Stranice

 

  Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

 Zag Kia

  Tajna društva

 Tekst 4

  Ekosfera

  Putopisi

  Lepota planete

 

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

 Alexanthorn

 Kontakt

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Tajna društva

 

4


 

Masonerija, laicizam i katolicizam

Razgovor s Manuelom Guerom, autorom "Masonske zavere“

Izvor: Zenit - 2010

08.01.2011

 

Je li istina da postoji masonska zavera? Je li spojivo biti katolik i mason? Vladaju li Evropskim parlamentom masoni? To su pitanja na koja profesor Manuel Guera, autor 25 knjiga o različitim sektama, nastoji odgovoriti u knjizi "Masonska zavera“.

Manuel Guera Gomez, rođen u Viljamartinu 1931., diplomirao je na klasičnoj filologiji i patrističkoj teologiji i član je Akademije Doktoranata Španije. Bio je dekan Teološkog fakulteta severne Španije sa sedištima u Burgosu i Vitoriji.

U razgovoru za agenciju Zenit je istakao: "Masonske metode su usko povezane s laicističkim shvatanjem, odlikuje ih istorijski relativizam i vode prema socijalno-kulturnom relativizmu promovišući ga.“

* Je li izvikana masonska zavera legenda?

- Treba razlikovati masone i masoneriju. Masonerija teoretski ne teži za moći, ili da je ima u službi vlastitih načela i interesa. Međutim, činjenica je da masoni postoje u skoro svim uticajnim međunarodnim organizacijama i u multinacionalnim kompanijama koje utiču na ekonomsku i političku moć. Logično je da oni nastoje nametnuti i širiti svoja ideološka načela (relativizam, laicizam, agnosticizam) gdje god se nalazili.

S druge strane, u anglosaksonskom svetu i nordijskim zemljama, u Turskoj, masoni ne da žele vladati, već su oni vlast. Tako je na primjer vladar (kralj) Ujedinjenog kraljevstva - veliki majstor Velike ujedinjene lože Engleske (GLUI) te preko 150 drugih Velikih loža (po jedna u svakom narodu i po jedna u svakoj državi SAD-a). GLUI je 1995. imao 750.000 članova i 8.000 loža po čitavom svetu.
Kako je na snazi pravilo tajnosti, ne zna se sigurno gde deluju i dokle dopire njihov
direktan, a još manje indirektan uti
caj.

Vlada Tonija Blera tražila je da se masoni, naročito državni službenici, javno deklarišu, posebno ako deluju u policiji i pravosuđu. Pohvalno je da je preko 1.400 engleskih sudija dobrovoljno priznalo vlastitu pripadnost masoneriji. Jasno je da ih ima mnogo više.
Nakon skandala s tajnom ložom P2 Licija Gelija,
italijanski službenici u javnoj administraciji, ako su masoni, dužni su to objaviti pod pretnjom gubitka posla (zakon regije Tosk
ane od 1983. godine).

* Odgovara li istini podatak da su 60% članova Evropskog parlamenta masoni?

- To je potvrdio Josip Korominas, veliki majstor Velike lože Španije (GLE), u martu 2006. On je napustio GLE 9. februara 2007., iako je potvrdio da nastavlja biti mason.

Radi li se o novom rascepu koji uzrokuje stvaranje novog masonskog reda ili njegov prelaz u nešto drugo? Činjenica je da su sva pitanja koja se odnose na porodična pitanja i bioetiku, u raskoraku s naukom Crkve i čak s prirodnim zakonom, izglasani u Evropskom parlamentu.

* U Rimu se tek završio kongres tokom kojeg se podsetilo na nesuklađenost između katoličanstva i masonerije, pa je odaslan poziv na dijalog s masonima radi društveno-kulturnih pitanja. Kako može doći do njega?

- Bez obzira na objektivnu nesukladnost između masonerije i katoličanstva, katolici mogu raspravljati s masonima na raznim nivoima, osim onoga što je Sveta Stolica, svesna opasnosti, rezervisala isključivo za svoju prevlast: “Nisu ovlašćene lokalne crkvene vlasti da se izjašnjavaju o prirodi masonskih društava s procenom koja uključuje odstupanje od gore utvrđenog.“ To je u skladu s izjavom kongregacije za nauku vere od 17. februara 1981. i Izjavom o masoneriji, 26. decembra 1983.

Treba uzeti u obzir realnost i posledice masonske tajne. Kako se može razgovarati s nekim koji nosi masku? Na kulturnom planu, makar teoretski, lakše je voditi dijalog, nego na onom specifično verskom i ideološkom. Lakše je razgovarati na međukulturnom nivou (o siromaštvu, opismenjavanju, životnoj sredini, zdravstvu, globalizaciji), nego na međuverskom nivou.

Međutim, i na tom području dijalog s masonerijom nailazi na ozbiljne poteškoće jer masonski laicizam, otvoren ili prikriven, želi marginalizovati verske posebnosti, ono što nije zajedničko svim verama i etikama, i želi veru zatvoriti u kućni pritvor, na nivo lične savesti i unutar hramskih zidova.

U tom smislu masonerija u tradicionalno hrišćanskim državama dovodi do brisanja društveno-kulturnih hrišćanskih tragova, npr. jaslice ili priredbe te simbole božićnog praznika (zvijezdu vodilju, tri kralja, pevače po ulicama tokom božićnih praznika).

* Je li masonerija zamena za religiju?

- Masoneriji, kao i jednom od njenih proizvoda Nju Ejdžu, draži je izraz "duhovnost“, koji ima veći subjektivni odjek od izraza "vera“.
Masoni kažu da su
hrišćani i poriču da je masonerija religija. Kada bi priznali, morali bi priznati dve religije: katoličku i masonsku.
Ali činjenično, za mnoge, povrh svega za masone agnostike, deiste (
pristalice deizma), masonerija je zamena
za religiju.

* Kako ste se uspeli približiti tom svetu koji je tajan?

- Mnoge sam sate posvetio proučavanju konstitucija, pravila i obreda različitih federacija masonskih loža te u razgovoru s masonima i bivšim masonima u Španiji i Meksiku, u čitanju knjiga o masonima koje su napisali masoni ili nemasoni.

Prije deset godina u Meksiku sam proveo leto svakodnevno pričajući o masoneriji sa univerzitetskim profesorima, masonima ili nemasonima. Proveo sam mnoga popodneva u posetima centrima različitih sekti, od kojih su neke bile paramasonske, a nalazile su se na rubovima gradova.

* Da li je masonerija više metoda nego sadržaj?

Čovek osim što misli, on oseća i zamišlja. Osećaji i zamisli mogu prouzrokovati interferencije i pomutiti mentalnu bistrinu. Usprkos tome, ideje i verovanja usmeravaju čoveka; principi stvaraju i usmeravaju ljudske institucije, ali za postizanje cilja nužno je uptrebiti prikladnu metodu. Grčka etimologija te reči označava "hod“ koji treba prevaliti da bi se došlo "do mete“ - cilja. Kod masonerije metoda je uzdignuta do najviše kategorije i do maksimalne efikasnosti, i predstavlja jedan od "principa“, možda osnovni, koji je temelj za sve ostale.

Upravo masonska metoda sadrži jedan od razloga zbog čega masonerija ne može biti usklađena s hrišćanstvom. Usko je vezana za laicističko shvatanje, odlikuje je istorijski relativizam i vodi prema socijalno-kulturnom relativizmu promovišući ga.

Alain Gerard, jedan od vođa Velikog Orijenta Francuske, priznaje da je "masonerija samo jedna metoda“. On veruje da mason može imati svoje mišljenje, odnosno vlastita verovanja u jednu religiju, ali masonska metoda ga obvezuje da dovede u pitanje vlastito mišljenje i prihvati mogućnost da ono bude proglašeno lažnim ili prevladanim, u sintezi jačih razloga i s podrškom većine. "Ne postoji prava rasprava ako se pre toga zna da, bez obzira na njen ishod, postoje tačke o kojima je neko uvek uveren da je u pravu“, rekao je.

Otuda proizlazi masonska alergija na dogme, dogmatske i objavljene religije, posebno onu hrišćansku. Masoni nastoje gledati demokratiju kao vlastito delo i demokratsku metodu (izglasavanje većinom glasova) kao nešto prirođeno masoneriji, koja je širi na sve stvarnosti, uključujući i istinu, dobro, itd.

Sadašnji veliki majstor Velikog Orijenta Francuske Žan Mišel Kiliarde u izjavi za “La Voz de Asturias” 20. januara 2007., priznaje: "Može se misliti da postoji nelaička (tj. nelaicistička, nemasonska) demokratija, ali s moje tačke gledišta, laicizam je napredak za demokratiju“. Iz toga proizlazi da su demokrati koji nisu laicisti ili masoni - zapravo - demokrati druge lige.

*Ako su masoni kreativna manjina, jesu li hrišćani isto?

- Jasno je da masoni ne monopolizuju kreativnost. Iako različite prirode, ona je svojstvena - i ne u manjoj mjeri - i hrišćanima, uz pomoć Božje milosti i izlivom Duha Svetoga. Kao potvrdu tome dovoljno je se setiti istorije crkve i njenog evangelizacijskog prilagođavanja društveno-kulturnim uslovima, tako različitim, u dve hiljade godina njenog postojanja. "Ne, nije ruka Jahveova prekratka da spase niti mu je uho otvrdnulo da ne bi čuo“ (Iz. 59:1) u našim danima.

Kada je pre nekoliko godina Jovan Pavle II nazvao crkvene pokrete "novim prolećem Duha", "ličnim darom Duha koji nudi Crkvi u ovom istorijskom trenutku", na početku sam to pripisivao njegovoj velikoj dobroti. Dobra osoba, sveta, ne vidi nego dobrotu u svemu.
Nakon što sam morao napraviti studiju “Crkveni pokreti u Špan
iji" i mogao otkriti istinu, ostao sam impresioniran. Koja kreativnost sinova Crkve, pods
taknutih i nadahnutih Duhom Svetim u našim danima!

Kakav bi ostao svet i Crkva ako bi crkveni pokreti, vaspitna i socijalna dela, nestali kao u bajci, ostavljajući neku vrstu crne rupe u crkvenoj i društveno-kulturnoj galaksiji?

 

 

 

Vrh strane

 

 

Sva prava rezervisana

Copyright © 2011 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 23-01-2013 02:23