Stranice

 

  Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

Knjiga I - Ogledalo Duše

Sadržaj

Predgovor

Put u zemlju Kutu

SVETE KNJIGE

SVETA MAGIJA

OGLEDALO DUŠE

UMEĆE ŽIVOTA

MAGIJSKA PRIPREMA

Prvi deo

Ime i Pečat

Slova i stepeni Zodijaka

Drugi deo

Magijska sredstva

Opšta magijska sredstva

Hram

Magijski Krug

Magijski Trougao

Oltar

Hram Drevnih

Treći deo

Lična magijska sredstva

Magijski Dnevnik

Pravljenje Knjige

Čuvanje i upotreba

Magijska Odora

Magijski opasač

Magijska kapa

Magijske rukavice

Magijski Štap

Peti deo

Magijski Mač

Magijsko Koplje

Magijska Kruna

Naprsnik

Brojanica

Zavetni Kovčeg

Magijski Kovčeg

Šesti deo

Oltarska sredstva

Bodež

Pehar

Pentakl

Kadionica

Zvono

Svećnak

Lampa

Sedmi deo

Pomoćna sredstva

Osmi deo

Ostala pomoćna sredstva

Deveti deo

Potrošni materijal

Deseti deo

Energizacija i posvećenje

ISKRA SRCA

 

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

 Alexanthorn

 Kontakt

 

 

 

 

 

Peto poglavlje

MAGIJSKA PRIPREMA

Šesti deo

 

 

OLTARSKA MAGIJSKA SREDSTVA

 

Magijski Bodež

 

Sve što je rečeno u delu koji se odnosi na Magijski Mač, suštinski i simbolički se u potpunosti odnosi i na Magijski Bodež. Ovaj Bodež, sa crnom drškom, se koristi za otvaranje Kruga. U zapadnjačkim tradicijama se naziva Atame i koristi se za izvođenje svih magijskih rituala i podvrgavanje oslobođenih Demona i Duhova. U tradiciji drevne magije Sumera se preporučuje se da bude napravljen od bronze, dok neki rituali zahtevaju postojanje Bodeža izrađenog od tučenog bakra. Takođe, može se koristiti i Bodež od čelika. Ako mag sam ne kuje Bodež, može kupiti gotov ili poručiti kod majstora, ali korice svakako treba da napravi sam, od drveta ili od kože ili u kombinaciji oba ova materijala.

 

Magijski Bodež

 

 

Pehar

 

Magijski Pehar (Putir, Kalež) se koristi za vino koje se nudi Bogovima i drugim Duhovima. Obično je napravljen od plemenitih metala i ispunjen vinom. Može biti i od drugih materijala, kao što su legure raznih metala, keramika, porcelan, kristal ili staklo. Njegova je suština izražena kroz Element Vode, jer kao što se Vatra koja predstavlja Volju izražava kroz Magijski Štap kao čista mudrost i reč izgovorena, tako je Pehar Istinsko Razumevanje maga.

Magijski Pehar je Pehar obilja i blagodati, ali isto je tako ispunjen gorčinom, krvlju i otrovom. Pehar sadrži sve jer Razumevanje maga predstavlja njegovu vezu sa Nevidljivim, sa pasivnom stranom Onostranog. Kao što mag čini nesagledivu grešku, kada držeći Štap u ruci se suprotstavlja Univerzalnoj Volji, tako istu i nesagledivu grešku čini kada odbije primi u svoj Pehar uticaj od onoga što nije konačna Istina, kada odbije Razumevanje onoga što se kao blagodat spusta ne njegovu dušu.

Na početku Staze, Pehar aspiranta je gotovo prazan, jer čak i poneka Istina koju primi može iz njega iscuriti i izgubiti se. Samo malo iskustvo na Stazi Spoznaje će mu pokazati da nijedan utisak koji prima nije istinit. On je ili sam po sebi lažan, ili ga njegov um iskrivljeno predstavlja. Postoji Jedna, i samo jedna Istina. Sve ostale misli su laž. Što više bude, kroz praksu spoznaje, upoznavao svoj um, aspirantu će sve više biti jasnije da je celokupna njegova struktura toliko pogrešna da je sasvim nesposobna, čak i u svojim najuzvišenijim stanjima, za Istinu. Shvatiće da svaka misao samo uspostavlja vezu između Ega i Ne Ega. Čak su i prirodni zakoni samo odraz stanja misli. I svaka je misao utkana kao informacija u eterični kod koji struji krvnim žilama našeg tela. Te misli, ta krv uma jeste ono što ispunjava Magijski Pehar. To je ono što kao žrtva mora biti ponuđeno Bogovima.

Pehar nije magijsko oružje, jer je njegova priroda Primanje, a ne Odbacivanje. To je Pehar Pročišćenja, iz kojeg se prečišćavajući dolazi do blagodati. Niko vam neće napuniti Pehar i reći: "Pij ovo je blagodat". Zato je potrebno Razumevanje. Razumevanje maga je ono što pročišćava njegov rad, a to Razumevanje mora obuhvatiti sve stvari kako bi postalo beskrajno duboko. Ovo Razumevanje je uslov Spoznaje. Svaka reč koju čovek ne zna predstavlja misao koja mu nije poznata, pa je zato je nemoguće da se savršeno razumeju sve stvari, dok se prvo sve stvari ne spoznaju. Razumevanje je, stoga, uspostavljanje ustrojstva znanja.

Mnogi se danas hvale da vladaju velikim znanjem, ali nemaju ni najmanju predstavu o tome šta znače činjenice koje su im poznate. Takvi nisu razvili potreban viši nivo mogućnosti koje mozak ima. Nesposoban je takav čovek za zaključivanje od pojedinačnog ka opštem. Nagomilavanje činjenica bez bilo kakvog pokušaja da se objasne veze i odnosi među njima ima za posledicu da se i same činjenice ubrzo zaborave i izgube. Um maga ne sme da podlegne ovakvom stanju jer će biti u opasnosti da bude upropašten. Dva pojma nemaju nikakvo značenje ukoliko se ne usklade u trećem, a to je moguće samo kada su ta dva pojma protivrečna. Ovo je suština logike.

Činjenica se uklapa ili neuklapa. Ukoliko se ne uklapa, sklad se narušava, a kako se sklad Univerzuma ne može narušiti, nesklad je u umu čoveka, čime pokazuje da on nije usaglašen sa skladom Univerzuma. Konačno, kao što je Magijski Štap vezivanje i ograničenje, tako je Magijski Pehar širenje u Beskonačnost. Zato Pehar neminovno mora da bude otvoren za sve, a ipak, ako se u njega stavi bilo šta što je nesrazmerno, neuravnoteženo ili nečisto, naneće bol.

Prostota i glupost jednostavnih utisaka zamagljuju sadržaj Pehara, a emocije uznemiravaju vrtložne energije. Zbog toga opažaji bivaju daleko od savršene čistote Istine. Samo je svest ta koja je u stanju da pravi razliku između nižeg i višeg, razliku između onog ispod svoda od onga što je iznad svoda.

Iako su u Peharu smeštene sve stvari, one zbog nedostatka svesti gube svoju osobenost. Zato iz Svetog Pehara niko ne može ispiti dok ne izgubi svoje ime. Jer za svaku pojedinačnu stvar, dostignuće znaći prvo i pre svega uništenje lične individualnosti. Samo Konačna Spoznaja može vratiti individividualnost Sopstva, Oboženu i Uzvišenu. Zato neka Pehar uvek bude ispunjen.

 

Na slikama ispod, kao i u tekstu iznad, su primeri različih Magijskih Pehara

 

                   

 

Vrh

 

Pentakl

 

Pentakl je osnovno oltarsko magijsko sredstvo koje predstavlja simbol Elementa Zemlje. Pravi se od kružnog komada drveta, sedam palčeva u prečniku, sa urezanim pentagramom.

 

Pentakl izrezbaren i komadu drveta

 

Pentakl je Univerzalni simbol Moći i mora se energetski napuniti Silom određene moći pomoću Magijskog Štapa ili rukom i obavezno uz potpuno mentalno usredsređenje (imaginaciju). Svrha Pentakla je da stvori strahopoštovanje i poslušnost kod prizvanog Duha, tako da On ispuni volju maga. Univerzalni simbol zapravo zavisi od sistema magijske prakse koji mag upražnjava i njegovog ličnog stava. Pentagram je najuniverzalniji simbol i sa takvim pentaklom nikada se ne može pogrešiti, mada može se koristiti isti Univerzalni simbol Moći koji je mag izvezao ili ugravirao na svojoj opremi kruni, kapi, pojasu, naprsniku (lamenu). Mnogi magovi danas koriste Solomonov Pentakl kao simbol prinude za sve Duhove, međutim ovo nije dobro. Sam Pentakl, ukoliko mag želi da njime iskaže više od klasičnog simbola pentagrama, mora ozražavati ne samo sistem magijske prakse koja se sledi već i maga lično. Takav Pentakl postaje lično sredstvo Moći. Mag ne treba da odabere simbol čija konstrukcija ne bi bila analogna Univerzalnim Zakonima, jer takvim simbolom on ne bi mogao ispoljiti autoritet koji mu je potreban za njegove ciljeve. Samo potpunim razumevanjem značenja svog simbola i sposobnošću da prema njemu zauzme pravilan stav mag će postići prave magijske rezultate. Aspirant ovo uvek treba da ima na umu. On bi pre trebalo da koristi samo one simbole čije mu je značenje potpuno jasno i koji predstavljaju ideju njegove moći. Zbog toga, preuzimanje raznih simbola Pentakla iz drugih grimoara, nikako neće dati zadovoljavajuće rezultate, ili će rezultati potpuno izostati.

Pentakl je po svojoj suštini isto što i Magijski Pečat koji grafički predstavlja Duha, Moć ili Oblast koja se izražava simbolizmom Pečata. Ovi Pečati su otkriveni vidovitošću ili su ih reprodukovala duhovna bića tokom svojih astralnih poseta. Na ovu vrstu Pečata Duhovi će reagovati jedino ako mag zna kako da se prenese u njihovu sferu moći. Međutim, prosto kopiranje Pečata je oduvek bio izvor mnogih grešaka. Ponekad se to radilo namerno da bi se otežao rad onome ko dođe u kontakt sa grimoarom, čime bi se uspeh u radu činio manje verovatnim ili čak sasvim onemogućio. Mag koji je spreman za rad na astralnom planu može proveriti istinitost pečata pomoću veštine čitanja Eteričnog zapisa, ili transa, ili usredsređivanjem svoje celokupne koncentracije na Pečat. Pri tome će, takođe, biti u stanju da ispravi pečat. Zahvaljujući stalnom porastu akumulirane moći prouzrokovane čestom upotrebom jednog istog pečata, mag će povećavati svoj uticaj i moći će da deluje na Duha o kojem se radi.

 

Pentakl Enohijanske Magije

 

 

 

Primer jednog Pentakla koji se koristi u magiji sa primenom Kabalističkih principa

 

Važno znati sledeće. Mag nikada ne treba apriori da prihvata Pečate koji se nalaze u grimoarima, a da ih nije kao istinite potvrdio. Olako prihvatanje Pečata do kojih se dolazi nesamostalnim otkrićem, može prouzrokovati potpadanje pod uticaj raznih bića koja dolaze iz Onostranog. Zapravo, gotovo sigurno se može zapasti u iluziju i svojevrsno samoobmanjivanje. Pečat simboliše kvalitete, rang delovanja i sve ostale karakteristike Duha koji se priziva. Dovoljno je imati znanje o nekom Duhu i primenom Zakona analogije može se napraviti konstrukcija Pečata i pomoću imaginacije napuniti baš tim osobinama i kvalitetima koji karakterišu Duha. Na ovako pripremljen Pečat, Duh će morati da reaguje bez opiranja. No, mag može napraviti i Pečate koji su u skladu sa njegovim ličnim idejama, bez praćenja bilo kakvih analognih odnosa. Međutim, za takve Pečate on mora dobiti odobrenje od Duha sa kojim radi. Odobrenje od Duha se može dobiti jedino na astralnom planu i to u Oblasti u kojoj Duh boravi. Kada se Duh ukaže mag ga mora primorati da se zakune Pečatu, njegovom obliku ili predstavi, da će uvek reagovati na njega. Prema tome, svaki pečat na koji naiđete u svom radu i istraživanju, jeste samo polazna i inspirativna predstava moći koju treba da predstavlja.

Naprsnik ili Lamen takođe ima istu simboliku kao i Pentakl, jer iskazuje univerzalnu simboliku, ali on nije i ne sme biti simbol mikro i makro kosmosa, već treba da simbolički predstavi intelektualni i psihički autoritet, položaj i zrelost maga lično. Svojom simboličkom predstavom Naprsnik izražava apsolutni autoritet maga.

Svaki Talisman, takođe, je simbolički istovetan Pentaklu, ali on mora biti grafička predstava osobina i moći kojima je napunjen za određene posebne namene. Punjenje Talismana izvodi sam mag ili Duh kojeg on prizove. Ako to radi Duh, onda i sama moć potrebna za punjenje mora doći od lične moći tog Duha ili iz Univerzalnog Rezervoara Svih Moći. U tom slučaju na talismanu se graviraju tradicionalni znaci koji su se prenosili od maga do maga, ili oni koji dolaze direktno od Duha. Međutim, mag može koristiti i sopstvene znake koje je odobrio taj Duh.

 

Pentakl izliven u metalu

 

Pentakli, lameni, pečati ili talismani koji se koriste za ritualne svrhe, osim na drvetu kao univerzalnom materijalu Elementa Zemlje, mogu se napraviti i od podesnog metala koji je analogan prirodi Duha, Elementima, planetama ili zodijačkim znacima koji korespondiraju sa Pečatima ili znacima koji su ugravirani na njima. Mogu se gravirati na malim voštanim pločicama, koje mag mora sam napraviti od čistog pčelinjeg voska, i nakon toga energizovati. Pentakli, pečati i talismani se mogu praviti i od pergamenta, a simboli naslikati odgovarajućom bojom. Pergament ili drugi materijal koji mag nije sam napravio pre isrtavanja simbola mora biti energetski očišćen od svih loših uticaja. Za svoj pečat ili pentakl mag može upotrebiti i komad sveže gline oblikovane kao pločica koja takođe mora biti napunjena kondenzatorom elementarnih struja, ali, u tom slučaju, on ne može crtati simbol bojama, već ga mora urezati u glinu i to isključivo Svetim Magijskim Bodežom koji se koristi za ove svrhe. Ovakva glinena pločica može biti i pečena pa nakon hlađenja i obojena pigmentnim bojama.

Energizacija Pentakla, pečata, talismana ili lamena se vrši povlačenjem prsta ili Magijskpg Štapa preko crteža, svesno prenoseći, pomoću imaginacije, željenu osobinu i druge karakteristike koje se žele sjediniti s Pentaklom. Jasno je da pri tome mag mora biti u istinskom kontaktu sa Najvišim, sa Božanstvom, tako da u stvari Božanstvo, a ne mag, vrši energizovanje Pentakla preko maga ili njegovog tela. Samo ovako pripremljen Pentakl i drugi Pečati će imati magijsku moć, jer ovim postupkom postaje posvećen, a mag će se sasvim uveriti u njegovo magijsko dejstvo.

Ne treba zaboraviti prilikom energizacije da je Pentakl potpuni odraz Elementa Zemlje po svojoj simboličkoj predstavi. Stoga uvek treba imati na umu da Vatra uopšte nije materija, da je voda kombinacija Elemenata, dok je Vazduh gotovo u potpunosti mešavina Elemenata, pri čemu Zemlja sadrži sve Elemente u smeši i kombinaciji. Tako mora da bude i sa Pantaklom, simbolom Zemlje.

Iako se Pentakl može napraviti od raznih materijala kao što je pomenuto, stari magovi preporučuju da se on pravi ili od drveta ili čistog pčelinjeg voska, zbog toga što je sve što živi sveto. Ovoga se naročito treba držati u početku magijske prakse. Tek kasnije mag sa iskustvom i velikom unutrašnjom akumulacijom čistog Etera može Pentakl izraditi čak i od običnog papira, i on će imati snažno i neophodno dejstvo. Ne zaboravite da su sve pojave Svete Tajne i da shodno tome, svaka činjenica, pa čak i svaka laž koja iz maga proističe, mora biti sadržana u Pantaklu. Samo takav Pentakl će postati ogromno skladište, Univerzalni Rezervoar Svih Moći iz koga mag uzima.

Kao što sam na mnogim mestima naveo Znanje kao najveću vrlinu koja se neprestano gradi i nadgrađuje, ponoviću to i ovde. Ali Znanje je isto tako i velika teškoća za maga. On ne može posedovati sva iskustva, i mada može da se filosofski teši da je Univerzum omeđen iskustvom koje on poseduje, otkriće da ono, iako u početku naglo raste, može čak dovesti da padne u iskušenje da poveruje u mogućnost sticanja iskustva izvan svog vlastitog, a sa praktičnog gledišta, pa će se tako suočiti sa mnoštvom puteva Znanja, tako da će biti u nedoumici koji da izabere. Magarac je u nedoumici izmedu dva plasta sena, kaže stara priča, a koliko li je veća nedoumica većeg magarca, tog neuporedivo većeg magarca, kada se nade između hiljadu plastova!

Zapamtite, tuđe iskustvo, kakvo god bilo i koliko god moćno, beskorisno je ako nije proživljeno kao sopstveno. Ne treba aspirant da izabere samo jednu oblast, nego više njih, a njihova priroda treba da bude što je moguće više različita. Važno je za maga da stremi spoznaji, da stremi ka postizanju dobrih rezultata u svemu čega se dotakne. A svako će pre ili kasnije otkriti da, ma koliko da je dobro njegovo pamćenje, od deset hiljada utisaka koje prima njegov um, on će biti u stanju da zadrži samo jedan i to u toku samo jednog dana. Savršenstvo pamćenja leži u mudrosti odabira. Najbolje pamćenje je ono koje ne bira i ne procenjuje ništa što nije u nekoj vezi sa opštim planom uma.

Ova mudrost mora biti primenjena i kad je izrada Pantakla u pitanju. Veliko Delo, kojem mag teži jeste njegov Pentakl. Ali Pantakl neće biti savršen sve dok svaka ideja nije dovedena u protivtežu sa svojom suprotnošću i dok se ne stvori neophodna veza između svake dve ideje koje čine par i sa svim drugim parovima. U ovom smislu je dobro da aspirant napravi veoma opširne i složene nacrte za svoj Pentakl, zatim da ih pojednostavljuje, ali mnogo manje isključivanjem, a više kombinovanjem. Nije mudro ni suviše pojednostavljivati, jer krajnji Znak mora biti beskonačan. Dok se ne donese konačna odluka, ovaj simbol se ne sme iscrtavati.

Zato je vrlo teško da se na bilo koji način oblikuje Pentakl. Mi možemo da urežemo na njega oznake pomoći bodeža, ali on jedva da će predstavljati nešto više od kralja bez kraljevstva. Da bismo ovaj posao uradili, najvažnije je da znamo i shvatimo svoje sklonosti, da budemo spremni da razvijamo jedne i uništavamo druge. I mada na kraju svi Elementi Pentakla moraju da budu uništeni, neki nam ipak mogu direktno poslužiti da dospemo do one tačke, s koje možemo ostvariti zadatak tog uništenja, a nema ni jednog Elementa koji povremeno ne bi mogao biti od pomoći.

Pentakl je Beskrajno Skladište. Moć i sve stvari će uvek biti tamo kada nam zatrebaju. Čitav Univerzum je iluzija, ali teško je osloboditi se te iluzije. On je istinit u poređenju sa većinom stvari. Ali od svakih stotinu utisaka, devedeset i devet je lažno čak i u odnosu na stvari sa njihove vlastite ravni. Priroda Stvarnosti je nešto sasvim drugo od svega onoga što našu svest izgrađuje. Ovo je Istina koju treba duboko urezati na površinu Pentakla.

 

Pentakl autora knjige

 

Vrh

 

Kadionica

 

Kadionica je kao magijsko sredstvo nezamenjiva i neophodna u svim obredima a posebno u ritualima prizivanja. Oltarska Kadionica se koristi za gorenje tamjana u svrhu ohrabrivanja i pružanja dobrodošlice Duhovima, kao i za proterivanje. Takođe, koristi se u ritualima čišćenja posvećenja svih stvari. Postoji i još jedna vrsta Kadionice, takozvana viseća Kadionica koja se ni po čemu, u funkcionalnom smislu, ne razlikuje od oltarske, osim što je zakačena na lanc koji omogućava da se nosi u obredima koji to zahtevaju.

Mnogi priučeni "magovi" ili aspiranti koji streme Magijskoj Spznaji, pogrešno misle da se željeni Duh ili bilo koji entitet mora pojaviti onda kada oni izvode ritual prizivanja vršeći samo puko kađenje. Događa se, sa ovakvim stavom, da budu krajnje razočarani kada kao rezultat postignu uglavnom nikakav ili samo delimičan uspeh. Najčešće se događa da oni postaju žrtve svoje vlastite imaginacije ili, što je još gore, raznih vrsta halucinacija. Ritualna Magija Prizivanja zahteva poznavanje najdubljih tajni Onostranog i niz predhodno stečenih sposobnosti i veština. Prizivanje i uspostavljanje kontakta sa Duhovima, predstavlja najveću misteriju primenjene magije, i niko ko nije pripremljen i osposobljen za ovu vrstu rituala neće imati uspeha, čak ni u beskrajnim ponavljanjima obreda.

Pre svega, simbolizam kadionice krije tajnu materijalizacije i eterične kondezacije prizvanog Duha ili entiteta. Ova misterija je poznata samo malom broju posvećenika najvišeg ranga, i to je osnovni razlog zašto se većina evokacija, u kojima aspiranti očekuju ispoljavanje (eksteriorizaciju) Duha, ne realizuje i krene u potpuno pogrešnom pravcu. To je isto kao kada bi ste ribu izvadili iz vode sa željom da ona nastavi da živi na vazduhu. Niko neće ostati iznenađen zbog toga što će riba brzo uginuti, a svi se zbunjeno i razočarano pitaju, šta su to pogrešno uradili prilikom prizivanja Duha. Paralela je potpuno jasna, ako treba prizvati Duha iz nevidljivog Onostranog u ovaj vidljivi Pojavni svet, onda se mora stvoriti takva atmosfera koja će tom Duhu, ili entitetu, biti ne samo prihvatljiva, već takva, da se on može ispoljiti i neometano delovati.

Potpuno je isto i svakome razumljivo da je čoveku nemoguće da svojim fizičkim telom uđe u suptilniju atmosferu i putuje u druge svetove, bez prethodnog preduzimanja niza neophodnih radnji i mera. Odgovarajuće ritualne radnje zajedno sa jakom voljom mogu kad kad omogućiti čoveku da u našem pojavnom svetu stvori takve energetske vibracije i oscilacije koje pogoduju Duhu, i tada bi mogao stupiti u kontakt sa Duhom. Ali, u tom slučaju, Duh nikada ne bi bio u stanju da se prenese u naš fizički svet da bi na njega mogao da deluje. Samo magovi koji su upoznati sa Univerzalnim Zakonima, Zakonima fizičkog sveta i koji, poput samospoznatih adepta, znaju kako da primene ove Zakone, i koji isto tako dobro poznaju osobine Beskrajnih Prostranstava Onostranog sa Zakonima koji vladaju u svakoj od Oblasti koja okružuje Zemlju i uz spoznaju kako da ih kontrolišu, bili bi u stanju da sasvim sami pripreme mesto na kojem Duh treba da se manifestuje.

Osiono ponašanje modernih kvazi magova je takvo da žive u svom umišljenom predubeđenju da će svojim bajalicama i zapovestima naterati Duha da sam stvori uslove potrebne za sopstvenu projekciju i da učini to što on, "mag", želi. Ovo nije moguće čak i kada bi mag u sebi stvorio oblik Božanstva. Činjenica je da Duh može sam stvoriti uslove za svoju materijalizaciju, ali takvog maga prizvani Duh nikada neće priznati za pravi magijski autoritet, već će, naprotiv, pokušati da svesno prevari svog "prizivača" ili će jednostavno odbiti poslušnost. Na žalost, ovu vrstu prizivanja, u kojoj prizvani Duh sam sebi stvara atmosferu koju želi, praktikuju oni magovi koji nisu u stanju da pripreme magijski prostor za Duha koga nameravaju prizvati. Ova vrsta magova ili nema dovoljno znanja ili, prosto rečeno, nisu dostigli duhovnu zrelost. Duh kojeg mag prizove na ovakav način će, u većini slučajeva, odbiti poslušnost, ili će pokušati da prevari samozanesenog maga, najčešće prisiljavanjem da pristane na ugovor, ili savez, a da, pri tom, i ne spominjem pretnje i ostale opasnosti sa kojima bi se takav mag suočio ako odbije potpisivanje Sporazuma. Bez sumnje, u istoriji je nebrojeno ovakvih slučajeva, međutim, većina njih je ostala nepoznata. Pravi mag koji preduzima sve mere i poštuje sve primenljive analogije za jedan ritual prizivanja neće nikada biti u strahu od moguće tragedije. Stoga je potrebno da mag dobro poznaje simbolizam i misteriozne tajne svih magijskih sredstava i da ih razume, da bi postigao potpunu kontrolu nad Duhovima, moćima ili entitetima bilo koje vrste.

Kadionica je to magijsko sredstvo koje simbolički služi za materijalizaciju Duha. Mag je obavezan da stvori atmosferu neophodnu za Duha kojeg namerava prizvati, i nikako se ne sme osloniti na Duha da on to sam učini, jer bi Duh samo stvorio atmosferu koja odgovara Njegovoj ličnoj želji, i u tom slučaju bi mag bio u opasnosti da sasvim potpadne pod uticaj tog Duha.

Mnogi drevni spisi i grimoari koji govore o prizivanju Duhova, danas su pogrešno shvaćeni, jer je uvreženo mišljenje da je mentalna koncentracija na magijski prostor "stvaranje atmosfere za prizvanog Duha". Postoje mnogobrojna uputstva o tome. Čak i neki svitci starih egipatskih papirusa daju uputstva o tome kako izazvati potrebnu koncentraciju na magijski prostor, ali pošto su njihovi simboli pogrešno tumačeni ta uputstva su ili izbačena iz upotrebe ili sasvim pogrešno shvaćena.

Kada se priprema prostor za materijalizaciju Duha pomoću Kadionice koja simboliše magijski prostor, neophodno je da se taj prostor pre vršenja rituala ispuni određenim energijama, što je već stvar Magije Elemenata. To energetsko "punjenje" prostora zavisi od vrste Duha kojeg treba prizvati. Podrazumeva se da niko neće puniti prostor silom Elementa Zemlje ukoliko želi da radi sa Duhom Elementa Vatre. To ne samo da bi bilo besmisleno, već bi bilo i u protivrečnosti sa Zakonom. Ako mag radi sa Duhovima koji predstavljaju određeni Element, on mora napuniti prostor, u kojem želi da se Duh materijalizuje, njihovim vlastitim Elementom. Gnomi i ostali Duhovi Zemlje mogu se pojaviti samo na mestima ispunjenim Elementom Zemlje, Duhovi Vazduha će se manifestovati samo tamo gde preovlađuju Elementi Vazduha i tako dalje, dok, recimo, viši Duhovi i Starešine moraju imati prostor ispunjen Svetlošću. Ta Svetlost mora imati boju planetarne analogije Sveta kojem Duh pripada. Vanplanetarni Duhovi se mogu pojaviti samo na mestu ispunjenom čisto belom Svetlošću.

Tačno bojenje planetarne svetlosti se ostvaruje pomoću Magijske Lampe i imaginacije istovremeno. Svetlost mora biti jaka, jasna i sjajna. Što je boja tamnija to je sve teže Duhu da se manifestuje, a ne retko se dešava da se negativni Duh ili Starešina Tame te planetarne oblasti ukaže preuzimajući oblik prizvanog Duha pokušavajući da odigra njegovu ulogu i prevari nepromišljenog maga. Pravilo je da se pojavljuje Duh koji ima karakteristike stvorene boje.

Kada se radi na otvorenom prostoru, određeni prostor treba obeležiti najpre velikim magijskim krugom i i stovremeno pomoću imaginacije. Kada se radi u zatvorenom prostoru Hrama bitno je da se ceo prostor ispuni odgovarajućim Elementom, kroz primenu Magije Elemenata i uvek praćeno snagom same imaginacije. Da bi stvorio odgovarajuću obojenu Svetlost ili Element, mag mora koristiti svoje telo, koje će on prvo napuniti tim Elementom ili obojenom Svetlošću, a zatim ih izbaciti u prostor preko ruku ili Magijskog Štapa ili direktno preko pora svoje kože, šireći izračenjem iz sebe i ispunjavajući i oživljavajući prostor na taj način, čime se, ustvari, taj prostor priprema za Duha kojeg treba prizvati.

Ovim prenosom sile Elementa ili obojene Svetlosti iz tela u prostor stvara se ambijent za prizivanje Duhova koji treba da posluže ličnoj svrsi maga. Isti metod se koristi i u slučaju kada mag namerava da pojača i projektuje iz svojeg bića moći koje takođe pripadaju nekoj oblasti prema planetarnoj analogiji. Ukoliko se prizivaju Duhovi koji treba da budu na usluzi i drugim ljudima, a ne samo magu lično, ovo energizovanje prostora se može ostvariti jedino pomoću imaginacije i to sa Astralne ili Eterične ravni, nakon astralne ili eterične projekcije, što znači da se prostor tada energizuje direktno iz svemira. Tek kada je prostor dovoljno ispnjen elementarnom energijom, mag pristupa stvaranju posebne akumulacije u Magijskom Trouglu da bi oformio, pomoću svoje imaginacije potpune uslove za materijalizaciju prizvanog Duha. Zbog toga je moć nagomilavanja odgovarajućeg Elementa od prvenstvene važnosti, pošto efektivna manifestacija Duha u potpunosti zavisi od nje. Da bi olakšao ovu akumulaciju elementarne energije, mag treba da upotrebi miris tamjana, čiji sastojci moraju odgovarati planetarnoj oblasti iz koje se Duh priziva. Da bi uticao na fizičko dejstvo, onda se odgovarajući nagomilana električna ili magnetna struja Elementa mora preneti u oblik stvoren za željenu prikazu Duha pomoću zapaljenog tamjana. Najbolje je u tamjan kao kondezator elementarnih struja uneti obe elementarne struje i električnu i magnetnu, kako bi je Duh iskoristio, ne samo za pojavljivanje, već i za direktno fizičko delovanje. Međutim, ne mora se uvek insistirati na materijalnoj pojavi Duha u nekom određenom obliku i može se ostaviti mogućnost da se se Duh pojavi i bez ikakvog oblika, ili u obliku koji sam Duh izabere, čime mag ostavlja sebi više energije za koncentrisanje na želju da Duh bude u stanju da iskoristi tu moć za postizanje željenih rezultata. Da bi ovo postigao, mag mora površinu tečnog ili čvrstog kondezatora elementarnih energija, koji stavlja u Magijski Trougao, napuniti odgovarajućim elektro magnetnim nabojem. Tak kada se sve ovo postigne, paljenje tamjana će izazvati lagano samopunjenje elektro magnetnim strujama koje će poslužiti Duhu za Njegovu manifestaciju. Aspiranti treba na početku prakse da koriste tamjan u većoj količini kako bi im pomogao kao jaka potpora za koncentraciju na ritual. Međutim, ovo uopšte nije bitno i iskusan mag, koji je sve zakone doveo pod svoju potpunu kontrolu može svakako raditi i sa vrlo malo kađenja. Upotrebu narkotičnih sastojaka, koja se preporučuju u mnogim knjigama o prizivanju, pravi mag će izbegavati, jer narkotici, pored svog opojnog dejstva, ne pomažu prizivanju željenog Duha, već samo izazivaju halucinacije i mentalne projekcije izvlačeći slike iz podsvesti. Mag neće nikada rizikovati svoje zdravlje takvim ili sličnim eksperimentima upotrebom droga i opijata.

 

 

Kadionica uvek stoji na Oltaru. Treba da ima tri noge kao simbol Vatre. Posuda je u obliku polulopte. Najbolja je ako je od srebra ili zlata, zato što se oni nazivaju savršenim metalima, a u savršenom nesavršeno sagoreva. Ovakva je Kadionica izuzetno skupa za priuštiti te se stoga preporučuje da bude od bronze koja sadrži metale Jupitera i Venere sjedinjene u homogenu leguru, koja je simbol Božanske ljubavi i sjedinjenja.

Kada se u kadionici rasplamsa ugalj. u ovaj Oganj mag baca miris, simbol molitve, grubog nosioca ili predstavu njegove težnje. Usled nesavršenstva ove predstave, dobijamo dim a ne savršeno sagorevanje. Ali, ne možemo da upotrebimo eksploziv umesto mirisa, jer to ne bi bilo istinito. Naša molitva je izraz težnje nižeg ka višem. I ma koliko da je prijatan miris, on će uvek biti maglovit. A u tom maglovitom dimu nastaju prve iluzije. Tražimo Svetlost, a opažamo da je Hram u Tami! U Tami dim poprima čudne oblike i možemo čuti čudne zvuke, čak i zavijanje zveri. Što je gušći dim, to je tamniji Univerzum. Dahćemo i drhtimo, gledajući i pitajući se kakve li smo to nečiste i nestvarne stvari prizvali. Pa ipak, ne možemo bez mirisa. Ovaj miris se zasniva na smoli Tamjana, žrtvi čovekove volje srca. Ovaj tamjan se meša sa stiraksom, zemaljskim željama, tamnim, slatkim i prihvatljivim, u količini koja iznosi pola njegove težine; a ovo opet sa pola njegove težine stabla aloje, koje je simbol Strelca, odnosno njegove strele, i tako predstavlja samu težnju, a to je strela koja probija dugu. To je strela traži uravnotežen i usmeren život koji omogućava naš rad, a da bi rad bio moguć i sam taj život mora da bude žrtvovan.

 

 

Sagorevanjem tamjana ili smesa smola i trava u našoj se svesti javljaju sve one zastrašujuće i privlačne utvare kojima vrvi Astralna Ravan. Ovaj dim predstavlja Astralnu Ravan koja se nalazi između materijalnog i duhovnog. Kada mag zatvori oči i počine da traži po sebi, u početku nailazi samo na mrak. Ukoliko nastavi sa pokušajima da prodre kroz Tamu, postepeno se otvara novi par očiju. Neki misle da su to "oči imaginacije". Oni sa više iskustva znaju da je to istinsko viđenje Prirode Stvarnosti, jer je stvarnost nam znana, sama po sebi, potpuna laž. U početku, mag opaža sivu tamu, a kasnije će se možda pojaviti figure sa kojima će mag moći da razgovara i pod čijim vođstvom će moći da putuje Beskrajnim Prostranstvima. Astralnu ravan je nemoguće opisati, jer je veoma široka i raznovrsna, kao što je to i Univerzum u celini.

Sve što živi, sve što je živelo i što će ponovo u život ući, nalazi se u Astralnom svetu. Tu se, takođe, nalazi i ono što mnogi smatraju duhovima mrtvih. Ukoliko aspirant bilo šta od onoga na šta naiđe na svom astralnom putovanju prihvati kao Istinu, on će to obožavati, jer Istina se obožava. Ali avaj, u tom slučaju on je izgubljen, jer utvara će zadobiti moć nad njim, a on će postati utvarom opsednut. Sve dok ispituje ideju, mag je slobodan od nje. Isto je kao i u običnom životu: nema nikakve opasnosti sve dok čovek eksperimentiše, ali u trenutku kada prestane da ispituje i kada određenu stvar počne da radi po navici bez razmišljanja, on je izgubljen. Uzmite samo primer hrane. Uobičajeno je da ljudi jedu tri puta na dan i to većina radi bez ikakvog razmišljanja, bez preispitivanja da li smo uopšte gladni. I u tom neobuzdanom prejedanju, javljaju se svi zdravstveni problemi. Tek kad sami počnete da kuvate za sebe, ubrzo ćete otkriti da ne kuvate ni manje ni više nego što vam treba, i zdravlje će početi da se vraća. Međutim, odete u drugu krajnost i počnete da razmišljate samo o pravilnoj ishrani, gotovo je sigurno da ćete zapasti u onu tipičnu melanholiju, kada je čovek uveren da se ceo svet zaverio da ga otruje.

 

    

Na slikama iznad i u predhodnom tekstu prikazane su ražličite vrste oltarskih

i nosećih Magijskih Ritualnih Kadionica

 

Ali pazite, postoje još veće opasnosti koje vrebaju kada se na put ovaj otisne. Aspiranta koji nije razlučio sopstvene relacije magijskog i svetovnog života, najgore od svih utvara tek očekuju, a to su moralne i religiozne ideje. Zdravo rasuđivanje se sastoji u sposobnosti da se ideje prilagode pravilnim odnosima. Ukoliko neko tvrdi da ne veruje u Hrišćanstvo ili neku drugu religiju, a celokupan svoj život nesvesno uređuje na religijskim principima opšte prihvaćenih normi ponašanja kojima je naučen od malena takav može samo neuspeh okusiti, jer je nemoguće uzdići dušu sve dok užas uma ne napusti potpuno iscrpljeno telo. Sve utvare, bilo koje prirode, a posebno ove nakaradne svetovne kojima je većina opijeno podložna moraju biti svezane, ispitane i savladane, jer u suprotnom može se dogoditi da se upravo u trenutku kada se aspirant želi otisnuti u Onostrano, pojavi neka ideja sa kojom se nikada ranije nije bavio, i da ga možda baš ta ideja, iznenada zaskoči i, pošto dolazi iz podsvesti, zadavi. To je ona čuvena legenda o čarobnjaku koji je prizivao Đavola i koga je Đavo udavio! Svako je sigurno čuo za onu narodnu: "Ko s Đavolom tikve sadi, tikve mu se o glavu lupaju". Ali poenta ovde nije u Đavolu, već u tikvama. Zato samo onaj ko "tikve" iz glave svoje izbaci, ko um svoj od svake svetovne vezanosti oslobodi, takvom su sve Kapije otvorene.

 

Vrh

 

Zvono

 

Oltarsko Magijsko Zvono predstavlja Element Etera. To je Zvono oglašavanja, upozorenja i prizivanja. Koristi se u skoro svim obredima. Treba da bude napravljeno iz jednog komada sa malom udaraljkom zakačenom u sredini sa unutrašnje strane i drškom na vrhu sa spoljne strane. Najčešće je od metala, legure mesinga, ili od bronze. Postoje i Niske Magijskih Zvona čija je svrha i upotreba ista kao i za Magijsko Oltarsko Zvono. Mogu biti dve vrste niski zvona i to: sa pet zvona iste veličine i služi za proterivanje i eterizaciju, i sa sedam zvona različite veličine koja predstavljaju zvučnu skalu (do, re, mi, fa, sol, la, si) za prizivanje i eterizaciju.

Magijsko Zvono se može prikačiti na lanac da bi se lakše sa njim radilo u toku obreda. Postoje i izvesni rituali koji zahtevaju nošenje većeg broja malih zvona koja se zašivaju na donjem rubu Odore, pa čak i na rukave sa namerom da svaki pokret maga proizodi zvuk.

Oltarsko Magijsko Zvono je mnogo važno magijsko sredstvo jer ono poziva i upozorava. Magijsko Zvono svojim zvukom i vibracijom ne samo što se čuje našim fizičkim čulima, već ono odzvanja Nebesima i na Astralnoj i na Eteričnoj ravni postojanja.

Magijsko Zvono se, prema predanju, lije iz jednog komada metala blago povijenog oblika u prečnika od dva do najviše tri palca. Zvono treba da bude odlivak legure "sedam metala" pomešanih na poseban način. Prvo se zlato stapa sa srebrom u vreme kada su Sunce i Mesec u povoljnom aspektu. Potom se oni sjedinjuju sa kalajem kada je Jupiter dobro postavljen. Olovo se dodaje kada je Saturn povoljan, a isto tako i živa, bakar i gvožde kada Merkur, Venera i Mars zrače jakom energijom. Stari majstori su dobra zvona izlivali tako što je ovaj postupak trajao ne manje od 10 mesečevih ciklusa, koliko traje i bremenitost žene, asocirajući na stvaranje ploda Nebeske Majke. Ovo je i vremenski period kroz koji se mogu svih sedam planeta, vladara ovih sedam metala naći u dobrim pozicijama, koje se moraju poštovati da bi Magijsko Zvono bilo potpuno svrsishodno i upotrbljivo i u najmoćnijim magijskim ritualima. Otvor u središtu Zvona omogućava da se kroz njega provuče kratka kožna vrpca pomoću koje se zvono može prikačiti za lanac. S druge strane lanca nalazi se udaraljka Steng, koja se pravi od drveta oskoruše, planinskog jasena ili hrasta, i koji treba pronaći sa što raširenijim račvama na jednom kraju. Postoje i tradicije koje udaraljku prave od ljudske kosti.

Zvuk ovakvog Magijskog Zvona je neizrecivo zapovednički, svečan i veličanstven. Čak i bez najmanjeg drhtaja, njegovi pojedinačni tonovi se postepeno stapaju sve slabije i slabije sa tišinom. Na zvuk ovog Zvona, Univerzum nestaje u jednom nedeljivom trenutku vremena, i pokorava se Volji maga. Jedino što može poremetiti Svemoćnu i Beskrajnu Tišinu Univerzuma jeste uznemiravajući ton Magijskog Zvona koje odzvanja sve do samog kraja.

 

 

Ritualna Niska pet Magijskih Zvona i Oltarsko Magijsko zvono sa stengom

 

 

Oltarsko Magijsko Zvono i Magijsko Zvono na lancu

 

Vrh

 

Svećnjak

 

Svećnjak se koristi kao postolje za sveću na oltaru ili drugom mestu vršenja obreda. Treba da ih bude 1, 3, 5, 7, 9, 11 ili 13 u zavisnosti od vrste rituala.

Najbolji su svećnaci od drveta, mada mogu biti i od drugih različitih materijala: metala, keramike i slično. Na svećnake treba urezti ili iscrti Zaštitni Pečat, najčešće pentagram, ili drugi sigil u zavisnosti od magijske prakse koja se sledi. Svećnjaci ne moraju biti pokriveni niti umotani u platno, ali ne smeju biti izloženi pogledu neiniciranih.

Postoji i jedna posebna vrsta svećnjaka koji se koristi za rad na otvorenom prostoru a on je staklena posuda u obliku tegle, sa ili bez poklopca, a koristi se kako bi se plamen sveće zaštitio od gašenja na vetru. Poklopac na ovakvom svećnjaku mora imati otvore zbog priliva vazduha, kako bi sveća mogla goreti.

 

Drveni Svećnjaci

 

             

Oltarski Svećnjaci od metala i Svećnjak staklena boca za rad u spoljašnjoj sredini

 

Svećnjak od kovanog gvožđa za zidni Oltar zahvale i uljana Lampa (Kandilo)

 

Vrh

 

Lampa

 

Magijska Lampa (Kandilo) je simbol prosvetljenja, spoznaje, iskustva, intuicije i unutrašnje svetlosti. Ona predstavlja sve simboličke analogije Svetlosti. Svetio Magijske Lampe je ekvivalentno svetlu magove unutrašnje svetlosti, i koji posedujući unutrašnje svetlo gori kao plamen. To je obično uljana lampa ili kandilo, a poznata je i pod imenom Laterna Magica. Ona stoji zakačena na plafon iznad oltara u središtu hrama. Skida se samo u onim obredima koji zahtevaju da se iz hrama uklone svi predmeti koji vise. Osim Kandila koje visi iznad oltara, postoje i stajaće oltarske Lampe koje se obično koriste izvan Magijskog Kruga na Oltarima zahvale, ili izvan Hrama u drugim zatvorenim prostorima ili na otvorenom u spoljašnjoj sredini.

Magijska Lampa se veoma često pominje u mnogim grimoarima i najstarijim knjigama koje se bave prizivanjem. U praksi Ritualne Magije ona predstavlja veoma važno sredstvo i mag je treba koristiti u svom radu. Boja, koja obuhvata kvalitet, vibraciju i osobinu svetlosti, je još jedna od misterija magijske lampe. Moć Duha ili Oblasti koja okružuje Zemlju (sfera) mora biti izražen kvalitetom boje, čistom ili mešanom, što odgovara prirodi Duha. Što je čistija i svetlija obojena atmosfera, Duh se lakše svetlosno oblikuje i što On više sija i blista to je viša Njegova inteligencija i čistiji Njegov kvalitet. Niži ili negativni Duhovi javljaju se u tamnim i tmurnim, to jest, nečistim bojama.

Od velike važnosti je da mag koji praktikuje Ritualnu Magiju zna sve ovo. Njegovo prosvetljenje je simbolički izraženo lampom. Kada se radi sa Duhovima, Lampu treba prekriti obojenim staklom na takav način da Duh prihvati tako stvorenu obojenu atmosferu. Kada se radi sa Elementima Duhova Vatre, Lampu treba prekriti crvenim staklom tako da lampa zrači crvenom svetlošću. Za Duhove Vazduha potrebna je tamnoplava svetlost. Stoga lampu treba prekriti tamnoplavim staklom stvarajući tako plavu svetlost. Vodeni Duhovi moraju imati zelenu svetlost za pojavljivanje, a za Duhove Zemlje treba koristiti žutu svetlost koja može imati i nijansu braon boje. Boja Etera je Svetlost Svemira, i u tom slučaju ona mora imati ljubičastu boju. Za Visoke Duhove ili Duhove iz vanplanetarnih svetova potrebna je bela svetlost. Za Duhove koji dolaze sa neke planete svetlost treba stvoriti na takav način da ona odgovara boji te planete. Tako je Duhovima Saturna potrebna ljubičasta svetlost ili svetlost ultramarinske (neboplavne) boje, Duhovima sa Jupitera plava, sa Marsa crvena, sa Sunca žuta, sa Venere zelena, sa Merkura svetlucava (opalescentna) ili šljašteća, a Duhovima sa Meseca bela svetlost. Nikako magijske rituale ne treba izvoditi pod običnom veštačkom svetlošću, pošto fizički elektricitet ima loše dejstvo na astralne oscilacije koje, u vreme obreda, vibriraju u Hramu ili na mestu koje se koristi u tu svrhu.

Magijska Lampa je opremljena plamenom sveće ili ulja. Idealna svetlost se dobija lampom na alkohol (špiritus), ili alkoholnim plamenom. Alkohol (metil) treba pripremiti na poseban način: jednu trećinu cvetova od kamilice pomešajte sa dve trećine alkohola i ostavite zajedno u zatvorenoj boci 9 dana, zatim smesu procedite ili na neki način profiltrirajte. Alkohol pripremljen na ovakav način je, istovremeno, koristan kondezator elementarnih struja koji se može napuniti magovom voljom da bi se postigli bolji rezultati. Napunjeni preparat, kada se zapali, pomaže stvaranju poželjne atmosfere koja će takode doprineti postizanju dobrih rezultata. Alkoholni gorionik se takode može napuniti za poboljšanje vidovitosti ili za obrede sa Magijskim Ogledalom, ili za druge astralne ili magijske obrede. Ako mag izvodi ritual u zatvorenoj sobi, gorionik treba staviti u Magijski Krug ili u ugao sobe. Najbolje je učvrstiti ga u položaju iznad glave, tako da je soba ravnomerno osvetljena. Kada pali lampu mag mora meditirati i koncentrisati se na istovetno potpaljivanje unutrašnje Svetlosti Duše i Duha.

 

     

 

   

Različiti prikazi Oltarskog Visećeg Kandila

 

Magijska Lampa treba da bude napravljena u strogoj tajnosti i na izdvojenom mestu, bez traženja saveta ili odobrenja čak i od svog Duha Zaštitnika. Magijska Lampa je svetlost čiste Duše i zbog toga je krajnje lična. Kada Mag usredsredi oči na Lampu ništa drugo ne treba da postoji.

Magijska oruđa neka leže na Oltaru, samo Svetlost Lampe neka bude jedina Sila. Volja koja je bila Štap više ne postoji, jer Put je postao Jedno sa Ciljem. Razumevanje koje je bilo Pehar više ne postoji, jer su Subjekt i Objekt spoznaje postali Jedno. Razum koji je bio Mač više ne postoji, jer je složeno ponovo rastvoreno u Jednostavno. Ni Božanska Tvar koja je bila Pentakl više ne postoji, jer je mnoštvo postalo Jedno. Tako se u Hramu stvara Večna, neograničena, ne šireća, bez uzroka i poslcdica, Sveta Svetlost. Ta Svetlost je bez kvantiteta i kvaliteta, neuslovljena i Večna Svetlost Duše. Zbog toga je nemoguće da bilo ko daje savete ili odobrenja, jer ova Lampa mora biti potpuni odsjaj Sopstva Duše Maga. Ona izražava Silu "Ja jesam".

Hram i sve što je u njemu mora, iznova i iznova, biti uništavano pre nego što zavrede da prime tu Svetlost. Otuda, vrlo često izgleda da je jedini savet koji bilo koji učitelj mogao dati bilo kojem učeniku, je onaj da uništi Hram. Sve što imate i sve što jeste su samo velovi ispred te Svetlosti. Za ovo moćno sredstvo su svi saveti uzaludni. Ne postoji ni jedan tako veliki učitelj koji bi u potpunosti mogao da shvati ličnost bilo kog učenika. Ono što je jednom učeniku pomoglo u prošlosti, može odmoći drugome u budućnosti. Ali, kako se učitelj obavezao na služenje, on to služenje može preuzeti na ovaj jednostavan način. Budući da su sve misli velovi ove Svetlosti, on može savetovati učenika da uništi sve misli, i za taj cilj preporučiti one vežbe koje sigurno koriste tom uništenju. Ovaj Put, u drevnoj sumerskoj tradiciji se naziva Unutrašnji Oganj i predstavlja prvu stvarnu inicijaciju. Zbog toga se ni ja ne usuđujem da vam kažem kako ćete ovu lampu napraviti ili nabaviti, kako će ona izgledati, ništa od toga. Od svih magijskih sredstava, Magijska lampa je toliko lična da se u njeno posedovanje ne može niko umešati. Čak ni Bogovi.

 

Kombinovana stajaća i viseća Magijska Lampa

 

Stajaća uljana troplamena Lampa

 

Stajaća Magijska Lampa

 

Uljane Lampe od bojenog stakla

 

 

 

 

 

<<<       O       >>>

 

 

Sva prava rezervisana

Copyright © 2011 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 23-01-2013 03:29