Stranice

 

  Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

 Zag Kia

  Tajna društva

  Ekosfera

  Putopisi

 Tekst 7

  Lepota planete

 

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

 Alexanthorn

 Kontakt

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Putopisi

 

7

 

Tajanstveni grad vina

Izvor: NOVOSTI

Autor: Dragana MATOVIĆ

18.09.2010


Rajačke pimnice, smeštene na brežuljku iznad Timoka, kandidat za Listu svetske baštine Uneskoa. Nekada je ovde bilo više od 300 pimnica, danas postoji samo 57 vinskih podruma.

Crno vino se pije od kad provri, dok ne kaplju prve streje. Onda se prelazi na ružicu, koja se pije dok ne počne da se diže prašina. Tada se prelazi na belo, koje se pije sve dok ne stigne crno vino.

Od pamtiveka ovako teče život starosedelaca sela Rajac i vlasnika čuvenih Rajačkih pimnica. Iskusni tvorci vina ponose se jedinstvenim načinom života, ali i vrhunskim kvalitetom vina napojenih suncem. Sada su Rajačke pimnice ponovo u žiži interesovanja. Nedavno su postale kandidat za Listu svetske baštine Uneska, a bile su i centralni događaj na manifestaciji Dani evropske baštini u Srbiji.

Rajačke pimnice se nazivaju "selom bez odžaka", jer se u njima boravilo samo tokom berbe grožđa i spravljanja vina, ali bi isto tako, zbog gostoljubivosti domaćina, mogle da ponesu naziv "sela sa širom otvorenim vratima". Smeštene na brežuljku pored Timoka, iznad Rajca, predstavljaju skup vinskih podruma, sa mrežom ulica, trgova i sakralnih mesta. Vreme kao da je stalo u ovom kamenom selu.

Prvobitno, u 18. veku, pimnice su bile ukopani podrumi sa kamenim temeljima, napravljeni od pruća i zemlje. Kasnije su se pravile brvnare, a tek u drugoj polovini 19. veka počele su da se zidaju zgrade, od kamena peščara, koji se lako obrađuje i, kako su nam objasnili meštani, može običnom sekirom da se teše. Najstarija je iz 1890, a najviše pimnica izgrađeno je početkom 20. veka. Prepoznatljivi današnji oblik, sa lukovima i arkadama, ornamentima i rozetama, dobile su zahvaljujući majstoru Kosti iz Prilepa. Pimnice su zamišljene tako da se sve aktivnosti oko pripreme vina obavljaju tamo. Mnoge imaju i prostoriju da se prespava, kako bi tokom noći domaćin nekoliko puta obilazio bačve sa vinom.

-Vino mora da se čuva u pravoj sredini gde nema nikakvih zagađivača - kaže jedan od meštana, Vukašin Živanović, inženjer voćarstva i vinogradarstva. - Stoka se čuvala u selu. Smatra se da vino, dok se pretače, poprima mirise iz okoline. I zato, na pimnicama nema nikakvih mirisa. Vino se obavezno pretače na lepom i sunčanom danu. Danu koji miriše.

 

 

METOHIJSKA LOZA

Ne zna se tačno kada je vinova loza doneta u Timočku krajinu. Pretpostavlja se da je tradicija uzgajanja grožđa bila popularna još u antičko doba, pošto je tu bio letnjikovac cara Galerija, danas poznat kao lokalitet Feliks Romulijana. - Rimljani su bili poznati hedonisti i verovatno su uživali u vinima sa naših prostora - kaže Vukašin Živanović. - Ta tradicija je vremenom opustela i pretpostavlja se da su kulturu gajenja vinove loze, kakvu danas poznajemo, doneli doseljenici sa Kosova i Metohije. U to vreme, u svim selima Timočke krajine, u kojima su bili doseljenici, gajila se vinova loza i gradile pimnice. Međutim, te pivnice su srušene, a materijal iskorišćen za ograđivanje dvorišta i izgradnju kuća. Jedino su sačuvane u Rajcu, Rogljevu i Štubiku.

 

KAO DA STE U RAJU

Prvi podaci o Rajcu potiču iz 1540, samo tada se nije zvao tako, već su to bila tri naselja: Rackovo, Orašje i Selište. U srednjem veku ta sela su imala po pet do šest kuća. Naziv Rajac spominje se tek u nekim turskim knjigama iz 18. veka. Meštani vole da se šale da je Rajac dobio to ime zato što kad se popije malo više vina, izgleda kao da ste u raju. Jako su ponosni na vino. Ističu da vino utiče na inteligenciju, pa je u vinarskim krajevima uvek više pametnih ljudi, nego drugde.

Prema kazivanju starosedelaca, u ovom kraju nekada je bilo više od 300 pimnica, ali su mnoge zgrade nestale u požarima ili su propadale, naročito posle Drugog svetskog rata, kada su ih vlasnici ostavili u potrazi za lakšim životom. Zapustele su, sve dok se neko nije setio da nešto takvo ne postoji u svetu. Veliki broj pimnica je srušen, polusrušen ili se naziru samo temelji. Ipak, 57 vinskih podruma radi, a još 19 je pretvoreno u turističke objekte ili izložbene prostore.

- Neposredno posle Drugog svetskog rata napravljen je veliki vinski podrum, koji je trebalo da prihvati grožđe iz svih okolnih sela - priča Živanović. - Zabranjena je privatna proizvodnja vina. To je bila ista politika koja je srušila prelepe vodenice na Timoku, jer navodno nisu bile moderne. Grožđe se prodavalo na podrum, uvedene su ogromne takse na kazane za rakiju. Tata mi je pričao da su zbog ogromnih nameta morali da prodaju kazane, i da su se udruživali, pa je njih desetoro plaćalo porez na jedan kazan. Lošom politikom, malo po malo, a u tome je udela imala i emancipacija žena, koje nisu htele da ostanu u selu, pa su muškarci morali da napuštaju imanje, Rajac je sa 1.670 spao na 200 stanovnika. Vinograd traži slugu. Bolesti ne spavaju, deluju svakog dana. I tako, malo pomalo došlo se do toga da nema ko da obrađuje vinograde.

Nekada nije bilo tako. Dok su ruke vinogradara bile mlađe, berba grožđa bila je najradosniji praznik u selu. Drvena kaca se kitila cvećem, stavljala na zaprežno vozilo i išlo se u vinograd. Bile su to klasične mobe. Komšije, rođaci i prijatelji brali su grožđe, a devojke ga bosim nogama gazile. Domaćini su obično bili na pimnicama. Prali su sudove i čekali da dobiju grožđe. Rajac je živeo tokom berbe.

- Tolika je gužva bila da nije bilo prostora da stanu zaprežna kola - seća se Života Mišić, poznatiji kao Gazda Žira. - Proizvodilo se 400-500 vagona grožđa. Danas je grožđa sve manje. Stariji hoće da rade, ali ne mogu. Mladi ne vole da rade.

Rajačko vino se naročito prodavalo tokom 19. veka, kada je filoksera napala vinograde u Francuskoj. Evropsko tržište se okrenulo novim izazovima tražeći vina koja su najsličnija francuskim. Našli su ga u Timočkoj krajini, naročito u Rajcu i okolnim selima. Vino se izvozilo brodovima za Evropu. Naročito je bilo popularno timočko crno vino. Gajile su se razne vrste belina, zatim od odabranih sorti čekereška. One su činile osnov crnog vina koje je dobijalo razne nagrade. Od belih sorti poznata je bela bagrina, kao autohtona i crna tamjanika.

- Crna tamjanika se pila na našem dvoru u doba Karađorđevića i Obrenovića, a voleo ga je i Josip Broz. Danas se proizvodi samo u manastiru Bukovo. Vino se proizvodilo od grožđa koje se vekovima, na osoben način, gajilo u Rajcu. Berba je počinjala ranije - 27. septembra na Krstovdan, bez obzira na to da li je grožđe bilo zrelo ili nije. To zvuči čudno, jer danas ponekad počne i u avgustu, a najčešće u septembru. Ali, to je zato što smo uništili naše vrste grožđa i prešli na francuske. Jedino je jedinstven rajački game.

Mnogi običaji rajačkog kraja, povezani su sa vinom. Na Bogojavljenje svake godine, pa i danas, uzima se voda iz crkve i onda se sa njom prskaju burad i bačve da bi se osvetilo novo vino. Običaj je da se za Svetog Trifuna, 14. februara, vrši simbolično orezivanje prvog čokota.

- Postoji još jedan običaj vezan za pimnice i za vino, a to je proslava slave Svete trojice - priča Živanović.

- Seoska crkva posvećena je Svetom Spasu i naša slava je Spasovdan. Međutim, nekoliko godina uzastopno je padao grad oko Trojice i odlučeno je da selo dobije još jednu slavu. Nekada se tog dana u ataru išlo od jednog drveta do drugog i završavalo u pimnicama, na mestu gde se nalazi dud star više od 200 godina. Tu se stavljala crkvena zastava sa tri kraka, koja simboliše Svetu trojicu, u tri čabra - simbolima crnog vina. I tako se radilo tri dana.
Pretpostavlja se da je taj dud, u centru sela, pored koga se nalazi veliki kameni oltar, zamenjivao crkvu u vreme kada nisu smele da se zidaju sakralne građevine. Po predanju, posadio ga je dobošar hajduk Veljka. Danas, pričaju meštani, vlaške vračare, kao što idu u razne druge crkve, i ovo mesto koriste za svoje "mućkalice".

- Još jedan interesantan običaj karakterističan je za Rajac. Normalno je da se slavi kada se dete rodi, ali ovde se isto tako odlazak na večni počinak proslavlja vinom. Pogrebna povorka na putu do groblja mora da prođe kroz pimnice. Prijatelji i rođaci idu sa vinom u vrčevima i prelivaju se točkovi vozila koje vozi pokojnika. Na taj način se odaje poslednja počast preminulom.


 

 

 

 

Vrh strane

 

 

Sva prava rezervisana

Copyright © 2010 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 23-01-2013 02:41