Stranice

 

  Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

Knjiga I - Ogledalo Duše

Sadržaj

Predgovor

Put u zemlju Kutu

SVETE KNJIGE

SVETA MAGIJA

OGLEDALO DUŠE

UMEĆE ŽIVOTA

Prvi deo

Sloboda

Zakon Privlačnosti

Drugi deo

Magija elemenata

Suptilni Elementi

Grubi Elementi

Primena magije elemenata

Energetsko čišćenje

Magija Vode

Magija Zemlje

Magija Vazduha

Magija Vatre

Magija Etera

Treći deo

Unutrašnji Oganj

Buđenje Životvorne Sile

Telo čovekovo

Pojavnost i ispoljavanje bića

Četvrti deo

Eterizacija

Mentalna energizacija

Disanje

Uzimanje vode

Ishrana

Izlaganje vatri

Peti deo

Eter

Eterična samodestrukcija

Eterični vampirizam

Glupost kao posledica

Čuvanje resursa

OM meditacija

Vrtložna energija Etera

Sedam drevnih rituala

Asketizam

MAGIJSKA PRIPREMA

ISKRA SRCA

 

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

 Alexanthorn

 Kontakt

 

 

 

 

 

Četvrto poglavlje

UMEĆE ŽIVOTA

Četvrti deo

 

 

Eterizacija

 

Mentalna energizacija materije

 

Praktična primena osnovne Magije Elemenata se simbolički, kao proces, naziva Eterizacija, iako su to, u osnovi, dva procesa, mentalna energizacija materije i mentalna projekcija volje. U nekim sistemima magijske prakse na zapadu ovi procesi se zajedničkim imenom nazivaju impregnacija (impregnacija vode, impregnacija hrane i slično), mađutim, ovo nije precizna formulacija. Impregnacija označava proces pripreme određenog materijala ili sredstva sa kojim se radi, što ovde u primeni Magije Elemenata nije slučaj, jer se direktno radi sa Elementima, koji zbog svoje fundamentalne čistoće ne trpe nikakve promene i koriste se kao čisti Elementi sa svojim polaritetima. Preciznije je upotrebiti izraz bioenergizacija, jer se deluje sopstvenom energijom, odnosno sopostvenim energetskim biopoljem na materiju.

Sledeće što treba naglasiti jeste pojam Eterizacije. Već sam napomenuo da se ovi procesi samo simbolički nazivaju Eterizacija, međutim ovde se se ne vrši transformacija materije u Eter, već samo pročišćenje materija vode, vazduha, hrane i vatre preko osnovnih Elemenata do ispoljavanja energije Etera kroz ove materije. Taj ispoljeni Eter kroz materiju predstavlja Životnu Energiju ili Životvornu Silu. Eter je zapravo hrana Duha čovekovog koji oživljava kako astralno, tako i fizičko telo. To ispoljavanje Etera kroz vodu koju pijemo ili hranu koju jedemo se u primeni osnovne Magije elemenata naziva procesom Eterizacije Životne Energije kroz četvoropolno sažimanje Elemenata.

Novi pojam koji se pojavljuje je četvoropolno sažimanje Elemenata i treba ga unekoliko objasniti. Magija Elemenata se primenjuje na tvari koje čovek koristi za održavanje života: vazduh, vodu, hranu i vatru, ali i druge stvari. Sve ove tvari, vazduh koji dišemo, voda koju pijemo, hrana koju jedemo i slično, nastale su u interaktivnom dejstvu svih Elemenata kroz njihovo elektromagnetno zračanje i polaritete. To znači da i vazduh i voda i sve druge tvari sadrže u sebi sve Elemente sa izvesnim preovlađujućim stanjem električnosti ili magnetičnosti. Četvoropolnost je izražena u svim tvarima jer u osnovi, one sadrže Vatru i Vodu sa svoja dva pola, pozitivnim i negativnim, koje neutralni Vazduh održava i kontroliše, a Zemlja sve sjedinjuje u tvar. Takođe, kako su sve tvari proistekle iz Etera, one sadrže Eter u sebi, ali kao princip na kome su sazdane. Normalnim, uobičajenim disanjem, uzimanjem hrane i vode i izlaganjem vatri, čovek apsorbuje u sebe veoma malu količinu Etera, koja jeste dovoljna za održavanje života, međutim, Duh maga, a time i njegova Duša i telo njegovo u svom radu zahtevaju veću količinu čistog Etera, kako bi mogao sa lakoćom vršiti sva svoja dela. Ta uvećana količina Etera, proizvodi se, upravo, kroz primenu osnovne Magije Elemenata.

Na kraju ovog uvodnog dela u primenu Magije Elemenata, skrenuo bih pažnju na još jedan pojam, a to je pojam mentalnog, jer se spominje kao odrednica u procesima mentalne energizacije i mentalne projekcije. Zašto je ovo važno? U mnogim delima koja govore o magijskoj praksi se spominje ovaj pojam, ali u nekim drugim formama, te da ne bi došlo do zabune i unošenja pometnje u samu terminologiju rekao bih nekoliko reči o tome. Prema drevnom učenju koje prenosim, čovek kao trojedno biće, Duh-Duša-Telo egzistira na Zemaljskoj ravni i ispoljava se kao fizičko i mentalno biće, odnosno na fizičkom i mentalnom nivou Zemaljske ravni. Zapravo, celokupna pojavnost čovekovog života predstavlja njegovu osobenu mentalnu projekciju, podređenu Univerzalnim zakonima. To je svest koja se projektuje na nivou Zemaljske ravni. Sopstvo ili Ego koji je pod vlašću uma, odnosno umnih doživljaja (čulne impresije) nije u stanju da se odvoji od Zemaljske ravni, već ostaje vezan iluzijama umnih slika. Obrnuto, Sopstvo koje dominira nad umom nije podložno uticaju čulnih impresija, pa stoga oslobođeno iluzornosti može pomoću mentalne projekcije da se izdigne iznad Zemaljske ravni i uplovi u sfere Astralnog i Eteričnog sveta. Dakle, mentalna projekcija je sredstvo Sopstva.

Takođe, u mnogim delima se govori o mentalnom planu ili mentalnoj ravni, pri čemu se govori o najvišoj, Eteričnoj ravni postojanja. Međutim, prihvatiti ovakvo shvatanje mentalne ravni nije sasvim ispravno, jer da je tako, onda iluzije ne bi postojale i svaka bi misao mogla biti pretočena u delo i materijalizovana na sve tri ravni postojanja. Stoga, mentalna ravan, koju radije nazivam mentalni nivo Zemaljske ravni je najniža ravan postojanja. Zbog toga u magijskoj praksi postoji mnogo situacija koje se mogu okarakterisati kao mentalne samoobmane i iluzije stvarnosti. Svaka mentalna projekcija koja ostane samo kao slika u umu što se pretače u svest, ali bez stvarne emanacije, predstavlja iluziju.

Kako život čoveka predstavlja njegovu osobenu mentalnu projekciju koja se manifestuje u fizičkom svetu, tu govorimo o nesvesnom pretakanju umnih slika u svest koje se emaniraju na fizičku ravan nekontrolisanim spoljnim utiscima koje nazivamo čulnim impresijama, čime se zatvara krug na liniji mentalno-fizičko-mentalno. One mentalne projekcije koje nisu povučene određenim spoljnim utiskom, ostaju na nivou svesti čoveka i mogu biti doživljene kao stvarne, ali bez realizacije u stvarnosti. Ovde se nalazi jedna od najvećih zamki Magijske spoznaje, u kojima aspirant ili nerealizovan mag može na mentalnom nivou doživeti i iskusiti svakakva stanja bez dodira sa realnošću. Ti doživljaji i stanja su samo umne slike ili iluzije stvarnosti i ukoliko je umišljenost (vezujuće sile materijalne prirode) jača od Sopstva dolazi do stvaranja iluzorne svesti ili modernim jezikom rečeno "trip stanja" svesti. Ovim stanjima svesti podložni su, pre svih, oni aspiranti koji se bez temeljnog znanja i predhodnih priprema eksperimentalno upuštaju u razne vrste mentalnih vežbi i magijskih rituala, a bez iskusnih vodiča. Naročito je to posledica eksperimentisanja sa različitim magijskim sistemima i praksama, kao i olako i brzo prihvatanje i prolaženje kroz jedan ili više sistema.

Aspirant mora uvek biti svestan činjenice da se telo, duša i duh moraju uvežbavati ravnomerno i istovremeno, jer bi, inače, bilo nemoguće postići i održati magijsku ravnotežu. Ne preporučujem nikakvo ubrzavanje razvoja jer je za sve potrebno vreme. Strpljenje, istrajnost i upornost su osnovni uslovi za razvoj. Ko god je voljan da stupi na Stazu Magijske Spoznaje, trebao bi ovo upozorenje smatrati svojom Svetom Dužnošću. Nemilosrdnost prema sebi u Magijskoj Spoznaji je vrlina iz koje sledi uspeh. Uzdržite se od osuđivanja ili kritikovanja drugih. Ne dozvolite nikome da uđe u vaše svetilište. Mag uvek ćuti o svom Putu, usponu i uspehu. Tišina daje najvišu Moć. Obezbedite sebi što je moguće više vremena za svoje uzdizanje i napredak. Sasvim je nepotrebno traćiti vreme dugim sedenjem uz ispijanje piva u bezvrednom društvu ili zagnjuren u kompjuterske igrice ili kakvu drugu prostu zemaljsku zabavu. Vreme je poput vode, teče, a reka se nikada ne vraća izvoru svom. Dakle, potrebno je obezbediti određeno vreme i njega se strogo pridržavati. Izuzeci su mogući samo u neizbežnim slučajevima. Čovek je podložan navikama i kad se jednom navikne na određeni rad, osećaće potrebu da uvek radi. Baš kao što postoji želja za životnim potrebama poput jela, pića i spavanja, tako treba da se odnosi i prema Magijskoj Spoznaji. Magijski rad treba da postane jedina navika, i to je jedini način da se postigne siguran i potpuni uspeh. Nema nagrade bez marljivosti. Imajte ovo na umu, jer Magijsko Delo zahteva Besprekornost.

 

 

Vrh

 

 

Disanje

Četvoropolno sažimanje energije vazduha

i eterizacija Životne energije kroz svesno disanje

 

Prva fizčka tvar neophodna za održavanje fizičkog života je vazduh. Svima je znano da svako živo biće zavisi od disanja i da bez disanja nije moguće opstati u životu. Ono što svi znaju je da čovek, kao i sva živa bića, udiše vazduh koji, među ostalim jedinjenjima, sadrži kiseonik koji se u plućnim mikrokapilarima apsorbovanjem vezuje za ćelije krvi i raznosi po čitavom telu, a ostatak vazduha se izbacuje izdisajem kao azot. Ovaj proces je na telesnom nivou regulisan kao uslovna refleksna radnja bez angažovanja svesti. To znači da nije potrebno misliti ili razmišljati o disanju da bi organizam disao. To se automatski odvija. Ono što malo ko zna jeste to da je vazduh četvoropolna tvar sastavljen od sva četiri Elementa uključujući i Eter kao peti životni Element. Energetska četvoropolnost vazduha je, prema Univerzalnim zakonima, sila koja služi da održava telo u životu a Eter koji sadrži, predstavlja Životvornu Silu koja je, kao što sam već naglasio, hrana za Duh čovekov. Mag je svestan ove činjenice i zna da je za svako delo, a posebno za magijsko delo potrebna izvesna, a kadkad i veća količina energije da bi se to delo izvelo bez posledica po biće čoveka u energetskom i fizičkom smislu. Zbog toga je potrebna veća količina Etera kako bi Duh bio u stanju da sprovede određeno delo. To uvećano apsorbovanje Etera se vrši svesnom namerom koja se naziva Eterizacija, a realizuje se kroz svesno disanje, o kojem je ovde reč, ali i kroz svesno uzimanje hrane, vode i izlaganje vatri, o čemu ću govoriti u narednim predavanjima.

 

Vrh

 

Eterizacija vazduha

 

Kiseonik pripada Elementu Vatre, a azot Elementu Vode. Element Vazduha posreduje i održava vezu Vatre i Vode, a Element Zemlje je ono što kiseonik i azot stapa u supstancu koju znamo kao vazduh. Eter kao uzročni princip u osnovnoj strukturi vazduha prestavlja njegov temelj ili iskru života. Normalnim ili nesvesnim disanjem telo se snabdeva samo neophodnom količinom Elementarnih supstanci koje su potrebne za njegovo normalno održavanje. Snabdevanje ovde takođe zavisi i od potrošnje Elementarnih supstanci. Kada je čovek izložen većem naporu, na primer kada potrči, i disanje se ubrzava, jer je organizmu potrebna veća količina vazduha, odnosno Elementarnih supstanci. Isto se dešava kada mag treba da preduzme neku magijsku radnju bilo na mentalnom nivou Zemaljske ravni, bilo na Astralnoj ili Eteričnoj ravni, Duhovnom biću je potrebna veća količina Etera da bi to delo mogao da izvede i uspešno realizuje. To se postiže svesnim disanjem, koje se nazva "duboko disanje" ili disanje punim plućima, za razliku od običnog normalnog disanja koje se u ovom smislu naziva "plitko disanje" ili disanje gornjim delom pluća.

 

Vrh

 

Svesno disanje

 

Tehnikom svesnog disanja čovek se snadbeva uvećanom količinom Elementarnih supstanci. Međutim, ukoliko je čovek u stanju mirovanja, njegovom organizmu nije potrebna uvećana količina Elementarnih supstanci jer bi moglo doći do zasićenja koje može izazvati negativne posledice kako po mentalno, tako i po fizičko biće čoveka. Ovde se tehnikom svesnog disanja (udah i zadržavanje vazduha) izdvaja Eter, a ostatak nepotrebnih Elementarnih suptanci se izbacuje (izdah i zadržavanje praznih pluća). U plućima, u njegovim najdubljim porama se, pored ostalih, nalaze i energetski receptori koji absorbuju Eter i energetskim kanalima ga prenose u Duh bića čovekovog. Ovaj proces se naziva Eterizacija vazduha, odnosno izdvajanje Etera iz vazduha. Ova tehnika disanja se vrši po formuli (4+2+4+2) udah + zadržavanje vazduha + izdah + zadržavanje praznih pluća. Numerička vrednost koja je prikazana u formuli predstavlja vremenski interval trajanja, ali ne u sekundama realnog vremena. Taj vremenski interval je potpuno individualan kod svakog čoveka i predstavlja ritam rada srca (pulsiranje). Pulsiranje srca se može osetiti, a samim tim i brojati na dva praktična načina za primenu u ovoj vežbi. Prvi način je spajanje jagodica palca i domalog prsta na jednoj ili obe ruke i naziva se "meditativni" (slika 1). Drugi je, takozvani, "molitveni" i primenjuje se spajanjem jagodica svih prstiju, dlanom o dlan (slika 2). Pritisak treba da bude srednje jačine odnosno do stanja u kojem se oseća pulsiranje.

 

Slika 1: meditativni poližaj prrstiju šake              Slika 2: molitveni položaj prstiju šake

 

Sedite udobno ili ostanite u stojećem položaju sa osloncem na oba stopala. Bilo da sedite ili da stojite, kičma mora biti potpuno prava. Zauzmite meditativni ili molitveni položaj ruku i ostite pulsiranje srca. Udišite vazduh tako da udah traje četiri otkucaja srca i to najpre udahom u gornji deo pluća koji se potom nastavlja ka donjem delu pluća pri čemu se oseća pomeranje dijafragme i stvara osećaj kao da se stomak nadima. Zatim zadržite vazduh u tom stanju dva otkucaja srca. Potom izdišite vazduh tako da izdisaj traje četiri otkucaja srca i to najpre iz donjeg dela pluća pri čemu se oseća vraćanje dijafragme na mesto i nastavlja se izdisanjem iz gornjeg dela pluća do poslednjeg daha. Nakon izdaha zadržite se u stanju praznih pluća još dva otkucaja srca.

Sasvim je dovoljno sedam ponavljanja na početku praktikovanja ove vežbe, jer se samo jednim dubokim udahom unosi četvorostuko veča količina Etera od uobičajenog "plitkog disanja". Broj ponavljanja treba iz dana u dan povećavati, ako postoji veća potreba prilikom vršenja određenih mentalnih ili magijskih radnji. Vežbu ne treba raditi duže od pola sata u toku jednog dana, što okvirno iznosi oko 180 ponavljanja. Ukoliko nema mentalne ili magijske praktične aktivnosti, ovu vežbu ne treba raditi u punom obimu već je dovoljno praktikovati je sa sedam ponavljanja u toku jednog dana.

VAŽNO! Napomena o mogućim neželjenim efektima (kontraindikacije): Pre nego što počnete praktikovati vežbe disanja, organizam se mora umiriti. Obavezno izmerite puls (broj otkucaja srca u minuti). Ukoliko je rad srca ubrzan (preko 80) ili usporen (ispod 60), vežbu ne smete praktikovati.

Ova vežba koju sam opisao je namenski proces Eterizacije koji se praktikuje samo ukoliko postoji potreba za većom količinom Etera kako bi Duh bio u stanju da sprovede određenu mentalnu radnju ili magijsko delo. U suprotnom je ne treba često niti svakodnevno praktikovati, jer povišena akumulacija energije Etera može izazvati spontane reakcije na mentalnom nivou u smislu nekontrolisanog ulaska u povišena stanja svesti. Takođe, povećana koncentracija energije Etera može izazvati halucinacije, fatamorgane i razna priviđenja, te ukoliko aspirant nema punu kontrolu nad svojim umom, lako može zapasti u stanje samoobmanjivanja, iluzornosti ili "trip stanja svesti".

Poželjno je svakako akumulirati izvesnu količinu Etera, ali je potrebno odrediti sopstvenu "meru". Ova akumulacija Etera obezbeđuje magu da se uvek oseća odmorno, da svoja čula održava izoštrenim, da mentalna percepcija i pamćenje budu snažni, da intuitivni upliv bude aktivan i da uvek bude adekvatno energetski pripremljen da reaguje po potrebi. U tom smislu postoji još jedan način svesnog "dubokog disanja" koji je dvostruko slabiji od gore opisanog, jer se izvodi po formuli (4+4), udah-izdah, dakle bez zadržavanja daha i bez zadržavanja praznih pluća.

Ovo je takozvano "obično duboko disanje". Izvodi se jednostavno, treba samo duboko udahnuti (punim plućima) i izdahnuti. Udišite vazduh tako da udah, okvirno, traje četiri otkucaja srca i to najpre udahom u gornji deo pluća koji se potom nastavlja ka donjem delu pluća pri čemu se oseća pomeranje dijafragme i stvara osećaj kao da se stomak nadima. Zatim izdišite vazduh tako da izdisaj traje, takođe okvirno, četiri otkucaja srca i to najpre iz donjeg dela pluća pri čemu se oseća vraćanje dijafragme na mesto i nastavlja se izdisanjem iz gornjeg dela pluća do poslednjeg daha.

Može se izvoditi bilo kada i bilo gde sa svega nekoliko ponavljanja. Nema neželjenih efekata, osim u slučaju preterivanja u smislu broja ponavljanja. Preporučuje se svakodnevno ovo činiti nekoliko puta sa po nekoliko ponavljanja. Savršen efekat umerenog održavanja akumulacije energije Etera se postiže formulom (7 x 7) sedam ponavljanja u toku dana po sedam običnih dubokih udah-izdaha. Dubokim disanjem se unosi i Životna energija u telo, a koja je sadržana u Eteričnom pricipu (energija Etera). Ona se nalazi i u vazduhu koji dišemo, ali se može uneti samo dubokim disanjem jer se preobražava samo u najudaljenijim kanalima pluća, bronhijalnim zavšecima gde se i kiseonik prenosi u krv. Da bi do njih doprla mora se najdublje udahnuti. Ovo je jedini razlog zbog kojeg ljudi zevaju, nesvena radnja kojom se udahnjuje Dah Životvorni.

 

Usporavanje ritma disanja

 

Formule (4+2+4+2) i (4+4) su osnovne formule koje omogućavaju akumulaciju veće količine Čistog Etera i stvaranje unutrašnje ravnoteže i usklađivanja bioloških i mentalnih funkcija. Napomenuto je da se odnose na ritam rada srca, a ne vremenski interval meren u sekundama. Zbog toga se vežba ne preporučuje osobama u stanju previše ubrzanog ili previše sporog ritma rada srca. Razlog za to je disfunkcionalnost u prezasićenosti ili nedovoljnosti količine vezduha koje mogu izazvati komplikacije u vidu vrtoglavice i nesvestice. Prirodno je da ljudi imaju bržu ili sporiju motoriku disanja i rada srca pa se zbog toga kaže da svako mora odrediti "svoju meru". Date formule se odnose na potpuno usklađen odnos rada ove dve motorike. Međutim, sigurno će se u početku praktikovanja javiti neskalad i teškoće u usklađivanju. Ukoliko se taj nesklad suviše sporo prevazilazi ili se dogodi da se ne može uspostaviti, a da pri tom ne dođe do prezasićenja ili nedostatka količine vazduha, mora se pristupiti postupku "odmeravanja odnosa". Ovo je inače češća pojava kod ljudi koji imaju brži ritam disanja i rada srca.

Odmeravanje odnosa motorike disanja i rada srca, odnosno određivanje "sopstvene mere" je postupak svesnog usklađivanja motorike disanja i rada srca kojom se motorika srca usklađuje sa motorikom disanja. Kada se postigne sklad u "sopstvenoj meri" tada se pristupa procesu postepenog usporavanja ritma disanja, a time i rada srca. Optimum je 5 procesa u jednom minutu, jer se ovim sopstvena energija potpuno usklađuje sa pulsirajućim zračenjem u prirodi, ritmom ukupnog života na zemlji. Smanjenjem broja procesa biće se uvodi u povišeno ili izmenjeno stanje svesti, odnosno stanje transa. Aspirantima se na početku praktikovanja ove vežbe ne preporučuje usporavanje procesa ispod optimuma, dok se u potpunosti ne ovlada veštinom disanja i Elementom vazduha.

Kako odrediti "sopstvenu meru"?

Ovo se čini veoma jednostavno. Najpre se odredi ritam disanja koji trenutno odgovara biću, a da se tim disanjem ne stvara osećaj prezasićenosti ili nedostatka vazduha. Lagano udahnite vazduh punim plućima, zadržite vazduh, lagano izdahnite vazduh i zadržite pluća praznim. Ponovite ovo nekoliko puta dok ne odredite onaj intezitet koji vam u potpunosti odgovara. Napravite pauzu. Drugi deo ove vežbe podrazumeva relativno određenje motorike rada srca u odnosu na uspostavljenu motoriku disanja. Postavite ruke u molitveni ili meditativni položaj i kada osetite pulsiranje srca, započnite procs disanja i pri tom odbrojavajte otkucaje srca tokom uzdaha, zadržavanja vazduha, izdaha i zadržavanja praznih pluća. Ponovite ovo takođe nekoliko puta, dok tačno ne odredite koja je motorika rada srca. Primer: motorika može biti 5+3+5+3, što je recimo bila moja početna motorika, a kako ovaj odnos nije u pravilnom odnosu najpre treba pristupiti uravnoteženju na ovom nivou, odnosno najbližoj formuli ravnoteže što bi u ovom slučaju bilo 6+3+6+3, a što je u proporcionalnom odnosu prema formuli 4+2+4+2. Obratite pažnju da odnos početne motorike mora biti proporcionalno skladan datoj osnovnoj formuli. Praktikujte ovu vežbu najmanje nedelju dana, ali je bolje to činiti bar četiri nedelje. Tek kada se utvrdite u uspešnoj realizaciji ritma uravnotežene motorike disanja i rada srca po "sopstvenoj meri", može se pristupiti realizaciji usklađivanja po osnovnoj formuli. Ovde je važno da napomenem da ako bi posmatrali ovaj proces meren sekundama, on se neće razlikovati u pogledu vremenskog trajanja. Jedino što se ovim postiže jeste usporavanje rada srca, odnosno dovođenje motorike u prirodni ritam pulsirajuće zračeće energije prirode. A treba napomenuti i činjenicu da sporiji ritam rada srca, odnosno usklađen ritam sa pulsiranjem prirode, znači i produženje fizičkog života i do pedeset procenata u odnosu na prosečan životni vek.

Dalje od ove praktične primene svesnog disanja u smeru usporavanja proesa ne treba ići pre potpunog ovladavanja osnovnim energijama Elemenata. Zbog toga ove tehnike usporavanja procesa disanja i ulaska u stanja izmenjene svesti i stanja transa ovde neću opisivati. To će biti posebna tema kada budem govorio o Magiji vrtložnih energija, odnosno uspostavljanju kontrole nad energetskim vrtložnim centrima u telu i njihovom usmeravanju.

 

Vrh

 

Svesno namensko disanje i mentalna energizacija vazduha

 

Sve je ovo sasvim isto i kod svesnog namenskog disanja, a razlikuje se u tome što se uz proces svesnog disanja vrši mentalna energizacija vazduha, odnosno, mentalno vezivanje određene energije za Eter, te se tako "obogaćen" Eter unosi u biće čovekovo, odnosno, stapa se sa Duhom iz kojeg se razlaže u sve forme postojanja bića. Kako ovo funkcioniše?

Ako čovek u svom umu oblikuje neku misao, ideju ili mentalnu sliku (viziju) određenog lika (željena ličnost, predmet, objekat, prostor i slično), bez obzira da li je ta misao konkretna ili apstraktna, i po tom tu misao kao energiju veže za vazduh ispred sebe koji treba udahnuti, ta ideja, misao ili lik će se vezati za Element Etera u vazduhu, i preneće se, elektromagnetnim strujanjem, na celokupnu supstancu vazduha. Ovaj proces se naziva mentalna energizacija vazduha projekcijom svesti. Tako "obogaćena" supstanca vazduha, kada se prenese kroz pluća, preko krvnih sudova, neće samo vršiti uticaj na materijalno telo, povećavajući snagu tela kao što se to čini pri "običnom" disanju, ili "običnom svesnom" disanju, već će elektromagnetno strujanje vazduha, energetski "obogaćenog" idejom ili likom, preneti elektromagntni impuls "obogaćene" energije iz krvotoka preko astralne niti (astralni energetski kanal) do astralnog tela, a odatle do eteričnog tela Duha, posredstvom eterične niti (eterični energetski kanal).

Iz ovog opisa svesnog namenskog disanja, jasno se može sagledati da suština ovog procesa disanja ne zavisi od količine udahnutog vazduha, nego od kvaliteta određene ideje kojom je supstanca vazduha "obogaćena". Zbog toga praktikovanje procesa svesnog namenskog disanja ne zahteva naporno svesno disanje opisano u prvoj i drugoj vežbi. U ovom prcesu je dovoljno samo duboko udahnuti (obično duboko disanje).

Sedite udobno i opustite celo telo. Najpre dišite normalno i postepeno neka disanje postaje sve dublje i dublje. Za to vreme oblikujte u svom umu neku misao, ideju ili mentalnu sliku (viziju) i tu misao kao energiju vežite za vazduh ispred sebe zamišljajući (vizualizujući) da, sa udahnutim vazduhom, ta misao, ideja ili mentalna slika ulazi u vaše telo preko pluća i krvi.

Misao može biti apstraktna ili konkretna kao što su zdravlje, mirnoća, spokojstvo, uspeh u određenom poslu ili bilo šta drugo čemu težite. Mentalna slika vaše ideje mora biti veoma snažna da bi vazduh koji udišete bio u potpunosti energizovan (obogaćen) vašom idejom. Da bi ovaj proces zaista delovao ta vaša misao ili ideja ne sme biti projektovana u vremenu, jer Zakon Etera ne poznaje veme kao fizičku kategoriju, budići da je Eter bezvremen. Ta misao ili ideja moraju biti vizualizovani i projektovani u "trenutnom", tako da u vašoj svesti izaziva osećaj da je trenutno realizovana, odnosno da je ta vaša ideja već realnost "ovde i sada". Takođe, morate paziti da neka druga misao ne omete vašu osnovnu misao ili ideju, a naročito ne smete uneti sumnju. U početku, realna slika neće biti kao što je ideja i da biste izbegli slabljenje, biće potrebno ovaj proces ponavljati. Dovoljno započeti sa sedam udisaja ujutru i sedam uveče. Postepeno broj udisaja treba povećavati za po jedan više ujutru i uveče. Ne treba žuriti i ne treba preterrivati, jer je za sve potrebno vreme na nivou Zemaljske ravni. Ne preporučuje se započinjanje rada na realizaciji neke nove ideje dok se rad na prethodnoj ne završi. Ukoliko je usredsređenje dovoljno jako, uspeh će se manifestovati najranije za sedam dana. Ceo proces zavisi od sposobnosti i stepena jačine imaginacije. Nekome će za realizaciju biti potrebne nedelje, čak i meseci, zbog toga što um nameće neke egoistične želje. Za početak se najpre preporučuje rad sa apstraktnim idejama, poput mirnoće, zdravlja, spokojstva i uspeha. Proces svesnog namenskog disanja ne treba da traje duže od pola sata, na početku praktikovanja. Kasnije će vam biti dovoljno samo desetak minuta. Najbolje vreme za praktikovanje procesa Eterizacije je trenutak izlaska ili zalaska Sunca, jer se Eterični mentalni zapis, najlakše prenosi u ovom periodu prelaska Tame u Svetlost ili obrnuto. Isto tako, dobro vreme za vršenje ovog procesa su i noći Punog Meseca kada Mesec reflektuje Svetlost Sunca u Tami noći.

Ovaj proces Eterizacije Životne energije kroz svesno namensko disanje mentalno energizovanog vazduha projekcijom svesti predstavlja metod prenošenja ličnog eteričnog zapisa (individualni eterični kod) na Eterični Plan Svemira (Sveum) iz kojeg crpi povratnu reakciju koja se manifestuje kao realizacija polazne ideje ili misli. Ovaj se proces manifestuje isto i kod svesnog uzimanja vode, hrane ili izalganja vatri, što ću opisati u narednim poglavljima. Ono što hoću još da naglasim ovde je i to da ovaj proces može imati i obrnut smer, u smislu izbacivanja iz sebe, nečistoća ili negativne energije kroz izdisaj, gde se oblikovana misao, ideja ili mentalna slika vezuju za vazduh u plućima i izdahom se izbacuju iz organiznma, kako iz fizičkog, tako i iz astralnog i eteričnog tela. Takođe, na ovaj način određena misao se može emenirarati i usmeriti ka nekom predmetu ili drugom biću u smislu privlačenja, odbijanja ili nekog drugog željenog cilja ili efekta. Ovaj proces u potpunosti deluje kroz Zakon Uzročnosti i predstavlja Ključ za realizaciju Zakona Privlačnosti, o kojem je bilo reči u jednom od predhodnih poglavlja.

 

 

Vrh

 

 

Voda

Četvoropolno sažimanje energije vode
i eterizacija Životne energije kroz svesno uzimanje vode
i svesno čišćenje vodom

 

Voda igra jednu od najvažnijih, ako ne i najvažniju ulogu, ne samo u svakodnevnom životu, budući da je neophodna za piće, pripremanje hrane, pranje, industrijsku proizvodnju itd., već i u magijskom razvoju voda i Element Vode su veoma značajan faktor, s obzirom da voda ima i specifičnu osobinu da "pamti". Voda prima u sebe svaku "informaciju" i zbog ove osobine je napodesnije i najrasprostranjenije sredstvo magijskog rada. Ne kažu "stari" zalud da je mag, kada ovlada Elementom Vode pola posla "završio". I zaista je tako, jer kada mag ovlada Elementom Vode i nauči da "čita" zapise sadržane u vodi može neverovatne stvari spoznati i otkriti. Svaka kap vode nosi neki svojevrstan zapis, bilo da je voda u potoku, reci, jezeru, u moru i okenakim dubinama, bilo da je na nebu u oblacima ili kao kiša, kad na zemlju pada. U svom veličanstvenom kružnom kretanju sva voda na zemlji međusobno je povezana, svako mesto zna i zapise svih vremena nosi u sebi. I svako živo biće vodu pije ili na neki način upija i iz sebe izbacuje. Zato se kaže: voda zna svako biće i svaki kamen poznaje.

U poglavlju o Elementima, o Vodi je već dovoljno rečeno, s tim što ću još jednom naglasiti da Element Vode vlada magnetnim strujama ili privlačnom silom, a to je baš ono svojstvo koje se u Magiji Elemenata primarno koristi, kako u razvoju naših sposobnosti, tako i u mnoge svrhe magijskih dela. Mnogo je knjiga i tekstova napisano o upotrebi vode u magijske svrhe raznim metodama energizacije i namagnetisavanja. Međutim, ipak nije dovoljno poznato kako povećati ovo svojstvo vode i kako je iskoristiti i primeniti na mnoge načine. Osim vode i svaka druga vrsta tečnosti poseduje naročitu osobinu privlačenja, i bez obzira da li se radi o dobrirn ili lošim uticajima, tečnost, a posebno voda može biti sredstvo prenosa "informacija" i sredstvo izravnog magijskog delovanja. Zbog toga se voda može smatrati akumulatorom. Što je voda hladnija, veći je njen akumulativni kapacitet. Sa svojom specifičnom težinom, na 4°C iznad nule, ona je najreaktivnija. Ako zagrevanjem voda postane mlaka, njena magnetičnost se naglo smanjuje. Na temperaturi ljudskog tela (37°C) ona postaje neutralna za magnetne struje. Zbog toga se kaže da je prokuvana voda, ona voda kojoj je "obrisano pamćenje".

U ovom delu će biti reči o specifičnim osobinama privlačne moći i njenoj praktičnoj vrednosti samo u pogledu magnetičnosti koja proizilazi iz međudejstva Elemenata, onome što nazivamo četvoropolnim sažimanjem energije vode i eterizacijom Životne energije kroz svesno uzimanje vode i svesno čišćenje vodom. To je zapravo mentalna energizacija vode određenom "informacijom" delovanjem preko Etera prisutnog u svakoj supstanci, pa prema tome i u fizičkoj vodi, čime se može izvršiti uticaj u svakoj stvari i na bilo kojoj temperaturi. Komad hleba ili mesa, vrela supa ili šolja kafe, kolač, ili bilo koje piće, u sebi sadrže vodu, pa samim tim se mogu magijski energizovati ili napuniti željenom energijom. Snaga ovog procesa energizacije ne zavisi od akumulativnog kapaciteta Elementa Vode, već od snage i sile volje maga, jer se postupak izvodi preko uzročnog principa Etera, a prouzrokuje ga elektromagnetna struja Elemenata Vode, o kome je ovde reč, ili bilo kog drugog Elementa. Ovo je veoma važno upamtiti kako ne bi došlo do eventualnih grešaka. Na primer, sasvim je nemoguće magnetizovati šolju vrele kafe, zato što se akumulativna moć vode u kafi, povećanjem toplote, ako pređe 37°C, gubi, ali delovanjem volje preko osnovnog principa Etera, šolja kafe se može energizovati određenom informacijom, možda željom, ili nekom drugom energijom. Zaista, nema moćnijeg opčinjavanja i delovanja koje se može učiniti ako samo nekom ponudite energizovanu čašu vode, kolač, ili bilo šta drugo. Zbog ovoga se kaže da treba paziti šta se i gde se jede i pije. Zbog toga se aspirantima ne preporučuje nonšalantan odnos prema ovome i olako uzimanje hrane ili drugog pića, bilo kad i bilo gde. Samo vrsni magovi su u stanju da trenutnim dejstvom svoje volje energetski očiste i određenom potrebnom energijom napune hranu ili piće.

 

Vrh

 

Eterizacija vode

 

Kao što kod vazduha postoji obično ili "plitko" disanje i duboko ili "svesno" disanje kojim se unosi veća količina Etera u organizam, isto je tako i kad je voda u pitanju. Obična voda sadrži istu količinu Etera kao i "čista" voda, ali je razlika u tome što se Eter iz obične vode vezuje za organizam u maloj količini, tek tolikoj koliko je dovoljno za puko održanje života, a razlog ovome su ostale primese u vodi, ne samo u fizičkom smislu već pre svega u enegetskom smislu. Čista voda je prirodno energizovana voda, a to može biti samo izvorska voda ili voda iz bunara i pumpi koje vodu izvlače iz dubine zemlje. To je takozvana "živa voda", jer u sebi nosi životnu silu ili čist Eter. To može biti i voda iz reke, jezera, mora, ili sakupljena kišnica, ali ove vode su prilično fizički zaprljane te se moraju prečistiti da bi se upotrebljavale. Ovo je, na žalost posledica modernog doba i opšteg zagađenja prirode. Živa voda zapravo nije potpuno "čista" voda jer sadrži "Eterični zapis" i njena upotreba je čoveku potpuno neškodljiva. Kada aspirant nauči da čita Eterični zapis iz vode, on može tragati za izvorskim vodama sa različim zapisima kako bi ih iskoristio, pre svega, napivši se takve vode, a potom i u različite magijske svrhe.

Živa voda se može čuvati i prenositi za kasniju upotrebu, međutim ona svoju eteričnost zadržava samo četiri sata nakon uzimanja iz prirodnog okruženja. Da bi se u potpunosti mogla koristiti i posle isteka ovog vremena, voda se mora "oživeti" a to se praktično izvodi energizacijom ili namagnetisavanjem, o čemu je bilo reči u poglavlju Magija Vode u delu Primena Magije Elemenata. U ovu svrhu se može koristiti i voda iz vodovodnih sistema koja se takođe mora "oživeti", a preporučljivo je takvu vodu prehodno energetski očistiti. Isti je i slučaj kod flaširanih voda, mada ja lično ne preporučujem upotrebu flaširane vode, a vodu iz vodovodnih sistema treba koristiti samo u krajnjoj nuždi, kada nema nikakve druge. Razlog za ovo je to što voda ima neverovatnu osobinu, poput kristala, da vezuje za sebe energije. Flaširana voda u sebi nosi energije svih ljudi koji su učestvovali u procesu njene proizvodnje, pakovanja i transporta, zatim čuvanja i prodaje. Slična je stvar i sa svim drugim stvarima koje neko drugi pravi ili proizvodi. Što je više ljudi u lancu proizvodnje, to je prizvod energetski zagađeniji.

Pravilo 1: Mag uvek koristi prirodnu živu vodu ili oživljenu (namagnetisanu) vodu.

Pravilo 2: Dnevna količina žive vode koju treba uneti u organizam je 1,5 do 2 litra. Ova količina vode obezbeđuje dovoljnu količinu Etera za normalno i uravnoteženo funkcionisanje bića na fizičkom planu, ali i za neometan i uspešan rad u povišenim ili izmenjenim stanjima svesti prilikom vršenja obreda i drugih magijskih radnji.

Napomena: Dnevno potrebnu količinu vode koju treba uneti u organizam ne može zameniti bilo koji drugi napitak ili tečnost (čaj, kafa, sokovi, tečna hrana i slično), čak i ako su oni pripremljeni sa živom ili oživljenom vodom. Nedostatak vode u organizmu izaziva proces dehidracije tkiva i bržeg odumiranja ćelija, a nedostatak životvornog Etera ubrzava procec gubitka žive energije, propadanja i starenja.

 

Vrh

 

Mentalna energizacija vode za svesno namensko uzimanje vode

 

Za ovaj proces je neophodna, takozvana "čista živa voda", ili "čista oživljena voda". To je ona voda kojoj je "obrisano pamćenje" odnosno, očišćen Eterični zapis. To je potpuno čista voda sa kojom se barata u svim magijskim radnjama. Prirodno, voda se čisti prokuvavanjem, mada ne mora biti do "ključanja" (100ºC), dovoljno je vodu zagrejati do "strujanja" (60ºC). Kadkad vodu nije moguće prokuvati, a i svakako je delotvornije vodu očistiti vršenjem malog rituala čišćenja vode koji je opisan u poglavlju Magija Vode u delu Primena Magije Elemenata. Kroz ovaj obred se, uz potpuno mentalno usredsređenje na postupak, vrši energetsko "sagorevanje" vode, a time i njeno čišćenje. Nakon postupka čišćenja, voda se ponovo oživljava tako što se u posudi u kojoj se nalazi, nekoliko puta promeša magnetnim štapom (drveni štapić na čijem je vrhu pričvršćen magnet) pokretanjem štapa u smeru kazaljke na satu. Čista živa ili oživljena voda sadrži potpuno slobodan Eter nad kojim se vrši procec mentalne energizacije vode, odnosno, mentalno vezivanje određene energije za Eter, te se tako "obogaćen" Eter unosi u biće čovekovo, odnosno, stapa se sa Duhom iz kojeg se razlaže u sve forme postojanja bića. Kako ovo funkcioniše?

Ako čovek u svom umu oblikuje neku misao, ideju ili mentalnu sliku (viziju) određenog lika (željena ličnost, predmet, objekat, prostor i slično), bez obzira da li je ta misao konkretna ili apstraktna, i po tom tu misao kao energiju veže za vodu ispred sebe koju treba ispiti, ta ideja, misao ili lik će se vezati za Element Etera u vodi, i preneće se, elektromagnetnim strujanjem, na celokupnu supstancu vode. Ovaj proces se naziva mentalna energizacija vode projekcijom svesti. Tako "obogaćena" supstanca vode, kada se prenese kroz organe za varenje, preko krvnih sudova, neće samo vršiti uticaj na materijalno telo, povećavajući snagu tela, već će elektromagnetno strujanje vode, energetski "obogaćene" idejom ili likom, preneti elektromagntni impuls "obogaćene" energije iz krvotoka preko astralne niti (astralni energetski kanal) do astralnog tela, a odatle do eteričnog tela Duha, posredstvom eterične niti (eterični energetski kanal). Iz ovog opisa funkcionisanja energizovane vode, jasno se može sagledati da suština ovog procesa ne zavisi od količine unete vode, nego od kvaliteta određene ideje kojom je supstanca vode "obogaćena".

Isto što je rečeno za energizaciju vazduha važi i za energizaciju vode. Misao može biti apstraktna ili konkretna kao što su zdravlje, mirnoća, spokojstvo, uspeh u određenom poslu ili bilo šta drugo čemu težite. Mentalna slika vaše ideje mora biti veoma snažna da bi voda bila u potpunosti energizovana (obogaćena) vašom idejom. Da bi ovaj proces zaista delovao ta vaša misao ili ideja ne sme biti projektovana u vremenu, jer Zakon Etera ne poznaje veme kao fizičku kategoriju, budići da je Eter bezvremen. Ta misao ili ideja moraju biti vizualizovani i projektovani u "trenutnom", tako da u vašoj svesti izaziva osećaj da je trenutno realizovana, odnosno da je ta vaša ideja već realnost "ovde i sada". Takođe, morate paziti da neka druga misao ne omete vašu osnovnu misao ili ideju, a naročito ne smete uneti sumnju.

Proces Eterizacije Životne energije kroz svesno namensko unošenje mentalno energizovane vode projekcijom svesti predstavlja metod prenošenja ličnog eteričnog zapisa (individualni eterični kod) na Eterični Plan Svemira (Sveum) iz kojeg crpi povratnu reakciju koja se manifestuje kao realizacija polazne ideje ili misli. Ovaj se proces manifestuje isto kao i kod svesnog disanja, uzimanja hrane ili izalganja vatri. Ovaj proces može imati i obrnut smer, u smislu izbacivanja iz sebe, nečistoća ili negativne energije kroz ispljuvavanje vode koja se predhodno držala u ustima, a za koju je energetski vezana oblikovana misao, ideja ili mentalna slika, čime se nečistoće izbacuju iz organiznma, kako iz fizičkog, tako i iz astralnog i eteričnog tela. Takođe, na ovaj način određena misao se može emanirarati i usmeriti na vodu koja se daje drugom biću u smislu privlačenja, odbijanja ili nekog drugog željenog cilja ili efekta. Ovaj proces u potpunosti deluje kroz Zakon Uzročnosti i predstavlja vid realizacije Zakona Privlačnosti.

Voda je najpodesnije sredstvo za primenu u različite magijske svrhe i lako ju je energizovati kad je očiščena i oživljena, jer je njen eterični kapacitet tada najveći i najmoćniji. Međutim ovo nije uslov i mentalna energizacija se može vršiti i na običnu vodu ili bilo koju drugu tečnost ili komad hrane koji u sebi svakako sadrži vodu u fundamentalnom smislu, jer snaga ovog procesa energizacije ne zavisi od akumulativnog kapaciteta Elementa Vode, već od snage i sile volje maga, jer se postupak izvodi preko uzročnog principa Etera, a prouzrokuje ga elektromagnetna struja Elemenata Vode.

 

Vrh

 

Mentalna energizacija vode za svesno namensko čišćenje vodom

 

Postupak upotrebe energizovane vode je isti u slučaju svesnog namenskog čišćenja vodom. Kad god perete ruke ili se kupate pod mlazom vode ili u reci koja pored vas protiče, zamišljajte u kontinuiranom intenzitetu da skidajući prljavštinu sa svog tela, skidate i nečistoću energetskog porekla i stranih upliva. Zamišljajte da vodom spirate neki problem, neuspeh, nevolju, nezadovoljstvo, bolest ili bilo šta slično i da ih prenosite na vodu koja se sliva sa tela i otiče od vas. Zamišljajte u tom trenutku da sva vaša slabost otiče sa tom vodom. Ovo je moguće činiti i sa stajaćom vodom tako što ćete ruke umočiti u hladnu vodu i koncentrisati se na njenu magnetnu privlačnu moć kojom izvlači svu slabost iz vašeg bića. Morate biti nesumnjivo i čvrsto uvereni da svi vaši nedostaci ulaze u vodu. Uspešnošt ovakve mentalne projekcije neverovatno brzo donosi rezultate. Svesno namesko kupanje ili ritualno kupanje je najdelotvornije ako se izvoditi dok se kupa u reci, kada je čitavo telo (osim glave) pod vodom.

Vežba koja sledi se u mom ličnom iskustvu pokazala kao najdelotvornija dajući neverovatne rezultate nakon samo nekoliko ponavljanja. Za ovu vežbu vam je potrebna samo kada puna vode. Stari magovi su u ovom smislu koristili velika drvena korita ili burad sa čepom na dnu. Voda u kadi ne treba da bude previše hladna ali ne sme biti toplija od temperature tela. Optimum između temperature magnetne reaktivnosti (4ºC) i temperature magnetne neutralizacije vode (37ºC), okvirno je 12 do 18ºC.

Napunite kadu dovoljnom količinom vode, da kada uđete u kadu možete potopiti celo telo osim glave. Skinite sve sa sebe, uključujući i nakit. Uđite u kadu sa vodom i lagano potopite celo telo osim glave. Umirite se i potrudite se da odstranite sporedne i prateće misli. U svom umu oblikuje misao, ideju ili mentalnu sliku (viziju) određenog lika (ličnost, predmet, objekat, prostor i slično) koju želite da odstranite iz svog bića, bez obzira da li je ta misao konkretna ili apstraktna, i po tom tu misao kao energiju projektujte na vodu u kojoj je potopljeno vaše telo. Izvucite čep iz kade ili korita i pustite da voda lagano otiče. Dok voda otiče intezivno zamišljajte kako sa vodom otiče i energija koju ste projektovali (problem, neuspeh, nevolju, nezadovoljstvo, bolest, ličnost ili bilo šta slično). Održavajte tu misao sve vreme dok voda otiče. Kada se količina vode smanji toliko da telo počinje izvirivati iz vode, imaćete osećaj kao da voda zaista izvlači iz vašeg tela energiju i tada intezivirajte svoju vizualizaciju energije koju želite da odstranite tako što ćete zamisliti kako nebrojeno mnogo magnetnih vlakana vode izvlače iz vas neželjenu energiju i kako ona u potpunosti otiče sa tom vodom. Vežba je u potpunosti završena kada i poslednja kap vode istekne iz kade ili korita. Ostanite u ležećem položaju nekoliko trenutaka, a potom lagano ustanite.

Osećaj posle ove vežbe je zaista neverovatan, Neću vam ga opisivati, to treba doživeti. Možete za vreme trajanja ove vežbe upaliti jednu ili više sveća, tamljan ili mirisne štapiće za odobrovljavanje Duhova koji bi vas eventualno mogli omesti u ovom mentalnom procesu. Veštačko svetlo treba obavezno isključiti.

Napomena u vezi sa vežbom: Prilikom izvođenja ove vežbe treba voditi računa da se na vodu projektuje samo energija koje se želimo osloboditi. Nikako ne smete svoju svest projektovati na vodu. Nekim aspirantima se dešavalo da greškom, uz neželjenu energiju, projektuju i svoju svest na vodu što može prouzokovati i isticanje svesti, a potom dovesti i do spontane astralne projekcije. Ovo nije retka pojava jer voda ima neverovatnu magnetnu moć. Naravno, astralna projekcija sama po sebi nije štetna, ali samo ukoliko su aspirant ili mag osposobljeni da upravljaju astralnim energijama.

 

 

Vrh

 

 

Ishrana

Četvoropolno sažimanje energije Zemlje
i eterizacija Životne energije kroz svesno uzimanje hrane

 

Kada se o ishrani povede rasprava, ona se može razvesti u nebrojenim pravcima. Od pitanja zdrave ishrane i religijsko filosofskih rasprava za i protiv vegetarijanstva, do raznih naučnih i eksperimentalnih tumačenja pitanja šta, kako i koliko treba jesti. U ova razmišljanja neću ulaziti, jer je o ovim temema napisano mnogo knjiga, studija, rasprava i tekstova. Zadržaću se na osnovnim magijskim postulatima koji su temelj na kojem je moguće razviti čitavu filosofiju ishrane, i to onu filosofiju čijom primenom se može stvoriti osnova potpuno čiste, zdrave i funkcionalne ishrane u životu čoveka.

Prvo pitanje koje se postavlja, iako će nekome zvučati kao besmisleno pitanje, jeste: šta je to hrana? Hrana predstavlja osnovno, pogonsko gorivo, čijom se razrgradnjom i sagorevanjem, kroz niz hemijskih procesa u organizmu, obezbeđuje osnovna, "sirova" energija za funkcionisanje živog bića. Druga važna činjenica jeste da je hrana ispoljavanje Elementa Zemlje. To znači da hrana u sebi sadrži princip Elementa Zemlje, odnosno sjedinjući princip Elemenata Vatre i Vode, kao i Vazduha koji je posrednik između ova dva Elementa. Ovo dalje znači da su u hrani svi Elementi međusobno pomešani. Posledica uzimanja hrane je hemijski proces pomoću kojeg naše telo zadržava te Elemente u našem telu. Sa medicinskog stanovišta, uzimanje hrane, zajedno sa uzimanjem vode i disanjem, izaziva procese razlaganja i sagorevanja. Stoga, čitav život zavisi od stalnog snabdevanja organizma hranom, vodom i vazduhom. U magijskom smislu, ovaj proces je mnogo više od obične hemijske pojave. Hrana u sebi, budući da sadrži sve Elemente, sadrži i čist Eter, čija asorbcija kroz ove procese u organizmu omogućava pravilno snabdevanje svim Elementima kao supstancama koje zajedno sa čistim Eterom održavaju celokupno biće u životu i u potpunoj funkcionalnosti. Sledeća, važna spoznajna činjenica jeste da postoji proporcionalnost u međusobnoj odnosnosti Zemlje kao planete i čoveka kao bića Zemlje. U fizičkom smislu, čovek je stvoren od zemlje u proporcionalnom odnosu svih tvari koje zemlja sadrži i može se reći da je telo čovekovo zapravo "mala zemlja". Sve ono što zemlja sadrži, nalazi se i u telu čovekovom. Ovo saznanje je od posebnog značaja i direktno se odnosi na određivanje načina ishrane, ne samo u smislu raznovrsnosti već i potrebnih količina, što ću kasnije objasniti. S jedne strane, kada bi znao tačnu meru svake tvari od koje je Zemlja sazdana, čovek bi znao i proporciju istih tvari od kojih je i telo izgrađeno, i s druge strane, kada bi znao Tajnu Božanskog Promisla i time imao spoznaju Tajne Stvaranja, čovek bi imao moć da bude nestvarno dugog veka i u fizičkom pojavnom obliku, ukoliko bi to želeo. Ali ova tajna je skrivena i ona je pitanje Visoke Magije i Alhemije.

Nama ostaje da u što boljoj i funkcionalnijoj meri iskoristimo ono što nam je dato. Uzimanje hrane, isto kao i disanje i uzimanje vode, te izlaganje vatri, ima dvostruku funkcionalnost. Prva, svima opšte znana, jeste bitnost i važnost za održanje života u kvalitativnom i kvantitativnom smislu kroz proces pravilne ishrane, kroz absorbciju energije Elemenata, a druga je funkcija asorbcija i akumulacija čistorag Etera kroz proces četvoropolnog sažimanja energije Zemlje i eterizacije Životne energije kroz svesno uzimanje hrane.

 

Vrh

 

Pravilna ishrana

 

Šta je to pravilna ishrana? Već sam napomenuo da bi rasprava oko ovog pitanja odvela u nebrojene pravce, s obzirom na polazna stajališta mnogobrojnih svetovnih oblika intelektualizacije, pa čak i onih koji imaju prizvuk duhovnog. Zbog toga ću se zadržati isključivo na fundamentalnim principima magijske spoznaje, ali pre nego što prenesem ovo znanje drevnih magova o pravilnoj ishrani, u nekoliko reči ću se osvrnuti na neke postulate o ishrani koji ne smeju ostati ne dorečeni upravo zbog toga da bi se na pravi način mogla shvatiti magijska osnova ove drevne spoznaje.

Pitanje koje proishodi iz osnovnog pitanja jeste: šta čovek sme da jede a šta ne sme? Prosečan čovek bi rekao da je to stvar izbora ili pak tradicije. Ima istine i u jednom i u drugom, ali je ovo u osnovi pogrešan stav. Izbor uvek postoji, ali postoje i pravila koja, shodno Univerzalnim zakonima kojima sve podleže, proizvode sasvim izvesne reakcije, koje stvaraju sasvim izvesne posledice. Pitanje, da li nešto sme ili ne sme da se jede, u smislu da li je neka hrana "prljava" ili "čista", aludirajući pri tom prvenstvano na pitanje za ili protiv vegetarijanstva, u početku je bilo isključivo etičko pitanje religijskih, filosofskih i u novije vreme socioloških pravaca razmišljanja. Sa stajališta osnovnih magijskih principa, etika ili moral ne postoje. Zbog toga, kakav god odgovor bio u ovoj formi, reći ću da je on u osnovi pogrešan. To se već vidi u samom ishodištu u kojem jedni tvrde da meso ne treba nipošto jesti, gok drugi kažu da čovek može jesti meso. Ko je u pravu? Dve Istine ne mogu postojati. Da bi čovek jeo meso mora ubiti životinju, a ubistvo je greh i zločin protiv Života - tvrde jedni. Drugi pak kažu da je čovek gospodar svega na Zemlji pa može jesti i meso ili samo meso pojedinih vrsta životinja, ali se u određene "svete" dane mora podvrgnuti pročišćenju odricanjem od jedenja mesa. Ni jedna ni druga priča "ne drži vodu". A evo i zašto. Svako biće koje u sebi nosi Silu Života jeste živo biće, pa samim tim predstavlja Svetost života. Da li to ovi "moralisti" hoće da kažu da život nose samo čovek i životinje, a da biljke nisu živa bića, ili je možda "manji greh" ubiti biljku i pojesti je nego isto učiniti i sa životinjom. Besmislica! Još veća je besmislica tvrditi da su neke životinje prljave, a neke čiste i to odrediti kao kriterijum za ono šta će čovek, kao "gospodar" Zemlje, jesti, da bi po tom u neke "svete" dane svako meso bilo prljavo, pa ga se se treba odreći zarad proćišćenja. Nonsens! Nikakve argumente za i protiv ovde više ne treba unositi, jer čemu, osim u besmisao, može odvesti rasprava o besmislu. Zapamtite ovo: nema razlike između čoveka koji ubije životinju da bi je pojeo i onog čoveka koji iščupa ili poseče biljku da bi je pojeo. Energetski ove su dve stvari potpuno identične. Kako onda razrešiti ovu vekovnu dilemu? Jednostavno, direktnom spoznajom kroz uvid u Prirodu Stvarnosti. Ali o tome, nakon što se dotaknem još jednog, besmislenijeg pristupa ishrani.

Na red dolaze mnogi pravci savremenih nauka od medicine, preko biohemije i biofizike do makrobiotike koji zaključke izvode na osnovu eksperimentalnih istraživanja, a da pri tom ne haju mnogo za etičke kriterijume. Ovde bi se moglo reći da ima izvesnih istina, ali ima i zastrašujuće opasnih zabluda. Ove zablude možda nisu plod namernih grešaka, ali su svakako plod nedostatka fundamnetalne spoznaje Prirodnog Poretka Svih Stvari ili, drugačije rečeno, Prirode Stvarnosti. Nauka se danas zaista brzo razvija obasipajući nas svakodnevno raznim "otkrićima", ali uz sav taj munjeviti razvoj, ni za hiljadu godina još, nauka neće biti u stanju da se približi fundamentalnim principima Magijske Spoznaje. Doduše, neke su se nauke, u izvesnom smislu, donekle približile ovim drevnim magijskim postulatima, ali tek kada bi se sve nauke, pa i ona "druga učenja" udružile u jedan sistem spoznaje izvodeći zaključke spajanjem različitih uvida, tumačenje i shvatanje Prirode Stvarnosti bi već sada bilo sasvim drugačije od onoga koje nam se prezentuje. Takva bi se nauka mogla nazvati "ogledalom" Magijske Spoznaje. Ovo će, samo zbog prirode ljudske sujete i materijalne osnove shvatanja Prirode Stvarnosti, još dugo vremena ostati utopija. Ali da se vratim temi. Nauka je, po mehanicističkom principu, organizam poistovetila sa "mašinom" rastavljajući ga na delove i razlažuči čak do subatomskog nivoa. Na isti je način razložena i hrana koja se meri kalorijama i miligramima "korisnih" supstanci i jedinjenja, poput, minerala, vitamina, masti, šećera, proteina, ugljenih hidrata, i još mnogih da ih sve ne nabrajam redom. Ova jedinjenja jesu organska tvar, ali daljim razlaganjem do atomskog i subatomskog nivoa, proishodi da se sva ova jedinjenja nalaze i u neorganskoj (neživoj) prirodi, što je tačno, ali... To bi značilo, a u tom pravcu nauka radi, da bi čovek mogao da jede kamenje, zemlju, prašinu, metale, minerale i sve redom, naravno ne bukvalno, već hemijski obrađeno u spoljašnjim uslovima, u laboratorijama i industrijskim postojenjima, uz eventualno dodatke i elemenata organskog porekla. To jednostavno znači, uneti u organizam "mrtvu" tvar. Da je to izvodljivo u fundamentalnom smislu, onda bi čovek prirodno bio tako sklopljen, da izgleda kako usisivač za prašinu sa dodatkom drobilice za kamenje, koji guta sve isped sebe da u stomaku, "mini hemijskoj laboratoriji", to transformiše u gradivnu i energetsku materiju. Međutim, Priroda Stvarnosti je sasvim drugačija. Čovek je živo biće koje nastaje iz života, životom se održava i, kada dotraje, u život se novi transformiše. Ovo je jedini postulat i izvan ovoga ne može drugačije funkcionisati. Dakle, kao živo biće, čovek da bi živeo u sebe mora uneti život. Svaka dalja rasprava na ovu temu je izlišna. Zato poslušajte ovaj savet: nikada u svoj organizam nemojte uneti ni jednu tvar koja je nastala neprirodnim procesom.

Makrobiotika i nutricionizam koji protežiraju takozvanu zdravu ishranu, takođe počivaju na istim naučnim postulatima koje sam već opisao kao mehanicistički pristup, a koji je u osnovi pogrešan. Takođe, makrobiotika protežira vegetarijanski ili veganski način ishrane, objašnjavajući to ne etičkim već biološkim i anatomskim obrazloženjem. Tačno je da čovek nije mesožder, jer u sistemu za varenje nema sve neophodne enzime za potpuno varenje mesa poput životinja koje se mesom isključivo hrane. Ali, određene količine i izvesne materije sadržane u mesu može da svari, što je neosporna činjenica. Takođe, istini za volju, čovek nije ni biljojed u potpunosti, jer čovekov sistem za varenje nije ni sličan onom kod životinja biljojeda i preživara. Stoga, ova teorija takođe "ne drži vodu". Dalje se neću baviti makrobiotičkim teorijama, već ću samo napomenuti sledću opasku koja se generalno odnosi na "naučni" pristup. Sve nauke, iako hiljadu puta razvijenije nego samo pre par stotina godina, nemaju potpuni uvid u Prirodu stvarnosti. Zašto ovo kažem? Zbog toga što nas "naučnici" i dan danas, svakodnevno obasipaju novim saznanjima i svojim "otkrićima". Još uvek nisu otkrivene sve tajne niti razrešene sve misterije čoveka kao bića, niti su otkrivene sve tajne i misterije planete i ostalog živog sveta. Još uvek nauka "otkriva" nove vrste biljnog i životinjskog sveta. Kako se onda može uzeti kao merilo nepotpuna spoznaja i delimično stečen uvid. To bi bilo isto kao i kada bi se čovek odlučio da prepliva okean. Čak i da je najbolji plivač, udavio bi se. Nauka je jedino korisna kao potpora Magijskoj Spoznaji.

Da vidimo konačno, šta je to pravilna ishrana sledeći osnovne principe Magijske Spoznaje? Ljudsko telo shvaćeno kao "mala zemlja" u sebi sadrži sve ono od čega je i Zemlja sazdana, svaki element i svaku tvar u proporcionalnom odnosu. Međutim, ne samo kao živo biće, već i kao svaka tvar shodno neprestalnom kretanju, telo čovekovo je podložno, promenama, transformacijama, trošenju i nestajanju. To znači da se svaki element i svaka tvar od koje telo sastavljeno troši i transformiše. Stoga je neophodno da se svaki potrošeni resurs dopuni ili zameni novim. To se odnosi na sve resurse bilo da oni imaju gradivnu ili energetsku funkciju. Prema ovome sledi logičan zaključak da čovek mora u sebe tokom tokom života uneti sve tvari od kojih je njegovo telo sazdano, jer se sve tvari troše. To čovek i čini kroz procese disanja, uzimanja vode i hrane i izlaganja vatri. Međutim, činjenica je da ovim procesima čovek ne vlada baš najbolje, te se stoga javlja disbalans u međusobnoj proporciji Elemenata i svih tvari, koje dalje stvaraju neuravnoteženost u funkcionisanju raznih procesa izazivajući niz poremećaja. Čovek je sklon, takozvanoj, jednoličnoj ishrani. Iako se ta ishrana naizgled čini raznovsnom, ona je u osnovi jednolična jer se bazira prvenstveno na tradiciji i često je određena religijskim ili filosofskim uplivom, a u novije vreme raznim naučnim interpretacijama, koje su kad kad jedna s drugom u koliziji. Ovo znači da čovek ne unosi u svoj organizam sve potrebne materije, a one koje unosi najčešće stvaraju zasićenje, te se stoga javljaju poremećaji, ne samo u funkcionisanju raznih procesa, već se javljaju i razna telesna oboljenja pa čak i deformiteti sa trajnim oštećenjima.

Kako čovek da unese u svoj organizam sve neophodne tvari, kada većinu tih tvari koje se nalaze u prirodi ne može iskoristiti u njihovom pojavnom obliku? Čovek je kao najviše biće ove planete, pre svega, spoznajno biće, što znači da ima mogućnost spoznaje i delenja u skladu sa spoznajom. Tom spoznajom kroz delanje čovek može preoblikovati svaku tvar u oblik koji može biti upotrebljiv. Ako se na ovoj konstataciji zaustavimo, shvatićemo da je ona temelj na kome se zanniva prkasa svih nauka. Međutim ovde postoji jedno veliko ali... Čovek iako može proniknuti u tajne transformacije i transmutacije, ne poznaje tajnu stvaranja (odnosi se na stvaranje života), koja je isključivo vrlina Bogova. Zbog toga je svaki naučni pristup bez Magijske Spoznaje, pogrešan pristup. A Magijska Spoznaja kaže da čovek, kao živo biće, za svoj opstanak u životu mora u svoj organizam uneti isključivo živu tvar, odnosno, tvar koju je oblikovao život. Šta je onda hrana čoveku? Svaka tvar koja u sebi nosi život. Svaka biljka i životinja svaka može biti hrana čoveku.

Božanska Promisao je ustanovila Ustrojstvo Prirodnog Poretka Stvari. Iz neorganske tvari međudejstvom električnih i magnetnih struja i sjedinjujućom silom oživotvoravajućeg Etera nastaju oblici života po vrstama svojim oživljavajući materiju. Biljka izvlačenjem vode, minerala i drugih jedinjenja iz zemlje uz dejstvo toplote i svetlosti kroz fotosintezu i druge biohemijske procese transformiše tu materiju u živu tvar kojom gradi sopstveno živo biće. Tako oblikovana živa tvar postaje hrana i čoveku i pojedinim životinjskim vrstama. Dalje, životinje mesožderi će za hranu uzeti životinje biljojede ili pak druge životinje mesoždere i daljom transformacijom oblikovati druga živa jedinjenja koja sačinjavaju njihovo biće. Čovek, na kraju lanca stvaranja je i na kraju lanca ishrane, što ga čini bićem koje u sebi sadrži svaku tvar Zemlje te stoga je i neminovno da svaku potrošenu tvar dopuni novom količinom, a tvari su sve rasute u bićima koja život nose. Da li ovo znači da bi čovek mogao pojesti svaku biljku i svaku životinju? Delimično da, međutim, kao što je več naglašeno, čovek nije razvijen tako da može funkcionisati kao biljojed ili mesožder, ali kao spoznajno biće može pristupiti procsu transformacije pojedinih vrsta hrane pripremajući je do stvaranja oblika koji je pogodan da se iz njega preuzmu svi Elementi i druge neophodne supstance. Isto tako ne znači da čovek treba da juri kroz život za svakom biljkom ili životinjom koja postoji, već je dovoljno da se odredi po vrstama njihovim i potrebama svojim. Tu je ustrojstvo takvo da postoji unutrašnji regulator potreba kojeg čovek treba da postane spoznajno svestan. Uz to treba znati da svaka biljka i svaka životinja može biti hrana koja gradi i održava telo, ali isto tako može biti i otrov koji telo razara, ili pak lek koji bolest zacljuje kada se javi usled nekog unutrašnjeg poremećaja.

Kako funkcioniše proces ishrane? Da bi se svaki Element snabdeo neophodnim rezervnim supstancama, preporučuje se ishrana raznovrsnom hranom koja sadrži osnovne materijale Elemenata. Ako bismo se celog života ograničili na istovrsnu hranu, naše telo bi se svakako razbolelo, što znači da bi takva vrsta hrane proizvela nesklad u organizmu. Preko rastvaranja hrane procesom sagorevanja uz pomoć vazduha, Elementi dobijaju hranljive supstance i tako se održava njihova aktivnost. Ovo je suština prirodnog načina čovekovog života. Ako nekom Elementu ponestane goriva, to se odmah oseti u delovanju funkcija koje od njega zavise. Ako u našem telu pojačano deluje Element Vatre, mi osećamo žed, ako preterano deluje Vazduh osećamo glad, Element Vode izaziva osećaj hladnoće, a Element Zemlje stvara umor. S druge strane, i svako prezasićenje Elementima izaziva pojačano delovanje u telu. Višak Vatre stvara želju za kretanjem i aktivnošću. Voda pojačava procese lučenja. Prezasićenje Vazduhom (nadutost) ukazuje da moramo biti umereniji u uzimanju hrane. Prezasićenost Elementom Zemlje utiče na smanjenje polne aktivnosti. U svojoj aktivnoj i pasivnoj polarnosti električne i magnetne struje, sa hemijske, a i sa magijsko alhemijske tačke gledišta, imaju zadatak da stvaraju kisele i bazne spojeve u svim organskim i neorganskim telima. U aktivnom smislu oni su graditeljski, a u negativnom smislu su rušiteljski, rastvarački i razjedinjujući. Sve ovo objašnjava osnovne biološke funkcije u telu. Njihov krajnji ishod je kruženje života, koji nastaje, buja, sazreva i nestaje. To je smisao evolucije svega stvorenog.

 

Vrh

 

Uputstva za pravilnu ishranu

 

Sposobnost prepoznavanja osnovnih elementarnih simptoma u organizmu je osnovni regulator u procesu ishrane koji treba da bude merilo u odabiru hrane i u kvalitativnom i u kvantitativnom smislu. No, postavlja se pitanje kako čovek da zna koji Elementi i kakve supstance preovlađuju u celokupnoj raznolikosti biljnog i životinskog sveta. Bez spoznajnog uvida kroz praksu Visoke Magije ovo nije moguće, ali je moguće kroz primenu znanja osnovne Magije Elemenata koja počiva na principima polarnosti kao što su toplo-hladno, suvo-vlažno, tvrdo-meko i slično. Takođe, osnovna Magija Elemenata daje i uputstva za pravilnu ishranu koja su prvenestveno namenjena običnom čoveku, aspirantu u preinicijacijskom periodu, ali su i dobar vodič magu kroz procs spoznaje. Primenom ovih osnovnih postulata za pravilnu ishranu koja se zasniva fundamentalnim principima Magijske Spoznaje i Univerzalnih Zakona, stvara se osnova za čistu, zdravu i funkcionalnu ishranu čoveka kroz ceo život.

Zanemarivanje ovih osnovnih uputstava i smernica za ishranu u svakodnevnom životu, sasvim izvesno dovodi do niza poremećaja, prvenstveno u metabolizmu, a može biti i uzročnik pada opšteg imuniteta i podložnosti rarznim oboljenjima. U energetkom smislu dovodi do nesklada u radu vrtložnih energetskih centara u oganizmu, remećenja prirodnih procesa i pada opšte sposobnosti bića.

 

Vrh

 

Opšti deo o namirnicama

 

Opšta raznovrsnost namirnica

Raznovrsnost podrazumeva različitost namirnica koje se koriste u ishrani, međutim opšta raznovrsnost se odnosi na sve namirnice biljnog i životinjskog porekla sa svih geografskih područja na planeti. U stara vremena magovi su putovali i u veoma udaljene krajeve da bi samo ubrali jedan cvet, ili bi posredstvom trgovaca karavanima nabavljali najrazličitije namirnice iz svih krajeva sveta. Danas je mnoštvo namirnica prilično dostupno, ali postoji i mnogo toga što čovek u svom životu nikada nije okusio, i to ne samo iz udaljenih krajeva sveta, već i onoga što u svom neposrednom okruženju ima. Ne zaboravite da raznovrsnost podrazumeava sve, pa makrar to bilo i samo jedanput u životu.

Preovlađujuće namirnice

Preovlađujuće namirnice u ishrani čoveka su one namirnice koje se nalaze u njegovom širem neposrednom okruženju. Ako ste rođeni i živite u istoj zemlji (podrazumeva se relativno područje šireg regiona) 80% namirnica mora biti poreklom iz zemlje u kojoj živite, a 20% bi trebalo da budu namirnice iz ostalih krajeva sveta. Danas, u eri brzog transporta roba, na ovo pravilo veoma mali broj ljudi obraća pažnju. Ako živite, recimo u širem regionu jugoistočne Evrope (kontinentalni deo), bez obzira što volite, mediteransko ili tropsko voće, banane, narandže, ananas, grejp, nar i slično voće, ono ne može biti okosnica vaše svakodnevne ishrane, a da pri tom veoma malo ili gotovo nimalo ne jedete jabuke, kruške, šljive, breskve i ostalo voće zemlje u kojoj živite. Potrebno je s vremena na vreme okusiti neki specijalitet iz Kine, Meksika, Arabije ili bilo koje zemlje sveta, ali to ne sme biti preovlađujuća ishrana, što je danas veoma čest slučaj kod takozvanih "obožavalaca" ove ili one "tradicionalne kuhinje".

Ukoliko promenite mesto svog boravka, naročito ukoliko je novo mesto življenja sa drugačijom klimom, na samom početku ove promene odnos količina namirnica u ishrani bi trebao biti uravnotežen i to 40% namirnica treba zadrižati iz zemlje u kojoj ste živeli, a 40% iz zemlje u koju ste se doselili. Prelazak treba vršiti postepeno do potpunog prelaska na ishranu novog podneblja. Ovaj proces postepene transformacije ishrane traje okvirno oko 30 dana, a preporučuje se da traje i do 90 dana naročito ukoliko se preseljenje odnosi na zemlju sa potpuno drugačijom klimom. 20% namirnica i dalje treba da podrazumeva najrazličitiju hranu sa svih meridijana.

Razlog za ovakav proporcionalni odnos između preovlađujućih i nepreovlađujućih namirnica jeste usklađivanje pulsirajućeg zračenja sopstvene energije sa pulsirajućim zračenjem podneblja, čime se stvara skladan simbiotički odnos bića sa okruženjem.

Prporcionalni odnos namirnica "tvrde" i "meke" hrane

Pod namirnicama "tvrde" hrane podrazumevaju se one namirnice u kojima preovlađuju Elementi Zemlje i Vatre. To su meso i sve prerađevine od mesa, kod biljaka to su stablo, korenje, krtole, zeleni plodovi i seme, takođe, u ovu grupu namirnica spadaju i sve vrste gljiva. Namirnice "meke" hrane su one u kojima preovlađuju Elementi Vode i Vazduha. To su svi spoljnji životinjski produkti (mlečni proizvodi, jaja), zatim životinjka mast i biljna ulja, a od delova biljaka su listovi, cvetovi, zreli plodovi, mlado neoformljeno seme, klice i mladi izdanci cele biljke.

Proporcionalni odnos namirnica tvrde i meke hrane treba da bude 30% tvrde i 70% meke hrane. U ovih 70% meke hrane spada i sva voda i druga pića koja se piju u toku dana. Razlog za ovakav procentualni odnos je proporcionalnost prema sastavu ljudskog tela koje čini 70% vode i 30% ostalih "tvrdih" supstanci.

Prporcionalni odnos "neobrađenih" i "obrađenih" namirnica

Neobrađene namirnice su sve one namirnice koje se koriste onako kako se nalaze u prirodi, u svežem stanju. Obrađene namirnice su one koje su potvrgnute nekom od termičkih procesa zagrevanjem ili smrzavanjem, i namirnice koje su podvrgnute nekom od prirodnih procesa konzerviranja, bilo da je reč o sušenju, prirodnoj fermentaciji ili fermentaciji u vodi (kišeljenje).

Odnos neobrađenih i obrađenih namirnica u svakodnevnoj ishrani traba da bude uravnotežen, odnosno u odnosu 50% prema 50%. Ova proporcionalnost se odnosi na ukupnu količinu potrebne hrane u jednom danu. Priroda tvrde hrane je takva da se ona uvek podrvragava obradi kako bi se prilagodila metabolizmu čovekovog organizma. Samo u malim količinama i povremeno ona se može koristiti kao neobrađena hrana. Izuzetak su jedino gljive. Kad je reć o mekoj hrani, ona se može koristiti kao neobrađena i kao obrađena hrana, a preporučuje se uravnoteženost u njihovoj upotrebi.

Napomena o obrađenim namirnicama: Treba voditi računa o tome da se prilikom svake obrade namirnica menja njena osnovna struktura u smislu povećanja ili smanjenja njene "tvrdoće". Kuvanjem ili fermentisanjem se smanjuje tvrdoća hrane, dok se prženjem, pečenjem ili sušenjem povećava njena tvrdoća. Ova napomena je važna kako bi se vodilo računa o proporcionalnosti u odnosu tvrde i meke hrane.

Prporcionalni odnos između namirnica biljnog i životinjskog porekla

Prporcionalni odnos između namirnica biljnog i životinjskog porekla ne postoji. Razlog za ovo je u tome što ne postoji dijametralna suprotnost u energetskoj vrednosti Elemenata obe grupe namirnica. Takođe, treba naglasiti da neke supstance koje sadrži meso se mogu naći u istom ili sličnom obliku i količini i u nekim namirnicama biljnog porekla, ili obrnuto. Ovo znači da bi se recimo meso moglo izbaciti iz ishrane na duži vremenski period, ukoliko se koriste spoljni produkti životinjskog porekla (mlečni proizvodi, jaja) i uz adekvatnu zamenu, pre svega gljivama i nekim drugim biljnim vrstama koje su po svom sastavu supstanci slične mesu. Ovo saznanje se smatra glavnim adutom zastupnika vegetarijanske ishrane. Međutim, postoje izvesne supstance, naročito, pojedini enzimi koje sadrži meso, a koje ne sadrži nijedna biljka. Iz tog razloga se ne preporučuje potpuni vegetarijanski način ishrane. Ovaj odnos takođe u mnogome zavisi i od klimatskih uslova podneblja u kome se živi, samog načina života i vrste aktivnosti i poslova koji se svakodnevno obavljaju.

Uzgajanje biljaka i životinja i prikupljanje namirnica

U staro doba su se svi ljudi bavili uzgajanjem biljaka i životinja ili njihovim sakupljanjem i lovom u prirodi. Postojala je i veoma živa naturalna razmena. Vremenom se ovo promenilo, pojavila svojina i vlasništvo, a pored naturane i robonovčana trgovina. Gospodari, sveštenici i magovi su oduvek bili veleposednici i na njihovim imanjima su radili robovi, kmetovi, seljaci, najamnici, radnici - kako god da su se kroz istoriju nazivali. No i pored toga, i sami su učestvovalu u procesu proizvodnje hrane, a lov je bio privilegija visoke klase. Čak i oni koji su bili "lutajući" magovi i sveštenici znali su sami da prikupljaju hranu u prirodi, ili su je jednostavno dobijali od običnih ljudi, budući da su smatrani "svetim ljudima".

Danas je priča sasvim drugačija, većina ljudi ne samo što ne poseduje zemlju niti prizvodi hranu, već nema čak nikakav kontakt sa prirodnim okruženjem. Takav život u urbanim sredinama je već poodavno uzeo svoj "danak". Mnogo je onih koji ne znaju ni jednu biljku. Aspirantima se savetuje da se tokom obuke upoznaju sa biljkama, ali i sa životinjama, da odlaze u prirodu što je češće moguće i da, u njihovim sezonama, prikupljaju bilje, bilo da će im poslužiti za hranu, bilo u neke druge svrhe, kojih je u magijskoj praksi mnogo.

Stari učitelji savetuju da svaki aspirant ili mag treba da uzgaja najmanje sedam biljaka i najmanje jednu životinju. Čak i život u urbanoj sredini ovo ne sprečava, jer je izvodljivo uzgajati nekoliko biljaka u posudama sa zemljom. To bi trebalo da budu začinske biljke ili neke druge koje se mogu svrsishodno iskoristiti. Životinja koja se uzgaja, ne mora biti za hranu, već to može biti i samo životinja "magijski saputnik", ili što bi moderan čovek rekao "kućni ljubimac", mada je ovo najgluplji izraz kojim se životinja može nazvati. Razlog zašto se treba baviti uzgajanjem i u namanjem obliku, kao i prikupljanjem u prirodi, jeste direktna veza sa energijama Prirodnog Poretka Svih Stvari. Kasnije, već oformljeni magovi uvek će raditi na pripremama za takozvani "prelazak", a to u jednom delu života znači i napuštanje svetovnog života i preseljenje na sopstveno imanje u prirodnom okruženju ili kakvo zajedničko imanje više magova koji žive u zajednici. Na ovaj način se posvećuju životu u potpunoj samodovoljnosti.

Sirove namirnice

Sirove namirnice su sve neobrađene namirnice koje se koriste onako kako se nalaze u prirodi, u svežem stanju i pojedinačno obrađene namirnice  koje su potvrgnute nekom od termičkih procesa zagrevanjem ili smrzavanjem i namirnice koje su podvrgnute nekom od prirodnih procesa konzerviranja, bilo da je reč o sušenju, prirodnoj fermentaciji bez dodataka drugih namirnica u vidu začina ili sredstava za konzerviranje.

Sirove namirnice predstavljaju okosnicu pripremanja zdrave hrane za svakodnevnu upotrebu. Ove namirnice treba čuvati u posebnim odvojenim posudama i nikako se ne preporučije njihovo mešanje, kako bi mogle, svaka za sebe, da zadrže čist eterični zapis. Ne preporučuje se čuvanje namirnica u plastičnim posudama, naročito onih koje se smrzavaju, jer je poznato da plastika prilikom procesa odmrzavanja oslobađa otrov dioksin koji hrana apsorbuje i time postaje zagađena.

Mešani proizvodi kao namirnice

Mešani proizvodi su namirnice koje su delimično ili potpuno pripremljene, bilo kao pojedinačne namirnice ili mešavine više namirnica sa dodatkom raznih prirodnih začina i sredstava za prirodno konzerviranje hrane. To mogu biti razni dodaci za pripremanje hrane ili dodaci obroku prilikom uzimanja hrane u vidu raznih začinskih sosova, namaza, konzerviranih salata i sličnih fermentisanih proizvoda. U ovu grupu namirnica spadaju i svi mlečni proizvodi.

Preporučuje se samostalno pripremanje ovih namirnica jer je poznato da svi industrijski proizvodi ove vrste sadrže enormne količine raznih otrova u vidu aditiva, stabilizatora, konzervanasa, aroma, veštačkih boja i sličnih emulgatora. Zaista, nije ni teško niti je potrebno mnogo vremena da se u sopstvenoj kuhinji, napravi kečap, majonez, neka konzervirana salata, sir ili kiselo mleko i da ne nabrajam šarolikost mogućnosti.

Začini

Začini su neobrađene ili delimično obrađene namirnice koje predstavljaju dodatke u procesu pripremanja ili se služe kao dodatk već pripremljenom jelu. Najčešće su to začinske biljke ili delovi biljaka koji u sebi sadrže razna esencijalna ulja koja daju jelu aromatičnost i time poboljšavaju ukus stvarajući prijatno dejstvo koje omogućava čoveku da zaista uživa u svakom obroku i to svim čulima, a posebno čulom mirisa i ukusa.

Sve začine bi trebalo samostalno prikupljati i pripremati, a neke i uzgajati kako bi se koristili u svežem i sirovom stanju. Pripremljene začine obavezno treba čuvati u staklenim posudama koje se mogu dobro zatvoriti. Začine nikako ne treba međusobno mešati niti nabavljati začinske smese, jer se na ovaj način gubi veći deo eteričnog zapisa, i mnogo brže se gubi aromatičnost i smanjuje efektivno dejstvo ovakvih mešavina.

"Čiste" i "nečiste" namirnice

Ne postoje čiste i nečiste biljke, niti postoje čiste i nečiste životinje. Ali postoje namirnice koje mogu biti "čiste" i "nečiste".

Čiste namirnice su samo one koje mag sam uzgaja, prikuplja u prirodi ili priprema. Takođe se čistim namirnicama smatraju i one koje proizvode drugi magovi sa kojima se živi u zajednici ili se dobijaju od magova izvan zajednice po principu "bratskog poverenja".

Nečiste namirnice su sve one koje se nabavljaju od drugih ljudi, kupuju na pijacama ili u prodavnicama. Vać je rečeno da svaka tvar nosi u sebi svoj "eterični zapis" za koji se mogu vezati i nadovezati mnogobrojne energije, među kojima su najčešće one negativne. Zbog toga se sve "nečiste" namirnice pre upotrebe podvrgavaju procecu čišćenja.

Napomena o mesu kao namirnici: Meso spada u posebno nečiste namirnice ukoliko ga mag nije sam proizveo. Životinje u sebi, za razliku od biljaka imaju krv koja se u svim tradicijama smatra za "svetost života" jer kroz krv "struji život". Krv sadrži najčistiji "eterični zapis" života. Zbog ovoga su se krvne žrtve oduvek smatrale najsvetijim. U starim tradicijama se sva hrana prinosi kao žrtva kroz čin posvećenja, a posebno meso. Aspirant ili mag koji nije u stanju da sam usmrti životinju kroz čin žrtvenog posvećenja i da na taj način pripremi meso za hranu kao blagoslovljen ostatak žrtve, ne bi trebalo da jede meso sve dok to ne bude u stanju. Ako se ipak odluči da pribavi meso kao namirnicu, onda to treba da čini uvek iz poznatog izvora i sa proverenim poreklom. Ovakvo meso treba obavezno pročistiti kroz veliki ritual čišćenja i obavezno ponuditi kao žrtvu Bogovima kroz čin posvećenja. Ovde je još važno napomenuti da onaj ko nikada nije "pustio krv", odnosno usmrtio ni jedniu životinju, ne može biti kadar da pročisti meso kao namirnicu, niti da ga prinese kao žrtvu činom posvećenja.

Napomena o organskoj i neorganskoj hrani: Preporučuje isključivo upotreba namirnica organski proizvedene hrane. To znači da se u uzgajanju, proizvodnji i čuvanju ovih namirnica ne koriste veštačka sredstva i hemijske supstance bez obzira na propisane standarde od strane "nauke". To znači da se organski proizvedena hrana uzgaja na zemljištu koje se ne tretira veštačkim đubrivom i koja se tokom uzgajanja ne tretira hemiskim preparatima (herbicidi, pesticidi, isekticidi) niti raznim aditivima, stabilizatorima i konzervansima koji se upotrebljavaju u procesu čuvanja hrane. Namirnice organski proizvedene hrane se smatraju potpuno čistim namirnicama, za razliku od neorganski proizvedene hrane čiji su produkti izuzetno prljave namirnice.

Energija "života" i energija "smrti" u namirnicama

Sve namirnice biljnog i životinjskog porekla nose u sebi energiju "života". Ova energija prekida svoj tok uzimanjem iz prirode i zadržava se izvesno vreme u namirnicama, nakon čega otpočinje prirodan proces truljenja, raspadanja i nestajanja, čime prerasta u takozvanu energiju "smrti".

Veoma je česta pojava da ljudi čuvaju namirnice pa kada ih zahvati proces truljenja ih očiste, a ostatak koriste za ishranu. Ovo nikako ne treba činiti, već svaku namirnicu koja počela truliti treba odbaciti. Unošenjem ovakve hrane u organizam se unosi energija truljenja, raspadanja i smrti koja vremenom stvara prostor za akumulaciju ove izrazito negativne energije koja može izazvati ne male poremećaje, oslabiti imunitet i biti uzročnik niza oboljenja.

Takođe, ovo je ne retka pojava u pripremanju gotove hrane koja se kupuje, jer na ovaj način špekulanti i prevaranti, propalim a jeftinim namirnicama ostvaruju dobru zaradu i prave unosan posao. Zbog toga se aspirantima i magovima koji ne znaju da čitaju "eterični zapis" ne preporučuje da uzimaju ovakvu hranu, već da je sami pripremaju od sirovih namirnica.

Namirnice sa opijajućim dejstvom

U prirodi postoje namirnice, najčešće biljnog a ređe životinskog porekla, koje imaju opijajuće, ili kako to moderna nauka naziva, psihotropno dejstvo. Ove namirnice se smatraju "otrovima" ako se nestručno i u većim količinama koriste. Ove namirnice u sebi sadrže esencijalne supstance koje su otrovne i poznate su kao alkaloidi ili alkaloidne supstance. One imaju razarujuće dejstvo po organizam u najširem smislu i mogu prouzrokovati ne samo trovanje i oštećenja tkiva i organa u telu, već i, veoma često, smrt. Ove namirnice se ne koriste u svakodnevnoj ishrani ni u kom obliku.

Međutim ove namirnice kada se stručno pripreme, i u veoma malim količinama mogu imati veoma lekovito dejstvo. One se zbog toga koriste u magijskoj veštini spagirije (spravljanje lekova). Takođe, neke od ovih namirnica se koriste pojedinačno ili u posebno pripremljenim smesama i u strogo propisanim količinama kao sredstva za izazivanje povišenih ili izmenjenih stanja svesti i transa, i mogu se koristiti samo i isključivo u nekim magijskim radnjama i obredima. Bezrazložno i nestručno korišćenje ovih namirnica može imati dalekosežne i pogubne posledice. Mogu izazvati narkotičku zavisnost koja sasvim izvesno vodi u smrt.

Postoje i opijajuća sredstva veštački proizvedena u laboratorijskim uslovima koja se mogu dobiti hemiskim procesima iz prirodnih izvora izdvajanjem alakaloidnih supstanci ili spajanjem raznih hemikalija veštačkog porekla. Neka od ovih srestava imaju primenu u oficijelnoj medicini pod strogim nadzorom i propisanom upotrebom, ali većina ovih proizvoda ima generalnu svrhu porobljavanja ljudske duše koja se kroz narkotičku zavisnost drži u potpunom ropstvu. Narkoman je živa radna snaga koja radi sve, kako bi sve što zaradi i stvori trampio za dozu opijata od kojeg je zavistan. Za ovakvog čoveka ne postoji nikakav drugi interes u životu osim pibavljanja nove doze. I kada se posle izvesnog vremena nađe u svakodnevnom potpunom stanju fizičkog i mentalnog stresa, u stanju opsesivne psihoze i nemoći da bilo šta radi i stvara, prelazi u stanje zveri koja se vodi isključivo sublimiranim instinktima koji ne poznaju ni porodicu, ni prijatelje, ni ljude, ni decu, ne prepoznaju nikakvu vrednost niti svet oko sebe. Tada jedina opsesija postaje nova doza. Nema te stvari ili bića koje neće biti žrtvovano jednoj novoj dozi, čak i u najgnusnijem zločinu. Ovakvih je ljudi danas veoma mnogo. Na žalost, ali na sreću, njihov je životni vek izuzetno kratak. Nemoguće je izlečiti čoveka koji je ovisnik od opijata. Čak i kada se prekine sa uzimanjem droge i telo delimično zaleči, mentalna oštećenja ostaju trajna i doživotna.

Napomene o duvanu: Duvan takođe spada u biljke sa opijajućim dejstvom jer u sebi sadrži otrovne supstance i ne koristi se u svakodnevnoj ishrani. Ova biljka, u malim količinama ima veoma blago umirujuće, ili sedativno dejstvo, dok u velikim količinama predstavlja otrov. O duvanu kao posebnoj napomeni u okviru ovog odljka pišem iz razloga što je duvan veoma rasprostranjena namirnica u svakodnevnoj upotrebi. Upotrebljava se uglavnom kao sredstvo sa kvazi osećajem sedativnog dejstva i kao sredstvo za uživanje. Najčešće se koristi obrađen (sečeni sušeni listovi sa dodacima raznih aroma) kao sredstvo za pušenje: lula, čibuk, nargila i slični gorionici, a u novije vreme su to cigare i cigarete.

Povremeno uzimanje duvana nije štetno po čovekov organizam, međutim kada preraste u svakodnevnu naviku pušenja, tada se već može govoriti o zavisnosti i o njegovom štetnom dejstvu na biće čoveka, koje može izazvati i teža oboljenja sa tragičnim posledicama.

Napomene o alkoholnim pićima: Alkohol je namirnica koja nastaje procesom prirodne fermentacije. Postoje dve vrste ovij prirodnih fermenata. Prva se dobija iz žitarica kada vrenjem (fermentacijom) popopljenog žitnog semena u vodu nastaje žitni slad od kojeg se proizvode razne vrste piva (ječmeno, ražano, ovseno, pšenično, kukurizno, od semena heljde i semenja sličnih biljaka. Druga nastaje fermentacijom plodova raznog voća ili nekih vrsta povrća. Najpoznatiji ovakav ferment je vino, koje se dobija fermentacijom grožđa. Fermenti voća se uglavnom nazivaju rakijama. Pivo, vino i rakije mogu biti sa manjim ili većim procentom čistog alkohola što se, u procesu proizvodnje, reguliše ranijim ili kasnijim postupkom prekidanja procesa vrenja.

Ova slaboalkoholna pića nemju štetno dejstvo po organizam ukoliko se uzimaju povremeno, najviše dva do tri puta nedeljno i u malim količinama, pola litre za pivo, dva decilitra za vino ili pola decilitra za rakije. Povremeno uzimanje ovih pića, kao dodatak ishrani, može imati blagotvorno dejstvo po organizam, jer povoljno utiču na razlaganje materija u procesu varenja hrane a i u svom sastavu takođe sadrže izvesne količine kvalitetnih supstanci, koje su organizmu neophodne. Inače treba napomenuti da se ovaj prirodni proces fermentacije može odigrati i u samom organizmu čovekovom ukoliko bi pojeo veću količinu voća, bez uzimanja drugih vrsta hrane. Ovakvi slučajevi su zabeleženi kod "prejedanja" voćem nakon čega se čovek može osećati blago opijenim.

Postoje alkoholna pića i drugi alkoholni proizvodi koji nastaju procesom destilacije prirodnih fermenata. Ova pića se isto i uobičajeno nazivaju rakijama iako su to zapravo destilati, odnosno koncentrati alkohola koji se dobija fermentacijom. Njihova uobičajena jačina je 20-25% alkohola, koji se daljim procesom predestilacije (destilacija dastilata) može uvećavati, uobičajeno 40-45% alkohola što u narodu zovu rakijama prepečenicama ili ljutim rakijama. Ređe se proizvode destilati od 75-100% alkohola, jer ovi destilati nisu za upotrebu kao pića već se koriste u druge različite svrhe.

Ne preporučuje upotreba destilisanih namirnica kao pića, naročito ne za svakodnevnu upotrebu. Čak i male količine alkohola, bez opijanja, ukoliko se konstantno unose u organizam deluju veoma štetno naročito na rad jetre i drugih žlezda sa unitrašnjim i spoljašnjim lučenjem. U veoma kratkom vremenu, alkohol stvara zavisnost poput svih droga, pa se zbog toga njegova upotreba ne preporučuje.

Alkoholi, destilati svih vrsta, se koriste kao sredstva u najrazičitije svrhe. Mogu biti odlično sredstvo za prirodnu ekstrakciju biljnih sokova, potapanjem svežeg ili osušenog bilja u alkohol. Ovi preparati se uglavnom koriste u narodnoj i alternatvnoj medicini kao lekovi koji se uzimaju u veoma malim količinama i shodno propisanim pravilima za upotrebu, a mogu se i koristiti kao sredstva za masažu utrljivanjem u kožu, takođe u svrhu lečenja pojedinih oboljenja. Osim toga, alkoholi su i dobra sredstva za čišćenje i dezinfekciju, a mogu se koristiti i kao rastvarači nekih minerala i drugih prirodnih supstanci za različite svrhe.

Završna napomena o opijatima: Svi opijati kao sredstva se mogu koristiti isključivo u određene svrhe i na načine koji su u ovom smislu strogo određeni i definisani. Svaka slobodna i nesvrsishodna upotreba opijata se ne preporučuje jer predstavljaju otrove koji razaraju organizam, izazivaju zavisnost i uzročnici su mnogih bolesti koje vode u preranu smrt bića. Stari su delovanje opijata opisali na sledeći način: Prvo čovek uzme opijat, a onda opijat uzme čoveka. Ovo zapamtite! Svaki uživalac opijajućih sredstava (ovisnik) nema šta da traži na Putu Magijske Spoznaje. Za takvog čoveka su sve Kapije u ovom životu potpuno zatvorene.

 

Vrh

 

Posebni deo o ishrani

 

Pripremanje hrane

Pripremanje hrane je sveti čin, tradicija koja je takva od postanka ljudskog roda. U poglavlju o posvećenju hrane ću ovo dodatno objasniti. Ovde je dovoljno znati da svako pripremanje hrane i treba da bude vršeno kao sveti čin, sa posebnom radošću i nadahnućem. Hrana je svetost Života i obezbeđuje da se život nastavi, da buja, da se razvija. Samo, na ovaj način shvaćena hrana, kada se pripremi, imaće moć da unese Život u život. Stara izreka: reci mi kakvu hranu jedeš, reći ću ti kakav si, ima krajnje dubok smisao. Kakvu je pripremimo, takvu ćemo jesti i takav će nam život biti.

Postoji nekoliko važnih, opštih napomena u vezi pripremanja hrane:

- Namirnice koje se koriste, treba da budu sveže i čiste.

- Ukolko su predhodbo delimično ili potpuno obrađene namirnice, one se moraju čuvati u čistim posudama i u posebnom prostoru namenjenom za ovu svrhu.

- Prostor, posuđe i pribor kojima se hrana priprema i služi, takođe traba budu čisti.

- Da bi hrana zadržala svoju blagotvornost i eteričnost, namirnice koje predstavljaju glavno jelo ili čine njegovu okosnicu, trebalo bi pripremati odvojeno i u posebnim posudama.

- Ne preporučije se pripremanje više od pet različitih namirnica u jednom jelu, pri čemu treba voditi računa o njihovim elementarnim vrednostima. Tako na primer, nikako se ne preporučuje pripremanje mesa i nekog povrća, dinstanjem ili kuvanjem u istoj posudi.

- Najbolje je svaku namirnicu pripremati odvojeno, a njihovo spajanje vršiti pred kraj ili na samom kraju procesa pripremanja.

- Jedno pripremljeno jelo može biti začinjeno sa najviše pet dodataka ili začina.

- Voda i so se nikada ne broje kao posebne namirnice, što znači da jelo može biti pripremljeno u vodi sa najviše pet različitih namirnica i dodatkom soli.

Što je način pripremanja hrane jednostavniji, time je njena vrednost veća, a da bi ovo bilo sasvim jasno, najbolje je to oslikati primerom: Ako želimo da pripremimo grašak, stavićemo ga u vodu, vrlo malo posoliti, poklopiti i kuvati. U malim posudama odvojeno prokuvati, šaragarepu, koren peršuna, paštrnak. Kada je sve gotovo, povrće dodatke, procediti i dodati u grašak i po želji dodati najviše pet različitih začina u malim količinama u sušenom ili svežem obliku: paprika, mirođija, peršun, bosiljak i slično, već prema ukusu. U ovom slučaju, list peršuna, osušen ili kao svež, ne ubraja se u začine jer se peršun (koren) već nalazi kao dodatak jelu. Isto važi ako bi se upotrebila začinska crvena paprika, sveža paprika i/ili ljuta paprika. Na koliko god načina bila pripremljena, jedna namirnica ostaje ista namirnica. Ako uz ovaj obrok nećete jesti meso, u samo kuvanje graška možete dodati i malo biljnog ulja, ali nikako životinjsku mast, jer bi to onda bilo isto kao i da ste grašak kuvali sa mesom. Ukoliko uz ovaj obrok želite imati i meso, pripremite ga odvojeno: kuvanjem, pečenjem ili prženjem i, takođe, sa dodatkom najviše pet začina, s tim što ukoliko meso pržite ili dinstate u ulju, onda broj dodataka ili začina treba da bude najviše četiri. Vodu u kojoj ste odvojeno kuvali povrće kao dodatke, nemojte baciti, spojite je u jedan sud, dodajte malo ulja, nekoliko začina i šaku testenina ili pirinča i dobićete ukusnu supu ili čorbu.

Raznih uputstava za pripremanje hrane je mnogo, ali ja ih neću sve iznositi jer bi se ovaj rad pretvorio u priručnik za kuvanje ili kuvar sa receptima, što mi nije namera. Samo ove osnovne napomene uz sve ostale informacije iznete u osnovnoj Magiji Elemenata, dovoljne su svakom razumnom čoveku da shvati šta bi i na koji način trebalo raditi. I neka vas intuicija uvek prati. Nikada je nemojte zanemarivati, jer je ona, uz svo znanje, ključ spoznaje.

Način uzimanja hrane

Samo uzimanje hrane je isto toliko sveti čin koliko i njeno pripremanje. Obavezno operite ruke i umite lice pre obroka. Ovo nije samo simboličko čišćenje, već će vam dati i osećaj svežine. Hranu treba jesti u mirnoj atmosferi, bez negativnih osećanja ili opterećujućih misli. Treba jesti polako i u malim zalogajima. Svaki zalogaj sažvaćite dobro, čak i po više desetina puta pre nego što hranu progutate. Ne treba jesti ležeći ili stojeći, a nikako u pokretu ili dok se obavlja neki drugi posao. Tokom obroka ne treba piti vodu ili neko drugo piće. Vodu treba uzeti, jednu do dve čaše pre jela jer se na ovaj način omogućava pravilan rad organa za varenje. Ne treba jesti najmanje dva do tri sata pre spavanja, jer proces varenja hrane remeti miran san. A ko jedete u društvu, nemojte pričati za vreme jela, jer svaki razgovor vrši takozvanu, deeterizaciju hrane. Upaljena sveća na stolu dok se jede, ima posebno blagotvorno dejstvo na hranu.

Broj obroka u toku jednog dana

Treba jesti onda kada smo gladni, i piti kada smo žedni. Iako se obično uzimaju dva do tri obroka dnevno, nije pogrešno jesti i jedanput u toku dana, ako to organizmu prija. Isto tako, hrana se može uzimati i više puta u toku dana u malim količinama. Najefektniji način ishrane bi bio jedna namirnica - jedan obrok. Ne možete ni zamisliti koliko je ovakav vid ishrane blagotvoran. Na ovaj način, metabolizam će funkcionisati besprekorno. Količinu hrane koju unosimo u organizam tokom jednog obroka reguliše prirodni apetit. To treba poštovati, jer je to jedina dijeta koja vam neće dozvoliti da se ugojite, a ne podrazumeva brojanje zalogaja ili kalorija. Organizam sam određuje koliko mu je potrebno, samo je važno držati se svih principa pravilne ishrane, odnosno poštovati proporcije između pojedinih grupa namirnica, kako bi se u organizam unelo sve što je potrebno. Pravilno izabrane namirnice, pripremanje hrane i njeno uzimanje, imaju i brojna farmakološka svojstva. Na to je još ukazivao i Hipokrat, otac medicine, rečima: neka vaša hrana bude lek, i lek vaš neka bude hrana. Pravilna ishrana je najbolja prevencija kojom se mogu sprečiti nebrojeno mnoge bolesti.

Prisustvo drugih ljudi prilikom uzimanja hrane

Pazite da ljudi sa kojima jedete za stolom uvek "nose" istu energiju. To su oni ljudi koji zrače istom energijom koju i vi nosite u sebi. Stari nisu zalud govorili da je blažen samo onaj čovek koji u društvu loših ljudi ne sedi. Kako sa takvima tek jesti ili piti? Aspirant na Putu Magijske Spoznaje bi se ovoga trebao pridržavati, sve dok ne ovlada energijama Elemenata. Naročito ne treba jesti u društvu nepoznatih ljudi. Moderno doba, a posebno u urbanoj sredini, odavno je već obesmislilo svaku svetost, a naročito svetost Života. Jesti u kakvom restoranu dok je bezbroj očiju uprto u vašu hranu i ko zna kakvih još sve misli, obezvrediće svaki zalogaj koji ste pojeli. Misao je energija koja se emanira, a hrana je odličan akumulator za koje se veoma lako energije vezuju. Šta li je sve na umu onog koji vas gleda dok jedete, dok vam, kako naš narod kaže, broji zalogaje!? Šta li još broji i razbraja u svojim mislima!? Da li ste se ikad zapitali ovako nešto? A tek ako ste u društvu nekog ko vam u bilo kom smislu nije naklonjen, kavu li tek on misao može impregnirati u vašu hranu!? Oni čak i ne znaju da svoje misli vezuju kao eterični zapis za vašu hranu. I ovo je na sreću tako, pa taj uticaj ne biva uvek jak i opasan. Mada i na nesvesnom nivou, neko može imati prirodnu sposobnost jake emenacije energije misli, pri čemu nije svestan da čini ono što čini. A šta ako zna, ili ako je kakav zlonamerni mag, koji će direktnim usredsređenjem energizovati ono što jedete ili pijete? Isto tako i još gore od toga, danas gde god da se okrenete, videćete nekog kako nešto jede ili pije, na ulici, u pokretu, dok čeka gradski prevoz, u parku na klupi ili stoji pored neke pekare ili gril kioska. Stari mudraci su davno rekli: čovek koji jede na ulici, nalik je psu.

Gotova jela ili "tuđa hrana"

Sinonim "tuđa hrana" se odnosi na sva pripremljena i gotova jela koja nismo sami pripremili. Ova hrana, a naročito ona koja se masovno priprema industrijski ili u restoranima i kioscima brze hrane, smatra se "prljavom" u energetskom smislu i "zagađenom" hranom u svojstvu njene eteričnosti. Koliko samo ljudi učestvuje u uzgajanju i prikupljanju namirnica, njihovoj obradi, pripremanju hrane, pakovanju, transportu, prodaji i još koje čemu. A onda, koliko tek ljudi u prodavnici ili pored vitrine sa hranom prođe, zastane, "baci" pogled, dodirne, uzme u ruke, zagleda, vrati nazad... Svaka misao, mentalno stanje, depresija, psihoze, patnja, mržnja, bes, proživljen stres, fizička bol ili energija bolesti, svih ovih ljudi koje pomenuh, sve je to utkano i preslikano u eterični zapis svakog proizvoda. Zvuči veoma prljavo... da, ali ko još obraća pažnju na to? A tek kada bi ste znali sam fizički proces pripremanja ovakve hrane, od kakvih se namirnica priprema, šta se sve dodaje od "poboljšivača" ukusa i drugih hemijskih otrova i u kojim količinama, pa onda kad dodamo lažne deklaracije proizvoda i vešte trgovce koji znaju tajnu kako se brišu datumi proizvodnje i rokovi trajanja menjaju novim... Treba li još? Kada naučite da "čitate" eterični zapis, zgadićete se nad onim što ćete videti.

Ostaci hrane

Često se dešava da od hrane koju pripremimo deo pretekne. Sve što ne pojedemo, smatra se ostatkom hrane, čak i mrvice na stolu. Treba voditi računa ne samo o umerenosti u jelu, već i o umerenosti u pripremanju hrane. Ali ipak, ono što nam ostane ne treba baciti u smeće. Ostatke hrane treba izneti i ostaviti na otvorenom prostoru. Neka životinja će to već pojesti, ili u krajnjem slučaju, prirodno će istruliti i biti mineralno đubrivo biljkama. Ne zaboravite da hrana u sebi nosi Život. Toj svetinji Života zaista nije mesto na smetlištu, zato uvek ono što nam preostane treba vratiti u Prirodni Poredak.

 

Vrh

 

Eterizacija hrane

 

Sva hrana koju čovek unosi u sebe, pored hranljivih supstanci koje služe izgradnji i održavanju tela, sadrži i Eter koji je oživotvoravajuća sila. Uobičajenim načinom ishrane, čak i kada bi se čovek pridržavao svih uputstava za pravilnu ishranu, unosi se mala količina čistog Etera, koja jeste dovoljna za normalno funkcionisanje života, ali ne i za svrhe magijskog delovanja. Već sam u predhodnim poglavljima govorio o procesima eterizacije vazduha kroz svesno disanje i eterizacije vode kroz uzimanje "žive", enegizovane ili namagnetisane vode. Možda će neko pomisliti da ako se jednom metodom unosi veća količina Etera, da se ne mora primenjivati i neka druga metoda. Ovo je samo delimično tačno. Da bi se postigla punoća delovanja moći Eteričnog principa, čist Eter se mora absorbovati iz svih Elemenata i to ravnomerno, kroz sve životne procese. Absorbovanje čistog Etera iz hrane je zapravo proces četvoropolnog sažimanja enegije Elementa Zemlje. Kao i voda, hrana ne sadrži potpuno čist Eter, već Eter koji u sebi nosi "eterični zapis", a koji potpuno drugačiji kod svake biljke i svake životinje. Taj eterični zapis nije škodljiv čoveku i on ima dvojaku funkciju. Prva se ogleda u akumulaciji čistog Etera koji potiče iz Elementa Zemlje, a druga u unošenju Etera koji je obogaćen izvesnim informacijama oblikovanim po Božanskom Promislu. To su eterični zapisi koji u sebi sadrže kodove života i koji omogućavaju stabilan, zdrav i dugovečan život. Zbog toga je neophodno pridržavati se onog uputstva, s početka ovog poglavlja, o raznovrsnosti namirnica koje se unose u organizam kao hrana. Upravo zbog ovog saznanja su magovi u stara vremena lutali svetom u potrazi za različitom hranom i izvorima vode, da bi čak i samo jednom u životu okusili neku biljku, ili popili gutljaj izvorske vode. Naravno da ovo ne znači da čovek mora kušati sve ono što na zemlji živi bilo da je biljka ili životinja. To čak ne bi bilo ni fizčki izvodljivo, s obzirom na broj vrsta i rodova biljnog i životinjskog sveta, a pogotovo što čak iste biljke ili životinje koje rastu u različitim krajevima sveta imaju drugačiji eterični zapis. Zbog toga je važno u magiji naučiti osećati pulsiranje zračeće energije u prostoru ili čitati eterični zapis.

Kako se unose "čist" ili "obogaćen" Eter kroz uzimanje hrane. Treba znati da je glavni sastojak svih namirnica, biljnog i životinjskog porekla, voda. Stoga, isto kao i kod vode, prerađivanje hrane kuvanjem, prženjem ili pečenjem, što znači izlaganju povišenoj temperaturi, briše se njen eterični zapis. To dalje znači da eterični zapis ostaje sačuvan samo u svežoj hrani. Zbog ovoga se treba pridržavati uputstva o proporcionalnoj zastupljenosti neobrađenih i obrađenih namirnica. Već sam napomenuo da se uobičajenom ishranom unosi mala količina Etera, a da bi se on unelo u većoj količini hranu treba žvakati mnogo duže nego što je to uobičajeno. Svaki zalogaj bi trebalo sažvakati između 50 i 100 puta u zavisnosti od tvrdoće hrane. Jednostavno, uzmite komad hrane i žvaćite kao da ste uzeli žvakaću gumu. Na ovaj način se namirnica koju unosite potpuno razlaže i natopljena pljuvačkom u ustima postepeno prenosi u želudac i dalje u sistem organa za varenje. Ovim se obezbeđuje da se sve supstance, koje namirnica sadrži, razlože i funkcionalno iskoriste na telesnom nivou, a Eter koji se nalazi u namirnici se na ovaj način potpuno oslobađa i vezuje za eteričnu matricu čoveka.

 

Vrh

 

Posvećenje hrane

 

U drevno doba, kad su Bogovi hodali zemljom, a ljudi bili samo robovi, pripremanje hrane je bio jedan od najsvetijih činova. Hrana je pripremana za Bogove i Njima je prinošena. Bogovi bi po želji uzeli od svega što je pripremljeno, a preostala hrana je, kao blagoslovljena, ostajala ljudima.  Hrana koja bi od čoveka ostala, davana je životinjama koje su se uzgajale, ili je ostavljana u prirodi kao hrana divljim životinjama. Takav je bio poredak. Takav poredak je prenet i, kroz srednje, u novo doba čoveka. U svim tradicijama, bilo da su one magijske ili religijske, ovaj poredak je poštovan, poštuje se i danas, ili bi tako trebalo da bude.

Hrana je uvek pripremana i prinošena Bogovima. Međutim, u novo doba, iako Bogovi nisu više uzimali hranu, ona se i dalje smatrala blagoslovljenom kroz sveti čin prinošenja preko astralne i eterične matrice. I ovo nije samo puki ritual koji je zadržan kao tradicija, već je i danas živi obred posvećenja hrane jer se hrana priprema od namirnica biljnog i životinjskog porekla, koje u sebi nose život. Čovek je biće svoreno od Bogova, ali iako stvoren po eteričnoj matrici samih Bogova, čovek nije Božansko biće. Kao spoznajno biće, čovek ima moć za postizanje "oboženja". Zato je čoveku dato da pronikne u tajnu oblikovanja kroz procese transformacije i transmutacije, ali ne i u Tajnu Stvaranja koja je isključivo Božanska moć. Zbog toga, čovek nikada neće biti u stanju da stvori "život". Samim tim čovek nema pravo ni da oduzme tuđi život. Kada je u drevno doba čovek oblikovan da služi Bogovima, omogućeno mu je da se oslobodi posledice dejstva Univerzalnog Zakona pri uzmanju tuđeg života samo ako je posvećen Bogovima. Tako je čoveku omogućeno da pripremanjem hrane posvećene Bogovima, usmrti biljku ili životinju. Kada je to činio, čovek bi činom prinošenja hrane Bogovima, život koji oduzme vraćao nazad Bogovima. U to doba, prinošenje hrane se odvijalo direktno pred lice Bogova, ali kada su Oni otišli u svoja prebivališta, pripremljena još u doba pre nego što je vreme postojalo, ostavili su čoveku u amanet da hranu koju priprema najpre posveti Njima, da bi preko astralne i eterične matrice ta hrana koja ostaje čoveku bila blagoslovljena, a čovek oslobođen posledice dela uzimanja života. Zbog toga je čin posvečenja hrane kao prinošenje "žrtve" Bogovima ostala živa tradicija u svim magijskim i religijskim sistemima.

Svaki čovek, a posebno aspirant na Putu Magijske Spznaje, ovo mora imati na umu. Zato neka svako odabere, shodno tradiciji ili paradigmi koju sledi, Božansko biće sa kojim će preko astralne i eterične matrice uspostaviti kontakt, kojem će kao svetu "žrtvu" prinositi hranu koju priprema kroz čin posvećenja. Jedino je na ovaj način moguće život koji se gasi vratiti u eteričnu matricu iz koje i potiče. Jedino je na ovaj način moguće da se materijalna hrana zadrži kao blagoslovljena od stane Bogova kroz astralnu i eteričnu matricu, a čovek oslobođen dejstva Univerzalnog Zakona koji za život traži život.

 

Vrh

 

Mentalna energizacija hrane za svesno namensko uzimanje hrane

 

Da bi se pristupilo procesu mentalne energizacije hrane neophodno je da hrana pripada grupi takozvanih "čistih namirnica", odnosno namirnice koje smo sami prikupili ili proizveli. Ukoliko se energizacija vrši na namirnicama ili pripremljenoj hrani koju nismo sami proizveli ili pripremili, neophodno je izvrštiti čišćenje vršenjem malog rituala čišćenja Elementom Zemlje koji je opisan u poglavlju Magija Zemlje u delu Primena Magije Elemenata. Kroz ovaj obred se, uz potpuno mentalno usredsređenje na postupak, vrši energetsko "sagorevanje" namirnica ili pripremljene hrane, a time i čišćenje eteričnog zapisa koji sadrži. Prirodno, namirnice se se čiste i prokuvavanjem, ali je ovo postupak koji je delotvoran samo ukoliko smo sami pripremali, uzgajali ili prikupljali namirnice i pripremali hranu. Tako se dobija ona hrana kojoj je "obrisano pamćenje" odnosno, očišćen Eterični zapis. Čista hrana sadrži potpuno slobodan Eter nad kojim se vrši procec mentalne energizacije, odnosno, mentalno vezivanje određene energije za Eter, te se tako "obogaćen" Eter unosi u biće čovekovo, odnosno, stapa se sa Duhom iz kojeg se razlaže u sve forme postojanja bića.

Potpuno isto kao i kod energizacije vode, kada čovek u svom umu oblikuje neku misao, ideju ili mentalnu sliku (viziju) određenog lika (željena ličnost, predmet, objekat, prostor i slično), bez obzira da li je ta misao konkretna ili apstraktna, i po tom tu misao kao energiju veže za hranu ispred sebe koju treba pojesti, ta ideja, misao ili lik će se vezati za Element Etera u hrani, i preneće se, elektromagnetnim strujanjem, na svaku supstancu u hrani, a time i na celo jelo. Ovaj proces se naziva mentalna energizacija hrane projekcijom svesti. Tako "obogaćena" hrana, kada se prenese kroz organe za varenje, preko krvnih sudova, neće samo vršiti uticaj na materijalno telo kroz njenu gradivnu funkciju i povećavajući snagu tela, već će elektromagnetno strujanje Elementa Zemlje u hrani, energetski "obogaćene" idejom ili likom, preneti elektromagntni impuls "obogaćene" energije iz krvotoka preko astralne niti (astralni energetski kanal) do astralnog tela, a odatle do eteričnog tela Duha, posredstvom eterične niti (eterični energetski kanal). Iz ovog opisa funkcionisanja energizovane hrane, jasno se može sagledati da suština ovog procesa ne zavisi od količine hrane koja se pojede, nego od kvaliteta određene ideje kojom je hrana "obogaćena".

Isto što je rečeno za energizaciju vazduha i vode, važi i za energizaciju hrane. Misao može biti apstraktna ili konkretna kao što su zdravlje, mirnoća, spokojstvo, uspeh u određenom poslu ili bilo šta drugo čemu težite. Mentalna slika vaše ideje mora biti veoma snažna da bi hrana bila u potpunosti energizovana (obogaćena) vašom idejom. Da bi ovaj proces zaista delovao ta vaša misao ili ideja ne sme biti projektovana u vremenu, jer Zakon Etera ne poznaje veme kao fizičku kategoriju, budići da je Eter bezvremen. Ta misao ili ideja moraju biti vizualizovani i projektovani u "trenutnom", tako da u vašoj svesti izaziva osećaj da je trenutno realizovana, odnosno da je ta vaša ideja već realnost "ovde i sada". Takođe, morate paziti da neka druga misao ne omete vašu osnovnu misao ili ideju, a naročito ne smete uneti sumnju.

Proces Eterizacije Životne energije kroz svesno namensko unošenje mentalno energizovane hrane projekcijom svesti predstavlja metod prenošenja ličnog eteričnog zapisa (individualni eterični kod) na Eterični Plan Svemira (Sveum) iz kojeg crpi povratnu reakciju koja se manifestuje kao realizacija polazne ideje ili misli. Ovaj se proces manifestuje isto kao i kod svesnog disanja, uzimanja vode ili izalganja vatri. Takođe, na ovaj način određena misao se može emanirarati i usmeriti na hranu koja se daje drugom biću u smislu privlačenja, odbijanja ili nekog drugog željenog cilja ili efekta. Ovaj proces u potpunosti deluje kroz Zakon Uzročnosti i predstavlja vid realizacije Zakona Privlačnosti.

Hrana je takođe, uz vodu, veoma podesno sredstvo za primenu u različite magijske svrhe i lako ju je energizovati kad je očiščena, jer je njen eterični kapacitet tada najveći i najmoćniji. Međutim ovo nije uslov i mentalna energizacija se može vršiti i na namirnice ili bilo koju drugu hranu koju je neko drugi pripremio, jer snaga ovog procesa energizacije ne zavisi od akumulativnog kapaciteta Elementa Zemlje u hrani, već od snage i sile volje maga, jer se postupak izvodi preko uzročnog principa Etera, a prouzrokuje ga elektromagnetna struja Elemenata Zemlje.

 

 

Vrh

 

 

Vatra

Četvoropolno sažimanje energije vatre
i eterizacija Životne energije kroz izlaganje vatri i apsorbovanje energije vatre

 

U uvodnom delu ovog poglavlja o Magiji Elemenata je rečeno da je Vatra prvi Element koji proishodi iz Etera. Ovaj Element, kao i svi drugi, ostvaruje svoj uticaj u svemu što je stvoreno, pa time i u našem grubom materijalnom svetu. Kroz svoje osnovne osobine toplotu i širenje, i bipolarnim dejstvom Element Vatre se izražava kao graditeljski i stvaralački impluls života, ali predstavlja i sve ono što je rušilačko ili razgradujuće. Ne postoji ni jedan održiv proces bez upliva energije Elementa Vatre. Zbog toga je i ovladavanje Vatrenim Elementom podjednako važno, kao i ovladavanje svim drugim Elelentima.

Fizička vatra u našem pojavnom svetu nije čist Element Vatre iako to mnogi misle. Vatra, nama znana, je materija, poput svake druge, sazdana u međusobnom odnosu sva četiri Elementa, ali je po svojim osobinama najbliža esenciji Elementa Vatre, kao što su voda koju pijemo i vazduh koji dišemo bliski esencijama Elemenata Vode i Vazduha. Svako zna koliki je značaj vatre u svakodnevnom životu i koliki je njen upliv u većini procesa koji se odvijaju tokom života. Zbog toga se neću zadržavati na priči o vatri i njenom značaju, te upotrebi kroz svakodnevni život. Ono na šta želim da skrenem pažnju svakom aspirantu jeste upotreba "žive" vatre u procesu četvoropolnog sažimanja energije vatre i eterizacije životne energije. Ovaj proces je neophodan da bi se postigla punoća delovanja moći Eteričnog principa, zajedno sa njegovom ravnomernom absorbcijom iz svih ostalih Elemenata, kroz sve životne procese.

 

Vrh

 

Eterizacija vatre

 

Absorbovanje čistog Etera iz "žive" vatre je među svim procesima eterizacije najjednostavniji i najlakši za izvođenje. Ali je ovaj proces najmanje zastupljen od svih. To je posledica tehnološkog razvoja moderne civilizacije koja je "živu" vatru zamenila mnogobrojnim uređajima koji emituju vatru kao transformisanu električnu energiju. Ko danas nema u svojoj kući peć ili kakvu grejalicu na struju, šporet za kuvanje, bojler za zagrevanje vode ili šta god slično? Ali ko još ima peć ili šporet na drva i ugalj? Možda još po neko na selu. Čak i kuće u urbanoj sredini su sada "moderne" i bez ijednog izvora "žive" vatre. Ko još danas koristi sveću ili uljanu lampu, pored svih tih sijalica, lampi i "neonki"? Nekada je centar svake kuće bilo ognjište. Oko njega su se okupljali svi. Na ognjištu se pripremala hrana, oko ognjišta su se slušale besede mudrosti i vršili obredi u slavu Bogova. Hrana koja se priprema na živom plamenu ili usijanom žaru, nikada se po svom kvalitetu i Božanstvenom ukusu ne može porediti sa onom koja ključa na ringli električnog šporeta. Ognjište i verige sa kotlom, bile su neizostavni deo svakodnevnog života i nezaobilazno oruđe u praksi svakog maga.

Danas je posedovanje pravog ognjišta gotovo neizvodljivo, naročito u urbanoj sredini, zato je moj savet svakom aspirantu, pa i svakom čoveku, da povremeno, i po mogućstvu što češće, izađe u prirodu, u divljinu, možda na obalu reke ili gde god, da potpali vatru i izvesno vreme provede uz nju.Dovoljno je samo kraj vatre sedeti. Ovo je jedini način absorbovanja čistog Etera iz vatre. A što da ne, kad je vatra već rasplamsana, može se i ispeći neki komad hrane: krompir, mladi klip kukuruza, komad mesa ili šta god želite. Ako ko voli da peca ribu, eto još bolje prilike da ceo dan provede u prirodi, kraj vatre i uz ukusnu riblju čorbu i onu na žaru pečenu. Kako god, ali učinite nešto nadasve dobro za sebe u energetskom smislu. Eterizujte svoje biće "živom" vatrom.

Kao što čovek neprestalno diše i svakodnevno pije vodu i jede hranu koju pripremi, tako bi svakodnevno trebao da bude izložen živoj vatri. Zato u kući svojoj morate uvek imati sveće i kakvu uljanu lampu, naročito ako u kući ne postoji nikakav drugi izvor žive vatre. Najćistiji Eter upravo iz žive vatre isijava, zato nema ni jednog obreda niti rituala bez sveće koja gori, bez ozira da li je obred religijski ili magijski. I još nešto, kada čitate Svete Knjige, ili pišete svoj magijski dnevnik, ne zaboravite nikada da sveća bude upaljena, ne samo da vam osvetli ono što čitate ili pišete, već da vam čist Eter, koji iz plamena isijava, osvetljava Put Spoznaje.

Svakoga dana se treba izložiti zračenju žive vatre najmanje jedan sat. Ovo nije neizvodljivo, bez ozira kako uređen život vodili. Ne samo dok ćitate ili pišete, i za vreme meditacije sveća može biti upaljena, i treba. Dok sedite za stolom i jedete svoj obrok, isto tako. Pa onda zamislite toplu kupku u kadi punoj vode, obogaćene mirišljavom solju ili s nekoliko kapi eterečnih ulja. Ugasite veštačko svetlo i upalite nekoliko sveća, štapić ili smesu blagotvornog tamjana. U ovakvoj atmosferi, to nije samo užitak kupanja, već oblivanje neverovatnom količinom čistog Etera iz svih Elemenata kojima ste okruženi. Možete i meditirati na ovaj način, ili pak samo slušati meditativnu ili inspirativnu muziku koju volite. Ja često ovakvoj atmosferi dodam i neki kolač i omiljeno piće. I pri tom, sve energizovano i nabijeno snažnom pulsirajućom energijom. Kakva blagodat. Posle ovakve kupke, ustajete kao preporođeni. I još nešto... nemojte se toga ustručavati, ukoliko vam je kada dovoljno velika, a mnogi danas imaju takve, ovaj predivan ugođaj podelite sa osobom koju volite. Doživljaj jeste predivan, a sav žar zanosa neuporedivo biva još veći u svom tom Eteru koji isijava svuda oko vas...

 

Vrh

 

Svesno namensko izlaganje vatri i mentalna energizacija vatre
 

Živa vatra u sebi sadrži čist Eter, kao što ga sadriži i živa voda, ali samo Eter koji iz vatre isijava je potpuno čist. Šta god sagorevali, vatra uvek zrači čistim Eterom. Zbog toga je vatra uvek prisutna u svakom ritualu. Kroz vatru se u obredu svakom šalju i primaju vibracije kroz astralnu i eteričnu matricu. Vatra je ta koja obznanjuje prisustvo Bogova, Duhova, Demona ili bilo kojih prizvanih entiteta. Kroz svaki se Elelement može delovati, ali je samo Vatra jezik Bogova. Kroz Vatru Bogovi daruju blagoslove svake vrste, ali i bes svoj kroz Vatru iskaljuju isto tako. Zbog toga je u životu maga, dan bez kontakta sa živom vatrom, izgubljen dan života. Ovo nemojte nikada zaboraviti.

Potpuno isto kao i svi drugi Elementi, i vatra se može svesno absorbovati i isto tako energizovati. Veoma jednostavna vežba svesnog izlaganja vatri može se praktikovati bilo sa plamenom vatre ili samo plamičkom jedne upaljene sveće. Setite se, to ste svakako videli ili sami doživeli. U hladnim danima kada se čovek oseća promrzlo posle dužeg boravka napolju, kada se približi vatri, ili peći u kući, mahinalno i potpuno nesvesno pruža ruke ka izvoru toplote. Ovo je nesvesna radnja koja je ostala kao uslovni refleks kod čoveka, još iz pradavnih vremena, kada je ova radnja izlaganja vatri bila svakodnevni mali ritual. Zbog toga ću i ovu vežbu tako nazvati, Mali Ritual Vatre.

Upalite vatru, ili sveću. Smestite se udobno tik do vatre. Opustite se i potrudite se da odagnate svaku misao, posebno one opterećujuće. Skoncentrišite se na plamen netremice gledajući u njega. Intezivno zamišljajte kako se svetlost vatre širi ka vama i kroz vas obuzimajući celo vaše biće. Kada osetite da ste postali jedno sa svetlošću koja isijava iz vatre, ispružite ruke ka vatri, tako da na dlanovima osetite toplotu. Ostanite tako nekoliko trenutaka. Potom se, ne gubeći osećaj da ste jedno sa svetlošću, usredsredite na toplotu. Intezivno zamišljate kako toplota vatre ulazi kroz vaše dlanove, postepeno se šireći kroz celo telo. Kada osetite da je vatra ispunila celo vaše telo i da ste postali jedno sa vatrom, ovaj ritual je ispunjen u potpunosti.

Ovaj Mali Ritual Vatre može trajati i samo nekoliko minuta, zavisno od toga koliko se brzo možete posvetiti i usredsrediti na svetlost i vatru. Dovoljno je i samo jedanput u toku dana ovo učiniti, ali neće škoditi ni nekoliko puta ako tako želite. Ovom vežbom se za samo par minuta može absorbovati čist Eter iz vatre i do četrdeset puta većoj količini nego kod običnog izlaganja vatri. I nemojte zaboraviti. Kroz vatru, isto kao i kroz druge elemente, je važna akumulacija čistog Etera. Što veća akumulacija Etera, tim pre ćete biti sposobniji i moćniji da izvrštite svako magijsko delo. I pazite na uravnoteženost eterizacije kroz Elemente, jer samo kroz uravnoteženu eterizaciju eterični princip će se u potpunosti ispoljiti.

I kada je o energizaciji vatre reč, isto kao i kod ostalih Elemenata, čovek u svom umu može oblikovati neku misao, ideju ili mentalnu sliku (viziju) određenog lika (željena ličnost, predmet, objekat, prostor i slično), bez obzira da li je ta misao konkretna ili apstraktna, i po tom tu misao kao energiju vezati za vatru ispred sebe. Ta ideja, misao ili lik će se vezati za Element Etera u vatri, i preneće se, elektromagnetnim strujanjem, na celokupnu supstancu vatre. Ovaj proces se naziva mentalna energizacija vatre projekcijom svesti. Tako "obogaćena" vatra, kada se prenese u telo na način opisan u Malom Ritualu Vatre, će elektromagnetnim strujanjem Elementa Vatre, energetski "obogaćene" idejom ili likom, preneti elektromagntni impuls "obogaćene" energije preko astralne niti (astralni energetski kanal) do astralnog tela, a odatle do eteričnog tela Duha, posredstvom eterične niti (eterični energetski kanal). Iz ovog opisa funkcionisanja energizovane vatre, može se sagledati da suština ovog procesa ne zavisi ni od veličine plamena, niti od vremena trajanja izloženosti vatri, nego od kvaliteta određene ideje kojom je vatra "obogaćena".

Isto što je rečeno za energizaciju ostalih Elemenata, važi i za energizaciju vatre. Misao može biti apstraktna ili konkretna kao što su zdravlje, mirnoća, spokojstvo, uspeh u određenom poslu ili bilo šta drugo čemu težite. Mentalna slika vaše ideje mora biti veoma snažna da bi vatra bila u potpunosti energizovana (obogaćena) vašom idejom. Da bi ovaj proces zaista delovao ta vaša misao ili ideja ne sme biti projektovana u vremenu, jer Zakon Etera ne poznaje veme kao fizičku kategoriju, budići da je Eter bezvremen. Ta misao ili ideja moraju biti vizualizovani i projektovani u "trenutnom", tako da u vašoj svesti izaziva osećaj da je trenutno realizovana, odnosno da je ta vaša ideja već realnost "ovde i sada". Takođe, morate paziti da neka druga misao ne omete vašu osnovnu misao ili ideju, a naročito ne smete uneti sumnju.

Proces Eterizacije Životne energije kroz svesno namensko izlaganje mentalno energizovanoj vatri projekcijom svesti predstavlja metod prenošenja ličnog eteričnog zapisa (individualni eterični kod) na Eterični Plan Svemira (Sveum) iz kojeg crpi povratnu reakciju koja se manifestuje kao realizacija polazne ideje ili misli. Ovaj proces u potpunosti deluje kroz Zakon Uzročnosti i predstavlja vid realizacije Zakona Privlačnosti. Snaga ovog procesa energizacije ne zavisi od akumulativnog kapaciteta vatre, već od snage i sile volje maga, jer se postupak izvodi preko uzročnog principa Etera, a prouzrokuje ga elektromagnetna struja Elemenata Vatre.

S ovim u vezi stoji jedno upozorenje još od davnih vremena. Izvor vatre se nikada ne poklanja. Nekada su to bila ocila od kremena, kasnije šibice, a danas su to i razni upaljači. Niti ih poklanjajte, niti ih primajte na poklon. Ko god vam ovakvu stvar pokloni, tu nisu sasvim čista posla. Čak iako je bez svesne namere, podsvest se tu nečisto ispoljava. Zašto je to tako? Svaki poklon sadrži izvestan eterični zapis, a i sama vrsta poklona mnogo može reći o onome ko poklanja. Vatra, u našem pojavnom svetu, iako korisna i neophodna u mnogim procesima, ona je prvenstvano simbol sagorevanja, uništenja i razaranja. Izvor vatre, kresivo koje stvara iskru, je nosilac ove simbolike vatre, i jedino je sredstvo kojem je nemoguće očistiti eterični zapis. Da bi se taj zapis očistio, mora se kresivom zaiskriti, upaliti vatra. Ali tada čišćenje nema svrhu jer je enrgija već emitovana. Čak ni najiskusniji mag se u ovo neće upustiti, jer je svako kresivo, poput "Pandorine kutije". Nikad se ne zna šta će izroniti kad se prvi put otvori (upali plamen). Možda i ne bude kakva loša energija, ali ko zna šta može biti? Dok se ne upali, ne može se pročitati eterični zapis. Iz istog razloga, ni sveću koja je već gorela, nemojte uzeti. I pazite čak kada sveće kupujete. Obavezno ih energetski očistite pre upotrebe, jer ne znate kako su napravljene. Danas je to sasvim uobičajeno, naročito u urbanim sredinama, da se nove sveće prave topljenjem starih, već korišćenih. Ovo je česta praksa u crkvama danas. Ljudi u crkvu ulaze i pale sveće, što za zdravlje živima i bolesnima, što za pokoj dušama umrlih, ali čim se okrenu, iza njih odmah trče crkvenjaci i te sveće gase i sklanjaju u kutije kao sirovine za novu proizvodnju. Ima i onih koji idu po grobljima i sakupljaju ostatke sveća koje kasnije prodaju kao sirovinu proizvođačima sveća. Ko zna koliko se puta jedna ista sveća, samo pretopljena, prodala. A ove se sveće pale sa svesnom namerom i namenom. Jeste da ih sveštenici u crkvi posvećuju kad se proizvedu kao nove, ali o njihovom predhodnom energetskom čišćenju niko ne razmišlja. A i ne bih da širim priču o uspešnosti i vrednosti činodejstvovanja današnjeg sveštenstva...

Na kraju, treba reći i ovo: Ko se vatrom igra, taj se pre ili kasnije opeče. Pazite!

 

Vrh

 

Svesno i namensko izlaganje energiji vatre Sunca

 

Koliko je istine u prostoj staroj narodnoj mudrosti: Ko se Sunca krije, bolje da ga nije. Sunce je prvi izvor toplote i svetlosti koja isijava iz vatre Sunca kao zvezde. Ma šta vam pričali o štetnom zračenju Sunca, ultravioletnim zracima i slično, to su sve budalaste gluposti koje imaju za cilj da vam prodaju razne kreme i druge kozmetičke preparate kojima se navodno štitite od posledica "štetnog" zračenja Sunca. Posledica verovanja u ovakve savete je osim bespotrebnog pražnjenja vašeg džepa, ionako s mukom zarađenog novca u današnje vreme, i još jedna veoma opasna posledica, a to je deetreizacija bića osnovnom i elementarnom silom Etera koja isijava iz naše Zvezde Života. Konstantna upotreba ove "hemije", koja se "macka" po koži, odbija od našeg bića ono što predstavlja temelj života. I ovo je samo još jedna u nizu karika koja ima za cilj stvaranje onesposobljenog čoveka zavisnog od onoga što će mu "prodati" razni dušebrižnici.

Ova glavna posledica, slab i nemoćan čovek, podpomognuta još i svim vidovima "prljave hrane" i "mrtve vode" o kojima sam govorio, uzročnici su nesposobnosti samoživota ljudskog bića u svoj njegovoj punoći, jer se deeterizovano ljudsko biće, samo održava u životu zarad "robovskog" iskorištavanja i eksploatacije u najširem smislu. Deeterizovano ljudsko biće nije sposobno ni za kakvo delo osim pukog preživljavanja i u takvom stanju je biće kojim je lako upravljati i manipulisati bez ikakvog upliva volje. Zato je glupost, kao posledica deeterizacije tako masovna pojava, koja prerasta u dogmatičnost koja se brani svim silama. Pitajte bilo koga ko vlada Znanjem, kako živi, šta jede i pije. Samo ove osnovne stvari života će vam reći Istina gde je. Zbog toga su Znanje i ova osnovna Magija Elemenata prvi korak, preduslov svih uslova na Putu Samooslobođenja i Putu Spoznaje. Stara narodna kletva: Dabogda te Sunce neogrejalo, ne znači prizivanje smrti i bacanje momentalne kletve smrti na drugog čoveka, već bacanje kletve kojom se priziva deeterizacija, onesposobljavanje čoveka kako bi se u ropsko i poslušno biće pretvorio. A rob u bedi živi, jadu i mukama, bolestima raznim dok na kraju istošen ne podlegne smrti.

Zato poslušajte ovaj savet. Odbacite najpre sve ono što vas od energije Sunca odvaja, i boravite na suncu svakodnevno, naročito u sezonama toplih dana. Kad god imate priliku takvu, skinite sa sebe i svu odeću i prepustite se energiji Sunca. Naravno da ni u ovome ne treba preterivati i po ceo dan "ležati na suncu". Kao i u svemu, i ovde umeren treba biti. I samo sat vremena provedenih "na suncu" je dovoljan, naročito na jutarnjem Suncu kada je njegovo dejstvo najdelotvornije.

Postoji i svesno izlaganje energiji Sunca. Nema čistijeg Etera ni sile života koja se na bilo koji način može absorbovati osim na ovaj. Postoje čak i zapisi u starim knjigama, a i danas, mada retki slučajevi, onih ljudi koji se "hrane" energijom Sunca, i koji su do te mere ovladali ovom meditativnom tehnikom eterizacije, da im obična hrana više nije potrebna. Ali dovesti svoj um u stanje ovakve sposobnosti ravno je Božanskoj mudrosti. Zato ovo ne pokušavajte nasilnom energičnošću, ali takođe, nemojte ni zaboraviti da se redovno i svakoga dana izlažete energiji Zvezde Života. Britanci su u svojim analima, krajem 19. veka, ostavili zapise iz Indije u kojima opisuju jogine koji su bili veoma stari i za koje su meštani govorili da su poznavali tehniku kojom se direktnim upijanjem energije Sunca hrani, ali i podmlađuje fizičko telo, a samim tim produžava i životni vek. Jogine koji su savladali ovu tehniku nazivali su oni koji se hrane Božanskom manom. Jogananda, jedan od indijskih duhovnih učitelja je u svojoj autobiografiji pisao o dve osobe koje su živele bez hrane i vode. Giri Bala, indijska svetiteljka iz Bengala, do susreta sa Joganandom nije jela ni pila 56 godina. Ima još ovakvih primera kao i primera izlečenja mnogih bolesti upravo energijom Sunca. U novije vreme ima i knjiga napisanih koji se bave ovom, običnom čoveku, neverovatnom moći. Na zapadu se ova tehnika danas naziva Solarnom jogom koja ima i priličan broj sledbenika.

Ali pre nego što objasnim suštinu ove izuzetno moćne tehnike i način njenog funkcionisanja, naveo bih nekoliko važnih informacija koje čak i zvanična nauka potvrđuje kao relevantne činjenice. Jedino izlaganje Suncu omogućava pravilno funkcionisanje biohemijskog procesa koji u organizmu čoveka proizvodi vitamin D3. Ovaj vitamin ima osnovnu funkciju neutralisanja i uništavanja kancerogenih ćelija u organizmu. Ljudima koji boluju od neke vrste kancera, pored ispravljanja režima nepravilne ishrane, se preporučuje i svakodnevno izlaganje Suncu 10 do 15 minuta, tako da bar 40% kože bude izloženo Sunčevoj svetlosti. Najbolji način za dobijanje vitamina D je ultraljubičasta B svetlost Sunčevih zraka u meri koja neće dovesti do preplanulosti. Vitamin D (sunčani vitamin), razlikuje se od drugih vitamina po tome što utiče na celo telo, jer receptori koji odgovaraju na ovaj vitamin pronađeni su u skoro svakom tipu Ijudskih ćelija, od mozga do kostiju. Druga, još važnija napomena jeste delovanje energije Sunca na epifizu ili pinealnu žlezdu, malu endokrinu žlezdu u mozgu, smeštenu između moždanih hemisfera. Kod čoveka je ova žlezda veličine zrna graška. Danas se u medicini smatra najvažnijom žlezdom, iako sve njene funkcije nisu ni izbliza još proučene. U starim magijskim spisima se ova žlezda naziva "treće oko". Da bi ona pravilno funkcionisala, potrebna joj je direktna svetlost Sunca. Svetlost koja isijava iz vatre Sunca ulazi kroz oči i osim funkcije koja nam omogućava da vidimo, jednim delom se u "dnu oka" transformiše i preko nervnih vlakana odlazi prvo u epifizu, a zatim i u ostale delove mozga. Nauka je takođe potvrdila da se starenjem pinealna žlezda smanjuje. U dobi od 55 do 60 godina ona se smanji toliko, da postaje gotovo nevidljiva. Kad epifiza potpuno nestane, smrt je blizu. Međutim, utvrđeno je da je epifiza kod starijih ljudi koji provode dosta vremena na Suncu mnogo veća od proseka, a kod nekih je kao i u naboljoj životnoj dobi. Zbog toga se smatra da ljudi mogu da žive duže ukoliko epifiza ostane veća i jača. Ovim se usporava proces starenja.

Šta treba učiniti da se absorbuje ovaj moćni i najčistiji Eter iz energije vatre Sunca? Ne morate težiti tome da ovladavanjem ovom tehnikom smanjite ili prestanete sa uzimanjem hrane i vode. Ne morate ničega da se odričete: jedite sve što ste i do sada jeli i pijte sve što inače pijete, naravno trudeći se da se držite osnovnih načela pravilne ishrane o kojoj sam govorio u predhodnom poglavlju. Procesom svesnog izlaganja Suncu će sve doći samo od sebe. Što duže napredujete u praksi eterizacije Suncem i što više unosite Sunčevu energiju u telo, to će vam  jačati imunitet, gledano s fizičke strane, a u magijskom smislu ispunićete se neverovatnom blagodaću čistog Etera. Vremenom ćete i osetiti smanjenu potrebu za uzimanjem hrane. Dakle, nije potrebno ići na bilo kakve kurseve, nema učitelja, svako može da "gleda u Sunce" kad njemu odgovara i da na taj način uživa plod dobrog zdravlja i dugog života. Ova tehnika je, kao i Sunce, potpuno besplatna.

Svako od nas može da postane superčovek kad bi odlučio da stane bos na zemlju i deset sekundi gleda pravo u Sunce. A zatim svaki naredni dan povećava vreme gledanja za po 10 sekundi. Kad posle šest meseci dostignete 20 minuta gledanja u Sunce, sve vaše fizičke bolesti će biti pod kontrolom i u nestajanju. Kako se to događa? Srce, pluća, jetra, bubrezi, zavise od duginih boja u Sunčevim zracima. Ako je neki organ bolestan, to je iz razloga što postoji nedostatak određene boje Sunčevog spektra. Kad telo primi tu boju, bol nestane. Ali ne samo bol. Posle sedam do osam meseci okvirno, ovu vežbu ne morate striktno praktikovati i možete da nastavite da obavljate sve svoje dnevne obaveze i aktivnosti bez ikakvog ograničenja i bojazni od bilo koje bolesti. Samo treba da nastavite da gledate u Sunce povremeno i sa punom usredsređenošću.

Pronađite prijatno mesto sa koga bez uznemiravanja možete da vidite izlazak ili zalazak Sunca. Stanite bosi i opušteno gledajte u Sunce bez naočara ili sočiva. Prepustite se osećanju toplote koja vas obliva i intezivno vizualizujte Sunčeve zrake koje upijate u sebe do stanja u kojem se osečate kao da ste potpuno ispunjeni Sunčevom energijom. Prvog dana gledajte u Sunce 10 sekundi, drugog dana 20, trećeg 30 sekundi i tako povećavajte vreme dok ne dostignete 45 minuta. Kada posle 270 dana prakse postignete maksimalno vreme od 45 minuta gledanja u Sunce, nastavite još nekoliko dana, a zatim smanjujte vreme gledanja za po 1 minut. Kada se vratite na 15 minuta ostanite na tome i radite kada god možete i želite. To znači možete svakodnevno, ili jednom u mesec dana, 3 puta ili 10 puta u mesec dana. Posle svakog gledanja u Sunce zadržite zatvorene oči sve dok "vidite" unutrašnje slike i boje. Što duže držite zatvorene oči, to su vam rezultati bolji.

Ovo praktikujte samo jedanput dnevno i to ujutru ili uveče. To treba da budu takozvani sigurni sati: prvi sat od izlaska Sunca i poslednji sat do zalaska, jer je Sunčeva energija u ovo vreme najprijatnija za oči i telo, a indeks ultraljubičastog zračenja u ovim satima je manji od dva. Vežbu bi trebalo raditi redovno i bez prekida, ali čak i ako napravite prekide iz bilo kojih razloga ili ako nema Sunca, rezultati će biti vidljivi. Važno je da bez obzira na prekide vežbate tačno 270 dana. Ne zaboravite da ovu vežbu praktikujete bosi jer stajanjem na zemlji se stvara čisto integralno kolo vrtložne energije koja se brže absorbuje zbog upijajuće, magnetne sile Zemlje. Treba stajati na čistoj zemlji, ili pak pesku na obali reke, jezera ili mora. Nemojte stajati na vlažnoj ili mokroj zemlji ili betonu i nikako na travi ili drugom rastinju. Ovo ću objasniti u sledećem delu o izlaganju energiji vatre zemlje. Takođe, možete i energizovati svetlost i toplotu dok gledate u Sunce, kao što je opisano u prethodnom delu o mentalnoj energizaciji vatre.

 

Vrh

 

Svesno i namensko izlaganje energiji vatre Zemlje

 

Osim energije vatre Sunca, ili kako se u nauci naziva, solarne energije, postoji i takozvana geotermalna energija za koju su svi isto tako čuli, ali ja ću je nazvati energija vatre Zemlje. Kao što je poznato, naša planeta po svom sastavu ima jezgro sastavljeno od čiste žive vatre, užarene mase koja iznutra greje planetu. Ova energija vatre iz središta Zemlje zrači velikim intezitetom koje se emituje u svim pravcima ka površini. Zbog kretanja Zemlje oko svoje ose, a i oko Sunca, ova zračenja se usled obrtnog dejstva delimično transformišu u geomagnetnu zračeću energiju, koja se širi kroz energetske kanale nalik meridijanima i paralelama. Ova strujanja se takođe mogu preklapati u pojedinim tačkama i sa zračenjem struja podzemnih vodotokova. U mestima susretanja ovih zračećih energija (ukrštanja meridijana i paralela), one poput snopova izbijaju iz zemlje po vertikali i to pod uglom od 90°. Takva se mesta u magiji nazivaju posebnim mestima moći, i moguće ih je otkriti viskom ili rašljama, s obzirom da nauka nema još uvek mogućnosti da meri suptilne energije. Ova energija vatre Zemlje takođe omogućava razvoj biljnog i životinjskog sveta, a bez nje ni čovek ne bi na zemlji mogao da opstane. Poznato je da postoje, takozvani geotermalni izvori koji na povšinu zemlje izbacuju toplu ili čak vrelu vodu. Ovo su specifični spojevi direktnog izračenja vatre Zemlje preko podzemnog vodotoka sa kojim se ukrstila. Ove su vode poznate po svom blagotvornom dejstvu, a mesta gde izviru ljudi nazivaju banjama. Isto tako, postoje i snažna elektromagnetna vertikalna izrećenja koja takođe imaju blagotvorno dejstvo na čoveka. To su obično mala mesta u obliku krugova iz kojih snažno izbija izračenje čistog Etera energije vatre Zemlje, i smatraju se izuzetno moćnim geomagnetnim mestima. Ova mesta su svojevrsne anomalije prirode, i deluju kao džinovski usisivači koji privlače u sebe svu energiju koja nije prirodno vezana za biće čoveka. Ove "energetske rupe" su u stanju da čoveka potpuno očiste od svih napona negativne energije. Međutim, sve ove energije neće na isti način delovati kod svih ljudi. Selektivnost je zasnovana prvenstveno na čovekovoj spremnosti da primi u sebe izvesnu energiju, a ta spremnost se može ispoljiti kako na nesvesnom tako i na svesnom nivou.

Da bi se objasnilo "čudotvorno“ dejstvo ovih geomagnetnih izračenja, možda je najbolje krenuti od suprotnog, negativnog primera. Štetni uticaj podzemnih voda je nesporan. Nad ovim vodotokovima, formiraju se polja čije se zračenje proteže vertikalno kroz sve etaže i međuspratne konstrukcije, bez obzira na vrstu građevinskog materijala koji je primenjen. Ukoliko osoba živi ili duže boravi u zgradi ili njenom delu gde su ovi uticaji najizraženiji, vremenom će doći do promene balansa u njenom organizmu, javiće se umor i pospanost, a kasnije i prvi znaci ozbiljnih oboljenja. Ako znamo da postoje negativna, neutralna i pozitivna energetska zračenja, realno je reći da su ova geomagnetna izračenja pozitivnog dejstva. Za razliku od negativnih zračenja koja dopiru do visine od 200 metara, radiestezijska merenja vršena na mestima geomanetnih izračenja pokazala su da zračenje na njima dopire i do visine od deset kilometara. Intenzitet zračenja je takav da se i relativno kratkotrajnom izloženošću ovim zracima mogu otkloniti dugotrajne posledice negativnog zračenja čime se organizam vraća u stanje ravnoteže, odnosno u stanje ozdravljenja ukoliko je bilo u nekom od stanja bolesti. Geomagnetne banje realno još uvek nisu formalno ustanovljene, jer poslanici nauke ne znaju kako da usaglase stavove niti na koji način da vrše ispitivanja ovih mesta. Međutim instinkt ljudi, naročito onih koji boluju od neke bolesti, ili ih je i sama medicina otpisala, čini svoje. Kad čuju da negde postoji ovakvo "mesto moći" odlaze tamo ne bi li našli leka sebi. I mnogi ga nađu. Oni koji ga ne nađu, verovatno nisu u stanju da svesno odblokiraju receptore u svom biću za prijem energija. Kako god, ovih je mesta na zemlji mnogo, i uz pomoć viska ili rašlji moguće ih je otkriti. Mag koji je u stanju da "čita" eterični zapis, jednim pogledom ili prelaskom ruke preko ovakvog mesta, može ostetiti njegovo dejstvo.

Kada govorimo o energiji vatre Zemlje treba napomenuti da se ona može akumulirati direktno iz zemlje gde god da se na zemlji nalazite. Ako je to mesto posebno moćno utoliko bolje. Važno je znati da ova energija najače deluje na "golim" mestima, čistoj zemlji ili pesku, kamenju i slično. Tamo gde nema rastinja tu je ova energija sa visokim i jakim izračenjenjem. Da bi se "upila" ova energija vatre Zemlje i na taj način akumulirao čist Eter, a negativna akumulirana energija ispustila iz tela, potrebno je biti bos na zemlji. Bosonoga šetnja po goloj zemlji je izuzetno blagotvorna u ovom smislu. Nasuprot tome, šetnja po travi ili bilo kakvom rastinju ima negativan efekat. Stajati bosim tabanima na travi nije dobro zato što trava raste crpeći energiju iz tla. Tako ona uzima energiju i iz čoveka. Kad hodate po travi, oči i telo se hlade jer gubite energiju. Gledanje u zelenu travu je dobro za vid, ali hodanje po travi nije. Nisu zalud seljaci u stara vremena u njivu išli bosi, jer su znali da zemlja blagotvorno deluje. Isto tako nije dobro ležati ili zaspati na travi, pa još i ispod kakvog drveta. Ovo može čoveka totalno iscrpeti i iz njega izvući sav akumuliran Eter. Postoje zabeleženi slučajevi ljudi koji su umrli na ovaj način zaspavši na travi i naslonjeni na drvo, naročito ako su to stara stabla hrasta, bukve, jasena, lipe ili oraha.

Vatru energije Zemlje možete i mentalno energizovati dok na zemlji stojite ili po njoj hodate, vizualizujući pri tom toplotne zrake koje kroz svoja stopala upijate iz zemlje i kako se šire celim telom do potpunog ispunjenja. Najbolje je kombinovati akumulaciju čitog Etera iz energije Sunca i energije Zemlje istovremeno. U tom smislu je jutarnja šetnja bosih nogu po goloj zemlji dok se gleda u Sunce izuzetmo blagotvorna. Naročito blagotvorna može biti ukoliko je to šetnja pešćanom obalom reke jezera ili mora, gde se može u sistem asorbcije uklučiti i energija "žive" vode. Još ako tome dodate i svesno namensko disanje, etzerizacija bića može biti jednovremeno i ravnomerno izvedena preko elektromagnetnih strujanja sva četiri Elementa.

 

 

 

 

<<<       O       >>>

 

 

Sva prava rezervisana

Copyright © 2011 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 23-01-2013 03:19