Stranice

 

  Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

 Zag Kia

  Tajna društva

  Ekosfera

  Putopisi

 Tekst 4

  Lepota planete

 

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

 Alexanthorn

 Kontakt

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Putopisi

 

4

 

Naše blago iz podzemlja

Izvor: NOVOSTI

Autor: Dragana MATOVIĆ

22.07.2010

 

Poslednja velika otkrića potvrdila da Srbija ima veliki, neiskorišćen arheološki potencijal.

Nekoliko skorih vanrednih otkrića na lokalitetima Feliks Romulijana kod Zaječara, Belovode kod Petrovca na Mlavi, Viminacijumu i na trasi Koridora 10 u Dimitrovgradu, samo potvrđuju da je naše tle nepresušna riznica tajni iz davne prošlosti. Lepo vreme je ponovo oživelo arheološka nalazišta. Arheolozi su na terenu, a neki lokaliteti, poput Lepenskog vira, odevaju se u novo ruho.

 

 

TVRĐAVE

 

Od 21 tvrđave u Srbiji, čak sedam su na Dunavu. Posetioci koji Dunavom obilaze Srbiju sa severa, prvo naiđu na Petrovaradin, pa na Kalemegdan, potom na Smederevo, Ram, Golubac i u blizini granice s Rumunijom na Fetislam.

Evropskim projektom „Put kulture - tvrđave na Dunavu“ planirano je da se one povežu i iskoriste kao potencijal koji je Srbiji ostao u nasleđe.

 

 

MEDIJANA

 

Mada je pre tri godine dato milion evra da se drvenom konstrukcijom prekrije antički lokalitet Medijana, kod Niša, a onda krene u otkrivanje mozaika - to još nije urađeno. Nije mnogo urađeno ni na konzervaciji mozaika.

Prema našim saznanjima, i ove godine Ministarstvo kulture je izdvojilo najviše para za ovaj lokalitet, da bi se do 2013. spremio za obeležavanje 17 vekova donošenja Milanskog edikta, kojim je Konstantin Veliki, jedan od najvećih rimskih imperatora, inače rođen u Nišu, prvi put zvanično priznao hrišćansku crkvu.

Mada još nisu zaživela dva velika projekta „Putevima rimskih imperatora“ i „Put kulture - tvrđave na Dunavu“, zamišljena da povezivanjem antičkih lokaliteta i tvrđava koje spaja dugačka reka privuku posetioce, turističkih obilazaka ima. Najuređeniji lokalitet Viminacijum i ovog leta je najatraktivniji za turiste. Očekuje se da će do kraja turističke sezone doći mnogo više posetilaca nego prethodne godine, kada je ovaj lokalitet primio 72.000.

I arheologe iz sveta privlači naše „podzemlje“. Tako je srpsko-nemačka arheološka ekipa, u kojoj je dr Gerda Zomer Von Bilou, predstavnik Arheološkog instituta iz Frankfurta na Majni, u Gamzigradu, izvan zidina palate Romulijana, pronašla arheološki biser: velelepnu skulpturu u mermeru, koja bi trebalo da predstavlja tračkog konjanika u lovu. Značaj ovog nalaza iz drugog ili trećeg veka je u tome što su do sada pronađeni samo reljefi tračkih konjanika, i ova skulptura je jedinstvena na Balkanu. Naučnici su jednoglasni u proceni da će otkriće doprineti pouzdanijem rasvetljavanju perioda pre gradnje carske palate, koju je graditelj, imperator Galerije, posvetio svojoj majci Romuli. Lepotu ovog zdanja, punog raskošnih mozaika sa predstavama iz lova, koji su od 1953. godine pronađeni među njegovim zidovima prepoznao je Unesko i stavio ga pod svoje okrilje.

Još jedan lokalitet, Belovode kod Petrovca na Mlavi istražuje međunarodna ekipa. Dugogodišnjem rukovodiocu istraživanja, arheologu Dušanu Šljivaru, naučnom savetniku u Narodnom muzeju, pridružiće se kolege iz Velike Britanije, na čelu sa Benom Robertsom iz državnog Britanskog muzeja u Londonu. Ovo neolitsko naselje, nastalo 5.600 godine pre nove ere, a nestalo u požaru koji su izazvali naleti vandalskih plemena 1500 godina kasnije, godinama privlači pažnju arheologa. Dosadašnja istraživanja potvrdila su postojanje tehnologije za topljenje bakra.

- Najnovija istraživanja na ovom lokalitetu su potvrdila da je Balkan bio kolevka ne samo evropske, već i svetske metalurgije, a da je vinčanska kultura bila prva evropska kultura koja je poznavala obradu metala - kaže Dušan Šljivar. - Na Oksfordu je potvrđeno da je to bilo između 5300-5600 godina stare ere.
Za to saznanje zaslužna je i naučnik Miljana Radivojević, budući doktorand na Institutu za arheologiju Juniverziti koledža u Londonu. Ona sa svojim mentorom Tilom Rerenom istražuje ovaj lokalitet.

- Pronašli smo mnogo materijala, žrtvenike, figurine... Uspeli smo da rekonstruišemo način života u tom periodu - otkriva Šljivar. - Čak imamo i rudnik i upravo smo otkrili da je bio eksploatisan u tom periodu. Ova otkrića menjaju pogled na arheologiju, jer do sada se smatralo da su civilizacija, kultura i tehnološki napredak nastali na Bliskom istoku.

Belovode su naselje od 100 hektara, koje je u završnoj fazi imalo 700-800 kuća. Takvih neolitskih naselja nema mnogo. Zajedno sa Konjušnicom u Viteževu i Pločnikom kod Prokuplja smatraju se evropskim metropolama petog milenijuma.

- Jedini koliko toliko uređen lokalitet iz tog perioda je Vinča, a trebalo je da krene sređivanje Pločnika kod Prokuplja - kaže Šljivar. - Rekonstruisali smo pet kućica, a Železnice Srbije su nam dale zgradu. Međutim, stalo se zbog nedovoljno novca. Mislim da bi trebalo smoći snage i obnoviti ovaj lokalitet, jer sigurno je da bi mnogi od 100.000 turista koji svake godine obilaze Đavolju varoš otišli i tamo.

Na jednom od najznačajnijih lokaliteta na ovim prostorima, Lepenskom viru, teče rekonstrukcija, koja će biti gotova u oktobru. Kako nam je rekla arhitekt Marija Jovin, koja je sa svojim kolegom Sinišom Temerinskim osmislila budući izgled lokaliteta, stavljena je metalna konstrukcija nad lokalitetom, a uslediće pokrivanje leksanom. Planirano je bilo da se uradi i nekoliko konzerviranih kućica, ali novac za to nije stigao.

- Punom parom iskopavamo amfiteatar, sišli smo na nivo od deset metara, a planiramo da sve završimo do 2011. godine. To je jedini amfiteatar u ovom delu Evrope - kaže Miomir Korać, direktor Viminacijuma. - Takođe, iskopavanja su i na mestu gde je bila arena i tu smo nedavno pronašli gnostičke urne. Na samom kraju kopova pronađena je prelepa vila rustika, ali će ona, nažalost, morati da se izmesti. Kao što smo navikli, na ovom, možda najbolje uređenom lokalitetu se stalno radi i gradi. Sagrađena je nova velika suvenirnica, sa kafeom, a stara će biti prerađena u poštu, tako da će Viminacijum imati svoj poštanski broj.
Korać kaže da sde privode kraju radovi na „Rimskoj kući“, koja bi trebalo da bude završena u septembru. Završen je naučnoistraživački centar, a u atrijumu se već živi. Slikar i univerzitetski profesor Miroslav Lazović uradio je mozaik - zvezdano nebo, a uskoro će doći da oslika zidove atrijuma. - Sa Ministarstvom za nauku dogovoreno je da tu bude i laboratorija za DNK analizu, pronađeno je 10.000 novih grobova, već je istraženo 14.000, a to znači da je to do sada najveća antička nekropola.

Još jedna atrakcija ovog lokaliteta je mamutica Vika, stara čak milion godina, koja je za nešto više od godinu dana od kako je otkrivena privukla brojne posetioce.

Ovog leta mnogo arheologa je na trasi kuda bi trebalo da prođe Koridor 10. Njihova istraživanja do sada su donela jedno arheološko otkriće „Via militaris“ (rimski put), nedaleko od Dimitrovgrada. Ostaci potiču iz prvog veka i odlično su očuvani. Prema dosadašnjim nalazima, antički put je bio kaldrmisan. Građen je od kamena, širine je osam metara, a podeljen je u dve kolovozne trake ograničene monumentalnim ivičnjacima.

Istovremeno, iskopavanja se obavljaju i na lokaciji u neposrednoj blizini za koju se pretpostavlja da sadrži ostatke iz preistorijskog perioda. Ispitana su i tri nalazišta u ataru sela Gradinje, koja su ugrožena izgradnjom petlje i nastavkom autoputa prema granici sa Bugarskom. U toku su istraživanja i četvrtog nalazišta, na desnoj obali Nišave, na deonici autoputa između mosta broj pet i broj šest. Naime, srpski arheolozi su na tragu velikog otkrića, budući da se iz pisanih izvora i starih itinerera zna da je dolinama Morave i Nišave prolazila trasa nadaleko poznate saobraćajnice „Via militaris“, kojom su zapadne provincije Rimske imperije bile povezane sa delovima carstva na Bliskom istoku.

 

 

 

 


 

 

Vrh strane

 

 

Sva prava rezervisana

Copyright © 2010 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 23-01-2013 02:41