se prema Vatri, tako da je izgledao kao da je iz nje obešen. A Zemlja i Voda ostadoše na svom vlastitom mestu, združeni zajedno tako da niko nije mogao Zemlju od Vode razlučiti. Ali se i oni pokrenuše da bi čuli zbor Duha-Reči koji ih je prožimao.

6. A onda me Čuvar Ljudi upita: Jesi li shvatio šta ovaj uvid znači? Odgovorih: Ne, ali spoznaću. A On mi odmah reče: Ta Svetlost sam Ja, Sveum, tvoj Bog. Postojah pre Vlažne Prirode koja se iz Tame pojavila. A Svetlost, Reč što pojavi se iz Uma je Sin Moj. Upitah ga tada: Kako to može biti? I čuh odgovor: Znaj da to što vidi i čuje unutar tebe je Reč Božanska, ali isto znaj da je Um Bog Otac. Međusobno oni nisu odvojeni, jer u njihovom sjedinjenju nastaje život. Rekoh Mu: Hvala Tebi. A On mi govori: Stoga shvati Svetlost i sprijatelji se s njom.

7. I govoreći tako, dugo me gledao u oči. Pogledavši ga počeo sam drhtati. Ali kada je podigao glavu, videh Svetlost u vlastitom Umu, ali sada u moćima koje niti jedan čovek ne može pobrojati, i Svemir što prelazi sve granice. Videh Vatru okruženu najsnažnijom moći, sada obuzdanu, kako stoji na svom mestu. I kada videh te stvari, shvatih ih pomoću Reči što ih izgovori Čuvar Ljudi.

8. Ali još bejah zapanjen, i On mi ponovo stade govoriti: Video si u Umu Izvorni Oblik čije je postojanje pre početka i bez kraja. Tako mi je Čuvar Ljudi govorio. I upitah Ga: Odakle onda potiču Elementi Prirode? Njegov je odgovor bio: Od Božje Volje. Priroda prima Reč i gledajući predivan Svemir stvara jedan isti kao taj odražavajući sebe u Svemiru pomoću njenih sastavnih Elemenata i pomoću rođenja Duša.

9. Bog, Sveum, bivajući muško i žensko, postojeći kao život i svetlost, stvara drugi Um koji stvarima daje oblik. Kao Bog Vatre i Duha, oblikovao je Sedam Vladara koji zaokružiše čulni svet. Ljudi njihovu vladavinu nazivaju sudbinom.

10. Direktno iz Elemenata koji se kreću nadole, Božji Razum poskoči u Prirodino čisto uobličenje i posta sjedinjen s Oblikovanim Umom, jer suštinski mu beše jednak. A Elementi Prirode koji se kreću nadole ostadoše tako bez razuma, postavši čista Tvar.

11. Tada oblikovani Um, zajedno s Razumom, okruži svaku sferu i zavrte ih, prouzrokujući okretanje stvari koje je stvorio, i dopusti im da se okreću od neograničenog početka do beskonačnog kraja. Jer okretanje sfera počinje tamo gde se i završava baš onako kako je Sveum hteo. Od Elemenata koji se kreću nadole Priroda stvara život bez razuma, jer On do njih nije proširio Razum. U vazduhu stvori krilata bića, a u vodi bića koja plivaju. Zemlja i voda postaše odvojeni jedno od drugoga, kako Um htede. Iz svojih nedara Zemlja stvori život koje imaše, četvoronožna bića i reptile, divlje zveri i one pitome.

12. Sveum Otac svega, koji je Život i Svetlost, stvori čoveka jednakog Samom Sebi, u kojeg se zaljubi, budući da je Njegovo vlastito dete, jer čovek baše predivan, ni sa čime se nije mogao uporediti, i nosio je lik svojega Oca. Uistinu se Bog zaljubio u vlastito obličje i njemu udelio sva svoja stvaranja.

13. Kada je čovek opazio u Ocu stvaranja Stvoritelja, i on sam požele stvarati, a Otac mu dopusti da to čini. Promenivši svoje stanje prema oblikovanoj sferi s time je dobio vlastitu moć, on promotri bića svoga Brata. Oni ga zavole i svaki mu da deo svoje vlasti. I nakon što je dobro upoznao njihovu suštinu i dobio udela u njihovoj prirodi, imao je um kojim je mogao proći kroz granicu njihove sfere i podvrgnuti moć koja je postala Gospodar Vatre.

14. Imajući svu moć nad mrtvima u Svemiru i nerazumnim bićima, on nagne svoje lice dole kroz Sklad, prodirući kroz njihovu snagu i pokazujući Prirodi koja se kreće nadole predivno obličje Boga. Kada je ona videla taj oblik lepote kojega se nikad ne može zasititi, i njega koji sada imaše u sebi svaku pojedinačnu energiju svih sedam Vladara, jednako kao i vlastito Božje Obličje, smejala se s ljubavlju; jer videla je lik najlepše forme Čoveka u vodi i njegovu senku na zemlji. On, pak, videvši svoje obličje u njoj, odraz u njezinoj Vodi, zavole ga i poželi živeti u njemu; s voljom dođe čin, i tako on oživi formu lišenu razuma. A Priroda uzme predmet svoje ljubavi i potpuno se ovije oko njega; oni se pomešaše, jer su voleli jedan drugoga.

15. Iz tog razloga, od svih bića koja žive na zemlji samo je čovek dvostruk; smrtan zbog tela, besmrtan zbog suštine Čovekove. Jer, iako je besmrtan i ima vlast nad svime, on trpi smrtne stvari koje su podređene sudbini. Iako je iznad sklada, unutar sklada postao je rob. Premda je muško-žensko, s obzirom da je od Oca muško-ženskog, i iako nikada ne spava, budući da njime vlada onaj ko nikada ne spava, nadvladan je snom.

16. Na to ja rekoh: Poučavaj dalje, o moj Sveumu, zaljubio sam se u Reč. Čuvar Ljudi reče: To je tajna koja je uspešno sačuvana sve do sadašnjeg trenutka. Jer Priroda, sjedinjena sa Čovekom, stvorila je čudo za čudom. Jer kako je čovek, kao što sam ti kazao, imao prirodu podudarnu sa njih Sedam koje su načinjene od Vatre i Duha, Priroda nije čekala, već je odmah stvorila sedmoro ljudi koji bejahu podudarni s prirodama Sedmorice, muško-žensko i pokretni u prostoru. Tada rekoh: O, Čuvaru... sada sam ispunjen velikom željom i žarko želim čuti više. Molim te, nemoj stati. Čuvar ljudi mi reče: Ćuti, jer još ti nisam celovito izložio prvu rastavu. I odgovorih odmah: Evo! Zanemeo sam!

17. I On nastavi da govori: Kao što ti rekoh, u takvom mudrom dolazi do rađanja tih Sedam. Zemlja je bila ženskog roda, a njena Voda ispunjena je žudnjom; zrelost uzima od Vatre, um od Etera. Priroda je tako stvorila okvire koji odgovaraše obličju Čoveka. I Čovek se od Svetlosti i Života promeni u dušu i um. I na taj način se nastaviše sve stvari čulnog sveta sve do razdoblja njihovog kraja i novog početka.

18. Slušaj sada preostali deo govora koji žudiš čuti. Završetkom razdoblja, veza koja ih veže izgubljena je skladno Volji Boga. Sve životinje muško-ženskog roda, kao i Čovek, razdvojeni su u isto vreme. Neki tako postadoše muško, a neki postadoše žensko. Bog odmah izgovori Svoju Svetu Reč: Povećajte se sve više i množite se u mnoštvu, vi bića i sve stvoreno, a čovek s Umom u sebi, neka nauči i spozna da je besmrtan i da je želja uzrok smrti, te da je ljubav sve.

19. Kada je Bog to izustio, Njegova Volja pomoću Sudbine i Sklada izazva njihovo spajanje i njihovi se naraštaji utemeljiše. I zato su sve stvari umnožene skladno njihovoj vrsti. I onaj koji je tako naučio da spozna sebe dosegao je Uzvišeno Dobro koje nadmašuje mnoštvo, dok onaj koji ima nastranu ljubav, ljubav prema svom telu, ostaje lutajući u Mraku i pati kroz svoja smrtna čula.

20. Tada Ga upitah: Koju veliku grešku neuki čini da ga ona lišava besmrtnosti? I čuh odgovor: Čini se da nisi pridao pažnju onome što si čuo. Nisam li te pozvao da misliš? Tada rekoh: Hvala ti. Činiću tako i zapamtiću. Ali Glas me upita: Ako si upamtio, kaži mi, zašto su oni u smrti zaslužili smrt? I ja odgovorih: Zato jer je mračna Tama koren i osnova materijalne građe tela. Iz nje Tama uzdiže Vlažnu Prirodu. Iz nje je sastavljeno telo u čulnom svetu iz kojega se smrt napaja Vodom.

21. Ispravne su tvoje misli, ali kako onaj koji je spoznao sebe odlazi Ocu, kao što je Reč Božja utvrdila? Odgovorio sam: Jer Otac svega je sazdan od Svetlosti i Života, a od Njega je rođen Čovek. Ovako mi reče Čuvar Ljudi: Dobro govoriš, govoreći tako. Svetlost i Život jeste Otac-Bog i od njega je rođen Čovek. Ako, stoga, spoznaš sebe kao biće od Života i Svetlosti i činjenicu da si od njih načinjen, vratićeš se u život. Ja mu tada zavapih: Ali reci mi dalje, Sveumu moj, kako ću se ponovno vratiti u Život... jer Bog kazuje: 'Neka Čovek koji ima Um u sebi spozna da je on sam besmrtan'.

22. Nemaju li svi ljudi Um? I čuh odgovor: Dobro govoriš, govoreći tako. Ja, Sveum lično sam sa svetim i dobrim ljudima, čistim i milostivim ljudima koji žive pobožno. Takvima moja prisutnost postaje pomoć i oni trenutno stiču spoznaju o svim stvarima; zadobijaju Očevu ljubav svojim čistim životima i zahvaljuju Mu, zazivajući Njegov blagoslov i pevajući himne koje Mu upućuju s gorljivom ljubavlju. Pre nego što predaju telo pravednoj smrti, oni zatvaraju čula, videvši njihovo delovanje. Ne, Ja, Um, neću dopustiti da aktivnosti tela koje ih napastuju imaju svoj učinak. Kao čuvar vrata zatvoriću sve ulaze i prekinuti sve umne aktivnosti iz kojih se izvode niske i zle energije.

23. Za one bez Uma, izopačene i pokvarene, zle i gramzive, ubice i bezbožne, za njih sam daleko, ustupam mesto Osvetoljubivom Duhu, koji oživljava Vatru, muči ih sve jačom vatrom i napada svakoga od njih kroz osećaje. On ih takođe podstiče na veća dela bezakonja, tako da takvi trpe veću odmazdu. A ipak se ne smanjuje njihova neograničena žudnja za neumerenošću i nezasitom borbom u Tami.

24. Dobro si me poučio tim stvarima, kako sam i želeo, o Sveumu. Kaži mi sada, molim te, o prirodi Puta iznad? Na ovo je Čuvar ljudi odgovorio: Najpre, pri rastvaranju materijalnog tela dolazi do promene samoga tela. Oblik koju si imao nestaje i ti predaješ svoj način života, lišen energije, Duhu. Telesna čula vraćaju se svojim izvorima, razdvajajući se i ponovno oživljavajući kao energije. Strasti i želje povlače se u prirodu koja je lišena razuma.

25. I tako se taj Čovek počinje uzdizati kroz Sklad. Prvoj razini on predaje energiju rasta i smanjenja; drugoj sredstva zla, sada bez energije; trećoj skrivene lukavštine želja; četvrtoj nasilničku aroganciju, takođe bez energije; petoj svetovnu drskost i bezobzirnu smelost, lišenu energije; šestoj zle težnje za bogatstvom lišene uzdizanja; a sedmoj razini neiskrenost ili laž koja čeka u zasedi, lišenu energije.

26. Tada, lišen svake aktivnosti, ulazi vlastitom snagom u onu Prirodu koja pripada Osmoj razini i peva zahvale Ocu s tamo prisutnima. Oni koji su tamo radosno pozdravljaju njegov dolazak. Nalik onima koji su tamo zajedno, i on čuje Snage koje su iznad prirode koja pripada Osmoj sferi, pevajući svoje pesme zahvalnice Bogu na svom vlastitom jeziku. Tada oni zajedno odlaze u Očev dom, predaju se Snagama, i postajući Snage, oni su stopljeni u Bogu. To je dobar kraj za one koji su stekli više znanje: postati jedno s Bogom. Zašto sada odgađaš? Kada si sve primio, ne bi li trebao da postaneš vodič onima koji su vredni, kako bi smrtni ljudski rod mogao da bude spasen Bogom kroz tebe?

27. Rekavši to, Čuvar Ljudi se s moćima stopio. Ali ja, zahvaljujući i veličajući Oca univerzalnih snaga, bejah oslobođen, pun snaga koje je izlio u mene i pun Njegovog učenja o prirodi svega postojećeg i najuzvišenijih viđenja. I počeh proglašavati ljudima lepotu pobožnosti i znanja:
O narode, ljudi rođeni na zemlji, koji ste se odali piću, i snu, i neznanju, i neukosti o Bogu, otreznite se, prestanite biti zatrovani, prestanite biti zavarani nerazumnim snom.

28. Kada su čuli, jednodušno svi dođoše. Rekoh: O, ljudi rođeni od zemlje zašto ste se predali smrti kad imate moć da budete deo besmrtnosti? Pokajte se. Vi koji ste se držali onih koji su lutali i s njima delili neznanje, izađite iz sveta Tame, uzmite od besmrtnosti i stanite na kraj uništenju.

29. Neki od njih s podrugljivim smeškom na usnama odoše od mene, predajući se putu smrti; drugi, moleći da ih poučim, baciše se do mojih nogu. Podižući ih, postajem vodič roda na putu k domu, poučavajući reči, kako i na koji način mogu biti spaseni. Posejao sam u njima reči mudrosti. Voda Besmrtnosti dala im se za piće. Dolaskom večeri i zalaskom sunčevih zraka, naredim im da se zahvale Bogu. Kada su završili sa svojim zahvalama, svaki se Čovek vrati na svoje mesto odmora.

30. Zapisao sam u svoje srce dobrotvornost Čuvara Ljudi i bejah oduševljen kada sam se ispunio svakom svojom nadom. Jer san tela postao je budnost duše, zatvaranje očiju postalo je pravo viđenje, moja tišina postala je bremenita Uzvišenim Dobrom, a izgovaranje moje Reči rođeno iz bogatih stvari. Sve to je meni došlo iz Uma mojeg, koji je Čuvar ljudi, Reč, nadzornik svega, pomoću kojega nadahnut Bogom stupih na Poljanu Istine. Zato zahvalih Bogu Ocu čitavom svojom dušom i snagom.

31. Svet si Ti, o Bože, sveopšti Oče.

Svet si Ti, o Bože, volja kojega usavršava sebe svojim vlastitim moćima.
Svet si Ti, o Bože, koji želi biti spoznat i poznat od onih koji su Tvoji.
Svet si Ti, koji si pomoću Reči sjedinio sve što jeste.
Svet si Ti, od kojeg je sva Priroda postala odražena.
Svet si Ti, kojeg Priroda nije stvorila.
Svet si Ti, moćniji od svih moći.
Svet si Ti, koji nadilaziš svu nadmoćnost.
Svet, Ti si, bolji od svih veličanja.
Primi čistu žrtvu mog razuma, od duše i srca svagda pruženu Tebi,
o Ti neizrecivi, imena kojeg može izraziti samo tišina.

32. Molim te da ne propustim Spoznaju, znanje koje je zajednička priroda bića,

ispuni me Tvojom Snagom i Milošću Tvojom,
da mogu davati Svetlost onima iz našeg roda,
mojoj braći i Tvojim sinovima.
Zbog toga ja verujem i ja sam svedok.
Ja idem u Život i Svetlost. Blagoslovljen si Ti, o Oče.
Neuki Tvoj Čovek biće svet kao što Ti si Svet,
jer Ti si mu svu vlast dao.

 

KRAJ PRVE KNJIGE

 

 

 

 

Knjiga druga

Hermes Asklepiju

 

 

1. Hermes - Nije li sve što se kreće, o Asklepije, pokrenuto u nečem i od nečeg?
Asklepije - Zasigurno.
Hermes - Ne mora li ono u kojem se nešto kreće biti veče od onoga što se kreće?
Asklepije - Mora.
Hermes - Ne mora li imati veću moć?
Asklepije - Mora, naravno.

2. Hermes - Nije li ovaj Svemir ogroman, toliko ogroman da ne može postojati telo veće od njega?
Asklepije - Slažem se.
Hermes - I masivan, takođe, jer ispunjen je mnogim drugim velikim telima, ili, pre, svim telima koja postoje.
Asklepije - Tako je.
Hermes - A ipak je Svemir telo?
Asklepije - Jeste.
Hermes - I ono koje se kreće?

3. Asklepije - Zaista da.
Hermes - Koliko velik, stoga, mora biti prostor u kojem se Svemir kreće i kakva je priroda tog prostora? Ne mora li biti mnogo veći od Svemira da bi mogao pronaći prostor za svoj stalni tok, tako da ono što se kreće ne bude sputano nedostatkom prostora i gubitkom kretanja?
Asklepije - Mora biti nešto ogromno, o Trismegistose.

4. Hermes - I kakav je? Ne mora li biti suprotne prirode, o Asklepije? A priroda suprotna telu je bestelesnost.
Asklepije - Slažem se.
Hermes - Prostor je, tada bestelesan. Ali bestelesnost mora biti jednako Božanska stvar ili Bog. Pod „Božanska stvar“ ne mislim na nešto rođeno, već na nešto što nije rođeno.

5. Ako je, tada, Svemir Božanska stvar, on je tvaran, ali ako je to Bog, nadilazi tvarnost. Za razliku od Boga, treba biti pojmljen drugačije i na ovaj način različit. Nama je Bog prva pomisao ili razumevanje, ali ne i Njemu samom, jer ona stvar o kojoj se razmišlja, opažena je čulima onoga koji razmišlja. Zato Bog ne može pomisliti samog sebe, jer Njegove misli o Njemu samom nisu ništa drugo nego ono što On misli. Ali za nas je On „nešto drugo“, jednako kao i Njegove misli.

6. Nama je On nešto odvojeno i zbog toga Ga mi poimamo. Ali ako se poima prostor u kome se Svemir kreće, to nije Bog, već samo prostor. Ako je prostor Bog, tada to više nije prostor, već ono što sadrži svaku aktivnost. Sve što se kreće nije pokrenuto u onome što se kreće, nego u onome što je nepokrenuto. Pokretač je miran. Nemoguće ga je pokrenuti.
Asklepije - Kako su tada, o Trismegistose, sve stvari ovde dole pokrenute pomoću onih koje su već pokrenute? Jer, rekao si da su pokretna nebeska tela pokrenuta od strane nepokretnih nebeskih tela.
Hermes - To nije isti pokret, o Asklepije, već pokret u suprotnom pravcu, jer oni se ne kreću jedan s drugim, već jedan nasuprot drugom. Taj suprotni pokret stavlja otpornost njihove kretnje u mirovanje. Jer ta otpornost je počinak kretnje.

7. Na taj način, takođe, pokretna nebeska tela, koja se kreću suprotno od nepokretnih, pokreću jedno drugo međusobnom suprotnošću. Ne može biti drugačije. Misliš li da se dva Medveda tamo gore, koji nikada ne zalaze niti ne izlaze, odmaraju ili kreću?
Asklepije - Kreću se, o Trismegistose.
Hermes - Kojom vrstom pokreta, Asklepije?
Asklepije - Kretanjem koje se okreće oko tačke.
Hermes - Kružno kretanje je kretanje oko te tačke. Njom upravlja ono što je mirno, jer okretanje oko te tačke sprečava bilo kakvo udaljavanje od nje, jer digresija je sprečena ukoliko se utvrdi okret. Na taj način je kretanje u suprotnom pravcu stabilizirajuće i fiksirano je načelom obrnutog kretanja.

8. Vezano uz to, predočiću ti zemaljski primer koji vidiš svojim očima. Pogledaj život ovde dole, na primer, Čoveka koji pliva. Voda se kreće, ali otpornost njegovih ruku i nogu daje mu stabilnost. Zbog toga ga tok vode ne odnosi niti on tone.
Asklepije - Dao si mi, Trismegistose, vrlo jasan primer.
Hermes - Svako je kretanje stvoreno u nepokretnosti i iz nepokretnosti. Zato kretanje Svemira i svih živih bića neće biti uzrokovano stvarima izvan Svemira, već stvarima koje se nalaze unutra i koje se kreću prema van, takvim stvarima kao što su Duša ili Duh, ili neka druga neutelovljena stvar. Jer nije telo ono koje pokreće živu stvar u njemu, čak niti bilo koje drugo telo ako u njemu nema Duše.

9. Asklepije - Što time želiš reći, Trismegistose? Ne mogu li komadi drveta, kamenja i drugih stvari, onih koje nemaju Dušu, pokretati tela?
Hermes - Ni na koji način, Asklepije. Nešto u telu, ono što pokreće nežive stvari, zasigurno nije telo; jer ono pokreće oboje, i telo onoga koji nosi i ono što je nošeno. Na taj način beživotna stvar neće pokrenuti stvar koja je bez života. Ono što se kreće, druga stvar, je živo i u tome se nalazi ono što pokreće. Vidiš, stoga, kako je teško opterećena Duša, jer ona sama nosi dva tela. Jasno je, čak štaviše, da se pokrenute stvari kreću u nečem i da su od nečega pokrenute.

10. Asklepije - Da, Trismegistose. Pokrenute stvari moraju se kretati u nečem praznom.
Hermes - Dobro zboriš, o moj Asklepije. Ono što je ništa jeste praznina. Samo je nepostojanje praznina, nepoznata postojanju, jer ono što postoji nikada se ne može promeniti u prazninu.
Asklepije - Ali zar ne postoje neke stvari koje su prazne, o Trismegistose, kao što je prazan vrč, prazna posuda, čitavo rečno korito i druge slične stvari?
Hermes - Kakva velika greška, Asklepije! Misliš li da su pune i najispunjenije stvari prazne?

11. Asklepije - Kako to misliš, o Trismegistose?
Hermes - Je li Eter tvar, Asklepije?
Asklepije - Jeste.
Hermes - Ne prožima li ta tvar sve što postoji i, prožimajući, ne ispunjava li ih? A „tvar“ ne sastoji li se od smese četiri Elemenata? Stoga je puno Etera sve ono što ti nazivaš praznim; a ako je puno Etera, tada je ispunjeno i Elementima. Nadalje, iz toga proizlazi paradoks da je sve ono što ti nazivaš punim prazno, od Etera, jer ono ima svoj prostor ispunjen drugim telima i nije u tome sposobno primiti Eter. Zato one stvari za koje si ti rekao da su prazne treba nazvati šupljinom, a ne prazninom. Činjenica je da su one ispunjene Eterom i Duhom.

12. Asklepije - Tvoje je dokazivanje nepobitno, o Trismegistose, Eter je tvar. Nadalje, to je ono telo koje prožima sve stvari, i čineći to, ispunjava ih. No, kako ćemo nazvati prostor u kojem se sve kreće?
Hermes - Bestelesnim, Asklepije.
Asklepije - Šta je bestelesnost?
Hermes - Um i Razum koji izranja iz onoga što je celovito, sveobuhvatno, oslobođeno svakog tela, svake greške, neprimetno telu i nedodirljivo, onaj koji stoji u samome sebi, koji sadrži i čuva one koji jesu, čiji zraci su Dobro, Istina, Svetlost iza Svetlosti, Arhetip Duše.
Asklepije - A šta je onda Bog?

13. Hermes - On nije ništa od svega toga. On je uzrok njihovog postojanja, uzrok postojanja svega i svake individualnosti. Nije ostavio nikakav prostor za bilo šta nestvarno. Sve stvari dolaze iz onoga što postoji, a ne iz onoga što ne postoji. Jer osobina nestvarnog, nepostojećeg, jeste da ono nema moć da postane nešto, jer prirodno nema mogućnost postojanja. I obrnuto, stvari koje jesu, koje postoje, nemaju prirodu nestvarnog, nepostojećeg.

14. Asklepije - Govoriš ponovo da Bog jeste?
Hermes - Bog, dakle, nije Um, već uzrok Njegovog postojanja. Bog nije Duh, već uzrok što Duh jeste. Bog nije Svetlost, već uzrok postojanja Svetlosti. Stoga se Bog može poštovati pomoću ta dva imena, imena koja pripadaju Njemu samom i nikome drugom. Jer niti jedan od drugih takozvanih Bogova, ljudi ili Demona ne može nikada biti prema bilo kakvoj meri Dobar. To može biti samo Bog, i ništa drugo. Ostale stvari su odvojene od prirode Dobra, jer sve ostalo je Telo i Duša, a one nemaju mesta da bi sadržale Dobro.

15. Najveće od tog Dobra je takvo da čini realnost svih bića, telesnih i bestelesnih, čulnih i razumnih. To je Uzvišeno Dobro, to je Bog. Zato ne nazivaj ništa drugo dobrim, jer huliš, i nikada ne nazivaj Boga drugačije nego samo Dobrim, jer u protivnom, tada puno huliš.

16. Svako koristi izraz Dobro, ali šta je to, to ne razume svako. Zato Boga ne poima svako, pa u neznanju oni zazivaju Bogove i određene ljude koji nikada ne mogu biti dobri i koji nikada neće postati dobri. Dobro nije strano Bogu, jer ono je neodvojivo od Njega budući da je ono Bog sâm. Svi drugi besmrtni Bogovi počašćeni su imenom ’Bog’. Međutim, sam Bog je dobar, ne zbog toga što mu se iskazuje počast, već svojom prirodom. Jer priroda Boga je jedino uzvišena Dobrota. Bog i Dobrota su jedna stvaralačka snaga iz koje izlaze sva stvaranja. Onaj ko daje sve, a ništa ne prima, samo je takav dobar. Bog daje sve i ne uzima ništa. Stoga je Bog Dobro i Dobro je Bog.

17. Drugo ime Boga je Otac, ponovo zato jer On je taj koji stvara sve. Zadatak oca je stvaranje. Zbog toga je podizanje dece velika i najpobožnija stvar u životu za one koji misle pravilno, a napuštanje života na zemlji bez deteta je velika nesreća i nepobožnost. Onaj ko je bez dece, kažnjen je nakon smrti od Demona. To je kazna: da je Duša Čoveka bez dece osuđena na telo koje nema ni mušku ni žensku prirodu, stvar prokletu pod suncem. Stoga, Asklepije, ne imaj naklonosti prema Čoveku bez dece, nego se radije sažali nad njegovom nesrećom, znajući da ga čeka kazna. Neka sve ovo rečeno tebi, Asklepije, bude uvod u znanje o prirodi stvari.

 

KRAJ DRUGE KNJIGE
 

 

 

 

Knjiga druga

Sveta propoved

 

 

1. Slava svih stvari je Bog, Božanstvo i Božanska priroda. Izvor svih stvari koje postoje jeste Bog, koji je i Um i Priroda, tvar. On je Mudrost koja objavljuje sve stvari. Takođe je izvor, jer Božansko su priroda, energija, neophodnost, kraj i ponovno stvaranje novog. U Bezdanu beše beskonačna Tama, voda i profinjeni inteligentni Duh. Behu to Božje snage unutar haosa. Tada se uzdigla Sveta Svetlost i tamo se sakupiše pod Suvim Prostorom iz Vlažnih Suštinskih Elemenata. I svi Bogovi podeliše sve stvari iz plodne Prirode.

2. Sva bića behu neodređena i još neispisana. Lagane stvari tada su razdvojene i visoko podignute, a teške položiše svoje temelje pod najvlažnijim delom Suvog Prostora. Univerzalne stvari ograničene su Vatrom i smeštene u Dahu da bi se održale. Nebo se pojavilo u Sedam Krugova. Njegovi Bogovi pojaviše se u obličju zvezda sa svim njihovim konstelacijama. Priroda je svoje delove spojila zajedno s Bogovima u njoj. Obod Neba kretao se kružnim kretnajem, podržan Dahom Boga.

3. Svaki Bog poslao je svoju vlastitu snagu koja mu je određena. I tako tamo nastadoše četvoronožne životinje, one koje pužu, one koje prebivaju u vodi i one s krilima, te svo plodno semenje, trava i mladica svakog cveta, noseći u sebi seme ponovnog postanka. Bogovi poslaše naraštaje ljudi kako bi ovi upoznali dela Božja, i da budu aktivni svedoci prirode, da se množe, da vladaju svime pod nebom i da spoznaju šta je Dobro, tako da se i dalje uvećavaju i nastavljaju uvećavati, množe i nastavljaju množiti. Kroz njihov začuđujuće delotvoran tok poslaše svaku Dušu odenutu u meso, kako bi ljudi razgledali puteve Nebeskih Bogova, Božja dela i aktivnost prirode, da spoznaju znakove Onoga što je Dobro, Moć Boga i promenljivu sudbinu dobrih i zlih stvari, i da otkriju začuđujuće veštine dobrih umetnosti.

4. Tako ljudi počeše živeti, i njihova je mudrost rasla, skladno sudbini koju je odredio pridruženi hod kružećih Bogova i njihovom nestanku na kraju. Na zemlji će ostati moćna sećanja na radove njihovih ruku. Kada se ciklusi počnu obnavljati, iza njih će ostati nejasan maglovit trag. Jer svako rođeno telo s Dušom, seme plodova i svako delo ruku nestaće, ali iz potrebe će se obnoviti ponovo, jednako obnavljanju od strane Bogova, kao i kružnim okretanjem ritmičkog točka Prirode. Jer tamo gde je Božansko, tamo je i Priroda uvek iznova stvarajuća kosmička mešavina, jer Priroda se takođe nalazi u Božanskom.

 

KRAJ TREĆE KNJIGE

 

 

 

 

Knjiga četvrta

Hermes sinu Tatu

 

 

1. Hermes - Rečju, ne s rukama, Stvoritelj sveta je načinio čitav svet. Stoga, razmišljaj o Njemu kao o sveprisutnom i uvek postojećem, Tvorcu svih stvari, Jednom i Jedinom, koji je Svojom Voljom stvorio sva bića. Njegovo Telo je takvo da ga nijedan Čovek ne može dodirnuti, videti, izmeriti. Ono je nerastezljivo, i ne postoji ništa slično. Ono nije Vatra ni Voda, Vazduh ni Dah , ali sve to od Njega dolazi. Kroz Njegovo Telo sve stvari postoje. Bivajući sada Uzvišeno Dobro, On požele posvetiti Telo stvoreno po svom obličju Sebi Samom i postaviti ga na Zemlju kako bi se obožilo.

2. Dole On posla Svemir tog Nebeskog obličja na Čoveka, život koji ne može umreti, a opet život koji umire. Svemir vlada nad životima živih bića, a Čovek to nadmašuje Rečju i Umom. Jer Čovek je postao promatrač Božjeg Dela i on Ga je poštovao i nastojao spoznati sopstvenog Tvorca.

3. Stoga, o Tate, Bog je svim ljudima dao Reč, ali još uvek ne i Um. On nije bio zavidan, jer zavist ne potiče od Njega, već je smeštena ispod, u Dušama ljudi bez Uma.
Tat - Zašto tada, o oče, Bog nije svakome dao deo Uma?
Hermes - Želeo ga je, sine moj, postaviti kao nagradu među Duše.

4. Tat - Gde ga je postavio?
Hermes - Njime je ispunio Moćni Izvor i poslao ga dole, pridruživši mu glasnika da to objavi u srcima ljudi: „Pijte sa ovog Izvora. Ona srca koja to mogu, imajući vere, Njemu, koji je dole Izvor poslao, će se uzdići. Pijte da bi ste shvatili zašto postojite.“ Mnogo je onih koji shvatiše Glasnikov proglas, poliše se vodom Sveuma, i utoliše žeđ svoju, dobivši udela u višem znanju. A kada su spoznali Sveum, načinjeni su „savršenim ljudima“. Ali oni koji ne shvatiše proglas, iako imaju pomoć razuma, a ne Uma, ne znaju kako su došli u postojanje i zašto.

5. Razumevanje takvih ljudi je kao u nerazumnih bića; bes i žudnja u njima su pomešani. Oni ne pridaju pažnju vrednim stvarima, već se okreću telesnim ugodnostima i njegovim apetitima, verujući da je Čovek rođen iz tog razloga. Ali oni koji su primili delić Božjeg dara, oni su, o Tate, sudimo li po njihovim delima, zadobili oslobođenje od smrtnih veza. Jer oni su u svome Umu obuhvatili sve stvari, sve što je na Zemlji, na Nebu i iza Neba. Podignuvši se tako, oni vide Uzvišeno Dobro i shvataju, prepoznaju kao nesreću ovde provedeno vreme. Prezirući sve, jednako telesno i bestelesno, oni brzaju u Jedno i Jedino.

6. To je Tate, Znanje Uma, Božansko Viđenje stvari. To je poimanje Boga, jer Izvor je Božji.
Tat - Oče, i ja također želim piti na Izvoru!
Hermes - Ako prvo ne mrziš svoje telo, sine, ne možeš voleti svoju Bit. Ali ako voliš svoju Bit, imaćeš Um, a imajući Um dobićeš udeo u Znanju.
Tat - Šta želiš time reći, o oče?
Hermes - Govorim da nije moguće, sine moj, dati sebi oboje, mislim na stvari koje propadaju i na Božanske stvari. Jer, videvši da postoje dve stvari, telesne i netelesne, u kojima se razume propadajuće i Božansko, Čoveku sa slobodom izbora ostavljeno je da bira jednu ili drugu. Ne može odabrati obe. U onim Dušama kojima je ostavljen izbor, nestajanje jednog dovodi do objavljivanja moći drugog.

7. Izbor boljeg ne samo da dokazuje besprekornost onoga ko odabira, jer vidi da taj izbor Čoveka čini Bogom, nego se njime takođe iskazuje poštovanje Bogu. Izbor gorega, iako uništava Čoveka, uznemiruje Božanski sklad do te mere kao što je povorka koja prolazi sredinom puta, nesposobna učiniti bilo šta drugo osim da zaprečuje prolaz drugim ljudima. Tako su i oni ljudi koji se kreću u povorci širom sveta vođeni ugodnostima tela.

8. Tako je to, o Tate. Ono što dolazi od Boga bilo je i uvek će biti naše. Ali ono što je zavisno od nas odbacimo bez odgađanja, jer to nije Bog, to smo mi koji smo uzrok zlih stvari koje više volimo od onoga što je dobro. Vidiš li, sine, koliko je mnogo tela kroz koja moramo proći, kroz koliko mnogo skupina Demona, kroz koliko mnogo nizova ponavljanja i ciklusa zvezda pre nego li dođemo Jednom i Jedinom Dobru? Jer Dobro nema druge obale, nije ograničeno, nema kraja i nema početka, premda nama izgleda kao da ima početak u Znanju.

9. Znanje stoga, nije početak Dobra, nego nam je pre početak onoga što treba biti spoznato. Dohvatimo zato početak i brzo pređimo kroz sve kroz šta moramo proći. Vrlo je teško napustiti stvari koje smo navikli da koristimo, koje naš pogled posvuda susreće, i vratiti se drevnom i izvornom Putu. Oduševljava nas ono što se pojavljuje pred našim očima, dok ne verujemo u ono što ne vidimo. Zlo je očigledna stvar, dok se Dobro nikada ne može prikazati pred očima, jer nema oblik, niti ostavlja trag. Zato je ono poput samog sebe i različito od svega postojećeg. Nemoguće je da ono što nema telo učini sebe vidljivim telu.

10. Superiornost sličnog u odnosu na neslično, te inferiornost nesličnog u poređenju sa sličnim, nalazi se u sledećem: Jedno je poreklo i koren, i u svim je stvarima kao poreklo i koren. Ništa nije bez porekla. Izrasta iz samog sebe, budući da je poreklo sveg ostalog. Svojstveno je sebi, s obzirom da ne može imati drugo poreklo. Zato je Jedan početak i sadrži sve brojeve, ali nijedan ne sadrži Njega. Stvara svaki broj, ali nijedan broj ne stvara Njega.

11. Sve stvoreno je nesavršeno i deljivo, kako bi povećalo stvoreno, ali i kako bi smanjilo, međutim tako nešto se ne događa savršenom. Ono što se povećava, povećava se od Jednog, a umire kroz svoju vlastitu slabost kada više ne može sadržavati jedno. Sada, o Tate, to je lik Boga, nacrtan za tebe, onoliko koliko može biti. Posmatraš li jasno i odraziš li ga očima srca, veruj mi, sine moj, pronaći ćeš Put koji vodi gore. Ne, taj će lik sam postati tvoj Vodič, jer Božansko Viđenje ima svoj poseban kvalitet. Čvrsto drži i privlači sebi one koji uspevaju otvoriti oči, baš kao što, kažu, magnet privlači gvožđe.

 

KRAJ ČETVRTE KNJIGE
 

 

 

 

Knjiga peta

Propoved o Bogu
 

 

1. Izložiću ti ovu propoved, o Tate, kako bi upoznao tajnu Boga koji je prevelik da bi se imenovao. Shvati da će ono što se mnogima pojavljuje kao neispoljeno tebi postati najispoljenije. Da je ispoljeno, ne bi postojalo. Jer sve što je učinjeno ispoljenim, podvrgnuto je nastanku, jer je dovedeno u ispoljavanje. Ali, neispoljeno postoji uvek, jer nije poželelo da postane ispoljeno. Uvek jeste i čini ispoljenim sve druge stvari. Ono što stvara manifestovano, nije sâmo manifestovano, jer nije stvoreno. Ali imaginacijom sve likove donosi u um. Stvari koje su rođene pripadaju samo imaginaciji, jer imaginacija nije ništa drugo nego rađanje.

2. Jasno je da Jedan nije rođen, da nije zamišljen i da je nemanifestovan, te da se pojavljuje kao sve vrste likova, kroz sve i u svemu i posebno onima kojima se želi pojaviti. Sine moj, Tate, uvek se obraćaj Bogu i Ocu, Jednom i Jedinom iz kojega Jedan dolazi da bi ti pokazao svoju milost kako bi bio sposoban pojmiti Boga, toliko velikog da čak samo i jedan Njegov zrak može sjajiti u tvom umu. Za jasnu spoznaju pojmi nesagledivo, s obzirom da je ono sâmo takođe nesagledivo. Ako si dovoljno jak, On će se pojaviti oku tvoga uma, o Tate. Jer Bog se nikome ne daje, već se objavljuje kroz čitav svet. Ti imaš moć zadobiti misao, videti je i uhvatiti je svojim vlastitim „rukama“ te licem u lice gledati Božji lik. Ali ako ne možeš videti ono što je sagledivo unutar tebe samoga, kako se može Bog, koji je Sam unutar tebe, pojaviti tebi kroz tvoje spoljnje oči?

3. Ako Ga želiš videti, promisli o Suncu, kretanju Meseca, promisli o poretku zvezda. Ko je On koji nadzire taj red? Jer sav poredak ima svoje granice ograničene mestom i brojem. Sunce je najveći Bog od svih Bogova na Nebu, pred kojim svi Nebeski Bogovi ustupaju kao pred kraljem i učiteljem. I On, toliko velik, veći od zemlje i mora, dopustio je da ima iznad sebe zvezde koje se okreću, a manje su od njega. Stoji li u strahopoštovanju pred bilo kime? Boji li se ikoga, o sine? Ne slede li sve one zvezde koje su u nebu sličan, ako ne već istovetan tok? Ko je svakom odredio pravac i veličinu njihovog tela?

4. Taj Veliki medved okreće se oko sebe i nosi čitav univerzum zajedno sa sobom. Ko je vlasnik tog oruđa? Ko je postavio granice oko mora? Ko je Zemlju postavio na njeno mesto? Postoji neko, o Tate, ko je Stvoritelj i Gospodar svih tih stvari. Nemoguće je da mesto, broj i mera budu održani, a da ih niko nije stvorio. Jer sav je red stvoren, a ono što nema mesto i meru, nije stvoreno. Ne, čak ni to nije bez gospodara, sine moj, jer ako neredu nešto nedostaje, a to je da ne gospodari uobičajenim radom reda, on je takođe pod gospodarom, onim koji još nije uspostavio njegov red.
5. O, da ti mogu narasti krila, da se možeš vinuti u vazduh i stati između Neba i Zemlje, mogao bi videti čvrstoću Zemlje, tekuće stanje mora, kretanje reka i slobodan tok vetrova, predivnu vatru, okretanje zvezda, brzinu nebeskog kretanja koje okružuje sve te stvari. Kakav blagoslovljen pogled, sine moj, videti sve to u jednom trenutku, nepokretno kako se kreće, nesagledivo kako postaje sagledivo. Po čemu je načinjen taj poredak Svemira i Svemir koji vidimo da je uređen.

6. Ako takođe želiš videti Boga kroz ono što je podložno smrti, jednako na Zemlji kao i na moru, pomisli da je Čovek oblikovan u utrobi, sine moje, i ispitaj pažljivo umeće Boga koji ga je oblikovao, i nauči ko je oblikovao ovaj lepi i bogoliki lik Čoveka. Ko je oblikovao oči? Ko je probio nosnice i uši? Ko je otvorio usta? Ko je rastegnuo i učvrstio živce? Ko je sproveo vene njihovim kanalima? Ko je ojačao kosti i prekrio meso kožom? Ko je razdvojio prste? Ko je pojačao petu na stopalima? Ko je izdubio telesne prolaze, ko je rastegnuo slezinu? Ko je srce oblikovao poput piramide i združio mišiće? Ko je postavio jetru? Ko je načinio šupljine u plućima i želudac načinio tako velikim? Ko je oblikovao najlepše delove tako da se oni mogu videti i prekriti one ružne delove?

7. Vidi koliko je mnogo veštine nastalo iz jedne stvari i koliko je mnoštvo oblika načinjeno jednim utiskom. I sve predivne stvari, i sve izmerene stvari, i sve različite stvari. Ko je načinio sve to? Koja majka, koji otac, ako ne nesgledivi Bog, koji je sve stvari stvorio Svojom Vlastitom voljom?

8. Niko neće reći da su kip ili slika nastali bez kipara ili slikara, kako bi onda sav taj rad mogao nastati bez svoga stvaraoca? Kakva slepoća! Kakvo svetogrđe! Kakva bezumna drskost! Moj sine Tate, svojeg Stvoritelja nikada ne lišavaj dela stvaranja. On je veći od bilo čega što ime Božje uključuje, toliko je velik Otac svega. Jer On je Jedan Jedini i Njegov je zadatak da bude Otac.

9. Siliš me da govorim odvažnije. Njegova je priroda da zamisli sve stvari i stvori ih. Kako bez Stvoritelja ništa ne dolazi u postojanje, niti On ne bi postojao večno da nije uvek stvarao sve stvari na Nebu, u vazduhu, na Zemlji, u moru, posvuda po Univerzumu, svugde u Svemiru, u onome što jeste i onome što nije. Ne postoji ništa u svemu tome što nije On sam. I sve stvari koje jesu i svari koje nisu su On sam. Jer stvari koje jesu On je učinio vidljivim, a stvari koje nisu On sadrži unutar sebe.

10. On je Bog, veći od imena. On je nesaglediv, a ipak je najsaglediviji. On je taj kojeg um može kontemplirati. On može biti viđen očima. On je bestelesan, a ipak ima mnogo tela ili, bolje rečeno, svako telo. Ne postoji ništa što On nije. Jer On je sve što postoji i On zato ima sva imena, jer sva imena dolaze od jednog Oca. Zbog toga On sam nema ime, jer je On Otac svega. O moj Oče Nebeski, ko može pevati hvale Tebi ili slaviti Tebe? Kamo da pogledam da bih Te slavio: iznad, ispod, unutra ili izvana? Za Tebe nema puta, nema mesta, niti bilo kojeg drugog postojanja. Sve je u Tebi, sve dolazi od Tebe. Ti daješ sve i ne uzimaš ništa. Jer Ti imaš sve i ne postoji ništa što Ti nemaš.

11. Kada ću pevati Tebi hvale? Jer niko ne može pojmiti Tvoj sat ili Tvoje vreme. Zbog čega ću pevati himne? Za ono što Si objavio ili za ono što Si sakrio? I zašto ću Te veličati? Zbog toga što Si drugo od mene? Zato jer imaš nešto što nije moje? Jer Si nešto drugo? Ali Ti si sve što sam ja. Ti si sve što ja činim. Ti si sve što ja govorim. Ti si sve i ne postoji ništa što Ti nisi. Ti si sve što postoji i sve što ne postoji, Um kada misliš i Otac kada činiš, Bog kada ispunjavaš životom, Dobro i Stvoritelj svih stvari. Jer, najfiniji deo tvari je Eter, najfiniji deo Etera je Duša, najfiniji deo Duše je Um, a Uma Bog.

 

KRAJ PETE KNJIGE
 

 

 

 

Knjiga šesta

Uzvišeno Dobro

 

1. Dobro, o Asklepije, ne nalazi se ni u čemu već samo u Bogu. Dobro je uvek Bog sam. Ako je zaista tako, Dobro mora biti suština, jer svaka vrsta kretanja i oslobođenje od njega, ima postojanu energiju oko sebe, nikad premalu, nikad preveliku i uvek u dovoljnoj količini. Jer Jedan je izvor svega, a ono što snabdeva sve je Dobro. Štaviše, kada kažem da snabdeva sve, zauvek je Dobro. A ono ne pripada nikome drugom nego Bogu Samom. Ništa mu ne nedostaje, jer kada bi nešto želeo bio bi zao. Ništa za Njega nije izgubljeno i ništa ga ne može rastužiti, jer duboka žalost je nasleđe zla. Nijedno biće nije moćnije od Boga, nijedno biće ne može ga podrediti sebi. On ne trpi bilo kakvu nelagodu od bilo koga te zbog toga On voli svakoga. Nijedno biće ne pokazuje mu neposlušnost te time ne uzrokuje njegovu ljutnju. Nijedno biće nije mudrije od Njega pa time ne uzrokuje Njegovu ljubomoru.

2. Budući da Njegovom postojanju ne pripada ništa od svega toga, šta ostaje ako ne Dobro? Jer kao što se nijedno zlo ne pronalazi u takvom izvanrednom Biću, tako se ni Dobro ne pronalazi u jednoj od tih nevolja. Ali svi drugi jadi postoje u svakom biću: u malom i velikom, u individualnim bićima i u tom samom Svemiru, koji je veći i moćniji od svih bića i svih stvari. Ono što je podvrgnuto rođenju puno je patnje, jer sâmo rođenje je patnja. A tamo gde je patnja nema Dobra. Tamo gde se nalazi Dobro nema patnje. Gde je dan, nema noći. Tamo gde je noć, nema dana. Stoga Dobro ne može biti u postojanju, već samo u onome što nije rođeno. S obzirom da u fizičkom svetu postoji zaliha svega, i Dobro ga prožima obilno. Na ovaj način Svemir je dobar, budući da stvara sve stvari, dobar jer je vezan uz svoj kreativni aspekt, ali u svemu ostalom nije dobar, jer podvrgnut je patnji i kretanju te stvara sve stvari predodređene za patnju.

3. Dobro je unutar Čoveka ograničeno merom zla. Jer u Čoveku se malo dobra broji kao Dobro. Dobro je za njega najmanja količina zla. Stoga za njega dobro ne može biti oslobođeno zla. U Čoveku je Dobro naopako korišćeno, a kada se loše koristi, Dobro više ne ostaje, a kada ga nema, rađa se zlo. Zato je Dobro jedino u Bogu ili je pre Bog sam to Dobro. Zato, o Asklepije, izraz 'Dobro' postoji samo za Čoveka, a nikada u stvarnosti, jer je to nemoguće. Materijalno telo ne daje mu mesta, jer je svugde brzo vezano zlom, bolovima, željama, strastima, obmanama i glupim razmišljanjima. I, Asklepije, najgore od svega je da se svaka od tih redom spomenutih stvari što se nalaze u Čoveku smatra najvećim dobrom, dok je zapravo svaka nenadmašivo zlo. Pohlepa, koren svakog zla, Čovekova je greška, a to je odsustvo Dobra.

4. Zahvalan sam Bogu što je u moj um stavio čak i ukus znanja o Dobru, jer to Dobro ne može postojati u svetu. Jer svet je celokupni zbroj zala, ali Bog je Dobro i Dobro je Bog. Jer vrline predivnih stvari nalaze se oko Njegove prave prirode i na neki se način pojavljuju još čišće i jednostavnije, jer su od Boga. Treba imati hrabrosti reći, o Asklepije, da je suština Boga predivna, ako On uopšte ima suštinu, ali ni lepota ni Dobro ne mogu se pronaći u stvarima Svemira. Sve stvari koje ulaze u naš pogled likovi su i slike. Ali ono što ne dolazi u vidokrug oka, najviše je savršenstvo lepote i dobrote. Kao što oko ne može videti Boga, ne može videti lepotu i dobrotu. Jer to su osobine Boga, savršene i potpune, koje pripadaju Njemu samom. One su Njegove vlastite, neodvojive i najviše voljene. Bog ih voli jednako kao što one vole Boga.

5. Ako uzmogneš pojmiti Boga, pojmićeš lepotu i Dobro, natkriljujuću Svetlost, koja je načinjena svetlijom od Svetlosti. Ta je lepota neuporediva i to se Dobro ne može oponašati, budući da je u Bogu Samom. Zato, kada spoznaš Boga, moraš takođe spoznati lepotu i Dobro. To ne dele druga živa bića, s obzirom da su nedeljiva od Boga. Ako tražiš Boga, tada tražiš i lepotu. Postoji jedan put koji vodi toj lepoti: predanost udružena sa znanjem.

6. Zato se oni koji ne znaju i koji ne slede Put Predanosti usuđuju se govoriti o Čoveku kao lepom i dobrom, iako oni nikada nisu videli ni komadić Dobra. Okruženi su svakom vrstom zla i misle za loše da je dobro, pa ga koriste neumereno, čak se bojeći da bi ga mogli izgubiti. Iz petnih žila se bore ne samo da bi ga sačuvali, nego i da bi ga povećali. Takve su stvari, koje ljudi nazivaju dobrim i predivnim, Asklepije, stvari od kojih ne možemo pobeći ili ih mrzeti. A najteže je od svega da ih trebamo i da ne možemo živeti bez njih.

 

KRAJ ŠESTE KNJIGE
 

 

 

 

Knjiga sedma

Neznanje o Bogu

 

1. Kamo posrćete vi pijandure, opijeni vinom neznanja, koje više ne možete podneti već ga povraćate? Stanite, budite razboriti! Pogledajte gore očima srca! A ako ne možete svi vi, tada barem oni koji mogu. Zlo neznanja preplavljuje čitavu Zemlju i potpuno uništava Dušu ograničenu telom, ne dopuštajući joj da dosegne luku Spasa.

2. Neka vas zato ne odnese velika bujica, nego struju iskoristite. Neka oni koji od vas uzmognu pronaći luku Spasa uvedu svoj brod u nju i potraže onog koji će vas primiti za ruku i provesti kroz Kapiju Znanja. Tamo sja jasna Svetlost koja bistri Tamu, gde nijedna Duša nije opijena, nego su sve razborite i traže srcem Njega koji želi biti viđen. Nijedno uho ne može Ga čuti, nijedno oko ne može Ga videti, nijedan jezik ne može o Njemu govoriti, već samo um i srce. Ali prvo morate skinuti odeću koju nosite, mrežu neznanja, rukotvorinu zla, lanac zla, pojas Tame, živuću smrt, osećajno truplo, noseću grobnicu, kradljivca u svojoj kući, onoga koji mrzi kroz ono što voli i donosi zlo kroz ono što mrzi.

3. Takva je mrska odeća koju nosiš, koja te veže dole onda kada pogledaš gore i vidiš lepotu istine i Uzvišeno Dobro što leži u tebi. Mrzećeš zlo te odeće i spoznaćeš njegovu lažnost. To te zavelo, stvorilo privid osećaja koji nisu potvrđeni, koji su neopazivi, jer to im je zaprečilo put prema gore s mnogo grubljom tvari i ispunilo ih mrskom žudnjom tako da ne čuju ono što bi trebalo čuti i ne vide ono što bi trebali videti.

 

KRAJ SEDME KNJIGE

 

 

 

 

 

Sva prava rezervisana

Copyright © 2012 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 23-01-2013 03:47