Stranice

 

  Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

Knjiga I - Ogledalo Duše

Sadržaj

Predgovor

Put u zemlju Kutu

SVETE KNJIGE

SVETA MAGIJA

OGLEDALO DUŠE

UMEĆE ŽIVOTA

MAGIJSKA PRIPREMA

Prvi deo

Ime i Pečat

Slova i stepeni Zodijaka

Drugi deo

Magijska sredstva

Opšta magijska sredstva

Hram

Magijski Krug

Magijski Trougao

Oltar

Hram Drevnih

Treći deo

Lična magijska sredstva

Magijski Dnevnik

Pravljenje Knjige

Čuvanje i upotreba

Četvrti deo

Magijska Odora

Magijski opasač

Magijska kapa

Magijske rukavice

Magijski Štap

Peti deo

Magijski Mač

Magijsko Koplje

Magijska Kruna

Naprsnik

Brojanica

Zavetni Kovčeg

Magijski Kovčeg

Šesti deo

Oltarska sredstva

Bodež

Pehar

Pentakl

Kadionica

Zvono

Svećnak

Lampa

Sedmi deo

Pomoćna sredstva

Osmi deo

Ostala pomoćna sredstva

Deveti deo

Potrošni materijal

Deseti deo

Energizacija i posvećenje

ISKRA SRCA

 

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

 Alexanthorn

 Kontakt

 

 

 

 

 

Peto poglavlje

MAGIJSKA PRIPREMA

Treći deo

 

 

LIČNA MAGIJSKA SREDSTVA

 

Magijski dnevnik

Prvo najvažnije sredstvo magijskog rada

 

Knjiga Čini ili Zaklinjanja, ili kako je mag već nazove, predstavlja Zapis svake misli, Reči i Dela Maga, jer sve što je učinjeno, sa namerom je učinjeno. Vođenje magijskog dnevnika je isto kao da se preuzima zavet da se izvrši neko delo.

Svuda gde se o ritualnoj magiji govori, pominje se Magijska Knjiga, Knjiga Magijskih Čini. Knjiga koja sadrži Prizivanja, čini, magijske basme, bajanja, bića ili Duhove koje treba proterati ili prizvati. Smatra se najvažnijim delom Magije Prizivanja, ali su ove knjige često pogrešno tumačene.

Sasvim je pogrešno verovati da sve što treba učiniti jeste kupiti svesku i u nju upisati magijske čini i prizivanja ili iscrtati sigile i prizvati željenog Duha. Većina grimoara, bilo da se radi o starim ili savremenim, sadrže istu grešku kad je u pitanju tumačenje Knjige Čini. Pravi magovi ne mogu, a da se ne nasmeju tim mistifikacijama uz osećanje sažaljenja za ljude koji pomoću tih pogrešnih tumačenja ne mogu postići pozitivne rezultate. Gledano s jedne strane, ispravno je pisati o magijskim formulama na misteriozan način i ne odavati olako njihove tajne, da bi se izbeglo obesvećenje.

Pre svega, Knjigu Čini ne treba shvatiti u doslovnom smislu, jer je izraz "magijske čini" ili "magijske formule" korišćen u grimoarima kao maska za određene ideje, a u drugim slučajevima njihov cilj je bio da potisnu svest maga iz njenog uobičajenog stanja pomoću varvarskih reči, imena i izraza, i tako ga uvedu u stanje ekstaze u kojoj je on, kako se pretpostavlja, sposoban da vrši uticaj na Duhove. Međutim, uopšteno govoreći, jedini uspeh koji će neupućena osoba imati u ovom slučaju jesu halucinacije, fantomi ili zablude, ili nepotpuni i osrednji rezultati. Obično, ti osrednji rezultati su, pod uslovom da su čak i oni istinski, posledica eksteriorizacije nesvesnog te osobe. Ponekad bi se mogli stvoriti elementari, a ako bi ta osoba imala jaku sposobnost izračenja (emanacije). Ti elementari se pogrešno posmatraju kao Duhovi koji su predmet prizivanja, a osoba čija astralna čula još nisu dovoljno razvijena nije u stanju da pravi razliku niti da kontroliše situaciju.

Zbog toga uvek odvraćam aspirante od pokušaja praktikovanja ritualne magije bez neophodnog predhodnog usavršavanja. Pored razočaranja, poremećaji u duhu i duši te osobe bi mogli imati užasne posledice. Pravi mag koji je završio svoju magijsku obuku može, pak, bez ikakve opasnosti bezbedno praktikovati ritualnu magiju. Ovo polje magije nije mesto za diletantske eksperimente već niz postupaka koje mag sa potpuno razvijenim sposobnostima može lako slediti.

Knjiga Čini, ponekad pogrešno nazivana Knjiga Duhova ili Knjiga Senki, je pravi magijski dnevnik maga koji praktikuje ritualnu magiju, u koji on detaljno unosi, korak po korak, postupke svog rituala da bi bio u stanju da savesno prati svaki korak do svog cilja.

Još od davnina tajna magije se ograničavala na visoku klasu, potentate, kraljeve i prvosveštenike. Sa namerom da javnost nikad ne upozna tu pravu istinu, te istinske ideje i duhovnu spoznaju, uvedene su mnoge šifrovane reči i akrostihovi, čije je dešifrovanje bilo rezervisano samo za prave posvećenike. Ključ za te kodove (šifre) prenošen je samo zrelim osobama i to usmeno, živom rečju, a njihovo obesvećenje je kažnjavano smrću. To je razlog zašto je ova nauka ostala tajna sve do danas i ona će i nadalje ostati okultna i mistična nauka čak i ako je direktno objavljena, jer će nezrele i neposvećene osobe sve to posmatrati kao obmanu ili fantastičnu glupost i, zavisno od njihovog stepena zrelosti i duševne prijemčivosti, uvek će imati lično tumačenje ili pogled na ovu nauku. Tako najtajnije stvari nikada neće izgubiti svoju okultnu tradiciju i uvek će postojati samo mali broj ljudi koji će ih koristiti. Ako osoba koja nije posvećenik uzme takvu knjigu magijskih formula, a ne zna ključ za nju, ona će sve shvatiti u bukvalnom smislu ne znajući da su pojedine reči i formule samo sredstva za magovu memoriju i da je to skica plana za ritualni rad pravog maga. Ovo jasno govori zašto su se ponekad najbesmislenije reči koristile kao magijske formule za prizivanje određenog Entiteta.

Knjiga Čini je odgovarajući podsetnik u koji pravi mag zapisuje ceo postupak svojih magijskih operacija od početka do kraja. Ako nije siguran da ta Knjiga neće nikada pasti u ruke neke druge osobe, on će morati da koristi, tačku po tačku, šifrovane reči ili tajni jezik.

Pravi mag treba da uredi svoju Knjigu Čini na način sebi razumljiv, pa prema tome, mora postupati po njoj. Knjiga je samo još jedno od magijskih sredstava, oslonac magu za pamćenje, a pravi mag će moći da radi i bez Knjige. Prve operacije će po svoj prilici uvek biti malo nesigurne, međutim, vreme će naučiti maga svemu što mu je potrebno u ovom pogledu i on će, pre ili kasnije, postati savršeni majstor u ovom polju magije. Naporan rad donosi nagradu. Ovo zapamtite!

Ova je Knjiga Sveta Knjiga, a ne nekakva svaštara u koju se unosi svakakva glupost koja bi mogla pasti na pamet. Nikakav se nesklad ili neistina u ovoj Knjizi ne sme naći. Ovo dobro upamtite! Mag ne može i ne sme da izbegne pisanje, jer je Magijska Knjiga njegov život. Ukoliko samo na jedan sat zaboravite svrhu svog života, ako zaboravite da ste kročili na Svetu Stazu Znanja, pronaćićete mnoštvo besmislenih škrabotina i brljotina na belom papiru, a što je napisano, ne može se više izbrisati. I kada dođete u situaciju da prizivate nekog Entiteta snagom ove Knjige, On će vas ismejavati. On će ukazivati na sve te ispisane gluposti. Uzalud ćete nastojati da nastavite sa narednim činima, jer ste svojom vlastitom glupošću raskinuli lanac kojim ste hteli da ga vežete.

Čak i rukopis kojim se piše knjiga mora da bude čvrst, jasan i lep. U oblacima mirisnoga dima koji se isparava teško je čitati prizivanja. Dok zurite kroz dim, Entitet može nestati, a vi ćete morati da zapišete strašnu reč "NEUSPEH". Ali ako odmah iza ove strašne reči slede nova potvrđivanja, još uvek sve nije izgubljeno, pa zato reč "neuspeh", iako strašna, u ovoj Knjizi nema neko veće značenje. Međutim, dobro pazite da reč "USPEH" u njoj nikada ne napišete, jer to je poslednja reč koja se u Knjigu može zapisati. Nakon ove reči sledi Konačna Tačka. Ta Konačna Tačka se ni na jednom mestu ne sme napisati, jer pisanje Knjige traje večno. Nema načina da se dnevnik zatvori, sve dok se ne dostigne potpuni cilj.

 

 

Vrh

 

 

Pravljenje Knjige

 

Stranice ove knjige trebalo bi da su od papirusa ili čistog pergamenta. Koriči se drvetom i kožom. I okovana bi trebalo da bude tučenim bakrom i srmom filigranskom. Međutim, danas je ovo prilično skup postupak, a i malo ko zna sve ovo dobro izvesti. Zbog toga se Magijski Dnevnik može i jednostavnije pripremiti. Najbolje bi bilo kada bi svako sam pravio svoju Knjigu, ali i to je za mnoge komplikovana radnja.

Preporučujem sledeći postupak: neka svako kupi prazne listove, veličine koju želi i tako ih odnese u knjigoveznicu koja će listove povezati, sečenjem u presi izravnati, i na kraju ukoričiti u tvrd povez. Ovo je po ceni izrade pristupačno svakome. Na kraju krajeva, to je ipak lični Magijski dnevnik. Kada se ovakva Knjiga preuzme, tada svako treba da simbolički dovrši pravljenje Knjige, svojim dodatkom na korice. To je uobičajeno pečat (sigil) sistema magijske prakse koju aspirant sledi. Ali pazite! Ovo se čini samo ako je aspirant trajno odabrao sistem koji će slediti. Ne zalećite se! Bolje je staviti neki od univerzalnih magijskih sigila, prihvaćenih u većini sistema, poput pentagrama i slično. Na zadnju koricu se stavlja lični pečat maga.

Dakle, nikako se ne preporučuje kupovina kakve sveske i pretvaranje iste u dnevnik, niti se može smatrati ličnom ukoliko aspirant sam svojim radom ne unese sopsvenu energiju u nju, bilo izradom od početka do kraja, bilo završetkom njene izrade.

Ako me pitate, da li da izradite svoju Knjigu kod nekog majstora knjigovesca, koja će biti izuzetno lepa i kvalitetno urađena, ili da je sami napravite, čak i da ne bude tako dobro urađena, svakako ću reći da je najbolje da je sami napravite, pa kako god izgledala. Zapamtite, Magijski Dnevnik je lična i Sveta Knjiga. Uz Odoru i Magijski Štap, ona je najličnije magijsko sredstvo. Upravo zbog toga bi svako trebao sam da napravi svoj Magijski Dnevnik. Takođe, ne pravi se samo jedna Knjiga za ceo život. Svaki mag će tokom svog života i magijske prakse ispisati mnogo Magijskih Dnevnika. Naročito u početku, tokom magijske obuke. Čak, svaki aspirant ili mag može istovremeno imati i pisati dva, tri ili više Magijskih Dnevnika. Na primer: jedan može biti posvećen magijskoj obuci i opisivanju svih radnji tokom magijske obuke, drugi može biti dnevnik u koji će se beležiti sva stanja svesti, emocije, razmišljanja, kontemplacije, snovi koji se sanjaju, ili opisi događaja koji su lično važni i sve ovome slično, dok poseban Magijski Dnevnik može biti poput svojevrsnog Grimoara u koji će se upisivati i opisivati tok i rezultati svih rituala, obreda prizivanja, teranja i mnogih drugih. Sve ovo je sasvim lični stav i stvar volje svakog maga ili aspiranta, s tim što ako ima nekoliko Magijskih Dnevnika, prema svakom se mora odnositi sa posebnom pažnjom kao sa najvećom svetinjom.

Ova knjiga bi bila nepotpuna ako bih zaobišao i tehničko uputstvo za pravljenje Knjige Magijskog Dnevnika, zbog toga ću u osnovnim crtama ovaj postupak objasniti. Definitivno stojim na stanovištu da bi mag trebao sam da napravi sva svoja magijska sredstva. Uostalom, svaki mag se mora izvežbati u mnogim delatnostima, čak i onim običnim zanatskim veštinama i biti sposoban da sve stvara sam, nezavisno od drugih ljudi. Čak i ako mu neko poznavanje izvesne veštine neće biti od preke potrebe, trebao bi je znati kako bi mogao razumeti svako delo i svaki proces. I naravno, s ovako bogatim znanjem i savladanim veštinama, svaki mag može živeti bilo gde i obavljati bilo koji posao, bez straha za svoju egzistenciju i bojazni da sebi ne može priuštiti sve ono što poželi, ćak i u ovo doba dekadentne civilizacije.

Slika 1: Primer samostalno izrađene Magijske knjige

Kada vidite napravljenu knjigu, prvo ćete pomisliti da vi tako nešto ne možete uraditi. Ovo je prva greška. U ovaj, kao i u svaki drugi proces, morate se upustiti jedino s mišlju da vi to možete uraditi dobro, pa čak i bolje. Ako u početku to i ne izgleda tako, svaki sledeći postupak će biti daleko bolji. Naravno, da bi nešto sami pravili, morate imati i potreban alat za to. Ovo takođe nekome može izgledati kao barijera, a i finansijski izdatak koji je veći nego da jednostavno platite da vam neko to napravi. Ovo je druga greška, jer iako nabavka alata u početku predstavlja veći izdatak, taj alat će vam mnogo puta kasnije koristiti u najrazličitije svrhe, za izradu ostalih magijsklih sredstava, a i niza drugih potrebština u svakodnevnom životu. Na kraju shvatite da ste ovim zapravo uštedeli velike sume novca. Osim toga, ova veština će vam omogućiti da odštampate mnoge svoje elektronske knjige i da ih ukoričite, ili da već postojeće i pohabane knjige restaurirate i ukoričite, dajući im sopstveni duh i posebnu "vrednost". A zamislite tek kakvu vrednost kao ličnost dostižete na Astralnom i Eteričnom planu, kada stanete pred lice bilo kojeg Duha, Demona ili Božanstva. Nema tog entiteta koji vam neće ukazati počast i dužno poštovanje.

 

Vrh

 

Uputstvo za pravljenje Knjige

 

Potreban alat i potrošni materijal

Za izradu knjige i koričenje vam je potrebno da imate veliki lenjir, ugaonik, makaze, šilo, obućarsku iglu, dve drvene ploče, dve ručne stege, skalper, oštro dleto i drveni čekić. Od potrošnog materijala je neophodno imati obućarski konac (može i običan čvrsto preden), komad čistog voska (za voskiranje konca), lepak, traka za vezivanje i izradu glava kičme knjige (platnena gusto tkana, širine 2-3cm), platno za vezivanje (retko tkano).

Ukoliko za korice koristite drvo, biće vam potrebna manja ručna testera (sa sistnim zubcima) i finija turpija za drvo i sitni šmirgl papir za drvo. Takođe ukoliko želite da spoljašnji okov napravite od drvenih daščica sa ukrasnom ornamentikom i sigilima, trebaće vam i pribor za duborez (komplet malih dleta za drvo različitih profila).

Za obradu papira, odnosno listova, ko ima mogućnost može ili nabaviti ili napraviti knjigovezačku presu i knjigovezački stoni jednopotezni nož za sečenje, ali ovo nije neophodno.

Materijal za pravljenje knjige

Listovi mogu biti od najrazličitijih materijala po kojima se može pisati. Treba da budu savitljivi i ne smeju biti krti (lomljivi). Za izradu magijske knjige najčešće se koristi pergament (obrađena koža), papirus, sirovi nerafinisani valjani papir ili običan papir. Ako se koristi običan papir, preporučujem da to bude takozvani "pak papir" koji se nabavlja u tabacima veličine A1 ili štamparski grammiligramski papir u istoj veličini. Može se i nabaviti već sečen i pripremljen papir veličine A3 koji se prodaje u risevima od 500 listova.

Za korice je potrebno imati deblji presovan karton (akvarel karton 2-3mm) ili daščice debljine do 5mm (može i šper ploča). Za presvlačenje korica, koristi se koža ili platno u boji po želji, mada i ovo može biti po slobodnoj volji od najrazličitijih prirodnih materijala u skladu sa sopstvenim idejama, inspiracijom i umetničkim sklonostima.

Sečenje i priprema listova

Najpre treba odrediti dimenzije knjige. Najbolje je to uraditi prema standardnim veličinama kako bi ostalo što manje otpada, kad je reč o sečenju papira u tabacima. To su A4 (297x210 mm) ili A3 (420x297 mm) formati. Ako želite da vam knjiga bude veličina A4, onda listove treba seći tako da oni budu, po horizontali, dvostruko veći, odnosno u formatu A3 (slika 2)

Slika 2: Isečeni i pripremljeni listovi

Slika 3: Savijeni listovi u bloku

Isečene listove razdvojiti u blokove po 8-10 listova i saviti po horizontali na polovinu (slika 3) čime je pripremljen jedan blok. Napravite onoliko blokova koliko želite da imate strana. Na primer, za knjigu prikazanu na slici 1, korišćen je fabrički sečen papir veličine A3 koji se savijanjem u blokove dovodi u velićinu A4. Knjiga ima 1000 strana, odnosno 500 listova, za šta je bilo potrbno 250 listova formata A3 (pola

risa). Ovih 250 listova je podeljeno u 25 blokova po 10 listova, odnosno, kada se listovi saviju dobija se 20 listova (40 strana) u jednom bloku.

Kada se formiraju svi blokovi, sa unutrašnje strane treba šilom probušiti rupe za šivenje knjige (slika 4). Treba voditi računa da se u svim blokovima istovetno izbuše rupe. Stoga ih najpre razmeriti lenjirom i olovkom označiti, vodeći računa o širini trake za vezivanje.

Primer razmere rupa za format A4: ako je traka za vezivanje knjige širine 2 cm, od ivice do ivice iznosi (4-4-2-9,7-2-4-4) što je ukupno 29.7cm

    

Slika 4: Bušenje rupa                                          Slika 5: Razmera rupa za bušenje bloka

 

Šivenje knjige

Za postupak šivenja knjige je potrebno odseći dve trake širine 2 cm u dužini od 15 cm i izvoskirati konac kojim će se vršiti šivenje. Voskiranje se vrši kako bi konac ostao zategnut prilikom šivenja i vezivanja. Dovoljno je jednom do dva puta prevući konac preko komada čistog voska (slika 6).

 

Slika 6: Pribor potreban za šivenje knjige

 

Započeti šivenje prvog bloka, spolja ka unutra provući konac i na kraju privezati čvor, ali ostaviti od čvora slobodan kraj konca kojim treba da se izvrši prvo vezivanje. Nastaviti šivenje s unutrašnje strane ka spolja (slike 7 i 8 ispod)...

   

 

...i dalje naizmenično do kraja. Potom postaviti trake na prvi blok (slike 9 i 10 ispod).

   

 

Zatim dodati sledeći blok papira i nastaviti sa naizmeničnim šivenjem drugog bloka unazad (slike 11 i 12 ispod).

   

 

Kada se dođe na kraj drugog bloka vezati čvor sa preostalim krajem konca iz prvog čvora. Dodati treći blok papira i nastaviti sa unakrsnim šivenjem do kraja bloka (slike 13 i 14 ispod).

   

 

Vezivanje trećeg bloka na drugom kraju se vrši provlačenjem konca kroz spoj predhodna dva bloka. Potom se dodaje sledeći blok i nastavlja se sa šivenjem redom dok se na isti način ne prošiju svi pripremljeni blokovi (slike 15 i 16 ispod).

   

 

Unutrašnje i spoljašnje lepljenje poveza knjige

Za ovaj postupak je potrebno pripremiti lepak, četku za nanošenje lepka, zaštitni list papira i odseći komad platna za vezivanje i impregnaciju širine do 15cm, ili u širini najmanje 3 do 4 debljine knjige, a u dužini za 2 do 3cm kraće od dužine knjige (slike 17 i 18 ispod).

   

 

Otvoriti povez između prvog i drugog bloka, postaviti zaštitni papr preko jedne strane, 1 do 2 mm of unutrašnje ivice i četkom naneti lepak. Skloniti zaštitni papir i preklopiti drugi blok preko prvog, i isti postupak ponoviti sa svakim narednim blokom dok se svi ne spoje unutrašnjim lepljenjem. Na kraju, zatvorenu knjigu staviti između dve daske i preko navaliti veći teg i ostaviti tridesetak minuta da se ispresuje (slike 19 i 20 ispod). Umesto tega može poslužiti bilo koji težak predmet ili gomila knjiga.

   

 

Nakon presovanja posle unutrašnjeg lepljenja blokova, staviti povez između dve daske u stegu i postaviti platno za vezivanje simetrično preko kičme knjige. Naneti lepak preko platna na kičmu knjige u dovoljnoj količini da se popuni svaka šupljina i ostaviti tako da se osuši (slike 21 i 22 ispod).

   

 

Sečenje (orezivanje) listova i ravnjanje knjige

Za ovaj postupak je potrebno pripremiti olovku, ugaonik, stegu i oštro veće stolarsko dleto. Najpre se na prvoj stranici ugaonikom i olovkom označi granica sečenja na sve tri strane. Povez se po tom postavlja do te linije između dve daske u stegu, tako da deo poveza koji se seče ostane iznad daske u stegi (slike 23 i 24 ispod).

   

 

Potom se dletom naslonjenim po površini daske zasecaju listovi sve dok se potpuno ne oreže povez (slike 25 i 26 ispod).

   

 

U ovu svrhu se umesto dleta može koristiti stolarska rendilica sa širokom sečivom koja služi za ravnjanje i glačanje drveta. U oba slučaja je rezultat isti - poravnati listovi. Postupak se na isti način ponavlja za svaku od tri slobodne strane knjige (slike 27 i 28 ispod).

   

 

Na kraju pripremnog dela za korićenje prave se glave knjige koje se lepe na kičmu knjige s obe strane. Za ovo se koristi deblje tkana (prtena) traka čija bočna fina ivica predstavlja glavu, a seče se u širini poveza knjige. Glave se lepe tako da 1 do 2mm prelaze ivicu poveza (slike 29 i 30 ispod). Na gornju glavu knjige, između glave i kičme, pre lepljenja glave može se zalepiti i tanka svilena traka koja će služiti kao graničnik između strana za obeležavanje. Ovim se završava pripremanje poveza za koričenje.

   

 

Sečenje korica Knjige

Za korice je potrebno iseći dve ploče i kičmu knjige od debljeg presovanog kartona (akvarel karton 2-3 mm) ili daščica debljine 4-5 mm (može i šper ploča). Izmeriti tačno dimenzije poveza knjige nakon sečenja i ravnjanja. Ploče za korice treba da budu duže za 1, a šire za pola centimetra, dok kičma treba da bude iste dužine kao i ploče korica, a u širini cele knjige sa koricama (slike 31 - 34 ispod).

    

 

    

 

Sečenje platna ili kože i presvlačenje korica

Iseći platno ili kožu za presvlačenje korica tako da sa svake strane prelaze 5-6cm. Lepak naneti direktno ili na ploče i zalepiti kao što je prikazano na skicama (slike 35 - 38 ispod). Treba voditi računa da između ploča korica i kičme knjige ostane dovoljno prostora kako bi se knjiga mogla neometano zatvoriti.

    

 

    

 

Lepljenje poveza u korice

Naneti lepak na stranice korica sa unutrašnje strane i razmazati u širini platna na povezu knjige. Lepak nikako ne nanositi na kičmu knjige, jer ona mora ostati slobodna i fleksibilna kako bi se knjiga pravilno i slobodno otvarala. Potom spustiti povez na kičmu i ulepiti platno i trake poveza na naneti sloj lepka, kao što je prikazano na skicama (slike 39 i 40 ispod).

    

 

Završna obrada

Završna obrada se sastoji od lepljenja maske sa unutrašnje strane korica. Za ovaj postupak je potrebno iseći dva komada debljeg i finijeg papira čija veličina treba da bude dva puta veća od stranice knjige. Isečene listove presaviti na polovinu tako da se dobije dvolistak veličine strane knjige. Lepak se nanosi na koricu sa unutrašnje strane i razmazuje celom površinom do pola centimetra ka spoljnjim stranama, i na prvu stranu poveza tik do unutrašnje ivice. Potom spustiti savijeni dvolistak na prvu stranicu i prilepiti, a zatim otvoriti dvolistak i ulepiti ga na koricu kao što je prikazano na skicama (slike 41 - 44 ispod). Isti postupak ponoviti i na poslednjoj strani i zadnjoj unutrašnjoj korici.

    

 

    

 

Ovim je postupak vezivanja, šivenja i koričenja knjige završen. Knjigu treba zatvoriti, staviti horizontalno između dve daske i navaliti teg ili neki drugi teži predmet, kako bi se u potpunosti lepak vezao, a knjiga ispresovala. Knjigu ostaviti pod presom da odstoji nekoliko sati, ili još bolje da prenoći, pa narednog dana pristupiti spoljašnjem ukrašavanju knjige.

 

Slika 45: Završena ukoričena Knjiga Magijskog Dnevnika

 

Knjiga se može ukrašavati na razne načine i ovaj proces neću opisivati, jer to već stvar ličnog ukusa, osećaja za estetiku i umetničkih sklonosti svakog aspiranta ili maga ponaosob. Na spoljašnje strane korica treba staviti sigil paradigme koja se sledi ili neki od univerzalnih simbola, poput pentagrama, a na zadnju koricu lični sigil ili pečat maga. Ukrašavanje može biti i sa drugim motivima neutralne ornamentike i u različim materijalima, od daščica obrađenih duborezom i bojama, preko metalnih okova, do raznih dodataka od zlata, srebra, dragog i poludragog kamenja.

Postoji i jednostavnija mogućnost takozvanog zlatotiska kojim se mogu napisati naziv knjige i isctati sigili i drugi ornamenti. Postupak je jednostavan, a za njegovu izradu je potrebno imati zlatne listiće ili "šlag metal" koji se mogu nabaviti u bolje opremljenim prodavnicama umetničkih i slikarskih materijala. Najpre se na koricama linearno isrtaju simboli i ispišu slova (Slika 46). U unutrašnjosti linija simbola i slova, finom četkicom se nanese lepak i preko lepka se postave listići. Preko njih se stavi list čistog papira, veća drvena ploča i teg kako bi se pod presom listići bolje ulepili i stegli. Kada se sušenje završi nakon jednog sata, skloniti teg, ploču i zaštitni papir, pa preći suvom većom četkom preko listića. Sav neulepljen višak će otpasti, a ostaće samo zlatna slova i simboli.

 

Slika 46: Prikaz lnearno iscrtanog pentagrama i naslova za lepljenje zlatotiska

 

Na knjigu se može pričvrstiti i okov sa malom metalnom rezom sa prorezom za provlačenje manjeg katanca, čime se knjiga simbolički zaključava. Naravno, sve radnje oko ukrašavanja Knjige, stvar su veštine i slobodne volje maga. Na fotografijama koje slede je par primera ukrašavanja korica Knjige Magijskog Dnevnika (slike 47-54).

 

    

 

    

 

    

 

    

 

 

Vrh

 

 

Čuvanje i upotreba Knjige

 

Knjiga se čuva umotana u platno od prirodnog materijala, načešće pamuka, lana ili vune. Ne sme se držati na podu osim ako sam ritual to zahteva, a i tada mora imati svoj podmetač od prirodne tkanine, koja se posle svakog obreda mora oprati. Kada se ne koristi, može se umotana ili pokrivena držati na oltaru, ili odložena na posebno mesto, najviše u visini ramena. Takođe, Knjiga se može čuvati i u magijskom kovčegu.

Pazite da niko od neiniciranih ne obesveti Knjigu svojim dodirom. Ne otvarajte je nikada pred neposvećenima, jer i samo jedan pogled u unutrašnjost, u sadržaj knjige, obesvetiće je.

 

Sredstva za pisanje

 

Za pisanje koristiti guščije pero, pero pauna ili labuda (slika 55). Takođe se za pisanje mogu koristiti kaligrafska pera (razlicitih širina u zavisnosti od veličine teksta i papira) koja se prave od komada trske, bambusa ili drugih vrsta drveta sa mekom srži, poput zove ili vrbe (slika 56). Pisanje se takođe može izvoditi četkicama od prirodnih vlakana koje se ne otiru i odlično primaju mastilo (slika 57).

 

   

Slika 55: Pera labuda, gušćije pero                     Slika 56: Zasečena pera raznih profila

              i pero pauna, odozgo na dole                              od trske i bambusa

 

Slika 57: Upotreba četkice za pisanje,

kineska kaligrafija

 

Mastilo mora biti napravljeno od prirodnog materijala, a može se koristiti, krv žrtvovane životinje ili sopstvena krv, za pisanje velikih zaveta. Kao mastilo se koristi i rastvor žuči ribe ili žuči drugih žrtvovanih životinja.

Postoje i drugi prirodni materijali za rastvore mastila, kao što su plavi kamen i hipermangal koji se mogu kupiti. Može se koristiti ostrugana rđa sa komada gvožđa i rastvorena u malo vode, ili čađ iz dimnjaka, ugalj isto tako. Ceđeni sokovi raznih biljaka, zelenog lišća i cvetova.

Naravno, postoje i zemljani pigmenti koji se mogu kupiti i koji se mešaju sa žumancetom jajeta, čime se dobija takozvana jajčana tempera, koja se dalje razblažuje vodom. Zaboravite na mastila i tuševe, naliv pera, hemijske olovke, flomastere ili šta god od ovoga slično.

 

Vrh

 

Kaligrafija

 

Već sam u uvodnom delu o Magijskom Dnevniku napomenuo da je jasno, vidljivo i čitko pisanje Knjige neophodan uslov, naročito kad je reč o pisanju bajalica, priziva, zazivanja, proterivanja i slično. Ovo je važno jer se rituali izvode u polumračnom ambijentu, osvetljenom uljanom lampom ili svećama i sa dimom tamjana koji prožima ceo prostor. U ovakvoj atmosferi morate dobro videti tekst u svojoj Knjizi da bi ste mogli čitati. Zbog toga se Magijski Dnevnik piše svojevrsnom kaligrafijom. Svaki grimoar je zbog ovoga smatran i izuzetnim umetničkim delom lepog pisanja. Kaligrafija inače vodi poreklo iz Kine i proteže se od funkcionalnih ručnih zapisa do prefinjenih umetničkih dela prateće ornamentike i simbola. Veština kaligrafije se razlikuje od tipografije i neklasičnih ručnih pisanja jer predstavlja osobenost izraza svakog pojedinca koji nastaje tečno, spontano i improvizovano u momentu pisanja.

 

Slika 58: Primer kaligrafske Abecede

 

Slika 59: Magijsko posvećeno pero i mastionica

 

Postoji bezbroj primera kaligrafskog pisanja koje možete naći u starim ručno pisanim knjigama. Najlepše primere ćete naći u kineskim i arapskim analima. Na Zapadu, kaligrafija je latinski pisani sistem, ali je on od manjeg značaja po bogatstvu i estetskoj vrednosti od grčkog i ćiriličnog pisanog sistema. Naravno, nezaobilazni su i primeri starih grimoara i mnogih novih koji stilski nalikuju starim modelima pisanja. Slede slike primera pisanja Grimoara (slike 60 - 63).

 

   

 

   

 

Odabraćete onaj način pisanja koji je samo vama svojstven, jer je Magijski Dnevnik vaša lična Knjiga i lični izraz. Ova Sveta Knjiga mora i da se piše na poseban način, jer svetost podrazumeva sveti odnos.

Uvek kada se čita ili se piše, neka sveća bude upaljena i mirisni dim neka se širi. Pre otvaranja i nakon zatvaranja, neka se zvono čuje tri i dva puta. Kada se otvori, prvo se izgovara Priziv Knjige, pa onda se tek daljem radu pristupa.

Zapamtite, Magijski Dnevnik je Sveta Knjiga, onoliko koliko sopstveni život držite svetim. Ona je ogledalo duše maga.

 

 

 

 

 

 

 

 

<<<       O       >>>

 

 

Sva prava rezervisana

Copyright © 2011 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 23-01-2013 03:28